Kosarkaska Reprezentacija Srbije

[Foteljas]

Rebraca je vec bio bivsi igrac. Bodiroga na zalasku karijere, vec znatno sporiji i tromiji. Tomasevic na kraju nije ni igrao. Milojevic ocajan. Milicic jos uvek zelen. Avdalovic se po obicaju tih godina uvek provlacio u 12 jer neko od sampionskog terceta plejeva sa SP 2002 konstantno nije igrao iz ovog ili onog razloga
Jaric, Rakocevic, Radmanovic, Scepanovic - opisao ih Zeljko u svojoj konferenciji za stampu.
Jedini koji mi tada nisu ostavili slab utisak bili su Krstic i Gurovic.

Vujanic nije igrao zbog povrede, Pedja Stojakovic je vec tada vukao povrede, a i bio je u svadji sa Zeljkom.

Na papiru svakako jedan od jacih sastava, ni pre ni posle vise nismo imali toliko iskusan sastav gledano po ukupnom broju prethodno odigranih zavrsnih turnira medju igracima, ali cini mi se da ih je ta "prezrelost" na kraju i ubila. Neslavan zavrsetak jedne zlatne generacije srpske/jugoslovenske kosarke.

[Bogun]

Sastav jak po rezimeima košarkaša u njemu, ne po kvalitetu igrača u datom trenutku.

[Grande Alessandro]

Ovo sto Bogun napisa...ja sam se vise vodio time da je tim najjaci po imenima na papiru...tj. njihovim karijerama i imenima koje su trenutno imali u svetu kosarke...

A za mene je najbolji tim oni koji najbolhe deluje na terenu...nezavisno od imena

[Foteljas]

U tom slucaju, to bi bilo bas tesko odrediti, trebalo bi gledati ranije reprezentativno iskustvo i doprinos, ali i prethodnu klupsku sezonu, broj osvojenih trofeja, statisticke parametre, ko sve nije i zasto igrao.

Ako se gleda koji je tim najbolje delovao na terenu, onda je to bez sumnje onaj sa EP 2001, koji je uglavnom lagano metlao sve ispred sebe. Zatim sa OI 1996. Ekipa iz 1995. nije bila ne znam kako atraktivna na terenu, ali je uzela turnir bez poraza, sto je za respekt. Onda su mi tu negde nekoliko rostera poput onog sa SP 2002, SP 2014. i OI 2016, koji mozda nisu bili bas skroz konstantni, ali su stizali do medalja uz nekoliko odlicnih meceva.
Sa druge strane reprezentacije koje su igrale solidno a ostajale bez medalje su bile one sa SP 2010. i pogotovu EP 2015.
Velika razocarenja sastavi sa OI 2000. i narocito 2004, kao i sa EP 2005.

[Ćoba]

Po meni sastav iz 95. je najkvalitetniji.

[Tegi]

2005. je 2002. bila praktično juče i u tome leži osnovna zabluda te euforije.

A zapravo se još početkom 2000-ih videlo da su Španci, Francuzi, Litvanci i Grci izvršili kvalitetniju smenu generacija i da je samo pitanje vremena kada će se te amplitude mimoići. A Argentina je još u Indijanapolisu bila dosta bolja, sa Bodirogom i Stojakovićem u prajmu.

Tako je i sada sa navijačkom dilemom Bobi vs Petrušev, vera da će se Bobi kao 2015. pociziocirati u reketu, dobiti lob pas i zakucati Ernangomezu u facu. A stvarnost kaže da su nas Garino, Brusino, Dek i 40-godišnji Skola zasluženo poslali kući.

Ako se bira najkvalitetniji sastav, izabrao bih onaj iz 1996. Bez turista u 12, bez neizvesnih završnica, otpišite USA i shvatićete da je to šetnja veća od one iz 2001. Ipak, 1990e su bile posthladnoratovske godine, i dalje je za medalju konkurisalo po 4-5 reprezentacija, a Litvanci i Hrvati su 1996. prerano rasformirali najjači sastav kao mi 2005. Zato je na primer Eurobasket 95 bio daleko jači od onog iz 97, 99 ili SP-a 98.

Ako se pogledaju EP iz 07, 2011, pa i 2015. videće se po 10 reprezentacija koje se sasvim ravnopravno bore za medalju, svaka sa po nekoliko NBA igrača i po 7-8 iz EL.

[Foteljas]

Jesu se i drugi podizali, ali i mi smo i dalje imali masu solidnih igraca koji uopste nisu bili u godinama.
Stojakovic, Jaric, Rakocevic, Vujanic, Radmanovic, Milicic, Pavlovic... - najstariji od njih su 2003. imali tek 26 godina ili i manje. A svi su posle ostali bez ikakvog veceg doprinosa, citava ta generacija se brzo izgubila sa scene iz ovih ili onih razloga.

