Serije

[Bogun]

Argumentuj.

To što kažeš nije ni do ...... nije argument, već tvoje mišljenje, koje je u startu subjektivno.

A zvučiš vrlo nadobudno, drugosrbijanski da kažem, kojih se gnušaš vidim, jbt ja ne znam ni šta je to. Ali ih barem tako predstavljate ovde na forumu

[veljkos161]

Senke u principu jesu malo Bjelina komunjarska propaganda, kojoj prosecni Srbin veruje jer ima golotinje ...medjutim, u gledaocima je problem ako te Senke posmatraju kao dokumentarni program a ne kao televizicnu ideju alternativne istorije

[Tegi]

Mogu da ti odgovorim ili mnogo jednostavno ili mnogo komplikovano. Prvo je nedovoljno, drugo nemam ni volje ni vremena ni znanja da ti napišem. A i da se ne ljutiš, i kada bih imao, bojim se da ti to ne bi razumeo. A forum nije mesto na kome se dokazuje bilo čiji intelekt, što opet ne znači da treba falsifikovati svoje stavove samo zato što je medij neprikladan za takvu vrstu (esejističke) komunikacije.

Jednostavan odgovor bi glasio- Rubljov je umetnost (ovde mi više služi kao prototip briljantnog filma, meni daleko od najdražeg, delom zato što ga nisam do kraja dokučio), Šošenk to nije. Rubljov je težnja za istinom, težnja ka smrti, težnja ka besmrtnosti, težnja ka spasenju, težnja ka večnosti, težnja ka Bogu. Šošenk je tek kombinacija odličnog scenarija, odlične režije i odlične glume. Umetnost je kao i religija i filozofija, okretanje kao onostranom i pokušaj da se opojmi nepojmljivo- vlastiti susret sa Bogom. Rubljov to jeste (kao i na desetine i stotine drugih filmova), Šošenk to nije.

Lično, omiljeni film su mi de Sikini "Kradljivci bicakala", koji su u pogledu metafizike daleko bliže Šošenku nego filmovima Tarkovskog ili Bergmana. Ne pišem ovo da bih branio vlastiti ukus, već da bih posvedočio onome što mi je na osnovu empirijskog materijala razum rekao. Ako to vređa nečija osećanja, žao mi je, politička korektnost je za bjelogrlićevce i ostale čmarolisce.

[veljkos161]

Iako se po nekim pitanjima ne slazemo, moram da napomenem da mi je izuzetno drago sto imamo coveka Tegijeve elokvencije i intelektualnih kapaciteta na forumu

[Bogun]

Reagovao sam jer ne vidim poentu omalovažavanja bilo čega da bi se nešto uzdiglo.

Valjda je lakše napisati argumentovano zašto ti se nešto ne sviđa ili sviđa, nego potezati nešto što ne bih nazvao argumentom u raspravi.

Ti i ja ne posmatramo film (serije) na isti način.
To što ti tražiš od filma (serije), ja ne tražim, nikada nisam, a verovatno nikada i neću, meni je film zabava, razbibriga.
Što ne znači da mi se ovi filmovi koje si naveo ne bi dopali(a možda i ne bi), ali u meni ne bi probudili istu vrstu emocije kao u tebi, u to sam siguran.

[Withnail]

Smatram da ljudi koji kazu da im je Sosenk najbolji film da su to genericki ljudi, prihvate ono sto je mejnstrim, nisu odgledali dosta filmova i onda im je to neki vrh.
Sosenk mi je ravna linija, prijatno iskustvo.

[Tegi]

Reagovao sam jer ne vidim poentu omalovažavanja bilo čega da bi se nešto uzdiglo.

To nigde nisam uradio. Samo mi je potpuno bezveze da se relativizam ukusa koristi za relativizaciju vrednosti. To je postmodernisticki rezon- sve sto jeste, to je gomila interpretacija, objektivni sadrzaj ne postoji, vec je rec samo o sukobu interpretativnih volja gde institucionalno najjaca pokusava da se uspostavi kao opstevazeca. Tako je nastao imdb. A takva geneza je jos zastupljenija na primeru foruma.

[Ron Swanson]

Metafizika, filozofija i suština umetnosti su teme koje, ukoliko se raščlanjuju do tančina, ne mogu ni da naiđu na zainteresovanost koja bi radovima u kojima su razložene mogle da donesu epitete najboljih na opštem planu. Jednostavno je - takve teme zahtevaju široko obrazovanje, duboko interesovanje i spremnost na razmišljanje koje uzima daleko više vremena od trajanja prosečnog filma. I što je najbitnije - završetak takvih filmova kod velikog broja onih kojima su se dopali često predstavlja tek početak razmatranja opisanog, ali to nije srž filma.

