Najbolji svih vremena

[jabukamen]

Mozda je ovo moglo na teniske diskusije, ali mislim da ima dovoljno materijala za celu temu, akobogda u buducnosti ce se nasi stavovi i revidirati.

Pre 5 godina je bilo aktuelno poredjenje Pit-Roger, pa onda Roger-Rafa, sada se Nole nakupio titula pa se i on poceo probijati na listi svih vremena. Normalno da je nezahvalno porediti razlicite epohe, ali posto forum trpi sve mozemo malo diskutovati i na ovu temu. Kad kazem najbolji svih vremena mislim pre svega na rezultate jer ako bi se gledala igra onda bi Nole verovatno bio prvi ili drugi ikad kao sto recimo Johan Blejk trci brze nego sto je Karl Luis ikad mogao, ali mu treba malo zlata da bi njih dvojica bili uporedivi.

Elem, znam da je nekulturno kopirati sa drugih foruma, ali na jednom forumu je jedan forumas formirao listu i dao mi slagvort za ovu temu tako da racunam da nece biti problem. Njegova lista je izgledala ovako:

Federer

Borg

Lendl

Sampras

Nadal

Konors

Agasi

Mekinro

Vilander

Edberg

Beker

Novak je tu negde oko Vilandera, Edberga i Bekera trenutno.

U vecini se slazem. Ja bih zamenio redosled Meku i Agasiju, a Noleta bih ugurao izmedju njih. Mozda bi Mats bio iza Edberga i Bekera, a ubedljivo najveca dilema mi je gde strpati Rafu na ovoj listi.

Imam jos da napisem na ovu temu, ali ovo je dovoljno za prvi post.

[harper lee]

Ako je po rezultatima sta onda Sampas radi tek na cetvrtom mestu?

[Milutinov Tata]

Treba u pocetku da razgranicimo o kom periodu cemo govoriti. Hocemo li pokriti celokupnu istoriju (braca Renso, Gor...), mozda period posle drugog svetskog rata ili samo Open eru? Lejver i Rouzvol ne mogu nikako da se smeste na pravo mesto jer im je karijera iscepkana na tri dela (amaterizam, profesionalizam, Open era) a u svakoj su bili veliki igraci.

Harperu ju mozda najlakse da poredi igrace Open ere, jer je gledao Borga, Meka i Konorsa dok su bili na vrhuncu, ja recimo dosta sudim o Meku na osnovu igara od '84 do '92 kada je njegova kraijera u sustini bila na silaznoj putanji, pa mozda i ne vidim njegovu pravu vrednost u teniskoj istoriji.

[harper lee]

Harperu ju mozda najlakse da poredi igrace Open ere, jer je gledao Borga, Meka i Konorsa dok su bili na vrhuncu, ja recimo dosta sudim o Meku na osnovu igara od '84 do '92 kada je njegova kraijera u sustini bila na silaznoj putanji, pa mozda i ne vidim njegovu pravu vrednost u teniskoj istoriji.

Nista lakse nego drugima, veruj mi. Ionako su ta poredjenja besmislena, pa makar ne gledao nego ti oci ispale gledajuci sve te igrace koji se porede.

Za mene licno najbolji igrac kojeg sam gledao, ako se zanemare sve promene u razvoju igre i njenih elemenata, je Bjorn Borg. Zatim idu Sampras i Federer, ne nuzno tim redosledom. Ali, to je neka moja licna lista koja je dosta determinisana simpatijama.

[Milutinov Tata]

Lepota je u oku posmatraca . Od igraca koje sam pratio moja prva trojka su Federer, Lendl i Sampras, ali ako posmatram celokupnu Open eru i samo igrace koji su celu karijeru igrali u njoj, Borg uskace na drugo mesto. Da sam ga gledao, mozda bi bio i najbolji. Mozda sam i pristrasan prema Lendlu, koji je najbolje rezultate postizao upravo u godinama kada sam pocinjao da pratim tenis, i kada mi je sve oko male zute/bele loptice bilo i pomalo misticno i verovatno cinilo mnogo vecim nego sto je bilo u stvarnosti (zato mislim da je Boba bolji od Janka ).

[M.S.]

Samo dve reči. Rodžer Federer.