[Slavisak]

2005. je 2002. bila praktično juče i u tome leži osnovna zabluda te euforije.

A zapravo se još početkom 2000-ih videlo da su Španci, Francuzi, Litvanci i Grci izvršili kvalitetniju smenu generacija i da je samo pitanje vremena kada će se te amplitude mimoići. A Argentina je još u Indijanapolisu bila dosta bolja, sa Bodirogom i Stojakovićem u prajmu.

Tako je i sada sa navijačkom dilemom Bobi vs Petrušev, vera da će se Bobi kao 2015. pociziocirati u reketu, dobiti lob pas i zakucati Ernangomezu u facu. A stvarnost kaže da su nas Garino, Brusino, Dek i 40-godišnji Skola zasluženo poslali kući.

Ako se bira najkvalitetniji sastav, izabrao bih onaj iz 1996. Bez turista u 12, bez neizvesnih završnica, otpišite USA i shvatićete da je to šetnja veća od one iz 2001. Ipak, 1990e su bile posthladnoratovske godine, i dalje je za medalju konkurisalo po 4-5 reprezentacija, a Litvanci i Hrvati su 1996. prerano rasformirali najjači sastav kao mi 2005. Zato je na primer Eurobasket 95 bio daleko jači od onog iz 97, 99 ili SP-a 98.

Ako se pogledaju EP iz 07, 2011, pa i 2015. videće se po 10 reprezentacija koje se sasvim ravnopravno bore za medalju, svaka sa po nekoliko NBA igrača i po 7-8 iz EL.

Poraz koji ide na dusu , tadasnjeg selektora, u drugom poluvremenu Jokic je bio potpuno neiskoristen , forsirao se Bogadan i Bjelica , kojima nije islo , pogotovo ovom drugom.

[Grande Alessandro]

Mrtva trki izmedju tima iz 2001 i onog 1995...mada je meni ovaj iz 95 drazi...

A sto se nase reprezentacije tice, ja sam za to da se pravi rez i zahvali neki starosedeocima...
Od tih iskusnih bih samo Teodosica zadrzao za Olimpijske igre, a igru prebacio na pleca Bogdana, Jokica, Milutinova i Micica...jer oni su ti koji ce nositi reprezentaciju u sledecem Olimpijskom ciklusu...
A ovi mladi koji nadolaze da stasavaju uz napred pomenute...

Briga mi je sad veca oko selektora nego oko igraca za neki period od 5-6 god...

[Slavisak]

Po meni sastav iz 95. je najkvalitetniji.

Neponovljiv, manje vise ista ekipa koja je odigrala egal utakmicu skoro do samog kraja sa Dream Team-om 2 u finalu na OI godinu dana kasnije , mislim da je taj Dream Team bio jaci od originalnog, Bird i Magic su 92 vec bili rekreativci. Najjaca americka centarska linija ikada, falio im je samo Ewing ali zato je tu umesto njega bio jos bolji igrac Olajuwon.

[Tegi]

Jesu se i drugi podizali, ali i mi smo i dalje imali masu solidnih igraca koji uopste nisu bili u godinama.
Stojakovic, Jaric, Rakocevic, Vujanic, Radmanovic, Milicic, Pavlovic... - najstariji od njih su 2003. imali tek 26 godina ili i manje. A svi su posle ostali bez ikakvog veceg doprinosa, citava ta generacija se brzo izgubila sa scene iz ovih ili onih razloga.

Stojaković se sa 26 godina oprostio, Vujanić sa 23-4 odigrao poslednji turnir, Miličić i Pavlović još uvek pri dnu klupe u NBA kada je sam odlazak Evropljana tamo uveliko prestala biti ekskluzivna stvar. Ostaju Jarić, Rakočević i Radmanović. A ako se ne uspavaš na lovorikama, brzo shvatiš da je to lošije od trojke Kalderon-Navaro-Gasol, Parker-Rigodo-Dijao, Papalukas-Dijamantidis-Spanulis, Jasikevičijus-Šiškauskas-Macijauskas, Novicki mvp NBA, Slovenci sa Udrihom, Lakovičem, Smodišom, Nesterovićem, Hrvatska sa Giričekom, Planinićem, Vujčićem, pa Kirlineko i Holden sa nekoliko vrhunskih side-kickova, Italijani kojima liga doživljava poslednje godine relevantnosti i koji su se došunjali do olimpijskog finala, pa standardno raspali Turci sa Kutlajem, Okurom, Hidom i Jahovićem... Moglo su tu završiti na svakom mestu od prvog do desetog i ako pogledaš tok turnira i samog žreba iz 04 i 05, shvatiš da se vrlo lako moglo do samog kraja uz sve unutrašnje probleme, ali i da ta 10. i 11. mesta ne deluju kao tolika senzacija.