Naravno da ono čime se Tarkovski bavi jesu znatno složenija pitanja od sudbine jednog običnog čoveka koji je nevin završio u zatvoru, ali to ne znači da su njegovi filmovi u potpuno drugoj dimenziji.

Ovo što kod tebe postoji je zapravo izuzetno česta pojava kod čitalaca, gledalaca i slušalaca. Recimo, kod muzike je to neverovatno učestala pojava, jer je ogroman broj onih koji će pojedine pesme i albume odbaciti kao bezvredne zbog toga što su jednostavni za sviranje i pamtljivi već na prvo slušanje, te insistirati na tome da je prava umetnost samo tamo gde postoji bezbroj rifova i nemogućih prelaza, ukomponovanih sa daleko dubljim tekstovima od onih koje imaju ranije pomenute pesme. To, naravno, nema mnogo smisla, jer je pravljenje takvih podela u okviru delova popularne kulture, što film i muzika svakako jesu, pre svega odraz smešnog elitizma, a zatim i odsustvo svesti o tome šta znači biti najbolji u okviru nekog žanra, odnosno kako se to dostiže na široj slici.

Bezbroj bendova može da napiše složenije pesme od "Time" ili "Stairway to Heaven" ili "Master of Puppets", ali one nikada neće dostići njihov značaj, utisak i kvalitet.

Naravno, Filozofski fakultet i FDU su leglo jedinki koje se bave takvih podelama i odbacivanjem manje kompleksnih radova kao manje vrednih od onih koji se bave složenijim temama.

[Bogun]

Dobro, valjda si shvatio da je IMDB nešto što ne treba uzimati za ozbiljno.
Mislim čim svako ima pristup tom glasanju, to je onda popular vote, i naravno ne možeš da dobiješ realnu sliku stvari. Pa tamo imaš mnogo banalnije primere od tog Šošenka koji je na prvom mestu liste.

Na primer, Spasavanje redova Rajana je visoko kotirano, kako film koji ima takvu rupu u scenariju može imati tako visoku ocenu i biti u prvih 50 svih vremena?

Spoiler: pokaži

Film počinje sećam Rajana zar ne, gde se on do detalja priseća svega šta se desilo dok ga jedinica predvođena Tom Henksom nije našla, zanimljivo ne seća se šta je on radio od kada je iskočio iz aviona do trenutka kada se susreo sa njima. Mislim bio mi je zanimljiv film za pogledati, ali mi taj detaljčić onako baš bode oči.

Kada Senke nazivaš drugosmrdijanskim(ovo ima omalovažavajući kontekst, ili sam ja nešto mnogo 'omašio fudbal'), mislim da je nepotrebno, no dobro, ti misliš da tako treba. To mi je bilo klasično polivanje po jednom da bi se uzdigli sadržaji koje ti smatraš za bolje od navedenog.

[Tegi]

Druže, spomenuo sam svoj omiljeni film. Njegov sinopsis se tiče posleratne siromašne Italije u kojoj čovek jedva nalazi posao poštara, ali mu na poslu kradu bicikl koji je bio preduslov da ga on uopšte dobije. Otac sa svojim malim sinom obilazi rimske budžake pokušavajući da nađe ukradeni bicikl.

I to je sve. Ostalo je čisti filmski izraz, sadržaj koji je mogao biti plasiran jedino posredstvom filma, u svim drugim formama bi bio bezvredan. Krajnje nepretenciozan, jednostavan i lep film, bez trunke elitizma i sa mnogo dečačke ljubavi. Ali tu već do izražaja dolaze razlike između anglosaksonske i kontinentalne estetike u mediteranskoj varijanti, što su daleko iznijinasiraniji prelazi, daleko zahtevniji za tumačenje od naše inicijalne rasprave. Prosto, nije korektno da mi na osnovu dva-tri izrečena stava pripisuješ jedan čitav sistem svetonazora i još svrstavaš u kontekst FDUovaca i FF gotičara, čiji elitističko-postmodernistički pristup je potpuno suprotan mom, etno-hajdegerijanskom, da se ugrubo izrazim.

Bogunoviću, oprosti, mislio sam da aludiraš na omalovažavanje Šošenka, potpuno sam za trenutak smetnuo s uma da je sve počelo Cvelovim i mojim polutrolovanjem Pavić>Bjelogrlić. U svakom slučaju, serija jeste prilično kičasta i precenjena. Posebna je šteta što je protraćila jednu tako monumentalnu ličnost kao što je Mustafa Golubić, koji je i tako džejmsbonodovski stereotipan i dalje najbolji lik u seriji.

[Ron Swanson]

Uopšte ne govorim o "Kradljivcima bicikala", nego o komentaru da "Šošenk" nije ni do kolena "Andreju Rubljovu", odnosno obrazloženju te izjave.

[S73F4N]

Hvala @Zlaja i @JNA...

