Пошто Србија нажалост не учествује на ОИ у Токију, и мени ће Кармело Ентони недостајати у тиму Американаца. Како ствари стоје, од свих силних НБА звезда, за Грега Поповића је књига спала на 9 слова. Све и кад би Финикс Санси почистили Милвоки Баксе у Великом финалу НБА (сумњам), изгледа да ће Поповић морати да бира три играча из америчког Селект Тима (
https://www.usab.com/mens/national-team ... elect.aspx) јер Девин Букер, Крис Мидлтон и Џеру Холидеј неће бити доступни за ОИ, или барем за неко уигравање са тимом. А можда и Џери Коланђело успе да врбује неког доброг НБА играча на одмору у последњем моменту.
Селект Тим је сличан олимпијском тиму Американаца по структури: само један прави центар и гомила бекова и крила. Сличност је и та што у овом тиму за уигравање (има их 16, пошто се један повредио јуче) има добрих шутера за три пеона (барем на папиру). Опет, можда Џери Коланђело направи неки велики ''трејд'' да узме неког играча са ширег списка уместо горе поменутих играча који играју у финалу НБА. Како год буде, велика срамота. Поповићу је ове године било још теже да састави тим за
обавезно злато. Можда ће на крају испасти да ће Поповић по именима у Токио водити за нијансу бољи тим него на СП 2019. Американци већ за два дана играју своју прву припремну утакмицу са Нигеријом.
Ако погледамо званични састав Американаца за ОИ у Токију, може се видети да је овај тим сличан са тимом који је Мајк Кржижевски одвео на СП 2010. Да ли је и квалитетнији? Не верујем. Те 2010. су Американци имали само једног правог центра и гомилу бекова и крила. Чак 4 организатора игре. Чонси Билапс, Дерик Роуз, Стевен Кари, Расел Вестбрук, Ерик Гордон, Дени Гејнџер, Андре Игудала, Руди Геј, Ламар Одом, Кевин Лав, Кевин Дурант, Тајсон Чендлер. То је тим са којим је Мајк Кржижевски освојио злато у Турској те године. Није било ниједаног играч из ''Тима искупљења'' са ОИ 2008, који се, да срамота буде већа, поредио у америчким медијима са тимом САД са ОИ 1992. Потпуно нов тим и велики изазов. Кржижевски је у стручном штабу имао Џима Бохејма (стручњак за зонску одбрану) и Нејта МекМилана (одбрана). Мудар човек, знао је шта га чека.
Американци су на СП 2010. играли по први пут са оваквим саставом тима, са ниским петоркама (стартна петорка: Билапс, Роуз, Игудала, Дурант и Одом). Примали просечно 68,2 поена по мечу, и играло се прилично тврдо. Американци нису постизали велики број поена (92,6 по мечу). Имали су велике муке са Бразилом већ у групи (70:68), а Бразилци су касније у четврфиналу изгубили узбудљиви латиноамерички ''Ел Класико'' од Аргентине (93:89). Извесних проблема Американци су имали са Русима у четвртфиналу (89:79), па и са Литванцима у полуфиналу (89:74). Литванци су иначе у четвртфиналу убедљиво победили Аргентину (104:85), што још једном показује да су Кариоке ''узеле меру'' Американцима, и да искушења и проблеми могу некад доћи и у групи.
Тим САД је добро шутирао тројке (38,5%), били су добри у скоку и дозволили само
11,2 асистенција по мечу својим противницима, који су редом били боље уиграни од њих. Противници Американаца су просечно шутирали
38,1% из игре (30,1% за три поена). У одбрани су се посебно истакли Ламар Одом, Чонси Билапс, Андре Игудала, Расел Вестбрук, и донекле Тајсон Чендлер (мала минутажа), па и тада веома млади Кевин Дурант. Парадокс је да је једини прави центар екипе Тајсон Чендлер (216цм) имао најмању минутажу од свих саиграча. Ипак, дао је солидан допринос.
Овај тим је био изнуђено решење, јер је пуно играча НБА звезда одустало рано. Пред почетак припрема, Амари Стодемајер одустао због клупских обавеза, Дејвид Ли и Брук Лопез због повреда, а перспективни Џеф Грин је отпао у задњем моменту. Уместо Лија који је међу задњима отпао, дошао је Ерик Гордон. Мали уместо великог...Али, исплатило се. Гордон је био други најбољи тројкаш после Дурента, иако је постизао мало поена (8,6 по мечу). Погађао је кад је највише требало. Из ширег списка се види да је циљ био да се поведу барем још два висока играча. Значи, јака одбрана и доминација у рекету су били циљ од самог старта.