Vrlo mi je teško da pričam o igračima koje nisam gledala ili sam imala >10 godina kada su bili u prajmu (što mi praktično ostavlja eru Samprasa, Federera i Novaka i uslovno Nadala, da o njima sudim). Mislim da tek stavljanje u istovetne uslove može da pruži najpristojniji odgovor na pitanje iz naslova teme. Dakle, Borg bi morao da ima najmoderniji reket (čime ne sugerišem da se s njim ne bi snašao, naprotiv), morao bi da sva 4 slema drži za (približno) jednako važne i da vrednuje zlato na olimpijadi kao što to čine moderni igrači. Treba zatim da ima primer dvojice iza sebe ili uporedo (što je doduše teško zamislivo) koji imaju 14 i 17 slemova na kontu kao reper koji treba dostići. Idealno bi još bilo i to da se te legende tenisa mogu u tako konzerviranim uslovima obračunati u svojim prajmovima.

Pošto sve to nemam na raspolaganju, preostaje mi da se vratim na Federera. 10+ godina u vrhu, najviše nedelja na broju jedan, najviše slemova, karijerni slem, nekoliko WTF-a (ili kako god da se kupovi zvali) i dve medalje na olimpijadi u obe konkurencije uz dvocifreni broj mastersa i sedamdesetak titula ukupno (to je sve okvirno jer me za sada mrzi da proveravam tačne brojke). Igrač koji za razliku od Samprasa stvarno zna da igra na svakoj podlozi. Igrač koji se vraćao na broj jedan u situacijama kad je svaki od pretendenata ustanovljavao ili pokušavao da ustanovi svoju eru. Igrač koji je uspevao da ostane dosledan sebi i dovoljno hrabar da ga ne zaplaše ni mladi lavovi i h2h sa Rafom koji je jedno vreme pretio njegovoj teniskoj zaostavštini.

Verovatno čovek koji najviše voli tenis i sebe u tenisu od igrača koje sam gledala (njegova samozaljubljenost je ujedno i njegov balast i pokretač za nova dostignuća). Pošto se radi o neraskidivom odnosu (pa preti da sebe nazove Tenisom), teško ga mogu zamisliti da ostane u sportu kao maneken, novinar ili trener.

[Gama]

Pratim tenis od sredine '80 i to onoliko koliko su nam servirali a to je skoro pa nista u odnosu na post-internet period. Naravno da sada imamo bolji uvid u igru tenisera ne samo na GS vec tokom citave sezone, u njihovu (ne)konstantnost, mozemo u sitna crevca da pratimo teniski i mentalni razvoj igraca i sta jos sve ne.
Uslovi su se drasticno promenili, bolji reketi a pre svega doslo je do ujednacenosti podloga. Mozda bi Borg "harao" i na ovakvom betonu, ko to zna, pa bi imao i vise GS.
Ako cemo po simpatijama, evo meni Stih stoji rame uz rame sa Bekerom a brojke to debelo demantuju. Zato mislim da jedino mozemo da ih rangiramo po broju osvojenih najvaznijih titula a ne po tome ko je kome miliji.

[M.S.]

I simpatije za određeni stil igre ili elemente igre određuju stavove. Meni je smešno kad neki navijač kaže: kakav servis ima Rodik :wub:, ali tako je to. Nije teško zaključiti da će takvi u diskusiji koja bi trebalo da bude objektivna da kažu kako je Sampras bolji od Nadala. Jednako važi i za mene kojoj je obratan odnos jer s/w ne držim visoko na lestvici .

[Gama]

Naravno da ce se i stil igre uzimati kao reper kada se tvrdi da li je neko bolji tj. najbolji. Skori primer Fed-Rafa.
Mnogi koji sada prate tenis, za 7-8 godina ce mozda smatrati da je Endi u istom rangu sa Novakom, igrao 6 GS finala a Novak 10. Tu su negde , jos ako vole njegov stil igre, ihahaha bice komplentniji i bolji igrac i od Nadala. Govorice, sta ima veze sto je izgubio 5 finala, to je samo jedan mec koji ga deli od 6GS.

Kad pomenu Rodika, igrao koliko, tri finala W. I posto samo pobednici postaju clanovi All England club-a, odlucili su da bude bar njihov pocasni clan . Vidis, nije lose imati servis kao Rodik.

