Novak nam je duzan jedan GS od prosle godine i sad neka bira hoce li ga nadoknaditi u Parizu ili u Londonu.
Jebi ga, cekam cele prosle godine da se pojavi Novak ver. 2011+ i nisam docekao do kraja, nadam se da ce ovo biti ta godina. Vec duze vreme sam misljenja da je Novak vec dve godine za dobru marginu najbolji igrac na svetu ali on nekako jos uvek govori o njima cetvorici, rivalstvu koje odlucuje par poena i slicnim stvarima koje Fed ni pod mucenjem ne bi priznao. Moze se desiti da Marijevo sticanje autoriteta osvajaca GS-a i velike pretnje na betonu bude nova odskocna daska za Novaka da jos unapredi svoju igru, na nacin na koji je doterivao, doterivao i na kraju doterao pokusavajuci da prelomi Rafu. Bar se nadam.
Ono u sta sam potpuno uveren, na osnovu pojedinih faza raznih meceva, da Novak u rezervoaru ima jos poprilican arsenal stvari na kojima jos uvek stoji datum pre kojeg ta vrata ne treba otvarati i da se plafon njegove igre jos uvek ni ne nazire. Mislim da veci deo tog arsenala lezi u agresivnosti i ofanzivi, ne nuzno u smislu vece distribucije S/W igre vec ranijeg okidanja udarca koji ga dovodi u zonu kontrole poena. Do sada je on to (mislim na poslednje vreme) radio ili u situacijama kad je sateran ledjima uza zid ili kad je pred mec zabrinut zbog mogucnosti da ce protivnik trcanjem i svojom agresijom da ga u vecim delovima meca otera s terena. Vecina teniskih komentatora je s pravom odusevljena Novakovim ponasanjem u "do or die" situacijama ali kad se pogleda vecina tih situacija mogu na prste jedne ruke da se izbroje udarci kao sto je onaj ritern forhend protiv Feda na US Openu. U daleko vecoj meri je u pitanju stav koji se onda preslikava na tip igre koju Novak preuzima u tim trenucima. To nisu once in a life time situacije vec uzimanje meca u svoje ruke kontrolisanom agresijom. Bude li uspeo da tu kontrolisanu agresiju produzi na vece periode u mecu, kao sto je radio protiv Ferera u polufinalu AO, a itekako moze i itekako ima sve sto mu je potrebno, redje ce dolaziti u situaciju da mu neko drugi kontrolise ritam tokom poena i tako ga uvodi u cekalicu. Novak je, istina, iznimno dobar u toj cekalici ali mu to uzima ono sto je po meni njegova najveca igracka prednost - sposobnost da iz svake moguce pozicije na terenu lopticom "vidi" viner.
Druga stvar koja bi mu dosta unapredila igru je nesto sto se nece desiti i, kako ja to vidim, ne treba da se desi. Novak je igrac, on tenis igra a ne odradjuje, njegova misija na terenu je da nadigra, a ne da satre protivnika najruznije moguce za najmanje moguce vremena. Ako i pregazi nekoga to nije zato sto je kidisao na kraju kad je vec dobio mec, vec je prosto jahanje od pocetka do kraja meca na talasu dobrog dana i dobre igre. On nema instinkt da unisti protivnika i ubije mu volju za tenisom, to je detalj karaktera koji nije nasledio od dva prethodna sampiona. S jedne strane to mu prilicno otezava posao ali, s druge strane, cini da tenis danas na broju 1 ima coveka koji je bolji reprezent igre nego takmicenja, sto je krajnje neobicno u vreme kad se sve pretvorilo u brojke ali je, po mom shvatanju, takodje i jako dobro za tenis kao igru, jer iza svih tih beskonacnih kalkulisanja sa brojem osvojenih Slemova, ovih ili onih rekorda i "never before" ostvarenja, tenis je jos uvek samo sport i samo igra koja treba da predstavlja razonodu, zadovoljstvo i, ako hocete, srecu kako onima koji ga igraju tako i onima koji ga gledaju.
Novakov zovijalni karakter, spremnost da "sidje dole" sa teniskog Olimpa i proba svakojake stvari, napravi stos na svoj i tudj racun (sa sve vise ukusa a manje neukusa kako vreme prolazi, mora se priznati), ostavi terminator mod na terenu i ne odnese ga sa sobom u svlacionicu, jos manje van teniskih kompleksa, verovatno ce mu uskratiti neke brojke do kojih bi mogao doci ali ga isto tako cini jednim od onih starih sampiona od krvi i mesa kojima tenis nije bio jedina preokupacija i jedina stvar za koju su ikada pokazali bilo kakvo interesovanje. Nacin na koji on nosi svoj broj 1 me cini podjednako ponosnim koliko i sve titule koje je poosvajao. Na moje veliko iznenadjenje prva osoba na svetu koja je to prepoznala u punoj meri i apostrofirala kljucne dve crte Novakovog karaktera je Dzudi Mari koja je danas poslala cestitku na pobedi "to an incredible athlete and perfect gentleman". Ta je zena shvatila da pravog dzentlmena ne cine ni zlatom siveni blejzeri, ni mocna medijska infrastruktura vec ono sto ga je uvek cinilo dzentlmenom - hrabro i pobednicko ali zato blago i veliko srce.
Ignorisem te k'o Vucic poplavu.