Vaterpolo - Olimpijski turnir London 2012

[Milutinov Tata]

Vaterpolo je jedan od najstarijih timskih sportova. Prvi put je na programu igara bio vec na Olimpijskim igarama u Parizu 1900. i od tada se neprestano nalazi u programu igara. Pocetkom veka su dominirale zemlje Zapadne Evrope, ali vec izmedju dva svetska rata dolazi do laganog pomeranja snaga ka Istoku, da bi posle drugog svetskog rata primat definitivno preuzele zemlje Istocne Evrope. Posle raspada SSSR i SFRJ nakratko su vrh preuzeli Italijani i Spanci, ali poslednjih 15 godina dominiraju Madjarska i reprezentacije iz bivse SFRJ.

Najuspesnija reprezentacija u istoriji igara je Madjarska sa cak 9 titula olimpijskih sampiona, a interesatno je da su na 12 uzastopnih igara uzimali medalju sto je apsolutni rekord. Zatim sledi reprezentacija Jugoslavije (SFRJ) koja je 3 puta bila sampion i 4 puta vicesampion. Sa 3 titule se jos mogu pohvaliti Italija i Velika Britanija. SSSR je dva puta bio najbolji, a po jednu titulu imaju Francuska, Nemacka i Spanija. Srbija je kao samostalna drzava prvi put nastupala u Pekingu pre cetiri godine i osvojila bronzanu medalju.

Osvajaci medalja na OI:

1900 (Pariz)* - Velika Britanija – Belgija – Francuska/Francuska
1904 (Sent Luis)** – SAD – SAD – SAD
1908 (London) – Velika Britanija – Belgija – Svedska
1912 (Stokholm) – Velika Britanija – Svedska - Belgija
1920 (Antverpen/Anvers) – Velika Britanija – Belgija – Svedska
1924 (Pariz) – Francuska – Belgija – SAD
1928 (Amsterdam) – Nemacka – Madjarska – Francuska
1932 (Los Andjeles) – Madjarska – Nemacka – SAD
1936 (Berlin) – Madjarska – Nemacka – Belgija
1948 (London) – Italija – Madjarska – Holandija
1952 (Helsinki) – Madjarska – Jugoslavija – Italija
1956 (Melburn) – Madjarska – Jugoslavija - SSSR
1960 (Rim) – Italija – SSSR – Madjarska
1964 (Tokio) – Madjarska – Jugoslavija – SSSR
1968 (Meksiko Siti) – Jugoslavija – SSSR – Madjarska
1972 (Minhen) – SSSR – Madjarska – SAD
1976 (Montreal) – Madjarska – Italija – Holandija
1980 (Moskva) – SSSR – Jugoslavija – Madjarska
1984 (Los Andjeles) – Jugoslavija – SAD – SR Nemacka
1988 (Seul) – Jugoslavija – SAD – SSSR
1992 (Barselona) – Italija – Spanija – SSSR***
1996 (Atlanta) – Spanija – Hrvatska – Italija
2000 (Sidnej) – Madjarska – Rusija – Jugoslavija****
2004 (Atina) – Madjarska – SCG – Rusija
2008 (Peking) – Madjarska – SAD – Srbija

* - nastupali samo klubovi, nije igran mec za trece mesto
** - nastupali samo klubovi iz SAD
*** - SSSR je na OI ’92 nastupao kao Unified Team (sve republike bivseg SSSR sem Letonije, Litvanije i Estonije)
**** - reprezentacija SRJ

Bilans medalja:

Madjarska – 9-3-3
Jugosalvija – 3-4-0
Italija – 3-1-2
Velika Britanija – 3-0-0
SSSR – 2-2-4
Nemacka – 1-2-0
Francuska – 1-0-1
Spanija – 1-1-0
SAD – 0-3-3
Belgija – 0-3-2
Svedska – 0-1-2
SCG/SRJ – 0-1-1
Rusija – 0-1-1
Hrvatska – 0-1-0
Holandija – 0-0-2
SR Nemacka – 0-0-1
Srbija – 0-0-1

U bilansu nisu uracunate medalje sa prva dva turnira. MOK je odnedavno poceo da racuna medalje sa prvog takmicenjau Parizu u zvanican bilans, mada je tada vaterpolo bio demonstracioni sport i takmicili su se samo klubovi, ne reprezentacije. Turnir u Sent Luisu ni MOK ne racuna kao zvanican.

Prvih nekoliko postova tokom ove nedelje bice posveceni istoriji, nastanku igre i turnirima na Olimpijskim igrama. Sledece nedelje, uoci samog takmicenja bice mnogo vise reci o samom turniru u Londonu.

[Stoxan]

Udovičić: Živimo za finale i borbu za zlato

[Milutinov Tata]

Malo o istoriji vaterpola:

Vaterpolo se na ovim Olimpijskim igrama vraca kuci. Naime smatra se da vaterpolo vodi poreklo upravo iz Velike Britanije, tacnije Skotske i Engleske. Vaterpolo je dobio naziv od engleske reci water - voda i balti (narecje pakistanskog jezika) reci za loptu - pulu, koju se Englezi izgovarali polo. U prvo vreme to je upravo i licilo na engleski sport polo samo u vodi, igraci su bili na buricima i pokusavali su da loptu uteraju u gol.



Uskoro igraci prelaze u vodu i igra je licila na ragbi u vodi. Prve utakmice su odigrane 1869. godine u Skotskoj i postale su hit medju gledaocima. Primenjivana je brutalna sila na igraca koji je imao loptu, moglo je i da se roni pod vodom, lopta je mogla da se krije u kupacem kostimu, golamni su se nalazili van terene i kada bi se neko priblizio golu, skakali bi na protivnickog igraca. Cilj je bio da se lopta, koja je bila napravljena od indijske koze donese do gola. NIje postojao gol kao danas, vec je to obicno bio camac ili neki drugi objekat koji je plutao na vodi. 13 Jul 1876. odigrana je prva utakmica na otvorenom moru u Bornmauntu ("Bournemouth) u Engleskoj o kojoj postoje pisani tragovi i opis meca. Skot Vilijam Vilson se smatra za utmeljivaca pravila za igru. 1877, u Aberdinu na obali reke Di (River Dee) odigrana je prava utakmica po novim pravilima. Gol se mogao samo postici uguravanjem lopte u gol.



1885. Plivacka federacija Velike Britanije je i zvanicno priznala novu igru i formulisa pravila koja su bila prosirena u odnosu na ona koja je propisao Vilson. Tada vec postoji gol koji lici na danasnji, igraci plivaju dok igraju, gol se mogao postici i sutem, bila su omogucena dodavanja jednom rukom, nije bilo dozvoljeno potapanje igraca pod vodu. Takodje u to vreme je razvijena je tehnka plivanja koja lici na dansnji kraul, cime je bilo omoguceno i lakse kretanje igracima kroz vodu.

Prvi sampionat Engleske se igrao 1888, i titulu je osvojio Barton, dobivsi u finalu tim iz Londona sa 3-0.


'Burton Amateur Club', 1888 pobednik prvog sampionata Engleske

Vaterpolo je u Ameriku stigao 1886. preko sampiona Engleske u plivanju, Dzona Robinsona. On je osnovao klub u Bostonu, ali neznajuci da su se pravila izmenila ucio je Amerikance starom nacinu igranja koji je licio na ragbi, pa je ubrzo sve zalicilo na americki fudbal u bazenu. Ovakav stil je nastavio da se razvija u Americi i to je kasnije izazvalo velike probleme, jer evropski timovi nisu zeleli da se nadmecu sa americkim, a doslo je i do bojkota OI u Sent Luisu 1904.

U Evropi je vaterpolo vrlo brzo postao popularan, a i ostatak sveta, koji je tada bio pretezno pod britanskom dominacijom je prihvatio novu igru. Madjarska, Holandija, ubrzo i Francuska i Belgija su pocele da razvijaju svoje timove.

28 Jula 1890. odigrana je prava medjunaroda reprezentativna utakmica izmedju Skotske i Britanje u Londonu. Skoti su trijumfovali sa 4-0. Sastavi timova:

England goalkeeper F. Browne (Burton), the backs W. Carey (Amateur) and H. Clark (Stroud Green), halfback J. Genders (Nautilus) and attackers J. Finegan (Liverpool Sefton), W. Henry (Zephyr) and Captain J. Mayger (Burton).
Scotland goalkeeper C. Donald (Edinburgh University), the backs G. Bryson (Dennistoun, Glasgow) and S. Cawood (Victoria, Glasgow), halfback Captain A. Strauss (Southern) and the players J. Bisland (Leander), A. Whyte (Victoria) and S. Capel (Dennistoun).

