Wide Receiver - glavni igrac napada
Dobra OL, QB ima dovoljno vremena da odradi dogovoreno, ali trčanje jednostavno ne prolazi, pa su pasovi logično rešenje. I baš zbog toga, sve je džabe i bespotrebno ako upućen pas nema ko da uhvati.
Svi koji se bave gledanjem utakmica malo duže vreme, svedoci su činjenice da izuzetan QB zna da bude veoma loš ako (čak i odlične pasove) WR-ovi ne znaju da uhvate.
Zato se WR-ovima ukazuje posebna pažnja kod svakog OC-a, a u svakoj ekipi toj poziciji se dodeljuje ozbiljan i stručan trener.
Prosečan kandidat za WR-a mora da ima neke predispozicije.
Pored ne postojanja straha za obaranja, budući WR mora da ima veoma brze noge i sposobnost da promeni pravac gotovo u jednom koraku (možda čak i bolje nego RB ili bar tako dobro). Poželjno je da bude visok i gibak kako bi imao mogućnost da se izbor za loptu, ali i da mu mozak funkcioniše dovoljno brzo kako bi razumeo zadatak koji mu je poveren, ali i doneo odluku u trenutku jer je to vrlo bitno za njegovu poziciju.
Ipak, pored svega toga, mora posedovati staloženost i smirenost jer i posle dobrog hvatanja (kao i posle lošeg) mora sebe da drži pod kontrolom, odnosno da ne "slavi" preterano ili da ne besni posle ispuštenog pasa.
Naime, svaki novi napad (pokušaj) je priča za sebe, a ono što je bilo u predhodnom već je istorija o kojoj ne treba razmišljati.
Naravno, ovo su samo predispozicije, a postojanje ili ne postojanje tih karakteristika se najbolje primete kroz uobičajeni trening koji je za sve početnike isti.
Ako kandidat za hvatača zadovoljava gore navedeno, počinje sa treninzima.
Tu spadaju vežbe stava i izlaska iz istog.
Za ovu poziciju je karakterisično da je sam stav u mnogome različit od stavova ostalih pozicija. Naime, stav se razlikuje čak i od strane na kojoj stoji WR, pa je potrebno da se WR-ovi naviknu na stav i za jednu i za drugu stranu.
U čemu je razlika.
Pravilno zauzet stav (a da je vezan za stranu na kojoj se nalazi WR) je u tome što noga do aut linije je iza noge koja je prema sredini polja. Ili, noga do lopte je uvek ispred noge koja je do auta.
Dakle, ako WR stoji sa desne strane formacije, njegova leva noga će biti napred, a desna (noga kojoj kreće) će biti povučena. To isto važi i za desnu stranu, samo što će noge(stopala) biti drugačije raspoređena.
Ako se pitate zašto je to tako, objasniću kada budem objašnjavao rute za WR-ove.
Sada ćemo objašnjavati stav kao da stojimo sa leve strane (dakle desna noga - stopalo napred, leva pozadi). Širina iskoraka ne treba da bide prevelika, odnosno, taman tolika koliko je potrebno da se prednja (desna) noga savije u kolenu pod uglom od 120°. Telo je nagnuto unapred, a glava treba da bude u vertikali sa savijenim kolenom, dok je koleno zadnje noge blago savijeno i spremno za izbaćaj.
Pogled je usmeren (ispočetka) u napred, zatim do aut linije kako bi se video sudija i njegovo pokazivanje (signal) da li ste na LOS-u ili ne, a zatim se vraća prema lopti koju drži sneper i tu ostaje sve dok se ne izvede snep. Ruke mogu biti opuštene do kolena ili podignute u zavisnosti da li CB igra press coverage ili je nešto dalje od njega.
WR koji ne ispoštuje sve navedeno, pravi štetu i sebi i timu.
WR-u koji staje na LOS ne gledajući svoju OL, može da se desi da bude u neutralnoj zoni i pri izvođenju snepa, automatski je napravio fol start, ili da je povučen u odnosu na OL (u bekfildu) a da toga nije svestan, pa izaziva drugi prekršaj - nepropisnu formaciju (šest igrača na LOS-u).
Nekad se dešava da kada prvi put padne kazna zbog njegovog pogrešnog pozicioniranja, WR pred akciju pita sudiju da li dobro stoji ...
Pa ako stojiš na obe noge verovatno dobro stojiš (jer da nije tako pao bi).
A da li si dobro pozicioniran isto tako zavisi od akcije koja se igra, a to sudija niti zna, niti bi trebalo da zna.
