Ivan Grozni wrote:Savić je odmah po završetku OI u Tokiju izjavio da je tim za Pariz u sistemu, a da se pravi kostur tima za OI 2028. I više puta je ove godine ponovio da je svako takmičenje na putu do Pariza usputna stanica. Čak je i fino ocenio da će konkurencija biti ujednačenija, a da će kvalitet vaterpola biti niži, što zbog kvaliteta ovih generacija, što zbog činjenice da nivo raste kako se bliže OI.
Ne sumnjam uopšte da ćemo biti pravi sledeće godine, pošto je SP 2023 prvi kvalifikacioni turnir za OI (finalisti će izboriti plasman). SL će ponovo biti žrtvovana, kao i ove godine. To takmičenje je imalo značaj '11, '15 i '19 i svaki put smo ga osvojili. Neverovatan je broj igrača kojima je Savić dao šansu od SK 2018.
Što se tiče igračkih kvaliteta uopšte ne sumnjam u ovaj tim, a isto tako ni u sposobnosti Savića kao motivatora i selektora (u normalnim okolnostima).
Pošto pratim vaterpolo 20-ak godina, a sve ove igrače sam pratio i kroz mlađe selekcije, nastup u Splitu mogu da objasnim samo nekim problemom unutar tima. I ako sam u pravu, to je mnogo veći problem od jednog lošeg turnira. Da li je problem između Savića i Mandića, Savića i ''3-4 igrača koji se nisu pojavili u Splitu'' ili između samih igrača...
Neko je pomenuo smenu generacija 2019 godine. Tad su priključeni samo Lazić i na neki način Stojanović. Mandić igra od 12-e, Ranđelović 14-e, Jakšić od Kazanja, Drašović, Viktor, Vico od 17-e... To su sve igrači koji već godinama imaju zapažene uloge u svojim klubovima, imaju iskustvo igranja važnih utakmica, jakih liga, imali su reprezentativne akcije.
Nama pola tima čine igrači koji su još 14-e nadigrali prvi tim Mađarske i Hrvatske i osvojili zlato na SK (Rističević, Mandić, Ranđelović, Rašovići, Subotić...). Nije loše prisetiti se ni Podgorice u aprilu ove godine i kako su prošli Grci, Španci i Italijani ili kako su Grci razbijeni na SP 2019 godine.
Ne mogu da prihvatim da smo toliko loši da nas Mađari u ovom sastavu urnišu sa 9 razlike na osnovu dešavanja u bazenu (bez volje, želje, bez agresivnosti u odbrani, bez proplivavanja u napadu, statično, spor protok lopte sa IV, sa bezbroj individualnih grešaka i pogrešnih dodavanja što je tako netipično za naše selekcije).
Iskoristicu tvoj post da napisem i moje vidjenje situacije, a ujedno da se osvrenem i na komentar iz Zuranala, koji stoji na temi o EP
https://www.avangarda.in/forum/viewtopic.php?f=81&t=2088&start=75&p=2707066&view=show#p2707717 .
Na zalost ja nisam bas toliki optimista kao ti sto se tice sledece godine i naseg nastupa na SP. Moram da priznam da me Podgorica, koju spominjes, mnogo zavarala ove godine. Tu je sve izgledalo idealno i cinilo se da ce i ovaj novi tim moci vec ove godine da nastavi niz uspeha nase reprezentacije. Nekako smo previse dobro izgledali tada i mozda je cak i to malo spustilo gard ekipi i podiglo ih u njihovim glavama, pa otud i u Zurnalu ona opaska o preteranom samopouzdanju kod igraca. No tu je pre svih selektor da ih spusti na zemlju, a i Savez koji je u komunikaciji sa njima morao da obori ocekivanja, koja su kod javnosti (koja je budimo iskreni uglavnom laicka kada je vaterpolo u pitanju) vec po navici bila vezana ne za borbu za neku medalju, vec za zlato.
Jos jedna stvar koja je kod mene ulivala optimizam je sto vecina igraca nastupa za Novi Beograd i da su tu kroz sezonu mogli da izgrade sistem koji bi se preneo i na reprezentaciju. Videli smo i da je Novi Beograd na kraju sezone izgledao mnogo bolje nego sredinom iste, nadao sam se da je kliknulo medju igracima i da ce nekako nadomestiti jedan veliki minus koji je bio u najavi, a to je neiskustvo igranja velikih utakmica u kojima se ocekuje od njih da odlucuju.
I tu dolazim do stvari koja se pokazala kao glavni problem ovog leta. Svi ovi igraci su deo sistema kao sto je Ivan napisao, ali u sustini sem Mandica niko tu nije bio pod pravim pritiskom dok je igrao u reprezentaciji. Pa cak i Mandic je imao "luksuz" da ga ne ide, jer tu su Filip, Andrija, Dusko, Mitrovic, neko ce vec povuci kada se bude lomilo, osete to igraci sami u bazenu. Vecina ovih igraca je bila na SP 2019 i u grupi su ostavili odlican utisak, medjutim kada je dosao 1/4 finalni mec, usledio je totalni raspad i lagan trijumf Spanaca. Igranje u klubu ipak ne nosi toliki pritisak kao kada se igra za reprezentaciju, kada fakticki cela nacija prati igre nasih i kada je to prilika da se postane prepoznatljivo ime. I sto je po nas ispalo bas bolno ovog leta, mi iz utakmice u utakmicu nismo uspeli da se tog pritiska oslobodimo i donekle sem prvog meca sa SAD na SP, nijednu utakmicu nismo odigrali kako treba, sve je bilo u grcu i strahu, da bi protiv Madjara dosli i do potpune nemoci u bazenu.