Zene su prikljucile krajem devetnaestog veka kada se osnivaju prvi klubovi, a prvi zabeleznei mec je 1902. izmedju Brajtona i Svonsija.


The pioneers of the women's water polo of the "Brighton Ladies Swimming Club."

Vaterpolo su u nase krajeve preneli studenti koji su studirali u Madjarskoj, Austriji i Nemackoj, gde je vaterpolo sport bio vec prilicno razvijen. Gotovo nestvarno izgleda podatak da je vaterpolo u nase krajeve stigao prvo u Vojvodinu. Godine 1907. Somborsko sportsko udruzenje prvo uvodi vaterpolo u svoj program aktivnosti . Ono 1911.g. u Somboru organizuje prvenstvo juzne Madjarske uz ucestvovanje ekipa iz Vojvodine i Budimpeste 1908. godine grupa splitskih studenata, koji su vaterpolo naucili u Pragu, demonstrirala je tu igru u uvali kupalista "Bacvice", u Splitu. Zagrebacki studenti 1921. koji su studirali u Becu osnivaju vaterpolo sekciju u HASK-u. Iste godine osniva se vaterpolo sekcija SSK Ilirija (Ljubljana) i u HSK Victoria (Susak), 1922. Pomorsko-sportski klub Baluni u Splitu (danasnji Jadran), a krajem 1923. u Dubrovniku SK Jug, u Kotoru Primorac. Na Bledu je 1921. održano prvo državno vaterpolo-prvenstvo, koje je osvojilo Somborsko sportsko udruženje - današnji Polet. U predratnoj Jugoslaviji je dominirao dubrovacki Jug, dok su period posle Drugog svetskog rata obelezili Mladost iz Zagreba i Partizan. Moze se reci da je vaterpolo bio najuspesniji sport sto klupski sto reprezentativno u bivsoj drzavi, a i u sadasnjoj.


Game for one of the first Yugoslav Championships held in 1922 at the Zimonvik beach close to Belgrade.

[RobRoy]

Bravo Tata, sjajan uvod, lijep čas istorije.
Dugo pratim vaterpolo, ali o ovome pojma nisam imao.

[Stoxan]

Srbi prvi favoriti turnira po kladionicama. Slede Mađari, Crna Gora, Hrvati, Italijani, Ameri...

[Milutinov Tata]

Pariz 1900



Turnir se igrao na obalama reke Sene, nastupali su samo klubovi, ne reprezentacije. Prvu zlatnu medalju je osvojio tim Osborne Swimming Club iz Mancestera. U finalu, koje je posmatralo oko 5000 gledalaca, su pobedili Plivacki i vaterpolo klub iz Brisela sa 7-2. Bronzane medalje su pripale domacim timovima iz Pariza i Lila. Englezi su bilo vrlo ubedljivi, dobili su 3 meca sa ukupnom gol razlikom 29-3. Timovi su imali po 7 igraca i nije bilo zamena.


Great Britain's Osborne Swimming Club, based in Manchester, won the first-ever water polo Olympic gold in 1900


Sent Luis 1904



Na III Olimpijskim igrama pojavili su se samo domaci timovi. U Americi su vazila druga pravila koja su dozvoljavala mnogo grublju igru i skoro svi evropski timovi su odbili da se pojave. Ipak tim iz Berlina, koji je vazio za vrlo jak u to vreme se uputio u Sent Luis, ali su posmatrajuci prvu utakmicu odustali od takmicenja. Kao razlog se navodi sto su lopte bili dosta mekane tj. polu ispumpane (da bi mogle da se drze i pod vodom) i gol se morao postoci tako sto bi igrac prakticki sa jednom rukom uneo loptu u gol.

U konkurenciju su ostali timovi iz Nju Jorka, Cikaga i domacina igara. Igralo se na otvorenom, na vestackom jezeru. Kvalitet vode je bio vrlo los, bila je zelena i prljava i vec posle prvog dana 7 igraca se ozbiljno razbolelo. Postoji izvestaj da je troje takmicara na tim OI umrlo od posledica plivanja u vodi, ali posto se tu odrzavalo i takmicenje u plivanju ne moze se sa sigurnoscu tvrditi da li su u pitanju bili i vaterpolisti. Na kraju su odigrane samo 2 utakmice i do zlata je dosao New York Athletic Club, pobedama od 5-0 nad domacinom i 6-0 nad timom iz Cikaga. Mec za srebro nije odigran jer su domacini odbili da igraju mac sa gostima iz Cikaga.


The team of "New York Athletic Club" winners of St.Louis 1904 Olympic Games.

[Milutinov Tata]

London 1908

Uoci pocetka IV Olipmijskih igara u Londonu, 8 vodecih evropskih zemalja, Velika Britanija, Francuska, Nemacka, Belgija, Madjarska, Svedska, Danska i Finska su stvorile organizaju FINA. Vaterpolo je za zvanicna pravila prihvatio skotska, po kojima se igralo u Evropi. Vreme trajanja utakmice je bilo 2x7 minuta sa pauzom od 3 minuta. Uvedeno je plivanje od gola na pocetku utakmice, golmani nisu mogli da napustaju prostor od 4 metra, i igraci su mogli da se sluze samo jednom rukom. Uvedeno je pravilo ofsajda (2 metra), prekrsaj u 4 metra je kaznjavan izvodjenjem penala, dobijala su se iskljucenja za ozbiljne prekrsaje koja su trjala sve dok se ne postigne gol.



Na takmicenju je ucestvovalo 5 reprezentacija, domacin Velika Britanija, Belgija, Holandija, Svedska i Austrija (Madjarska se povukla pre pocetka). Takmicenje je odrzano na otvorenom bazenu, sa slatkom vodom, u okviru sportskog kompleksa White City Stadium. U prvom krugu Belgija je pobedila Holandiju. Pred polufinale, Austrijanci odustaju od takmicenja i Britanci prolaze direktno u finale. U drugom mecu Belgijanci dobijaju i Svedjane i ulaze u finale. U "reprizi" finala iz Pariza, u svom prvom mecu na turniru Britanci dobijaju ubedljivo Belgiju sa 9-2. Bronza je pripala Svedjanima koji su jedini mec na sampionatu izgubili. Najefikasniji strelac turnira je bio kapiten Belgije Fernand Feyaerts sa 8 pogodaka.


The team of Great Britain winner at London 1908 Olympic Games. Along with the team, is standing in the middle, George W Hearn, President of the Amateur Swimming Association and first Honorary Secretary/Treasurer of FINA (founded on 19 July 1908 on the occasion of the London Olympics). The British players: George Cornet, Charles Forsyth, George Nevinson, Paul Radmilovic, Charles Smith, Tom Thould, George Wilkinson.



Svakako je najzanimljivije ime Pola Radmilovica , rodjenog Velsanina, sina imigranata iz Dubrovnika, koji je postao legenda britanskog sporta. Interesatno da je bio i clan pobednicke stafete Velike Britanije na 4x200 metara slobodno par dana posle finala u vaterpolu.

Stokholm 1912



Na V Olimpijskim igrama ucestvovalo je 6 reprezentacija u vaterpolo takmicenju. Velika Britanija, Belgija, Svedska, Francuska, Austrija i Madjarska. Takmicenje je odrzano na montaznom bazenu, jer u Stokholmu nije postojao bazen koji je zadovoljavao pravila FINE (minimalna duzina 100 metara). Sistem takmicenja je bio pomalo cudan, mada je sve vreme vazio nokaut sistem. U 1/4 finalu su igrali svi, ali je zreb odredjeno koji mec prakticki vodi direktno u borbu za zlatnu medalju (pobednik je bio slobodan u polufinalu). Posto je odigrano mec za zlatnu medalju, igrao se novi turnir za srebrnu i bronzanu medalju. Vec u prvom mecu su se sastali finalisti iz Londona. Ovog puta Belgijanci su bili bolji tokom meca i konstano vodili, na poluvremenu 3-2, u drugom delu i 4-2, ali je Radmilovic izvukao Britance i sa 2 pogotka izborio produzetak u kome su Britanci trijumfovali sa 7-5. U polufinalu su pobedili Svedsku sa 6-3 i u borbi za zlatnu medalju ih je cekala Austrija. Tu dileme nije bilo, ubedljivih 8-0 i odbrana zlata iz Londona. U daljem razigravanju Svedska je dosla do srebra, a Belgija do bronze.


