у моментима кад прича о свом двадесетогодишњем пријатељу и његовим успјесима и кад брани којекакве лопуже под изговором како су то његови дугогодишњи пријатељи, ниво љигавости прелази Милана Срдоча у улози Накупца који се гребе о сиротог мајстор Животу.
Било ми је жао кад га је морални гмизавац натабао, али сад кад се тога сјетим увијек ми се брк насмије, никад нисам вјеровао да ћу Ћокија подржати у нечему