[Dylam Dop]

Sve razmisljam koliko nam nedostaju fajterske 4-ke tipa Zokija Savica..

[Foteljas]

Ako se bira najkvalitetniji sastav, izabrao bih onaj iz 1996. Bez turista u 12, bez neizvesnih završnica, otpišite USA i shvatićete da je to šetnja veća od one iz 2001. Ipak, 1990e su bile posthladnoratovske godine, i dalje je za medalju konkurisalo po 4-5 reprezentacija, a Litvanci i Hrvati su 1996. prerano rasformirali najjači sastav kao mi 2005. Zato je na primer Eurobasket 95 bio daleko jači od onog iz 97, 99 ili SP-a 98.

+ 1. I meni je taj sastav 1996. najblizi srcu. Mada, posteno govoreci, u Atlanti mi smo imali prilicno laku grupu, pa zatim tada jos uvek amatere Kineze u cetvrtfinalu, nije ni cudo da smo igrali leprsavo veci deo turnira.

Briga mi je sad veca oko selektora nego oko igraca za neki period od 5-6 god...

I za ovo +1..

Stojaković se sa 26 godina oprostio, Vujanić sa 23-4 odigrao poslednji turnir, Miličić i Pavlović još uvek pri dnu klupe u NBA kada je sam odlazak Evropljanina tamo uveliko prestala biti ekskluzivna stvar. Ostaju Jarić, Rakočević i Radmanović. A ako se ne uspavaš na lovorikama, brzo shvatiš da je to lošije od trojke Kalderon-Navaron-Gasol, Parker-Rigodo-Dijao, Papalukas-Dijamantidis-Spanulis, Jasikevičijus-Šiškauskas-Macijauskas, Novicki mvp NBA, Slovenci sa Udrihom, Lakovičem, Smodišom, Nesterovićem, Hrvatska sa Giričekom, Planiniće. Vujčićem, pa Kirlineko i Holden sa nekoliko vrhunskih side-kickova, Italijani kojima liga doživljava poslednje godine relevantnosti i koji su se došunjali do olimpijskog finala, pa standardno raspali Turci sa Kutlajem, Okurom, Hidom i Jahovićem... Moglo su tu završiti na svakom mestu od prvog do desetog i ako pogledaš tok turnira i samog žreba iz 04 i 05, vrlo lako se moglo do samog kraja uz sve unutrašnje probleme.

Problem je sto ni kasnije sve do generecije 1987. mi maltene nismo imali pravog reprezentativca sem Krstica. Pa i posle Tripkovic, Tepic, Novica, nesto stariji Kosta Perovic, Novica Velickovic takodje ostali prilicno nedoreceni u reprezentaciji. Tek kada se pojavio Bjelica, pa kasnije Bogdanovic i kada su Kalinic i Raduljica eksplodirali na SP 2014. mi smo napravili neku jaku osovinu od nekoliko igraca.

[Hajzenberg]

Iz svega opisanog se vidi zašto smo posle Indijanopolisa toliko dugo bili bez medalje, pa to srebro Dudinih mladića 2009 g. pa onda opet potop do 2014 g. Napisah pre neki dan, 4 srebra u zadnjih 18 godina, 14 takmičenja i 2 puta propuštene OI i posle se busamo da smo zemlja košarke. Onaj period od 1995-2002 g. se teško može ponoviti, ona žetva medalja u kontinuitetu ne računajući Sidnej 2000.

Nema te zemlje i reprezentacije gde se igrači ovako rano opraštaju od nacionalnog dresa i to ne samo u košarci već i u fudbalu pa i u rukometu mada su tamo i neki drugi problemi. I Berić je '99 na EP digao sidro a imao 26 leta kao Stojaković neku godinu kasnije kada je takođe sa 26 godina rekao zbogom ''repki''. Ne može to tako, pa Marković posle Rija sa 29 godina i tako redom. Kako se Skola, Gasoli i ostale kojekakve belosvetske zvezde nisu zasitile ? Mnogo imamo umišljenih likova u reprezentativnim selekcijama, mnogo. Pa i prevrtač guma je posle srebra u Riju izjavio da kao da je dostigao plafon u reprezentaciji a to mu bilo prvo takmičenje ako se ne varam.

[Foteljas]

Mica Beric je bio medju prvim bojkotasima, on je javno bio rekao da se vise nece odazivati na Zeljkove pozive, jer ga je precrtao za EP 1999. Inace je te 1999/2000. u tada jos uvek prejakoj italijanskoj ligi imao prosek od 20 Posle, 2001. koliko se secam trazio je bio duzi odmor, Pesic ga je odmah otkacio. Pedja se zakacio sa Zeljkom, pa su ga posle unistile povrede. Markovic mozda ima neko opravdanje, s obzirom da je u kontinuitetu igrao od 2007, ali Jokiceva izjava je bila sramna.