The winning British water polo team.

[Gama]

M.Tata

Kapiten vaterpolo reprezentacije Srbije Vanja Udovičić rekao je danas u Londonu da je ova generacija zaslužila da igra olimpijsko finale i da će sve učiniti da obraduje i sebe i navijače.

"Ja sam imao priliku pre osam godina u Atini da igram u finalu, tada smo ispustili trijumf i nadam se da ću imati novu priliku. Ova generacija po svemu što je uradila zaslužuje da igra u finalu, da to bude nagrada i za nas, i za sve koji nas podržavaju", rekao je Udovičić. On je istakao da je atmosfera u ekipi sjajna i posebno naglasio odličan zdravstevni bilten.

"Svi smo zdravi, to se odavno nije dogodilo. Samo da ne ureknem, jer samo kad se setim koliko smo imali problema sa povredama na nekim prethodnim takmičenjima, pa i pre četiri godine u Pekingu". Udovičić je kao zanimljivost izdvojio skoro neverovatan podatak da je olimpijski bazen dubok samo 1,90 metara.
"To je zaista neverovatno, ali kako svima, tako i nama", poručio je Udovičić. Na njegove reči kroz osmeh se nadovezao predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Vlade Divac.

"Eto, sad vam je jasno zašto ja ne mogu da budem vaterpolista", našalio se Divac.

http://www.rts.rs/page/sport/sr/London-2012/story/1986/Orlovi/1146592/Delfini+pri%C5%BEeljkuju+finale.html

[Milutinov Tata]

Antverpen (Anvers) 1920

Prve igre posle Prvog svetskog rata su odrzane u Belgiji u Antverpenu (Anversu), kao “poklon” MOK-a za sve sto je ova zemlja pretrpela tokom cetvorogodisnjih sukoba. Ostace zabelezeno da je Organizacioni komitet igara bankrotirao tokom samog takmicenja. Nemacka, Austrija i Madjarska nisu pozvane da ucestvuju na igrama. I pored toga vaterpolo turnir je bio najbrojniji do tada. Cak 12 reprezentacija je uzelo ucesce, pored starosedelaca tu su bili i Brazil, Grcka, Cehoslovacka, Svajcarska, Spanija, Italija I zvanicno po prvi put SAD. Za Amerikance je interesatno napomenuti da su imali pravu odisjeu da bi stigli do Belgije. Super brzi putnicki brod kojim su trebali da putuju je imao nezgodu u luci u Nju Jorku, tako da su na put krenuli starim i sporim brodom u neadekvantim I nehigijenskim uslovima (na brodu su bili prisutni i pacovi i bubasvabe). Da bi se sto bolje spremili za takmicenje na samom brodu su napravili montazni “bazen” dimanzija 3.6 x 2.75 metara.

Igrao se slican sistem kao u Stokholmu, borba za zlatnu medalju, a posle I razigravanja za srebrnu i bronzanu medalju. U prvoj rundi sastali su se Spanija i Italija. Pri rezultatu 1-1, Italijani su napustili mec zaleci se da je voda prehladna. Njihova zalba je uvazena i par dana kasnije je zakazan novi mec. Medjutim skor svi igraci Italje su smatrali da je voda opet suvise hladna i odbili su da igraju. Jedni koji je pristao da se se suprostavi Spancima je bio kapiten tima, ali pri rezultatu 7-0 napustio je plivaliste iscrpljen, a mec je registrovan rezultatom 5-0.


Fotografija sa finalnog meca i prepune tribine u pozadini.

Domacini su kao organizatori ocekivali da ce konacno doci do zlata u vaterpolu. Posle teskih pobeda nad Holandijom i Svedskom sitgli su do finala gde su ih cekali stari znanci i olimpijski sampioni Britanci, koji su vrlo lako stigli do odlucujuceg meca. Finale je privuklo veliku paznju, cak je i belgijska princeza prisustvoval mecu. Kvalitet susreta je mogao da zadovolji sve na tribinama, ali ne i ishod. Britanci su poveli, ali Belgijanci preokrecu na 2-1. Na samom kraju prvog dela Britanci izjednacuju. U drugom delu odlucujuci gol postize Radmilovic i donosi veliki trijumf i trecu uzastopnu titulu Velikoj Britaniji. Razocaranjae navijaca domacina je bilo preveliko, neki su cak pokusali fizicki da se obacunaju sa sudijama i igracima Velike Britanije koji su u pratnji policije otisli do svlacionica. To nije bio kraj nemilih dogadjaja. Dodela medalja je bila odlozena jer orkestar nije hteo da svira himnu, a i dizaci zastava su takodje odbili poslusnost. Kada je konacno ceremonija ipak odrzana, himna se jedva cula od brojnih zvizduka sa tribina.

Domacini su ipak dosli do srebra u razigravanju ubedljivom pobedom nad SAD, a Amerikanci su ostali kratkih rukava i u borbi za bronzu koju su osvojili Svedjani.


Great Britain's gold medal-winning water polo team from the Antwerp Games of 1920.

Interesatno je da je na ovim OI odrzan i demonstracion mec zenskog vaterpola. I pored pozitvnih kritika, zene su cekale 80 godina da bi bile uvrstene u prgram igara.



Pariz 1924

Posle 24 godine Pariz je ponovo ugostio najbolje sportiste sveta na VIII Olimpijskim igrama. Vaterpolo turnir ovoga puta je odrzan na novoizgradjenom bazenu Stade Nautique des Tourelles, koji je mogao da primi 10000 gledalaca. Na turniru je nastupalo 14 selekcija, ali je Austrija odustala od takmicenja pre samog pocetka. Nemacka je kao i pre cetiri godine izostavljena sa spiska ucesnika igara. Novajlija je bila selekcija Irske, koja je nezavisnost stekla koju godinu ranije, a predvodio ih je clan sampionskog tima Velike Britanije sa prethodnih igara Noel Purcell. Igrao se slican sistem kao i na prethodnim igrama, nokaut sistem u borbi za zlatnu medalju, a zatim i razigravanja za srebrnu i bronzanu medalju.



U prvoj rundi eliminacija, nedelja 13. jul je donela dva velika duela koja su obelezila citav turnir. Tog popodneva Velika Britanija je dozivela svoj prvi poraz u istoriji Olimpijskih igara. Bolji od njih su bili Madjari 7-6. Britanski tim je bio najstariji na igrama, predvodjen 38-godisnjim Radmilovicem, a u timu su bila i 2 igraca sa 40+ godina. Ipak iako fizicki i brzinski inferiorniji, Britanci su na iskustvo kontrolisali utakmicu. Vodili su 4-2 na poluvremenu i cinilo se da ce odneti pobedu, ali su Madjari sa dva gola pred kraj meca izvukli prosuzetak. Prvi produzetak (2x3 minuta) je protekao bez golova. U drugom Britanci su dva puta vodili, ali su Madjari oba puta izjednacili i posle 12 minuta dodatne igre rezultata je i dalje bio neresen. U prvom delu treceg produzetka Madjari postizu gol i dolaze u vodjstvo koje su sacuvali do kraja meca. U drugom derbiju, koji se igrao neposredno posle ovog meca, domacini su u jos jednom uzbudljivom mecu pobedili SAD sa 3-1 i time dodatno podgrejali atmosferu i ocekivnja medju navijacima. Amerikanci su bili bolji u prvo delu i vodili su na poluvremenu 1-0, ali Francuzi znatno igraju bolje u drugom delu i uspevaju da postignu gol kojim su izborili produzetak. Sa igrcem vise uspevaju da postignu gol za vodjstvo, a na samo kraju jos jednim golom potvrdjuju pobedu i tako okoncavaju jedan od najvecih dana u dotadasnjoj istoriji vaterpola.


Action pictures from the party Hungary - Great Britain.