[harper lee]

Pratim tenis od sredine '80 i to onoliko koliko su nam servirali a to je skoro pa nista u odnosu na post-internet period. Naravno da sada imamo bolji uvid u igru tenisera ne samo na GS vec tokom citave sezone, u njihovu (ne)konstantnost, mozemo u sitna crevca da pratimo teniski i mentalni razvoj igraca i sta jos sve ne.
Uslovi su se drasticno promenili, bolji reketi a pre svega doslo je do ujednacenosti podloga. Mozda bi Borg "harao" i na ovakvom betonu, ko to zna, pa bi imao i vise GS.
Ako cemo po simpatijama, evo meni Stih stoji rame uz rame sa Bekerom a brojke to debelo demantuju. Zato mislim da jedino mozemo da ih rangiramo po broju osvojenih najvaznijih titula a ne po tome ko je kome miliji.

Borg je bio jako popularan i slavan, narocito kod zenskog sveta, ali ono sto ljudi cesto zaboravljaju je da je mozda prvi veliki teniser koji je radio kao konj na svojoj igri. Ne znam koliko je tacno ali se za njega tada pricalo da je na piku sezone trenirao po 6 sati dnevno, sto je za tadasnje prilike bilo nezamislivo. Taj bi sigurno bio i danas konkurentan sa takvim radnim navikama.

[jabukamen]

Zato mislim da jedino mozemo da ih rangiramo po broju osvojenih najvaznijih titula a ne po tome ko je kome miliji.

To uvek mozemo da izguglamo i izvikipedisemo, ali onda nam ne bi trebali forumi, ovo je mesto za subjektivne ocene koje pokusavamo da upakujemo kao objektivne.

Naravno da je najveci Federer i to je aksioma koju ne moramo dokazivati. Svi bitni rekordi su u njegovom posedu, a i lepo ga je gledati na terenu. Za razliku od Borga koji se nije borio sa pritiskom konkurencije nego se povukao sa 26 ili Pita za kog samprasoljupci kazu da njega "nisu zanimali mastersi" i da ga nije zanimala sljaka (prilicno bedan izgovor), Roger je duboko u cetvrtoj deceniji konkurentan, a postao je jedan od najboljih sljakasa sto mi se veoma dopada jer tu osobinu rada na sebi i unapredjivanja sto imamo kod svih koji sada dominiraju izuzetno cenim.

Jedina senka na Rogerovu vladavinu predstavlja konkurencija. Kad je Ana sela na vrh smetalo mi je sto su govorili da nikad ne bi tu bila da je Enan ostala, kao da ju je ona oterala. Tako sam pre 5-6 godina smatrao da su Hjuit, Safin, Rodik i Nalbandijan samo malerozni jer su Rogerovi savremenici i da nije njega oni bi svi imali po 2-3 GS vise i bili bi isto veliki kao Pitovi savremenici koje je on tokom sljake i mastersa pustao da se omrse. Medjutim, u njihovo vreme je Agasi je sa 32-33 bio odmah iza Rogera, a cim su Rafa i Nole iole sazreli i dostigli americko punoletstvo oni su daleko potisnuti. Sada je tesko zamisliti nekog od 22 da uopste pobedi Noleta ili Endija, a da ih potisne na listi zvuci kao dobar vic, a oni kao klinci nisu potisnuli Rogerove bitches pre 100 nego pre 5 godina.

Zbog ovog se Rogerova karijera moze podeliti na dve polovine. U prvoj polovini je pocepao jadnu konkurenciju i do kraja 2007. uzeo 12 GS titula, a od kada je Rafa napunio 21, a Nole 20 on je uzimao dosta manje (vezao je 2 GS bez Rafe i sa Noletom u najocajnijem momentu). Naravno da bi argument fedoljubaca mogao biti da je on u meceve sa mladjim usao sa skoro svim trofejima i rekordima i da bi bilo drugacije da je osecao glad kao 2004. , ali je cinjenica da u odnosu na Noleta nije toliko dominantan (koliko je Nole sad u najboljim godinama toliko je i Roger bio kad je on bio balavac pa se to ponistava), o Rafi, osvojenim trofejima dok su se nadmetali i njihovom cuvenom h2h da ne govorim.

