ПЕТЕРАЦ: Ко је више изгубио?10 сеп, 2011
ПИШЕ: Дејан Стевовић
Црногорци су остали у свом ставу „против” и Партизан Рајфајзен неће бити учесник Триглав Јадранске лиге. Тврд захтев Јадрана којем се прикључио Приморац изазвао је очекивану реакцију црногорског савеза да у петак и званично стопира улазак Београђана у регионално такмичење.
Јадран и Приморац траже новац за Прлаиновића и Мандића. Партизан сматра да за тако нешто нема основа. Дуго је Јадран чекао тренутак да се „освети” великом ривалу. Његов вето је заправо ударац на квалитет Триглав Јадранске лиге која је из године у годину све слабија. Улазак Про Река и Партизана је представљао идеалну прилику да се појача интересовање за такмичење, ТВ Арена је била спремна да преноси сусрете, постојали су наговештаји јачања лиге у наредним годинама.
Али од тога ништа.Сада је ред да се и Партизан дефинитивно определи у својој политици према клубовима других земаља. Лако може да се закључи да су одређеним притиском преостали клубови ТЈЛ могли да натерају Црногорце да промене став. Али то се није догодило. Ћутање чак и када је против интереса целе приче само показује да се нису други нису претргли у жељи да Партизан уђе.
На тај начин, стављена је тачка на причу српских клубова у ТЈЛ. И то треба да буде одмах јасно, да не би било неких лажних нада. Уосталом Партизан је првак Европе, Војводина учесник Евролиге, Црвена звезда Вет покушава да се подигне. Репрезентација у серији успеха. Далеко боља ситуација од рецимо црногорске клупске сцене где само захваљујући снази Александра Тичића Будва држи ниво. Јадран и Приморац су на почетку, а Катаро је само са младим категоријама.
Па ако Хрвати, Словенци и Црногорци хоће такву лигу ето им. Ватерполо браћа ће знати да оправдају и овакав потез.
Сада остаје да се види шта ће да ураде Партизан, Војводина и Звезда. Прича о Интерлиги није угашена, али ће имати смисао само ако организацијом буде стигла ТЈЛ. Питање је хоће ли се успети у томе. Мађари, бар најјачи клубови нису сада много заинтересовани. Остају Румуни и Словаци. Можда у години која је препуна репрезентативних акција у свему овоме има нечег доброг. Али је најбоље што су све маске коначно пале и што Срби по ко зна који пут морају да извлаче поуке. Али знајући нас, ко зна, можда ћемо већ сутра понудити неки спаринг, потражити заједнички интерес са онима који нас одбијају.
Остаје само нејасна читава прича започета прошле године. Тада су сви били спремни да приме три српска клуба и одређену суму новца као котизацију. Није се Јадран тада бунио због Прлаиновића, нити се Приморац жестио због Мандића. Лова може све.
Овако, остали смо без занимљивог такмичења, комшије су остале без Партизана и ко зна, наредних година још два занимљива српска клуба. Питање гласи – ко је више изгубио?