U 1/4 finalu Belgijanci su dobili Madjare sa 7-2 i posle briljantne partije, u kojoj su postigli 7 golova zaredom posle pocetnog vodjstva Madjara, su bili proglaseni za prve favorite za zlato. Ujedno poraz Madjara je znacio da Velika Britanija nece ni u razigravanje za neku od medalja. U velikom finalu su se sastali Francuska i Belgija. Bilo je to trece zvanicno, a ukupno cetvrto finale za Belgijance koje se ponovo zavrsilo porazom. Francuska je trijumfovala sa 3-0, dominirala je sve vreme, predvodjena Anri Paduom, najboljim francuskim igracem izmedju dva rata i dvostrukim strelecem Roberom Demetrom. Publika bila toliko odusevljena igrom Belgijanca da je zahtevala posle Marseljeze da se svira i belgijska himna. U daljim razigravanjima Belgija je uspela da dodje do srebra. Pobedili su Svedsku 4-3 golom u poslednjim trenucima meca i cak dva puta SAD u borbi za srebro. Prvi mec su dobili sa 2-1, ali su se Amerikanci zalili zbog jedne sudijske greske i zakazana je nova utakmica. U medjuvremenu neki belgijski igaci su vec napustili Pariz, ali i okrnjen tim je ponovo trijumfovao sa 2-1. Amerikanci su ipak dosli do svoje prve medelje, dobivsi Svedjane sa 3-2 u borbi za bronzu. Za nacionalni tim SAD je nastupao i Dzoni Vajsmiler, koji je u plivackim takmicenjima osvojio 3 zlatne medalje, a kasnije svetsku slavu stekao glumeci lik Tarzana u seriji filmova o junaku iz dzungle.

[Milutinov Tata]

Amsterdam 1928

Dolazi do velikoh inovacija i promena u igri. Madjarski trener Bela Komjádi je uveo tzv. vazdusni pas, gde su se igraci medjusobno dodavali, nepustivsi loptu da padne u vodu (sto je do tada bio obicaj). Time je znatno ubrzana igra u napadu.



Na vaterpolo turniru je nastupalo 14 reprezentacije,a debitanti su bili Malta, Luksemburg i Argentina. Nemacka je nastupala prvi put posle prvog svetskog rata. Sistem takmicenja je izmenjen, nokaut faza do finalne utakmice koja je odlucivalo o zlatu i srebru, a kasnije razigavanje je donosilo borbu samo za bronzanu medalju. U 1/4 finalu Belgija se sastala sa Nemackom. Favoriti Belgijanci su vodili 2-0 na poluvremenu, ali Nemacka pravi preokret u nastavku i stize do 3-3, da bi u produzecima odnela pobedu 5-3. U polufinalu su protiv Britanca vodili u jednom trenutku cak 6-1, ali su Britanci predvodjeni Radmilovicem (strelac 3 uzastopna gola) smanjili na 5-6, ali nisu imali snage za vise i Nemacka je trijumfom 8-5 usla u finale. Tamo su ih cekali prvi favoriti turnira, vladajuci evropski prvak Madjarska, koja je u drugom polufinalu dobila olimpijske sampione i evropske vice prvake Francuze sa 5-3, iako su gubili 1-2 pocetkom drugog dela. U finalnom mecu na poluvremenu Madjari su imali 2-0, ali Nemci predvodjeni fenomenlanim golmanom Erihom Rademeherom, uspevaju da izjednace u nastavku i sa 2-2 izbore produzetak. U drugom produzetku Nemci postizu cak 3 gola i pobedom od 5-2 osvajaju zlatnu medalju. U razigravanju za bronzu, Francuzi su dobili cak tri meca i zasluzeno uzeli medalju.


The National team of Germany gold winner in Amsterdam 1928 Olympic Games.



Los Andjeles 1932

Uoci igara doneto je nekoliko znacajnih pravila, a najvaznije je da su prekrsaji podeljeni u tri kategorije - obicne, iskljucujuce i one za koje se svira penal. Dimenzije terena su utvrdjene na 30x20 metara.



Odrzane u vreme Velike depresije X Olimpijske igre nisu privukle mnogo zemalja iz Evrope zbog finansijskih problema. Na vaterpolo turniru je ucestvovalo samo 5 reprezentacija. Domacini SAD, finalisti sa poslednjih igara Nemacka i Madjarska, Japan i Brazil. Igrao se ligaski sistem svako sa svakim. Madjari su vec na startu savladali olimpijske sampione Nemce sa 6-2, a posle remija izmedju Nemacke i domacina 4-4 bilo je jasno kome ide zlato. U odlucujucim mecevima za medalje Madjarska je deklasirala SAD sa 7-0, pa su Nemci ubedljivom pobedom nad Japanom obezbedili sebi srebro zbog bolje gol razlike. Japanci su pretrpeli tri teska poraza i nisu postigli nijedan gol. Brazilci su se na putu za Los Andjeles zaustavljali u mnogim lukama i prodavali kafu, da bi prikupili neophodna sredstva da stignu na igre. Medjutim ostace upamceni kao prvi tim koji je diskvalifikovan sa takmicenja. Izgubili su prvi mec protiv SAD sa 6-1 i vec tada su imali primedbe na sudjenje jer se ocito u Brazilu igralo po nesto drugacijim pravilima. Sve je eskaliralo posle poraza od Nemaca 7-3, kada im je sudjen, po njihovom misljenju, preveliki broj faulova. Posle zavrsetka meca i cestitanja protivniku, ustremili su se na madjarskog sudiju, predvodjeni 2 metara visokim golmanom Silvom. Posle nekoliko minuta gurkanja i udaranja sudije, interveisala je policija, a Brazilci su diskvalifikovani sa takmicenja.




The team of Hungary receiving the gold medal in Los Angeles 1932 Olympic Games.

Berlin 1936

Poslednje Olimpijske igre uoci Drugog svetskog rata su odrzane u Berlinu. Nemacka je ulozila mnogo u ove igre, nacisticka vlada je htela da se pokaze pred svetom. Izgradjen su mnogi novi objekti, a po prvi put su isli i direktni prenosi sa takmicenja (ali ne za siru javnost). Za takmicenja u plivackim disciplinama izgradjen je novi Olimpijski bazen, sa cak 20 000 mesta, koji je i danas u upotrebi.



Na vaterpolo turniru po prvi put je bilo cak 16 reprezentacija, a debitatni su bili Island, Urugvaj i po prvi put reprezentacija Jugoslavije. Reprezentacije su bile podeljene u 4 grupe sa po 4 tima. Prve dve su prolazile u drugi krug gde su se formirale nove dve grupe sa po 4 tima, odakle su opet 2 najbolje isle u finalnu grupu. Rezultati iz prethodnih rundi su se prenosili u narednu. Ocekivala se velika borba izmedju dve najbolje reprezentacije tog vremena, vladajucih olimpijskih i evropskih sampiona Madjarske i domacina Nemacke, olimpijskog i evropskog vicesampiona. Obe reprezentacije su bez velikih problema stigli do finalne grupe u kojoj su jos bili Belgija i Francuska. Nemacka je vec ranije dobila Francuze 8-1, a Madjarska Belgiju sa 3-0. 14. Avgusta pred 20 000 freneticnih navijaca i po kisnom i prohladnom vremenu Madjari su izdrzali nalete Nemaca I izvukli neresen rezultat 2-2. Sutradan su prvi na plivaliste izasli Nemci i Belgijanci. Domaci su imali ubedljivo vodjstvo na poluvremenu 3-0, ali u drugom delu nisu uspeli da povecaju razliku i mec se zavrsio rezultatom 4-1. Nemacka je imala konacnu gol razliku 14-4, a Madjarska ped mec sa Francuzima 5-2. Posto se gledao gol kolicnik Madjarima su minimalno odgovarale pobede 3-0, 6-1, 10-2, 13-3. Dakle cilj je bio primiti sto manje golova. U vrlo nervoznoj utakmici junak meca je bio madjarski golman Djerdj Brodi koji je bio nesavladiv, tako da je trijumfom od 5-0 Madjarska uzela drugo uzastopno zlato, a domacinima je pripalo opet samo srebro. Bronzanu medalju je osvojila reprezentacija Belgije. Dodela medalja je uprilicena na Olimpijskom stadionu pred prepunim tribinama.