[Gama]

Razumem jabukamen, ali za subjektivnu ocenu treba poznavati aktere.
Ne secam se kakvi su bili Borg, Konors a Mekinroa se secam samo pred kraj karijere, tako da nemam nikakav utisak o njima.
Mogu da uporedjujem ovu generaciju sa teniserima iz relativno bliske proslosti. Pa i to je pitanje koliko me utisak ne bi varao. Ranije sam posmatrala meceve kao takve, bez mnogo udubljivanja ko kakav volej ima, forhend...Jedino ako to nisu ocigledno bili njihovi najjaci aduti pa bode oci . Kao npr. Kurijerov forhend....

Dileme nema da je Fed najbolji, to jedino znam

[M.S.]

Naravno da neko katkad treba da dokazuje da je najbolji kad se u suprotnom jedino čuju mišljenja da je najbolji neko drugi i argumenti za to. Ovo na kraju krajeva, nije konkzurs za najoriginalnije mišljenje. Kad bude postojao kvantitativni argument koji je za nijansu validniji od našeg ukusa za nečiji tenis ili ličnost, mogu da razmislim da promenim mišljenje. A, da. Tu je i argument " head to head" sa Nadalom. Stvarno vredan da zaseni sve ostale.

To u praksi znači-da za status goat-a u strukturi Novakovih titula ne treba da odskače nijedan turnir toliko očigledno (sem eventualne disproporcije između dva betonska slema) i da osvoji bar jedan RG (kao i da bude iznad 10 titula), a slično važi i za Nadala (ne može da bude ravnopravan rival za goata dok mu je struktura slemova 7+2+1+1 sa tendencijom da ide na 10+2+1+1). O Samprasu sa jadnim rezultatima na šljaci ili o igračima koji su mit na dva slema ma koliko različitih podloga a bez trofeja na ostalim, možemo da pričamo bajke, ali nisu ozbiljni konkurenti sem priče radi.

Istorijske argumente kao što je status Melburna ili olimpijade mogu da uvažim. Ali ne i subjetivne argumente tipa blato je za prasad ili trava je za krave. To je u rangu bilo čijeg opravdanja za netalentovanost u nekoj oblasti koja se deklariše zbog toga nebitnom.

Mislim da ništa sem objektivnih parametara ne može da bude reper za najboljeg svih vremena. Pa makar stavili na listu svaki od parametara i dodelili mu određeni broj bodova. Tipa: broj slemova-5 poena za svaki, h2h sa glavnim rivalima-1 poen za pozitivan i -1 za negativan itd. Ogroman posao, a posle ćemo da se raspravljamo o tome jesmo li dobro bodovali.

Ako se o najboljem i najkompletnijem igraču ikada govori bez obzira na objektivne parametre, onda možemo raspravljati sa mnogo više slobode.

Mene zapravo najviše interesuje argument unifikacije podloga i koliko je ona relevantna i uticala na to da u periodu od 2000 nadalje imamo čak trojicu igrača sa ispunjenim ili očekivanim kalendarskim slemom.

[Milutinov Tata]

Agasi je dao svoje misljenje, a moze se pretpostaviti sta je bio glavni faktor u njegovom izboru.

Agasi: Nadal najbolji svih vremena

[Milutinov Tata]

Najboljih svih vremena ce biti vecna tema teniskih zaljubljenika i zaludjenika. I svako ce imati svoje argumente zasto je neki igrac u nekom uglavnom imaginarnom poredjenju bolji od nekog drugog igraca. Teniska istorija u ovom trenutku je duga vise od 125 godina i svako vreme je imalo svoje heroje i junake, one koji su bili iznad svih ostalih i koji su dobili epitet legendi. Ali i svakom vremenu se moze naci i mana, pocev od celendz sistema u 19. i pocetkom proslog veka koji je veliku prednost davao vladajucim sampionima kojima je bio potreban samo jedan mec da osvoje titulu. Zatim tu je predaleki put od i do Australije pre uspostavljanja komercijalnih letova posle drugog svetskog rata sto za posledicu ima da je veliki broj tenisera i teniserki iz Australije do statusa legendi uglavnom stigao samo preko domaceg GS i bez mnogo prilika da se susretnu sa najboljim igracima iz ostalih zemalja, a s druge strane mnogim velikanima iz Evrope i SAD izmedju dva svetska rata upravo nedostaje titula sa AO. RG je bio zatvoren turnir koji su mogli da igraju samo clanovi kluba sve do sredine trece decenije proslog veka. U to vreme, dok je tenis zvanicno jos uvek bio amaterski sport, pocinje era profesionalizma, koja je ucinila da gotovo svi veliki igraci posle nekoliko velikih titula predju u profesionalce gde je vladao sasvim drugaciji sistem, a njima je bilo onemoguceno da nastupaju na GS turnirma pa su i njihove ukupne brojke trofeja verovatno manje nego sto bi realno bile.

