by Los Leones » 26 Jun 2024, 07:29
Наравно да је струка највећи проблем. Досег наших тренера није ни у улози помоћног у најбољих 50 клубова Европе. Није то случајно. Наши тренери су неписмени, неспремни за модерни фудбал и поимање ове игре. Не знају и не постоји шанса да науче, јер ипак летовање је прече од учења.
У најбољих 16 клубова Европе, ми такође немамо играча.
Оно што је такође чињеница је да ми у овом тренутку немамо играча светске класе. У неким ранијим епизодама великих такмичења смо имали. На страну како су ти играчи играли у дресу репрезентације.
Трећа ствар ништа мање важна је континуитет. Верујем да на форуму има доста људи који су старији, који памте осамдесете, седамдесете, ја пишем на основу званичних бројева.. Ефективно пратим репрезентацију 25 година. И увек је исто и увек се све сведе на оно наше стандардно менталитет, афере, Савез, па на крају и политика, јер, тешко је рећи, не знамо, играмо декадентан и фудбал заглављен у деведесетим. Још увек се тркамо са теретним возом, а нас удара путнички. А уствари, континуитет на дужи период никада нисмо имали. Учинило се на моменте да је то донео Илија Петковић одигравши оне фантастичне квалификације где смо примили само један гол, затим и код Антића је деловало да је усклађен реални квалитет и велика жеља да се нешто направи. Исходе знамо.
Намерно не поменух 1998., јер смо тада ипак имали озбиљну екипу са озбиљним мајсторима тог времена, па и није у реду да се пореде са свим после.
Другим речима, никада Савез није био независан. Никада селектор није имао потпуну слободу. Никада играчи нису на велико такмичење отишли са намером да нешто велико направе. Мафијашки кругови су ординирали од када пратим репрезентацију, а према причама старијих, можда на суптилнији начин тако је било и у бившој Југославији. И тада су играли они за које су људи из сенке сматрали да требају, а не они који би можда у датом тренутку више допринели. Суштина, држава је ( у разним облицима, уређењима) сво време затварала очи или индиректно помагала у спровођењу клановске репрезентације.
И за крај би се можда могли дотаћи детаља очекивања. Пратећи мало уписе, приметио сам да су она минимална. И то није проблем што је код форумаша тако, људи који коментаришу вести на мрежама и порталима, проблем је што су биће и играчи, а селектор и сам потврдио, отишли са истим убеђењем, важно је не обрукати се. И објективно, нису се обрукали у смислу резултата, обрукали су се у смислу онога што су приказали у тих скоро 300 минута. Изузме ли се Шкотска, репрезентација Србије је дефинитивно играла најружнији фудбал на првенству. Безидејан, декадентан, старомодан и лузерски.
Кажу историја је учитељица живота. Уопште немам дилему, да би неки нови људи, неки нови селектор и делимична смена генерација, наставили истом стазом свеопштег ничега, иако би можда у почетку то изгледало боље. Једноставно, фудбалска репрезентација не зна другачије.
Много је оних у јавном животу који претходних месец дана глуме паметнице, генерале после битке, покушавају одати утисак да су покупили сву памет света, а у реалном животу никада и ничим нису управљали.
И одмах да се разумемо, претходни пасус не значи да ови што су тренутно ту где јесу, заслужују то место и не заслужују говњиву мотку. Апсолутно не. Већ само покушавам рећи како ФСС и фудбалска репрезентација неће никада ништа направити, ма ко га водио. Чак ни странац селектор, јер и њему избијају клинове већ након друге конференције за штампу.
И за крај, осврнуо бих се на учинак оних који су играли у Немачкој.
Рајковић - 8 одбрана, 2 примљена гола. Врло добар цео турнир. Имао је неколико феноменалних интервенција, сигурност при изласку на дуге лопте противника. Трудио се да неретко командује штоперском тројком, указујући им где греше или прецизније где су управо погрешили. Апсолутно оправдао очекивања и заслужио да се похвали. Оцена - 4,7
Павловић - Дефинитивно најбољи дефанзивац којег у овом тренутку имамо и исто тако наш најбољи играч на турниру. Сувишно је причати колико је трчао, колико је дуела добио, колико је осујетио напада противника. Волео бих да направи неки велики трансфер, заслужио је да нешто и заради. Стабилан, конкретан, одважан. Нема му се шта замерити. Што се мене тиче, након пензионисања Тадића, заслужио је капитенску траку. Оцена - 4,9
Миленковић - Ако би желели бити хируршки прецизни, можемо слободно рећи да је на овом турниру одиграо своје најзрелије утакмице за репрезентацију, а истовремено и оправдао очекивања у оба смера. С једне стране српски играч са највише добијених дуела, а с друге стране, на свакој утакмици је имао по један велики кикс. То је оно што прави разлику између одличног дефанзивца и дефанзивца који може бити одличан, с времена на време. Оцена - 4
Вељковић - Имајући у виду очекивања просечног српског навијача и приказано на терену, уз такође неколицину грешака, вероватно играч који је највише показао у том контексту очекивано/пружено. Јер да се не лажемо, страховали смо и чекали неку глупост. Уз Страхињу и Николу, више него пристојно. Чак бих се усудио рећи да је био бржи, него у неким претходним репрезентативним акцијама. Мање компликовао. Доносио врло добре одлуке, колико год то било релативна категорија, при пасу... Оцена 4.
Младеновић - Прва одлична, друге две доста слабије. Фудбалер ограничених могућности, који на моменте може бити драгоцен, али који не може утицати на исход утакмице. То се и овај пут потврдило. Некакав просек. Оцена 3,3.