Reprezentacija Jugoslavije je ostavila dobar utisak na svom debiju. Nalazila se u grupi sa Madjarskom, Velikom Britanijom i Maltom. Prvi mec su odigrali protiv Madjarske i pruzili odlican otpor, izgubivsli samo 4-1. U drugom mecu koji je bio i odlucujuci za dalji plasman, protiv Velike Britanije posle 3-3 na poluvremnu, doziveli su minimalan poraz 4-3. U poslednjem mecu bes je iskaljen na Malti ubedljivim trijumfom 7-0. Nezvanicno je osvojeno 9.mesto.

Reprezentacija Jugoslavije na OI u Berlinu: Filip Bonačić, Luka Ciganović, Vinko Cvjetković, Miro Mihovilović, Ante Roje, Mirko Tarana i Bogdan Tošović. Prijavljni su jos bili Dejan Dabović, Ivo Đovaneli, Vojko Pavičić, Ivo Štakula.


Fotografija sa meca Velika Britanija - Jugoslavija

[Milutinov Tata]

London 1948

Prve igre posle Drugog svetskog rata su odrzane u Londonu, koji je dosta bio pogodjen tokom visegodisnjih bombardovanja nemacke avijacije. Domacini nisu mnogo ulozili u samu organizaciju, nije izgradjen nijedan novi objekat, cak ni Olimpijsko selo. Nemacka i Japan nisu pozvani na Igre, a SSSR nije poslao sportiste u London. Po prvi put su vrseni direktni prenosi igara za siroki auditorijum, a BBC je otkupio TV prava za 1000 funti.



Vaterpolo turnir se odrzavao u Vembli Areni na Empire Pool plivalistu. Ucestvovalo je cak 18 reprezentacija, a po prvi put su se pojavili Australija, Egipat, Urugvaj, Indija i Cile. Nastupala je i reprezentacija Jugoslavije. Sistem je bio slican kao u Berlinu samo su igrana cak 4 kruga, prvo 6 grupa sa 3 tima, zatim 4 grupe sa 3, pa 2 sa 4 i konacno finalna grupa. Svi bodovi su prenoseni u naredni krug i reprezentacije su se mogle samo jednom susresti tokom takmicenja.



Prvi favoriti turnira su bili Madjarska i Italija, koja je godinu dana ranije osvojila evropsku titulu. Zahvaljujuci zrebu sastali su se vec u drugom krugu i mec su dobili Italijani 4-3, a odlucujuci pogodak je postigao najbolji italijanski igrac Djildo Arena.


An Olympic water polo match between eventual gold-medal winners Italy and runners-up Hungary, showing the action beside the Italian goal.

U finalnu rundu su se plasirali Italija, Madjarska, Holandija i Belgija. U prvom kolu Italijani su dobili Belgiju 4-2, dok su Madjarska i Holandija odigrale nereseno 4-4. Ovo je prakticno znacilo da mec Italija - Holandija odlucuje o zlatnoj medalji. Italijani nisu propustili priliku da objedine titule i rutinski su slavili sa 4-2. Madjarska je pobedom nad Belgijom 3-0 dosla do srebrne medalje, a bronzu su osvojili Holandjani.


Italijani na najvisem postolju, srebrni Madjari sa leve strane, desno su bronzani Holandjani



Reprezentacija Jugoslavije je odigrala odlican turnir i mozda samo zbog zreba ostala uskracena za bronzanu medalju. U prvom krugu nalazila se u grupi sa Italijom i Australijom. U prvom mecu Kenguri su pregazeni sa 12-3, a zatim su protiv Italijana izborili remi 4-4. Medjutim zbog zreba, grupu u narednoj rundi su cinili Italija, Madjarska i Jugoslavija. Posto je Italija u prvom mecu dobila Madjarsku, Jugoslaviji je odgovarao i neresen ishod protiv Madjarske, ali ipak je presudio veci kvalitet severnh komsija koji su trijumfovali sa 3-1. Jugoslaviju u Londonu su predstavljali: Juraj Amšel, Veljko Bakašun, Marko Brainović, Luka Ciganović, Ivo Djovaneli, Božo Grkinić, Zdravko Kovačić, Ivica Kurtini, Ivo Štakula, Željko Radić i Saša Strmac.


Reprezentacija Jugoslavije na Olimpijskim igrama u Londonu 1948. Gornji red: Bakašun, Kurtini, Radić, Strmac, Grkinić, Ciganović, Djovaneli Donji red: Kovačić, Brainović, Amšel.

Helsinki 1952

Glavni grad Finske je bio predvidjen za organizatora jos 1940. i radovi na mnogim objektima su jos pre toga poceli, ali pocetkom Drugog svetskog rata sve je prekinuto. Na igrama su po prvi put nastupili sportiti iz SSSR, a Nemacka se ponovo prikljucila ucesnicima. Vodila se bitka za otkup TV prava. Vaterpolo takmicnje je odrzano na Olimpijskom bazenu, koji je mogao da primi oko 9000 gledalaca (bile su dodate montazne tribine).



Na turniru je ucestvovao rekordan broj reprezentacija - 21. Nove zemlje su bili SSSR, Juzna Afrika, Egipat, Meksiko, Portugal i Rumunija. U prvoj rundi se igrao nokaut sistem iz dva dela (gde su porazeni igrali baraz), zatim 4 grupe sa po 4 reprezentacije, pa 2 sa 4 i na kraju finalna grupa. Rezultati iz prethodnih rundi su se prenosli dalje. Prvi deo takmicenja su obelezili protesti protiv sudija, Holandija je dobila Jugoslaviju 3-2, ali su se nasi zalili na sudjenje belgijskog sudije, pa je mec ponovo odigran i Jugoslavija je trijumfovala sa 2-1, sto ce se ispostaviti kao kljucno u nastavku takmicenja. Madjari su cak pokusali fizicki da napadnu italijanskog sudiju u svom mecu sa Holandjanima, jer su posle vodjstva 4-1 izvukli samo remi 4-4. Nasa reprezentacija je u polufinalnoj grupi odigrala nereseno sa Madjarskom i zajedno sa komsijama prosla u finalnu grupu gde su ih cekali Italija i SAD. Tu su i jedna i druga reprezentacija bile uspesne, ali su Madjari ubedljivije dobili svoje utakmice, tako da su osvojili zlatnu medalju, a Jugoslavija srebrnu. Do bronzane medalje su dosli Italijani.


Reprezentacija Madjarske Olimpijski sampion u vaterpolu na igrama u Helsinkiju 1952.



Svi rezultati reprezentacije Jugoslavije:

Jugoslavija - Australija 10-2
Jugoslavija - Argentina 9-1
Jugoslavija - Svedska 9-1
Jugoslavija - Holandija 2-1 (mec je ponovljen zbog zalbe nase reprezentacije, prvi susret su dobili Holandjani 3-2)
Jugoslavija - SSSR 3-3
Jugoslavija - Madjarska 4-4
Jugoslavija - SAD 4-2
Jugoslavija - Italija 3-1

Srebrnu medalju, prvu u vaterpolu na Olimpijskim igrama Jugoslaviji su doneli: Juraj Amšel, Veljko Bakašun, Marko Brainović, Vladimir Ivković, Zdravko Ježić, Zdravko-Ćiro Kovačić, Ivo Kurtini, Lovro Radonjić, Dragoslav D. Šiljak, Ivo Štakula, Boško Vuksanović.


Gornji red: Jozo Bacic, Ivo Kurtini, Vladimir Ivkovic, Bosko Vuksanovic, Zdravko Kovacic, Lovro Radonic, Marko Brainovic, Veljko Bakasun i trener Bozo Grkinic. Donji red: Jura Amsel, Dragoslav Siljak, Zdravko Jezic i Ivo Stakula

[Milutinov Tata]

Melburn 1956

Prve Olimpijske igre na juznoj hemisferi odrzane su u Australiji u Melburnu. Zbog razlike u godisnjim dobima, pocetak igra je bio tek krajem novembra. Na zalost to se poklopilo sa vrlo losom politickom situacijom u svetu, krizom oko Sueckog kanala i invazijom vojinih trupa Varsavskog pakta na Madjarsku. Nekoliko zemalja je zbog ovih dogadjaja bojkotovalo igre, a sve je imalo uticaja i na sam vaterpolo turnir. Ovoga puta bilo je prisutno samo 10 reprezentacija, po prvi put tu je bio Singapur. U prvoj rundi su napravljene 3 grupe iz kojih su prve dve isle u finalnu grupu gde se igrao ligaski sistem. Takmicenje je odrzano u novoizgradjenom zatvorenom Olimpijskom bazenu.