Дурант је био најбољи играч тима, посебно у нападу. Међутим, без јаке тимске одбране, великог броја поена у контра нападима, то ништа не би вредело. Ови играчи су једноставно деловали као добро уклопљен тим, иако у нападу нису били нарочито уиграни. Припреме су трајале 19-24.7 и 9-27.8.2010. Укупно 16 дана тренинга, када се не рачунају 4 припремне утакмице. Први део припрема је и тада почео заједно са Селект тимом. Изабраници Мајка Кржижевског су у просеку били стари 24,4 године. Два прекаљена ветерана (Билапс и Одом), три релативно искусна играча (Игудала, Чендлер и Грејнџер) и 7 веома младих играча са врло мало искуства.
Грег Поповић је ове године у већем шкрипцу него 2019. На крају је једва скупио 9 играча са којима је почео да тренира 6. Јула. Стављен је пред свршен чин. Није он једини кривац. Судећи по саставу тима, шут за три поена као и шут генерално не би требао да буде проблем. Ефикасност шута ће зависити пре свега од уиграности тима и степена играња ''изолација''. Тим још увек није комплетан, али ниске петроке могу бити стандард у игри Поповићевог тима. Само један прави центар, висок 206цм. За мене лично је највеће питање колику минутажу ће добити Бам Адебајо. Уколико се Поповић одлучи за сличну тактику као Кржижевски 2010, у стартној петорци би требало да се нађу Лилард, Грин, Дурант и Адебајо. Под том претпоставком (јаке одбране), стартни бек би највероватније требао да буде Бредли Бил. Моје мишљење је да, ко год да буду ''најбољих 12'', једно од кључних питања биће колико ће Лилард бити ''лак на обарачу'', а колико разигравати саиграче, јер у тиму има доста револвераша. Дурент је, иако најмлађи, 2010. био најбољи играч и кључни играч у нападу. Сада неће имати толику одговорност, и ту ће Лилард играти веома битну улогу.
Тешко је прогнозирати било шта с обзиром на (тренутно) одсуство Букера, Мидлтона и Холидеја, али ако они буду замењени неким од играча из Селект тима, Американци ће имати велике проблеме у нападу. Ово зато што ја лично не верујем у кратку ротацију Поповића, и мислим да ће услед неуиграности на сваком мечу морати много да комбинује и користи барем 11 играча на свакој утакмици.
Вероватно ће Поповић мало променити тактику у нападу у односу на СП 2019, тако што ће тражити више пробијања прве линије одбране (Лилард и Бил), додавања назад на ротацију и шут, као и што више поена из рекета продором и што више изведених слободних бацања. На СП 2019. Американци су често кружили са додавањима у бескрај, тражећи добру позицију за шут. Тотално неуиграни, платили су цену и ту, не само у одбрани рекета. Тим из 2010. је по утакмици просечно шутирао 26,55 тројки. Треба очекивати више таквих шутева од овог олимпијског тима. Уколико прва петрока буде Лилард, Бил, Дурент, Грин, Адебајо, одбрана може бити солидна. Чак имају и искусног играча у замени, у виду Кевина Лава, ако Грин или Адебајо уђу у проблеме са фауловима. Поповић је рекао да од Лава очекује ''добар шут, пуно скокова и жестоку борбу под кошевима са ветеранима других тимова''. Парадоксално, у тиму је званично највиши играч Кевин Дурент.
На СП 2010. Ламар Одом је ''држао рекет'' Американцима у одбрани. Да ли ове године то могу учинити Дрејмонд Грин и Бам Адебајо, или ће Поповић као и 2019. бити склон ниским петоркама и бацити све карте на шут (споља) и индивидуалне квалитете својих играча?
Времена за озбиљно уигравање нема.
''Ми у овом тиму имамо најбоље играче на свету, али не знам да ли имамо најбоље ФИБА играче на свету.''
- Мајк Кржижевски, у разговору са својим помоћницима пред СП 2010.
The will to win is important. But what is more important, is the will to prepare''.
- Bob Knight