Da bi ovaj slabo obučeni WR izbegao podsmeh, potrebno je da pusti OL da prva zauzme poziciju, da se prilagodi njihovoj poziciji i poziciji TE ako je sa njegove strane (dakle pogled prema sredini terena), zatim okreće lagano glavu prema protivničkom CB-u kako bi video na kojoj je on razdaljini od njega, pa onda okreće glavu prema sudiji.
Sudija, u tom trenutku daje znak drugim sudijama (sa rukom koja je bliža napadu) na dole (ako je na LOS-u), ili je ispruži prema njegovom napadu (ako nije na LOS-u).
Taj znak je potrebno videti i odraditi korekciju u pozicioniranju, ako je potrebno.
Da bi bilo jasnije, uzećemo primer da je TE na liniji sa OL.
Da bi on bio podesan hvatač, WR mora da je povučen u bekfild, a sudija ispruža ruku prema sopstvenim stopalima (označava da je na LOS-u), WR se odmah povuče korak unazad i rešen problem.
TE je dobio mogućnost da postane hvatač, a WR je zauzeli propisanu poziciju (a verovatno i da dobro stoji, jer nije pao
).
Ili, TE povučen u odnosu na OL, WR staje tako da kada sudija pokaže ispruženom rukom ka njegovom napadu, napravi korak unapred i nema bojazni od nepropisne formacije.
Zašto se gleda protivnički CB, a kasnije i sam sneper?
CB može biti tačno ispred WR-a, može biti povučen nekoliko koraka nazad, ali isto tako može biti povučen i desetak jardi unazad.
To govori nekolko stvari. Ako je ispred WR-a, verovatno ga smatra fizički slabijim, pa dobar bamp sa njegove strane može da ga izbaci iz ravnoteže ili da mu ne dozvoli da eksplozivno istrči napred. U tom slučaju, već u prvom koraku sleduje duel sa njim, a ako on dođe kao iznenađenje, WR je za tu akciju neupotrebljiv.
Ako je povučen nekoliko jardi, CB nije siguran da li će WR prvo da ide na blok ili istrčavanje rute, pa mu je potreban prostor ispred kako bi prvo video reakciju WR-a, pa tek onda odlučio da li da ga prati ili blokira.
Ako je CB desetak jardi udaljen od WR-a, to govori da se već odlučio da ga samo prati, ali zbog nesigurnosti da li je brži od njega ili ne, ostavlja dovoljno prostora da odradi bek pedal (trk u nazad), ako je to potrebno i da ide na to da ga omete pri hvatanju pasa.
Dakle, blokiranje (bamp) mu nije prioritet, već pokrivanje prostora.
Ove tri situacije su vrlo bitne za sam početak akcije, jer kao WR njemu je dodeljen zadatak, a moguće ga je ispuniti samo ako jasno predvidi šta mu smera CB.
Na kraju, kada je "saznao" da je dobro pozicioniran (odnosno onako kako je i trener zamislio), kada je video i osmislio šta će da odradi čim krene snep kako bi izbegao CB-a, pogled fokusira na sneperovu šaku u kojoj drži loptu.
Pogled prema lopti važi svo vreme dok ne krene snep, a iz razloga da bi video kada u stvari počinje akcija.
Mnogi će reći da se u hadlu kaže na koji hat se kreće i biće u pravu.
Međutim, QB to obično govori na samom kraju kada proziva akciju.
Tada postoji mogućnost da će prozvati i rezervnu akciju (za koju bi WR trebao da zna) pre nego što naglasi na koji se hat ktreće (a on može biti i razlčit u odnosu na glavnu akciju).
Dok je važno da to čuju OL i TE, WR-ovi i ne moraju da čuju, a obzirom da moraju da se brzo postave (oni obično posledni zauzimaju poziciju), tu informaciju mogu i da propuste.
Zato će gledati loptu i kada krene snep, krenuće i oni u svoj zadatak, ne razmišljajući da li je to prvi, drugi ili neki deseti hat.
Suprotno tome, kada WR zna na koji se hat kreće, promenom akcije (a to može QB da prozove i kada je već iza snepera) može doći do konfuzije, odnosno do istrčavanja pre samog snepa što će prozrokovati pogrešan start.
Usredređujući pogled na loptu, WR ne mora da razmišlja o broju hatova koje će viknuti QB, jer ima već dovoljno tema za razmišljanje, a to je CB ispred njega i kako ga najbrže i najbezbolnije eliminisati.
Митрополит Михаило у свом говору поводом 500. годишњице Косовске битке, молио је кнеза Лазара: „Да помогнете својим молитвама пред престолом Праведнога Бога, да се обнови Српска Царевина, да се уједини раскомадани народ српски“.