Madjari su na ovim igrama prvi put upotrebljavali zonu kao vrstu odbrane i na citavom turniru su primili samo 3 gola, 2 u prvoj rundi od SAD i jos 1 u poslednjem mecu protiv Jugoslavije. Madjarska - SSSR je mozda i najpoznatiji mec u istoriji vaterpola i bacio je u senku sve ostale utakmice, pa cak i onu koja je odlucivala o zlatnoj medalji. Netrpeljivost izmedju Madjara i Sovjeta je bila velika i pre invazije SSSR na Madjarsku. Politickom voljom Sovjeti su posmatrali treninge Madjara i kopirali njihovu igru. Dve utakmice izmedju ovih reprezentacija tokom godine bile su propracene skandalima zacinjene tucom u svacionici na turniru u Moskvi. U publici je bio veliki broj Madjara koji su ziveli u Australiji, a i domaca publika je listom bila protiv Sovjeta. Madjarski igraci su znali ruski jezik i isli su na verbalna provociranja protivnickih igraca, sto im je urodilo plodom vecim delom meca. U trenicima kada dileme oko pobednika vise nije bilo, bilo je 4-0 za Madjare, desio se dogadjaj koji je obelezio mec. Dvostruki strelac Zador je cuvao najboljeg sovjetskog igraca Prokopova i kao sto je bilo dogovoreno, provocirao ga je. U trenutku kada je lopta bila na suprotnoj strani sevnula je pesnica i glava madjarskog igraca je bila u krvi. Nastao je totalni haos gde je publika htela da lincuje igrace SSSR, sudija je svirao kraj utakmice, policija je intervenisala, a slika krvavog Zadora je sutradan obisla svet.




Hungary's Ervin Zador is escorted from the pool with blood pouring from his cut eye during their 1956 Olympic water polo win over SSSR.





Naredni dan je odlucivao o nosiocima medalja. Sovjeti su pobedom nad Nemackom osvojili bronznu medalju, prvu u istoriji na OI. Mec izmedju Madjarske i Jugoslavije, poslednji mec na turniru, je bila direktna borba za zlatnu medalju. Zador nije nastupao na tom mecu i madjarski igraci su bili dosta emocionalno ispraznjeni, ali imali su svog junaka u liku golmana Borosa, koji je fenomenalno branio tog dana. Na poluvremnu je bilo 2-0 za Madjare kojima je odgovarao i neresen rezultat. Nasi igraci su samo ublazili poraz jednim golom.



Veci deo clanova madjarskog tima je posle igara prebegao na Zapad, medju njima i Zador. On je medjutim jedini koji se nikada nije vratio u Madjarsku. Otisao je u SAD i ubrzo napustio vaterpolo i posvetio se treniranju plivaca. Jedan od njegovih pulena bio je i Mark Spic.



Reprezentacija Jugoslavije je osvojila ponovo srebrnu medalju kao i u Helsinkiju cetiri godine ranije. Clanovi tima: Ivo Cipci, Tomislav Franjković, Vladimir Ivković, Zdravko Ježić, Hrvoje Kačić, Zdravko-Ćiro Kovačić, Lovro Radonjić, Marijan Žužej. U timu su jos bili Juraj Amšel, Ivo Štakula i Boško Vuksanović. Interesatno da je Ivo Štakula posle takmicenja ostao u Melburnu i zatrazio azil. Preminuo je dve godine kasnije za vreme treninga.

Rezultati reprezentacije Jugoslavije:

Jugoslavija - SSSR 3-2
Jugoslavija - Australija 9-1
Jugoslavija - Rumunija 3-2

Jugoslavija - SAD 5-1
Jugoslavija - Nemacka 2-2
Jugoslavija - Italija 2-1
Jugoslavija - Madjarska 1-2


Reprezentacija Jugoslavije, osvajac srebrne medalje na Olimpijskim igrama u Melburnu 1956. Stoje: Ivo Stakula, Tomislav Franjkovic, Ivo Cipci, Marijan Zuzej, jedan od zvanicnika, Vladimir Ivkovic, Bozo Grkinic (trener), Juraj Amsel, Bosko Vuksanovic. Cuce: Hrvoje Kacic, Lovro Radonjic, Zdravko Ciro Kovacic, Zdravko Jezic.

Rim 1960

Na Olimpijskom vaterpolo turniru u Rimu nastupilo je 16 reprezentacija, debitanti su bili predstavnici UAR (Ujedinjena Arapska republika), dok je Nemacka nastupala u jedinstvenom sastavu (igraci iz SR Nemacke i DR Nemcke). Takmicenja su odrzana na otvorenom Olimpijskom bazenu izgradjenom za igre. Oko bazena su postavljena cetiri reflektora sto je omogucilo igranje meceva nocu, aprvi put je koriscen elektronski semafor i elektronsko merenje vremena. Kapacitet gledalista je bio 20 000. Turnir je organizovan u tri runde, u prvoj 4 grupe sa po 4 tima, prva dva su isla dalje u polufinalne grupe, odakle su po dve najbolje isle u finalnu grupu.


Olimpiski bazen u Rimu, deo kompleksa Foro Italico

Favorit su bili sigurni u prvom delu takmicenja. U drugoj fazi Italija je dobila SSSR sa 2-0, u mecu koji je poceo u ponoc, a Jugoslavija u vrlo uzbudljivom mecu Madjarsku sa 2-1. Madjari kod 1-1 promasili cetverac, a odlucujuci pogodak je postigao Žužej minut pre kraja. Sve cetiri reprezentacije su usle u finalnu grupu. U prvom kolu, prvo su igrali Madjarska i SSSR nereseno 3-3, posle konstatnog smenjivanja u vodjstvu, Sovjeti su izjednacili u poslednjem minutu. U mecu koji je mozda i odlucivao o zlatnoj medalji, Italija je dobila Jugoslaviju sa 2-1. Domacini su vodili 1-0 na poluvremenu, nasi su iz cetverca dva minuta pred kraj izjednacili golom Žužeja, ali je Parmedjani minut kasnije doneo trijumf Italijanima.

Poslednjeg dana prvi na bazen izlaze igraci Jugoslavije i SSSR. Nasim igracima je 1 bod donosio medalju, a pobeda ih drzala u borbi za zlato. U utakmici koji su obelezili cetverci na odmor se otislo sa 2-2, ali su Sovjeti konstatno bili u vodjstvu. U drugom delu jos po 1 cetveracna obe strane i 3-3. U poslednjem minutu meca svojim trecim golom na mecu Cikvanaja donosi trijumf Sovjetima kojim su sebi obezbedili medalju, a Italijanima zlato. U poslednjem mecu turnira sastali su se Italija i Madjarska. Madjarima je pobeda donosila srebro i krenuli su odlicno sa dva rana gola. Ali Italijani se vracaju u mec i izjednacuju na 2-2, ali Madjari golom u devetom minutu odlaze sa 3-2 na poluvreme. Utom trenutku je bilo jasno da nasoj reprezentaciji medalju donosi samo trijumf Italijana. Italijani su do kraja samo uspeli da izjednace iz cetverca 3 minuta pre kraja golom Parmedjanija. Zlato za domacine, srebro za SSSR i bronza za Madjarsku.


Odlucujuci cetverec koji je realizovao Parmedjani.


Reprezentativci Italije na pobednickom postolju



Reprezentacija Jugoslavije je bila tragicar turnira, i pored odlicnog starta i 5 uzastopnih pobeda, porazima u poslednja dva meca izgubljena je medalja. Ucesnici Oi su bili: Milan Muškatirović, Hrvoje Kačić, Zlatko Šimenc, Zdravko Ježić, Marijan Žužej, Ante Nardelli, Mirko Sandić i Božidar Stanišić. U ekipi su jos bili Ivo Cipci, Boris Čukvas i Đuro Radan.

Rezultati reprezentacije Jugoslavije:

Jugoslavija - Holandija 2-1
Jugoslavija - Juzna Afrika 7-1
Jugoslavija - Australija 6-2

Jugoslavija - SAD 6-2
Jugoslavija - Madjarska 2-1

Jugoslavija - Italija 1-2
Jugoslavija - SSSR 3-4


Reprezentativci Jugoslavije pred poletanje za Rim.

