SEVILJA Piše: M. Mijajlović sportsport.ba
Novi kluba našeg stamenog kapitena Emira Spahića je Sevilla, pa je ovo prilika da se malo bliže upoznamo sa klubom u kom će sjajni štoper provesti naredne tri godine.
Sevillla Futbol Club S.A.D osnovana je 14. oktobra 1905. u istoimenom gradu u Andaluziji koji se prvo zvao Spal, pa Hispalis u vreme Rimljana.
Nakon što su Mauri zagospodarili tim delom Španije, ime je bilo Imela, a i današnje potiče od arapske reči Isbiliya. Grad je pun znamenitosti, jedan je od najlepših u Španiji, a klima je fantastična jer je na primer prosek temperature u januaru oko 11 stepeni. U Sevilli su rođeni i poznati fudbaleri kao Jose Antonio Reyes, Ricardo Serna, Sergio Ramos, Jesus Navas, pokojni Antonio Puerta i Carlos Marchena.
Klub je tokom istorije osvojio deset trofeja od kojih jednu titulu, pet Kupova Kralja, dva Kupa UEFA, i po jedan Španski Superkup i Evropski Superkup.
Sevilla je prvu zvaničnu utakmicu koja je prva uopšte i u Španiji odigrala 1908. protiv Recreativa. Kup Sevilje su uzeli 1914, a 1935. sledi prvi veliki trofej i to Kup Španije koji se u to vreme nije zvao Kup Kralja. Po završetku Španskog građanskog rata, osvojili su Kup i 1939, a 1940. su verovali ili ne pobedili Barcelonu 11:1 i Valenciu 10:3, ali je prvak ipak bio Atletico dok je Sevilla bila druga. Naredne godine su bili drugi pa treći da bi jedina titula do sad usledila 1946. Sevilla osvaja 1948. treći Kup i onda ostaje čak 58 godina da čeka na sledeće trofeje.
Sledeća važna godina je 1958. kad je na meču protiv Haena (3:3) otvoren stadion Ramon Sanchez-Pizjuan i njegov sadašni kapacitet je za 45.500 gledalaca. Stadion u žargonu zovu i La Bombonera (tako se zove stadion Boca Juniors), a lociran je naselju Nervion (do 1957. Sevilja je igrala na stadionu Estadio Nervion). Na žalost, sve do novog milenijuma Sevilla je retko uspevala da zablista. Čak je ispala u Drugu ligu 1968, ali se odmah vratila. Onda opet ispadanje, povratak, konstantna sredina tabele pa novo ispadanje 1997. Zatim povratak 1998, pa ravno do dna 2000. kad tim ispada sa samo 28 osvojenih bodova.
Gradski rival Betis je tad odmakao, a čudno je da Sevilla dvadesetak godina nije ništa značajnije uradila iako su njen dres nosili naš Mirsad Hibić (1996-2000), Toni Polster (1988-1991), golman Francisko Buyo (1980-1986, kasnije Real), golman Rinat Dasayev (1988-1991), Ivan Zamorano (1990-1992), Diego Simeone (1992-1994), Diego Armado Maradona (1992-1993) i jedna od najvećih legendi Davor Šuker (1991-1996).
Kad smo već kod Hrvata Šukera znamo da će sledeće sezone u timu sa Spahićem biti Ivan Rakitić, a od igrača sa prostora bivše Jugoslavije tu su kraće ili duže bili Ivica Dragutinović, Igor Gluščević, Joško Jeličić, Ivan Jurić, Ivica Mornar, Zoran Njeguš, Dejan Petković, Željko Petrović, Robert Prosinečki, Milorad Ratković (rođen u Zenici) i Dejan Vukičević.
Najlepši period istorije Seville je ovaj poslednji koji je počeo kad je 2001. osvojeno prvo mesto u Segundi pod vođstvom Joaquina Caparrosa. U sezoni 2003/2004 tim posle više od 20 godina dolazi do polufinala Kupa Kralja (izgubili od Reala 2:1),osvajaju šesto mesto u prvenstvu, a tadašnji i sadašnji predsednik Jose Maria del Nido (na toj funkciji od 2002, ima 54. godine) još u januaru 2004. prodao je najskuplji eksponat Antonio Reyesa u Arsenal kako bi kupio što više igrača za sledeću sezonu.
To se isplatilo jer je sve išlo postepeno pa je 2005. ekipa na kraju šesta, a onda pred sezonu 2005/2006 stižu Andres Palop, Julien Escude, Javier Saviola, Luis Fabiano i Frederic Kanoute što je bio pravi mali tim snova koji je vodio Juande Ramos. Nakon grupe su redom izbacili Locomotiv Moscov, Lille, Zenit, a polufinalu Schalke golom Puerte u produžetku. Puerta je podsetimo preminuo u avgustu 2007. i to u 22. godini, samo tri dana nakon meča protiv Getafea na kome mu je pozlilo. Sevilla je u finalu Kupa UEFA 10. maja 2006. u Eindhovenu ubedljivo pobedila Middlesbrough sa 4:0 golovima Luisa Fabiana (2), Maresce i Kanoutea čime je osvojen prvi evropski trofej i prvi uopšte posle 58. godina. Tu sezonu u Primeri završavaju na petom mestu.
