by octopus » 25 Aug 2016, 06:59
Secam se kao juce, EP u kosarci za zene, Letonija 2009. Komsija i ja jedva cekamo da pocne. Znamo da smo lose, ali verujemo u uspeh. Nakon tri meca u grupi kos razlika -20 i nesto u proseku po mecu... Tuga, ocaj, nemoc. Razmisljam o bronzi iz Moskve i srebru iz Seula koji tad izgledaju eonima kilometara daleko.
2011. godine nisu uspele ni da se plasiraju...
Ko bi rekao da ce posle samo 4, odnosno 5 godina doci do zvezdanih trenutaka zenske kosarke! Mislim da treba da uzivamo u trenutku, da je neminovnost da ce kad Marina izgubi zelju ili strpljenje opet biti nekih novih Letonija i da cemo zarko cekati da se opet pojavi neka nova Maljkovicka, koja ce opet da okupi ekipu i gotovo ni iz cega napravi dar-mar oko sebe. Verujem da posle Rija nece doci do strmoglavog pada, ali definitivno se ne moze ni gore, jer su dotakle vrh. Svaka im cast!
Sto se tice ovih preranih penzionisanja, lepo uvesti odredbu da svako ko je stekao pravo na nacionalnu penziju ne moze svojevoljno da napusta reprezentaciju pre 35. rodjendana inace gubi tu privilegiju, pa cemo da vidimo ko ce u trecoj deceniji zivota i da pomisli da zavrsi sa reprezentacijom. Molim lepo. Mi rmbacimo do 65. godine, a neko nece ni do 30 ili 35.