Detalji sa meca protiv SAD

[Milutinov Tata]

Tokio 1964

Prve Olimpijske igre u Aziji odrzane su u Japanu, u Tokiju 1964. Tokio je vec bio dobio organizaciju 1940., ali mu je oduzeta zbog invazije na Kinu. Simbolicno olimpijski plamen je zapalio Josinori Sakai, koji je rodjen na dan kada je na Hirosimu bacena atomska bomba 1945. Juznoj Africi je zabranjeno ucesce zbog politike aparthejda, a TV prenos je prvi put isao uzivo preko okeana. Na vaterpolo turniru je ucestvovalo 13 selekcija, rasporedjenih u 4 grupe i po prvi put su se igrale 4 cetvrtine po 5 minuta. Dve najbolje selekcije su isle dalje u polufinalne grupe, iz kojih su opet dve najbolje isle u finalnu grupu koja je odlucivala o medaljama. Utakmice su igrane na zatvorenom bazenu koji se nalazio u okviru kompleksa Tokyo Metropolitan Gymnasium.



prvoj fazi nije bilo vecih iznenadjenja, sem mozda eliminiacije SAD koje su u diektnom mecu za plasman poraazene od Holandije. U drugoj fazi u istoj grupi su se nasla prva dva favorita Jugoslavija i Madjarska. Njihov medjusobni mec je lako mogao da odluci i buduceg sampiona. Nasi vaterpolisti su stahovito startovali i dobili prvu cetvrtinu 3-0. Madjari uzvracaju u drugoj i vracaju mec u egal. Jugoslavija je opet vodila 4-3 na pauzi uoci poslednje deonice meca, ali Madjari su izjednacili na 4-4. Dva minuta pre kraja Mirko Sandic je promasio cetverac koji bi nam doneo pobedu. Trener nase reprezentacije Bosko Vuksanovic i igraci su se posle meca zalili na sudjenje.


Detalj sa meca Jugoslavija-Madjarska
Strelci: Felkai (1), Karpati (2), Rusoran (1) za Madjarsku, a Rosic (1), Stanisic (1), Sandic (2) za Jugoslaviju.

U finalnu grupu su jos usle i prve dve reprezentacije sa OI u Rimu, SSSR i Italija. Sovjeti su dobili medjusobni mec u grupi 2-0. Prvog dana Madjarska posle jos jednog preokreta dobija Italiju sa 3-1, a nasa reprezentacija golovima Jankovica dobija SSSR sa 2-0. Jugoslavija je prva igrala svoj mec poslednjeg dana protiv Italije i bilo je jasno da nam treba sto ubedljivija pobeda. Na poluvremenu smo vodili 2-0 golovima Snadica i Jankovica, ali to je na zalost i bilo i sve od nasih, Italijani su jendim golom u nastavku postavili konacan rezultat 2-1. To je znacilo da Madjarskoj odgovara bilo kakava pobeda u mecu sa SSSR. Naravno Sovjeti su igrali za sebe i srebrnu medalju i imali 2-1 posle dve cetvrtine.Ipak u nastavku preokret, u trecoj Madjari izjednacuju, a u poslednjoj "potapaju" Sovjete i dobijaju mec 5-2 i osvajaju novo zlato. Srebro za Jugoslaviju, bronza za SSSR.


Hungarian National Water Polo team winner of the Tokyo, 1964 Olympic Games.



Reprezentacija Jugoslavije je treci put na jednim OI bila izjednacena po broju bodova sa Madjarskom, i po treci put zbog slabije gol razlike ostala korak iza njih. Osvajaci srebrne medalje u Tokiju su bili: Milan Muškatirović, Ivo Trumbić, Vinko Rosić, Zlatko Šimenc, Božidar Stanišić, Ante Nardeli, Zoran Janković, Mirko Sandić, Frane Nonković, Ozren Bonačić i Karlo Stipanić.

Rezultati reprezentacije Jugoslavije:

Jugoslavija - SAD 2-1
Jugoslavija - Holandija 7-2
Jugoslavija - Brazil 8-0

Jugoslavija - Belgija 6-2
Jugoslavija - Madjarska 4-4

Jugoslavija - SSSR 2-0
Jugoslavija - Italija 2-1


Reprezentativci Jugoslavije, osvajaci srebrene medalje u Tokiju 1964.

Meksiko Siti 1968

Prve igre koje su dodeljene nekoj od zemalja u "razvoju". Nemacka je bila po prvi put "razjedinjena" na Zapadnu i Istocnu. Vaterpolo turnir se odrzavao na otvorenom bazenu University City Swimming Pool, a zavrsnica u zatvorenom bazenu The Alberca Olímpica Francisco Márquez. Ucestvovalo je 15 reprezentacija, Kuba i Istocna Nemacka (DDR) su debitovali na vaterpolo turniru, a Australiji je uskraceno pravo jer maticna federacija nije zelela da finansira put vaterpolo tima i nije ga prijavila. Iako su igraci sami skupili pare, na pola puta do Meksika im je saopsteno da nece moci da igraju.



Ovog puta reprezentacije su bile podeljene u dve grupe i prve dve su isle u polufinale. Zavrsnica je posle dugo vremena ponovo bila po nokaut sistemu. U prvoj grupi u polufinale su sigurno prosli Madjarska kao prva i SSSR kao drugi. Madjarska je dobila SSSR 6-5 u medjusobnom mecu. U drugoj grupi, Italijani su dobili Jugoslaviju 5-4 i osovjili prvo mesto sa samo 1 izgubljenim bodom. Nasa reprezentacija je uoci poslednjeg kola imala isti broj bodova kao i Istocna Nemacka, ali slabiju gol razliku. Istocni Nemci su dobili Holandiju 8-3 i nasima je trebala pobeda protiv Japana od 13 i vise razlike. Nasi su furiozno odigrali utakmicu i dobili 17-2, postigavsi poslednjih 11 golova, a Jankovic je bio strelac cak 9 puta.

U polufinalu su igrali SSSR - Italija i Madjarska - Jugoslavija. U prvom mecu Sovjeti rutniski dobijaju Italijane 8-5. Mec izmedju nase i madjarske reprezentacije je doneo vrlo neizvestnu borbu u prve tri cetvrtine. Niko nije vodio sa vise od gola prednosti, a pred poslednju deonicu Madjari su usli sa vodjstvom 5-4. Onda sledi najbolja cetvrtina nase reprezentacije, mozda i u dotadasnjoj istoriji,i serijom od 4-0 pravimo potpun preokert i sa pobedom 8-6 ulazimo u finale. Strelci za Jugoslaviju na ovom mecu su bili: Jankovic (3), Marovic (2), Perisic (1), Poljak (1) i Sandic (1).

Brozanu medalju su osvojili Madjari pobedom nad Italijom 9-4. Finale je donelo veliku borbu, sa puno cetveraca. I jedni i drugi su igrali za prvo olimpijsko zlato. Jugoslavija je dominirala vecim delom meca, ali su Sovjeti uvek bili blizu. Nasi uspevaju u trecoj cetvrtini da se odvoje i povedu 8-6. Golom Marovica poveli smo 9-6, 4 i po minuta pre kraja, ali se Sovjeti nisu predavali. Iako su nasi imali 11-9, Sovjeti su uspeli da izjednace 5 sekundi pre kraja na 11-11. U produzetku, Marovic postize 2 pogotka u prva dva minuta i do kraja nasa odbrana predvodjena golmanom Stipanicem je ostala nesavladana i Jugoslavija je osvojila olimpijsko zlato. Konacan rezultat Jugoslavija - SSSR 13-11 (2-3 3-2 3-1 3-5) u produzecima (2-0 0-0). Sovjeti su svih 11 golova postigli iz cetverca, nasi 9. Strelaci za Jugoslaviju u finalnom mecu bili su: Marovic (5), Bonacic (3), Sandic (3), Trumbic (2).


Mirko Sandic sutira na gol Sovjeta.

Snimci sa finalne utakmice, nasi vaterpolisti su u plavim kapicama.


Osvajaci prve zlaten medalje u istoriji jugoslovenskog vaterpola bili su: Ozren Bonačić, Dejan Dabović, Zdravko Hebel, Zoran Janković, Ronald Lopatni, Uroš Marović, Đorđe Perišić, Miroslav Poljak, Mirko Sandić, Karlo Stipanić, Ivo Trumbić. Tada 20-o godisnji Ratko Rudic je u poslednjem trenutku otpao iz tima zbog povrede sake.