Гудељ - Одмах да се разумемо, нисам неки велики фан Немањиних карактеристика. Ипак, а писао сам о томе и на почетку турнира, једини дефанзивни везни којег имамо и чија је појава нужна да би колико толико сакрили кратер између две линије. Одиграо је у складу са очекивањима. Ништа спектакуларно, а опет и без трагичних потеза. Преко 96% успешних пасова ипак говори да је био концентрисан и да је са те стране био поуздан. Без обзира што је већина тих пасова била ка играчима иза леђа. Оцена 3,5.
Мијаиловић - Након објаве списка, најконтроверзније име и дечко који објективно говорећи није заслужио позив. Истина, не и једини. Одиграо је једну утакмицу, синоћ. Поштено говорећи, више него пристојно. Мислим да је апсолутно одрадио оно што је од њега тражено. И док се можемо бавити његовим квалитетима, утисак је да није направио никакву штету, а самим тиме и не заслужује неку пљувачину, без обзира на навијачка препуцавања. Оцена 3,5.
Илић - На прошлом Светском првенству од стране великих фудбалских зналаца, па слободно под наводнике, проглашаван за играча који ће у будућности бити један од ослонаца селекције. Уверили смо се већ на првом наредном турниру да од тога неће бити ништа. Верујем да и он сам не зна шта је играо на самом првенству. Нити је нешто пуно трчао, нити је нешто урадио ван своје половине игралишта. Сваки његов пас ка напред био је сумњив. Био је лош. Један од оних који су најмањи показали. Оцена 2,5.
Самарџић - Главни утисак ми је да је морао више играти. Други утисак ми је да је против Данске био међу најгорима. Трећи, да он јесте будућност репрезентације и да се мора истрпити. Четврти да је један од ретких који се издиже изнад тог старомодног, предвидивог и менталитетски незрелог фудбала који негујемо 70 година. У принципу, ништа спектакуларно. Оцена 3.
Гаћиновић - Озбиљан фудбал је престао играти пре пет година. Сувишно је било шта рећи. Оно залетање против Словенаца и потом казна вероватно и најбоље осликавају његов наступ. Једини. Нисмо те среће били да и тада не игра. Оцена 1,5.
Сергеј Милинковић Савић - Срамотан. Срамотан. Срамотан. Оцена 1.
Лукић - Сале одиграо пристојан турнир. Борио се и ту се нема шта замерити. Оно што написах за Младеновића, могло би се рећи и за Сашу. Играч ограничених могућности, који итекако може бити захвалан за екипу, ако то селектор препозна и додели праву улогу. Оцена 3,5.
Бирманчевић - Заслужио је да се нађе на списку, али се претерује са закључцима о њему, тим пре што добар део оних који доносе суд почињу увод са оним млад играч. Њему је 26 година. Није он случајно у лиги у којој јесте. Вероватно писменија верзија Немање Радоњића за сиромашне. Тимски потентнија и неко ко ипак не може донети превагу. Оцена 3,3.
Костић - Повреда га је спречила да одигра више од те једне утакмице. Оно што је одиграо, одиграо је на нивоу целе наше офанзивне линије. Скоро ништа. Без обзира, чврсто верујем да је био на наредне две утакмице, да би и наша репрезентација изгледала нападачки потентније. Оцена 2,5.
Живковић - Трудио се. Трчао, центрирао. И потврдио зашто је у грчкој лиги. Један од оних који су оправдали очекивања. А та очекивања су да се не обрукамо, како рече селектор Стојковић. Што би моја баба рекла, нит смрди, нити мирише. Оцена 3.
Тадић - Хвала му за неколико феноменалних година. Хвала му што је тих година, уистину, носио репрезентацију и уз још једног играча којег ћу касније поменути, донео гро успеха и резултата. Несумњива класа. Дефинитивно играч чији потез може донети и решити утакмицу. Међутим, ништа од тога на овом турниру нисмо видели. Деловао је као рекреативац, са све неким јаловим покушајима егзибиционистичког и непотребног замајавања стадионске траве. Лош.
Оцена 1,5.
Јовић - Нико од њега није очекивао ништа нарочито, а имајући у виду како игра након трансфера из Ајнтрахта. На крају, једини је који је дао гол у Немачкој. Вишак килограма, вишак тестостерона, превише обрађивања госпође Софије, ипак нису утицали да не покаже да жели. Објективно показао је то и синоћ. Вероватно се у каријери никада није толико пута вратио пред сопствених 16 метара. У складу са очекивањима, па и мало преко. Оцена 3,1.
Влаховић - То што не треба бити превише фудбалски интелигентан па видети да не постоји ни промил оправданости да игра заједно са Митровићем на терену је једна ствар, а друга је да ништа показао није на турниру. Прецизније, био је један од најгорих. И док годинама српски медији поспрдно перципирају Алегријеве сугестије, Душан није учинио ништа да исправи очигледне недостатке у властитој игри. Да ли се задовољио зарађеним новцем, елитним италијанским манекенкама и великим Јувентусом, можемо само нагађати. Репрезентација од њега није имала никакве користи у претходна три меча. Оцена 1,4.
Митровић - Човек који је много дао репрезентацији. Најбољи стрелац свих времена. Тај рекорд неће бити надмашен за наших живота. Увек се давао селекцији. Увек је за репрезентацију играо срцем и боље, него за клуб. Био је играч мање на турниру. И оно прилика што је имао, није успео искористити. На великим такмичењима имао је 18 шутева и дао 2 гола. Премало. Из поштовања према прве три реченице пасуса, ту бих и стао. Морао је пуно боље. Оцена 1,7.
Селектор Стојковић - Трагикомичан.