No ni konacno otvaranje tenisa za sve, krajem sedme decenije proslog veka nije donelo i ujednacenu konkurenciju. Vise organizacija, veliki broj turnira, zatim iz ove perspektive neverovatna nezianteresovanost vodecih tenisera za odlazak na AO krajem godine u vreme novogodisnjih praznika, preskakanja RG zbog igranja lige u SAD (doduse odlicno placene) samo su neki od razloga koji "umanjuju" ucinak najboljih igraca iz sedamdesetih i pocetka osamdesetih godina proslog veka. No taj period je imao i nesto sto nijedan drugi nije imao, a to je velika razlicitost podloga. Do sredine sedamdesetih godina igralo se uglavnom samo na sljaci i travi na kojoj su igrana cak 3 GS turnira. Sredinom osme decenije pocinje "revolucija" uvodjenjem betonske, tvrde podloge u SAD, na kojoj se od 1978. igra US Open. Ta podloga je danas domintatna na turu, ali postoji znacajne varijacije u njenoj izradi. Sledilo je i uvodjenje vestacke podloge u dvoranama, tzv. tepiha, tako da se tur igrao prakticki na 4 razlicite podloge i to tokom citave godine. Devedesete i postavljanje svih turnira sem GS pod kapu ATP je pocelo da profilise jasniju sliku, a u ovom veku gotovo je i nezamislivo da najbolji igraci preskacu GS i Masters turnire.

No mana ovog vremena je po mnogima unificirnost podloga, tj. odsustvo super brzih podloga i uglavnom veliki broj sporijih betonskih podloga, kao i "usporenje" trave, cime se izgubila razlicitost podloga, pa vise nije vazno biti univerzalac, a u zavrsnicama turnira uglavnom nastupjau "dezurni krivci". No po meni se tu zanemaruje uticaj tehnologije koja mnogo napredovala u odnosu na rani period Open ere, i da se "usporenjem" podloga ustvari omogucuje da se "igra" tenis. No to je moj subjektvni stav, nikada nisam bio odusevljen mocnim serverima, a i volim da gledam nadmudrivanja u poenu.

I dakle na kraju sve svodimo na neko nase vidjenje, gde po nekim nama znanim parametrima utvrdjujemo ko je bolji. Evo kako izgleda moja lista najboljih igraca Open ere, tj. Top10 onih koji su karijeru pravili posle nestanka granica izmedju amatera i profesionalaca (iskljucio sam igrace koji su karijeru zapoceli pre Open ere):

Federer - pravi teniski univerzalac, trava, beton, sljaka, dvorana, podloga nije vazna, trofeji, nedelje na prvom mestu, lakoca igranja, vrhinska konstatnost vec vise od deceniju bez dileme ga stavljaju na vrh. Osvajac karijernog slema, rekorder u Londonu, Nju Jorku, Melburnu, WTF-u, prekinuo Nadalov niz nepobedivosti na sljaci posle 3 pune godine. Sjajan servis i forhend, fantastican osecaj na mrezi. Ucesnik jednog od najboljih meceva u istoriji Open ere, finala Vimbldona 2008.

Borg - iako ga nisam gledao dok je igrao za mene najveci igrac modernog vremena, osvajanje 3 godine uzastopno RG i Vimbldona sa razlicitim stilom igre, rekorder na oba turirnira u broju titula, fama koja se dizala oko njega na i van terena, neuspesni pohodi na US Open, svojevoljni prerani zavrsetak karijere kada je bio na svom vrhuncu. Mnogo je tu misticnih elementa, koji mu uvecavaju znacaj . Pobednik u najpoznatijem teniskom mecu svih vremena, vimbldonskom finalu iz 1980. Ipak relativno manji broj najvecih titula i nedelja provedenih na prvom mestu mi ne dozvoljavaju da ga stavim na sam vrh.