[Tegi]

Naravno, imao sam to u vidu kada sam ti replicirao. Samo sam napravio određenu digresiju kako bih razlučio dve ravni- jednu estetsku, koja manje-više ostaje na nivou tumačenja sadržaja i sposobnosti da se upečatljivije i provokativnije kroz njih ispolje vrednosti samog interpretatora (otuda ovo "najdraži film"); i drugu više ontološku gde razumski treba odati priznanje nekome da je "bićevitiji", u ovom slučaju bliži idealu umetnosti, što film u svojoj ideji, ali retko u svojoj realizaciji, jeste. Otuda sam na početku rasprave napomenuo nevalidnost imdba, koji prvu skalu pokušava da proda kao drugu, predstavljajući niz estetskih interperetacija kao listu najboljih svetskih filmova, oko čega smo se svi složili. Samo valja rezimirati i opojmiti rezimirano.

Kratko iznošenje sinopsisa mi je pored toga poslužilo za ono što sam već napisao- nikakvog estetskog elitizma tu nema, jer dajem sebi za pravo da mi svetonazori često odnesu primat u odnosu na nešto drugo dosta kompleknsije, kontemplativnije i transcendentnije. Da uprostim i vulgarizujem, meni su "Sulude godine" (Žika i Milan u ludnici sa dirigentom) jedan od dražih domaćih filmova, daleko ih radije gledam od npr. "Skupljača perja", ali nikada sebi ne bih dao za pravo da relativizujem vrednosti jedne treš-komedije i jednog proslavljenog autorskog filma. I ovime bih stavio tačku na svoj deo priče za večeras, ne volim kada raspravu dovedemo do graničnih primera.

[zeppelin]

Metafizika, filozofija i suština umetnosti su teme koje, ukoliko se raščlanjuju do tančina, ne mogu ni da naiđu na zainteresovanost koja bi radovima u kojima su razložene mogle da donesu epitete najboljih na opštem planu. Jednostavno je - takve teme zahtevaju široko obrazovanje, duboko interesovanje i spremnost na razmišljanje koje uzima daleko više vremena od trajanja prosečnog filma. I što je najbitnije - završetak takvih filmova kod velikog broja onih kojima su se dopali često predstavlja tek početak razmatranja opisanog, ali to nije srž filma.

Naravno da ono čime se Tarkovski bavi jesu znatno složenija pitanja od sudbine jednog običnog čoveka koji je nevin završio u zatvoru, ali to ne znači da su njegovi filmovi u potpuno drugoj dimenziji.

Ovo što kod tebe postoji je zapravo izuzetno česta pojava kod čitalaca, gledalaca i slušalaca. Recimo, kod muzike je to neverovatno učestala pojava, jer je ogroman broj onih koji će pojedine pesme i albume odbaciti kao bezvredne zbog toga što su jednostavni za sviranje i pamtljivi već na prvo slušanje, te insistirati na tome da je prava umetnost samo tamo gde postoji bezbroj rifova i nemogućih prelaza, ukomponovanih sa daleko dubljim tekstovima od onih koje imaju ranije pomenute pesme. To, naravno, nema mnogo smisla, jer je pravljenje takvih podela u okviru delova popularne kulture, što film i muzika svakako jesu, pre svega odraz smešnog elitizma, a zatim i odsustvo svesti o tome šta znači biti najbolji u okviru nekog žanra, odnosno kako se to dostiže na široj slici.

Bezbroj bendova može da napiše složenije pesme od "Time" ili "Stairway to Heaven" ili "Master of Puppets", ali one nikada neće dostići njihov značaj, utisak i kvalitet.

Naravno, Filozofski fakultet i FDU su leglo jedinki koje se bave takvih podelama i odbacivanjem manje kompleksnih radova kao manje vrednih od onih koji se bave složenijim temama.

Mogu samo da skinem kapu za ceo post , a za bold, iako je off topic, ne mogu a da ne odreagujem sa oduševljenjem.

Napravljeno je mnogo složenijih pesama od pomenutih, ali čisto sumnjam da je ijedna ljudska suza isplakana tokom besomučnih Malmstinovih solaža.

Muzika - sviranje (uz dužno poštovanje virtuozima) nije atletika, nije najbolji onaj ko je najbrži.

To su majstori poput Dejvida Gilmora, Džimi Pejdža, Ričija Blekmora, Brajana Meja, Marka Noflera... znali jako dobro.
Da ne idem u sad već daleku prošlost po Roberta Džonsona, Madi Votersa i ekipu...

[Ron Swanson]

Ma IMDB je sranje, ne prihvatam nijednu listu serija na kojoj Homicide: Life on the Street nije na prvom mestu. To je manje bitno, prebacio sam se na generalno ocenjivanje kvaliteta filmova, a nisam se ni dotakao različitih interesovanja, subjektivizma itd.


@ zeppelin

"Master of Puppets" je tu svakako najbolja.