Италија је мјесто настанка Римског царства, једног од највећих царстава старог вијека. Варварске инвазије уништиле су Западно римско царство и омогућиле стварање германских држава на тлу Италије. Византија и Франачка су у раном средњем вијеку посједовале значајне дијелове Италије. Каснија подјела Италије на мале државе омогућиле су Светом римском царству, Француској и Аустрији да доминирају италијанском политиком. Италија је уједињена у другој половини 19. вијека. Од уједињења па до краја Другог свјетског рата, Краљевина Италија је створила колонијално царство у Средоземном мору и источној Африци. Од 1946. Италија је република.
Веома је позната по кулинарским специјалитетима, моди, дизајну, одјећи, архитектури, умјетности, музици и осталим знаменитостима које у великом броју посјећују туристи.
Фудбал је убједљиво најпопуларнији спорт у Италији. Фудбалска репрезентација Италије је 4 пута освајала Свјетско првенство. Италијански фудбалски клубови су освојили чак 48 европских клупских трофеја. Поред фудбала у Италији су заступљени спортови још и одбојка, рагби, кошарка, бициклизам, алпско скијање, рвање, ватерполо и ауто-мото спортови. У сјеверном дијелу Италије популаран је рагби. Рагби репрезентација Италије је редован учесник Купа шест нација. Одбојкашка репрезентација Италије је 3 пута била шампион Свијета. Ђиро д’Италија је друга најпрестижнија бициклистичка трка на Свету.Кошаркашка репрезентација Италије је 2 пута била шампион Европе.
Прву кошаркашку утакмицу селекција ове земље одиграла је давне 1926. године. Чланица ФИБА постала је двије године касније.
Као што је већ наведено два европска злата су највећи резултат у историји селекције која је европској и свјетској кошарци дала сијасет одличних кошаркаша и генерација. Посљедњи велики резултат мушке кошаркашке репрезентације је олимпијско сребро из 2004 године.
Италијани су до сада на Свјетским првенствима наступили 9 пута.Никада нису успјели доћи до медаље, што је фасцинантан податак, а имајући у виду поменуто у претходном пасусу.
Истина, у два наврата су били баш близу. Први пут - 1970. у Југославији и други 8 година касније на Филипинима.
Подсјећања ради,у Тиволију се играо лигашки систем,а осам година касније у Аранета Колосеуму Бразил је спријечио жабаре да освоје прву свјетску медаљу.Баривиера,Бертолоти и дружина нису успјели. Квалитативно, ни све наредне генерације нису успјеле доћи до подијума.
Сан звани медаља на планетарном такмичењу сањају и Мели, Датоме, Фонтекио и ништа мање Полонара.
Фаворити су групе и један од фаворита из сјенке када је о медаљи ријеч.Да ли ће до ње коначно и доћи, видјећемо у наредних пар недјеља.
Субјективно говорећи ријеч је о прилично ограничено талентованој селекцији чије је можда и најјаче оружје селектор Поцеко.Показали су на претходним такмичењима да могу добијати квалитетније од себе, али оно што им недостаје је континуитет игара на високом нивоу. Можда га баш на Филипинима достигну.
.
