U vreme kada je naša država u dugovima do guše, odlučeno je da se krene u izgradnju stadiona na kojem će igrati reprezentacija Srbije, a planirano je da se izdvoji preko 150 miliona evra.
Sve države u današanje vreme teže ka tome da reprezentacija ima svoj vlastiti stadion, od kojeg se na kraju krajeva i zaradi ali te nacionalne selekcije uglavnom napune svoj stadion i u prijateljskim utakmicama dok poznavajući naš mentalitet a i uspeh reprezentacije u prethodnih 15 godina, teško da možemo očekivati da stadion planiranog kapaciteta 50,000 sedećih mesta bude redovno pun. U proteklom periodu smo imali situacije da u poslednjih par kvalifikacionih kola kada izgubimo sve šanse za prolaz, Marakana ili JNA budu skoro pa prazni, pa nema razloga da bude drugačije i sa novim stadionom.
Infrastruktura u Srbiji na stadionima superligaša je očajna, malo je to poboljšano izgradnjom reflektora u poslednjih 5 godina ali i dalje većina terena više podseća na oranice nego na travu kakvu viđamo kod prvoligaša u državama koje su izgradile nacionalni stadion.
Uzimajući u obzir da stadion nećemo puniti na utakmicama, za očekivati je da se raznim kulturnim događajima poput koncerata puni kasa, ali to opet nije rešenje jer za takve događaje u Beogradu ima sasvim dovoljno lokacija za održavanje, uključujući stadione večitih rivala, Kombank Arenu i još mnoge druge lokacije.
Stadion od 50,000 sedećih mesta nije lako za održavati tako da će i to da dodatno košta.
Jedan od glavnih argumenata za izgradnju stadiona od strane ljudi koji podržavaju ovaj projekat je da ćemo zahvaljujući ovoj investiciji u budućnosti dobiti priliku da gledamo finale Lige šampiona ili Lige Evrope u Beogradu, organizaciju jedne od grupa na nekom budućem Evropskom prvenstvu u fudbalu ali to je sve jedno veliko AKO. Domaćinstvo na ovim događajima nećemo dobiti sigurno u narednih 10 godina jer će sama izgradnja da traje 3-4 godine a i posle 10 godina je upitno.
U situaciji u kojoj se država trenutno nalazi, ako se već odlučilo da se u sport investira najmanje 150 miliona evra onda se to moglo uraditi na mnogo bolji način od kojeg bi velike koristi imali svi sportovi. Zamislite šta samo 5 miliona evra učini u sportovima kao što su odbojka,rukomet ili vaterpolo u Srbiji. A to je trideseti dio onoga koliko će se uložiti u nacionalni stadion.
Sa 5 miliona evra ravnomerno raspoređenih na sve prvoligaše, u roku od najkasnije 5 godina bi smo dobili najmanje 2 tima koja bi se borila za sam vrh u rukometnoj,odbojkaškoj ili vaterpolo Ligi šampiona, naravno pod uslovom da se taj novac pre svega uloži u izgradnju dvorana ili poboljšanja trenutnih.
Ne treba smetnuti sa uma da u košarci koja je u Srbiji najveći sport nakon fudbala ne postoji ozbiljan klub u Košarkaškoj ligi Srbije. Većina timova odustane od borbe za Superligu jer mora da plaća igrače još dva meseca. Kruže priče da igrači žive od kladionice a "mi" ulažemo 150 miliona evra u nacionalni stadion.
U fudbal je ubačeno najviše novca i to neuporedivo više od svih sportova od strane države a obično nas ti fudbaleri najviše razočaraju, čime su zaslužili ovo? Naravno mislim i na klubove, Crvena zvezda već 10 godina ne igra u grupnoj fazi u Evropi, od samostalnosti nismo imali 2 kluba iste sezone u grupnoj fazi u Evropi a opet ulažemo dodatan novac iako nam se ne vraća. A sa druge strane klubovi u vaterpolu,rukometu i košarci se gase zbog dugova koji su oko 200 hiljada evra. Smešno.
Da se mene pita, kao što me se ne pita, 150 miliona evra bi bilo uloženo u neke mnogo bitnije stvari, pre svega u medicinu jer kasnimo za najrazvijenijim zemljama Evrope svetlosnu godinu, ulaganja u školstvo, otvaranje novih vrtića... Ali kako kažu neki: "Kada bismo izgradili bolnice, oni bi pitali šta je sa vrtićima. Ako bismo izgradili vrtiće, oni bi našli nešto treće..."
Bolje bi bilo da izgradimo bolnice pa da se pitamo šta je sa vrtićima nego da izgradimo stadion pa da se pitamo šta je i sa vrtićima i sa bolnicima...
http://lobsport.weebly.com/fudbal/150-miliona-evra-za-nacionalni-stadion-bacanje-novca-u-bunar-ili-isplatljiva-investicija