Savic je stvarno dao sve od sebe jos od te 2014. da pronadje tim koji ce igrati kada se povuku nosioce igre iz tog perioda. Ivan je pomenuo SK iz te godine koji je odigrao nas "B" tim i osvojio zlato. To je bio zacetak sadasnje reprezentacije. Nakon Rija imali smo na velikm takmicenjima Ubovica, Viktora Rasovica, Vica, Dedovica, Lazica, Strahinju Rasovica, 2019 SP je igrao fakticki ovaj sastav. Tokom kvalifikacija za SL prethodnih godina, uglavnom su igrali mladji igraci. U medjuvremenu ostali smo bez Cuka, koji je nakon EP 2020 "nestao" sa spiska, a prosle godine je za 6 igraca Tokio bio oprostaj od nacionalne selekcije. Dakle vise od pola nase reprezentacije koje je zapocelo prosli olimpijski ciklus, nije nastupalo ove godine. Ako se uz to doda da uz Duska nismo imali standardnog centra (svako takmicenje neko drugi), ostaju nam 4 igraca uz Mitrovica koja su prosla sito i reseto prethodnih 5 godina. Tanka osnova koju Savic ipak nije uspeo da nadzida. Tesko je reci da li je tu problem do igraca ili selektora, ali ne moze se zanemariti da je Savic imao i vremena i prilika da pronadje dobitnu kombinaciju, ali da nije uspeo. Dedovic i Gogov koji su cesto bili u selekciji nisu ni igrali ovog leta. Stojanovic je nestao, pa se pojavio na EP, Subotic nakon finala SL nije isao na EP, nije bilo u Splitu ni Lukica. Da li su to pogresne procene Savica ili su ga ti igraci izneverili je na selektoru i Savezu da razluce. Uz to ne treba zaboraviti Savicevu opsku tokom EP da 3-4 igraca nisu ni dosli u Split.
Savez kroz izbor selektora i dogovor sa njim ima presudan uticaj kuda ce ici vaterpolo u narednom periodu. Tako da se ne moze izbeci i odgovornost te strane u ovogodisnjim rezultatima. Mislim da je moralo da se bolje reaguje na situaciju da se pola tima oprasta u jednom trenutku i to fakticki glavni nosioci igre. Trebalo je pokusati nekoga od njih zadrzati mozda jos godinu dana da se lakse premosti situacija i da ovi momci ipak imaju nekog ko bi mogao da im ulije vise sigurnosti i pokaze pravi pristup kada se igra za reprezentaciju. Jedna od mogucnosti je bila i da se od selektora "zatrazi" da ranije presece, pa da tokijski ciklus igramo u "kombinovanom" sastavu, gde bi pojedini igraci "odmarali" tokom nekog leta kao sto je bio slucaj 2019. Mislim da je moglo nesto da se izvede tako da dobijemo spremnije naslednike. Sam cin oprostajnog meca 6 nasih igraca protiv Italije je na pravi nacin iskomentarisan u Zurnalu, nije to bilo pravo vreme za tako nesto.
Kada se dozivi onakav debakl protiv Madjarske izlisno je pricati o nekoj atmosferi u ekipi. Kada igraci nece jedan za drugog da "poginu" u bazenu, kada dozvoljavaju da ih nekoliko puta ovog leta rivali pregaze, slaba je to osnova za neke moguce buduce uspehe. Nije dobro ni kada selektor kaze da nije njegova odluka da Mandic ne igra, a nakon toga vec deset dana imamo samo muk i nikakvu rekaciju ili komentar iz Saveza. Realno bez Jaksica i Lazica u Splitu nije bilo za ocekivati nista vise od 1/4 finala, ali ono sto je vidjeno je bas veliko razocaranje i dobar samar nasem vaterpolu. Ja ipak vidim dosta odgovonosti kod Savica, mozda je i on nakon 2 olimpijska zlata izgubio ostricu i malo se uspavao. Nije ovo kao 2013. na SP jedan poraz od izuzetnog rivala u napetom mecu, ovo je bila serija teskih udaraca, gde nikako nismo mogli da dodjemo do daha i uzvratimo rivalu, da bi na kraju doziveli klasican nokaut, a selektor nije uspeo za sve to vreme da pokrene ekipu.
Savic sigurno ima moci da ovo preokrene, ali mora da vidi prvo sa sobom da li moze i hoce, pa sa Savezom da rascisti neke stvari, a onda pokusa da opet uspostavi sistem u koji verovatno mnogi koje smo gladali ovog leta nece moci uci. Tezak je put pred nama, mnogo se lakse pada nego sto se do vrha stize. Tokio je jedini svetao trenutak nase reprezentacije na poslednjih 5 velikih takmicenja, vec se polako navikavamo da nismo top klasa sto nije dobro. Nadam se da ce ovo leto za neku godinu izgledati samo kao ruzna epizoda.
#10 Gracias Dios, por el fútbol, por Maradona, por estas lágrimas.
#8 #24
OI 2016/2021
SP 2009/2015
EP 2006/2012/2014/2016/2018
SK 2010/2014
SL 2007/2008/2010/2011/2013/2014/2015/2016/2017/2019
MI 2009/2018
OSVOJILI SMO SVEEEEEE!!!