Lendl - moj prvi ljubimac, takodje univezalac kome podloga nije bila toliko vazna, i koji je bio dovoljno hrabar da pokusa da osvoji Vimbldon servis/volej igrom iako mu to nije bila jaca strana. Fantastican na sljaci, betonu, tepihu, vodio borbe protiv nekoliko generacija velikih igraca. Gurnuo moderni tenis u sferu fizicke spreme koja je danas jedan od najvaznijih faktora. 3 uzastopna finala na AO, 4 uzastopna finala na RG, 2 uzastopna finala na Vimbldonu. Ipak izdvajaju se 8 uzastopnh finala na USO i 9 uzastopnih na WTF-u, kao i 11 godina u nizu ucesca u nekom od GS finala. Ucesnik nezaboranog meca finala WTF iz 1988 protiv Bekera, mozda i najboljeg meca u istoriji zavrsnog turnira.

Sampras - bivsi rekorder u dve najvaznije kategorije, brojke su bile za njega, ali slabi nastupi na RG, kao i nezainteresovanost u pokusaju da ga osvoji ga mozda nepravedno spustaju na mojoj listi. Moze se reci revolucionar koji je uveo servis/forhend kao stil i majstor voleja sa neverovatnim osecajem. Kralj Vimbldona i US Opena. Najvise sezona kao broj 1, osvajac bar jednog GS 8 godina u nizu, 11 uzastopnih godina sa bar 1 finalom na najvecim turnirima.

Nadal - neunistivi, posle svakog pada se vraca jaci i bolji, konstatno unapredjuje svoju igru, od sljakasa postao je univerzalac i vlasnik najvaznijih titula na ostalim podlogama, jedan od dva igraca sa bar 2 GS sa tri razlicite podloge. Osvajac karijernog slema koji je upotpunio sa zlatnom olimpijskom medaljom. Neverovatnih 10 godina u nizu sa bar 1 GS titulom i apsolutni kralj sljake i RG. Ucesnik dva legendarna meca, finala Vimbldona iz 2008, i finala AO iz 2012. Po meni mentalno najveci igrac u Open eri. Prevelik broj titula sa RG i ucestalo "odmaranje" tj. nekonstatnost u ostalim delovima sezona ga mozda stavljaju neko mesto nize nego sto relano zasluzuje. Ali ima on pred sobom jos nekoliko godina igranja i sansu da se ugura u Top3.

Konors - rekorder po ukupnom broju titula, los decko sedamdesetih, jedan od retkih tenisera koji je osvajao GS na tri rzlicite podloge, zavrsio 5 uzastopnih godina kao broj 1 i koji je u 39. godini odigrao jedan od turnira za vecno pamcenje (USO 1991). Trajao od sredine sedamdesetih do kasnih osamdesetih, legenda US Opena, jedini teniser sa titulama na sve 3 podloge na kojima je igran, 12 puta uzastopno ucesnik polufinalnih meceva. Ipak neosvajanje RG, i generalno izbegavanje evropske sljake, stavljaju ga mozda neko mesto nize nego sto bi bio kod nekog drugog.

Agasi - najdugovecniji od svih sa liste, njegovo prvo i poslednje GS finale deli punih 15 godina. Osvajac karijernog slema, visestruki finalista na svim GS turnirima, kralj Rebound Ace, majstor pasinga ali i cesti "posetilac" naslovnih stranica zute stampe. Nekoliko puta nestajao, da bi se vracao u sam vrh, najstariji broj jedan, osvojio i zlatnu medalju sa OI, tako da ima kompletnu kolekciju uz DC i WTF. Nedostaje mu konstatnost u vrhu, da bi bio vise kotiran na listi. Senku na njegove rezultate baca priznanje u autobiografiji da je koristio "nedozvoljene" supstance tokom karijere.

Mekinro - za razliku od Borga posle 6 meseci pauze vratio se tenisu 1986. i time umanjio mit o sebi. Fantastican igrac, podjednako dobar i u singlu i u dublu, sa jednom od najboljih sezona u Open eri (1984., samo 3 poraza), ucesnik verovatno najpoznatijeg teniskog meca u istoriji (finale Vimbldona 1980.) Tri uzastopne titule u Nju Jorku, rusenje Borga u Londonu, sjajan niz pobeda od pocetka sezone koji je prekinut tek u finalu RG 1984. (tada je AO igran u decembru). Ipak njegov drugi deo karijere je prozet prosecnim dostignucima i nijednim plasmanom u finale nekog GS. Uz losiji ucinak na RG to ga svrstava u donji dom Top10.