Tandenciju moći Sevilla nastavlja sledeće sezone na čijem početku osvaja Evropski Superkup razbivši u Monte Carlu Barcelonu sa 3:0. Ponovo ovajaju Kup UEFA ovog puta pobedivši u finalu Espaynol u Glasgowu nakon penala, a u nokaut fazi su izbacili Steauu, Shakhtar, Tottenham i Osasunu. Trofeji nastavljaju da se nižu jer u sezoni 2006/2007. se osvaja i Kup Kralja (u finalu Getafe 1:0), dok su u Primeri treći.
Zatim se osvaja i Španski Super Kup u avgustu 2007. (Real 1:0, 5:3), a onda je na sve bačena senka zbog tragedije Puerte. Sezona 2007/2008 se okončava bez trofeja uz plasman u osminu finala Lige prvaka (poraz od Fenerbahcea) i četvrto mesto u prvenstvu. Tu sezonu je na klupi počeo trofejni Ramos, a u oktobru 2007. kad je on otišao u Tottenham zamenio ga je Manolo Jimenez.
Sevila ostaje u vrhu i u sezoni 2008/2009 kad je Jimenez dovodi do trećeg mesta, a 2009/2010 sledi četvrto mesto, osmina finala Lige prvaka (poraz od CSKA), ali i osvajanje Kupa Kralja kad je u finalu golovima Diego Capela i Jesusa Navasa pobeđen Atletico sa 2:0. Taj Kup je osvojen pod vođstvom Antonia Alvareza koji je u martu 2010. zamenio Manolo Jimeneza koji je dobio otkaz.
U avgustu 2010. Sevilla gubi u španskom Superkupu od Barcelone (3:1, 0:4), a zatim sledi veliki neuspeh i poraz od Brage u kvalifikacijama za Ligu prvaka. Tim se prebacio u Evropsku ligu, a zatim je Alvarez samo četiri meseca nakon što je osvojio Kup Kralja dobio otkaz i smenio ga je Gregorio Manzano. Te turbulencije su uticale da prošla sezone bude najlošija za Sevillu poslednjih godina. Osvojeno je samo sedmo mesto što je posle devetog još davne 2003. najslabiji plasman i to je osetan pad nakon što su u pet sezona tri puta bili četvrti i dva puta treći i pri tome su osvojili šest trofeja u pet sezona. U Evropskoj ligi su ispali već u 1/16 od kasnijeg pobednika Porta tako da je bilo jasno da treba doći do promena pa je u cilju toga i angažovan Emir Spahić, ali i novi trener.
Popularnog Spahu će trenirati Marcelino Garcia Toral (45) koji nije imao značaniju igračku karijeru (šest godina u Ligi u dresu Gijona, Santandera i Recreativa) i nastupi za Španiju U18, 19, 20 (član tima koji je bio svetski prvak 1985). Do sad je vodio Gijon (2003-2005), Recreativo (2005-2007), Zaragozu (2008-2009) i Santander (2011). Kad smo kod trenera, da spomenmo da su Sevillu između ostalog vodili i Carlos Bilardo, Helenio Herrera, Max Merkel, Miguel Munoz i Luis Aragones.
Do početka sezone ostalo je još vremena, a u ovom trenutku uz Spahića i Rakitića u kadru su Andres Palop, Federico Fazio, Martin Caseres, Fernando Navaro, Romaric, Diego Perotti, Kanoute, Escude, Diego Capel, Alvaro Negredo, Lautaro Acosta, Arouna Cone, Gary Medel. Uz Spahića (obeštećenje 2 miliona eura), došli su još Piotr Trochovski (HAV, bez obeštećenja), Manu del Moral (Getafe, 4,5 miliona) i Coke (Rayo Vallecano, 1,8 miliona) dok je Caseres definitivno otkupljen od Barcelone za 3 miliona. Otišli su Didier Zokora (Trabzon, 5 miliona), Sergio Sanchez (Malaga), Jose Carlos (AEK), Cala (AEK), Ivica Dragutinović (bez kluba) dok se Luca Cigarini vratio sa pozajmice iz Napolia.
Kad smo kod transfera da kažemo da je Negredo najskuplji angažovani igrač u istoriji Seville jer je Realu 2010. plaćeno obeštećenje od 15 miliona eura. Kone je došao 2008. iz PSV za 12, a Luis Fabiano iz Porta 2006. za 10 miliona eura. Najviše novca dobilo se od prodaja Dani Alvesa (Barcelona 2009, 41.5 miliona), Reyesa (Arsenal, 2004, 35 miliona) i Sergia Ramosa (Real Madrid, 2006, 27 miliona).
Za kraj tu je i derbi sa Betisom koji će se ponovo igrati naredne sezone nakon povratka zeleno-belih iz Segunde. Real Betis je osnovan dve godine posle Seville i to nakon svađe u upravnom odboru kad su neki pojedinci odlučili da osnuju novi klub. Prvi derbi odigran je 8. oktobra 1915. i bilo je 4:3 za Sevillu. Trenutno je Sevila uspešnija jer je skor u derbijima 35-16-26. Često ima mnogo incidenata, a najgore je bilo na derbijima 2002. i 2007. Na ovom drugom odigranom u sklopu Kupa Kralja je u glavu pogođen Juande Ramos. U februaru 2009. Betis je pobedio prvi put nakon 13 godina na Sanchez Pizjuanu i to sa 2:1. Uprkos tome, Betis je na kraju bio 18. i ispao, a Sevilla je bila treća.