Djokovic - broj najvecih titula i provedenih nedelja na prvom mestu, uz fantasticnu 2011 i 3 osvojena GS direktno preko najvecih rivala, koje je izdominirao tokom sezone bar po meni ga bez dileme stavljaju na ovoj listi ispred tri legende iz osamdesetih. Pobednik najduzeg GS finala u istoriji, u Melburnu 2012, i "vlasnik" jednog od najcuvenijih riterna u istoriji (polufinale USO 2011 na mec loptu i servis Federera). Po konstatnosti moze biti uz rame Konorsu, Lendlu i Federeru, ali mu nedostaje jos vise sampionske drskosti (tj. trofeja) da ga gurne mozda i u Top5 ove liste. No za njega ima vremena koje jos uvek radi za njega.

Vilander - dobio je prednost u odnosu na Bekera i Edberga iz dva razloga. Uz Nadala je jedini igrac koji ima osvojena bar 2 GS na tri razlicite podloge i jedan je od retkih igraca sa 3 osvojena GS u jednoj sezoni. Najmladji sampion RG, odlican na "tvrdoj" travi u Melburnu, prvi sampion na Rebound Ace i osvajac US Opena u mecu u kome je srusio trostrukog uzastopnog sampiona Lendla i direktno mu preuzeo prvo mesto na listi. Mentalno ga je "srusilo" to sto je postao broj 1, i nikada se vise nije vratio na isti nivo, pa je to odlucilo da bude na dnu liste Top10 najboljih igraca u Open eri.

No sve je ovo bio samo uvod u nesto mnogo ozbiljnije . Kao sto je vec napomenuto kroz diskusiju, trebali bi se postaviti neki merljivi parametri koji bi sto objektivnije mogli da pokazu ko je zaista, bar statisticki, najbolji svih vremena i time bi se izbegao "subjektivan" pogled. Ja sam se ogranicio na Open eru i to samo igrace koji su citavu karijeru igrali u njoj (sto iskljucuje Lejvera i Rouzvola pre svih). Parametri koje bih posatavio nisu savrseni, jer sam vec napomenuo da nisu svi igraci kroz Open eru imali iste uslove, a takodje za suve brojke nije bitno da li neko ima 9 RG ili 7 Vimbldona i preko koga je dolazio do tih titula. Dakle parametri koje bih uzeo kao merodavne su:

GS turniri

- titule
- finala
- 1/2 finala
- 1/4 finala

WTF

- titule
- finala

ATP lista (na kraju sezone)

- broj 1
- broj 2
- broj 3
- broj 4
- broj 5

Broj osvojenih titula

- 1-50
- 51-80
- 81+

Broj izgubljenih finala

Broj nedelja kao broj 1

- 1-52
- 53-104
- 105-156
- 157-208
- 209-260
- 261+

Procenat pobeda u karijeri

Kao relevantne podatke bih uzimao statistiku sa ATP sajta. Kategorije u okviru odredjenog parametra nose odredjeni broj bodova. Uzimanje vise kategorija u okviru odredjenog parametra ima za cilj isticanje konstantnosti nekih igraca. Ako je neko uspeo da procita sve ovo do kraja , i ima ideju sta bi jos moglo da se koristi kao parametar slobodno neka predlozi jer je i cilj da sto obejktivnije sagledamo statisticki situaciju, a i ovo racunanje nije vremenski ograniceno, pa cak i naknadno se mogu iznosti prdlozi za poboljsanje modela. Moja ideja da dnevno postavljam po 2 igraca, sto znaci da ce mi trebati 6 dana da "izbodujem" 12 najboljih igraca u Open eri. Sistem bodovanja necu otkrivati dok kompletno ne zavrsim listu, a onda mozemo prodiskutovati i o bodovanju, tj. koliko je bilo objektivno. Ovo shavtite vise kao zabavu u pauzi izmedju sezona nego kao neko ozbiljnije resenje za odgovor na vecno pitanje, ko je GOAT?