Rezultati reprezentacije Jugoslavije:

Jugoslavija - Egipat 13-2
Jugoslavija - DDR (Istocna Nemacka) 4-4
Jugoslavija - Meksiko 9-0
Jugoslavija - Holandija 7-4
Jugoslavija - Italija 4-5
Jugoslavija - Grcka 11-1
Jugoslavija - Japan 17-2

Jugoslavija - Madjarska 8-6
Jugoslavija - SSSR 13-11 (posle produzetaka)


The "golden" team of Yugoslavia in Mexico, 1968 Olympic Games.


Predsednik Jugoslavije, Josip Broz Tito, priredio prijem za vaterpoliste osvajace zlatne olimpijske medalje iz Meksiko Sitija.

[Milutinov Tata]

MInhen 1972

Igre na kojima se desilo nekoliko velikih sportskih trenutaka, ali koje ce ostati u pamcenju po upadu palestinskih terorista u olimpijsko selo i tragediji izraelskih sportista. Na vaterpolo turniru je ucestvovalo 16 selekcija, podeljenih u tri grupe. Debitovale su reprezentacije Kanade i Bugraske. Ponovo je vracen stari sistem, gde su po 2 najbolje iz tri grupe ulazile u finalnu grupu gde se ligaskim sistemom dolazilo do osvajaca medalja. Takmicenja su odrzana na dva bazena, zavrsnica u Schwimmhalle.



Najvece iznenadjenje u prvom krugu su priredili vaterpolisti SAD pobedom nad vladajucim sampionima Jugoslavijom. U finalnu grupu su usli i SSSR, Italija, Madjarska i domacini. Gotovo sve utakmice su bile neizvesne cak 6 su zavrsene neresenim rezultatom, a poslednje kolo je odlucivalo o raspodeli medalja. Na zalost samo reprezentacija Jugoslavije nije imala nikakave sanse, ali smo pobedom u poslednjem kolu i domacine ostavili da tuguju. SAD su u prakticki mecu za bronzanu medalju dobile Italiju 6-5 i osvojile prvu medalju posle 40 godina. Poslednji mec turnira je odlucivao o zlatu, SSSR protiv Madjarske. Sovjetima je odgovara i remi jer su imali bolju gol razliku. Sovjeti su poveli 1-0, ali Madjari sa 3 gola preokrecu rezultat, da bi Osipov u poslednjim sekundama druge cetvrtine smanjio na 3-2. U trecoj golom Sidlovskog Sovjeti izjednacuju i do kraja uspesno cuvaju rezultat i osvajaju svoju prvu zlatnu olimpijsku medalju. Madjarska osvaja srebro samo zbog 1 gola manje u odnosu na Sovjete. Za Madjarsku je na ovim igrama debitovao Tamas Farago, jedan od najboljih vaterpolista svih vremena.


Dodela medalja na vaterpolo turniru u okviru Olimpijskih igara u Minhenu 1972.

Reprezentacija Jugoslavije je odigrala ispod ocekivanja i zauzela tek 5. mesto iako je smatana za favorita takmicenja. Poraz od SAD u prvoj fazi je nekako nagovestio sta ce se desiti u finalnoj grupi, gde smo zabelezili samo jedan trijumf u poslednjem mecu protiv domacina. Reprezentaciju Jugoslavije u Minhenu su predstavljali: Dusan Antunovic, Ozren Bonacic, Uros Marovic, Ronald Lopatni, Mirko Sandic, Zoran Jankovic, Sinisa Belamaric, Karlo Stipanic, Ratko Rudic, Milos Markovic i Djordje Perisic.

Rezultati reprezentacije Jugoslavije:

Jugoslavija - Kanada 12-4
Jugoslavija - Rumunija 8-7
Jugoslavija - Meksiko 5-3
Jugoslavija - Kuba 7-5
Jugoslavija - SAD 3-5

Jugoslavija - SSSR 4-5
Jugoslavija - Italija 6-6
Jugoslavija - Madjarska 2-4
Jugoslavija - SR Nemacka 5-4


Gornji red: Vlaho Orlic (selektor), Dusan Antunovic, Ozren Bonacic, Uros Marovic, Ronald Lopatni, Mirko Sandic, Aleksandar Sajfert (trener) i Dr.Brkovic.
Donji red: Zoran Jankovic, Sinisa Belamaric, Karlo Stipanic, Ratko Rudic, Milos Markovic i Djordje Perisic.

Montreal 1976

Politika je na zalost obelezila i ove igre, jer je velika vecina Africkih zemalja bojkotovala igre zbog problema sa Juznom Afrikom (ragbi tim Novog Zelanda je igrao par utakmica tamo, africke zemlje su trazile da se Novom Zelandu zabrani ucesce na OI, MOK to nje prihvatio i usledio je prvi veliki bojkot igara). Uz to organizatori u debelo prekoracili budzet za igre i usledio je finasijski krah i veliko zaduzivanje. Olimpijski stadion koji je napravljen je isplacen tek posle 30 godina.

Na vaterpolo turniru je ucestvovalo 12 zemalja, a debitant je bila selekcija Irana. U prvom krugu su bile 3 grupe sa po 4 reprezentacije, a prve 2 su isle u finalnu grupu gde je ligaski sistem odlucivao o plasmanu. Po prvi put rezultati iz preve runde nisu prenoseni dalje. Takmicenje je odrzano na Olimpijskom bazenu, izgradjenom za igre.



Prvi krug takmicenja je doneo veliku senzaciju. SSSR je elimisan posle poraza od Holandije i remija sa Rumunijom. U poslednjem kolu im je trebala pobeda od 6 razlike protiv Meksika, ali nisu uspeli. Jugoslavija je remizirala sa Kubom i Italijom, a Madjarska je bila sigurna u svojoj grupi ispred SR Nemacke.

Prvi mec drugog kruga izmedju Madjarske i Italije ispostvice se kasnije kao odlucujuci za zlato. U njemu je blistao Farago koji je postigao 4 pogotka i doneo pobedu od 6-5.



Iznenadjenje turnira je bila Holandija, koju je sa klupe predvodio nas trofjeni igrac Ivo Trumbic. Jedini poraz su doziveli od Madjarske 5-3, dok su dobili Jugoslaviju istim rezultatom 5-3. U polednjem kolu mec izmedju Italije i Holandije je odlucivao o osvajacu srebrne medalje. Italijani su vodili 2-1 posle dve cetvrtine ali su se Holandjani vratili u igru u drugom delu i izborili remi 3-3. Srebro je pripalo Italiji jer je postigla vie golova, gol razlika im je bila ista. Holandija je osvojila bronzu, najveci uspeh u novijoj istoriji njihovog vaterpola. Apsolutno najbolji igrac i strelac turnira Tamas Farago koji je igrao simultanke sa protivnickim odbranama i golmanima. Nikada pre ni posle nije vidjena takva dominacija jednog igraca.


The golden team of Hungary at the medal ceremony of Montreal 1976 Olympic Games

Reprezentacija Jugoslavije je jos jednom podbacila. Posle problema prethodne godine na SP u Kaliju ("afera" Rudic) ocekivalo se vise od nase reprezentacije, ali zabelezena je samo 1 pobeda, a u finalnoj grupi samo 2 remija i cak 3 poraza, pa je na kraju osvojeno 5. mesto. Za utehu nam ostaje da smo jedini otkinuli bod Madjarima.



Reprezentaciju Jugoslavije u Montralu su predstavljali: Miloš Marković, Ozren Bonačić, Uroš Marović, Predrag Manojlović, Ðuro Savinović, Damir Polić, Siniša Belamarić, Dušan Antunović, Dejan Dabović, Boško Lozica, Zoran Kačić.

Rezultati reprezentacije Jugoslavije:

Jugoslavija - Kuba 4-4
Jugoslavija - Iran 15-0
Jugoslavija - Italija 6-6

Jugoslavija - Rumunija 5-5
Jugoslavija - Italija 4-5
Jugoslavija - SR Nemacka 4-4
Jugoslavija - Holandija 3-5
Jugoslavija - Madjarska 5-5

Moskva 1980

Zbog ulaska Sovjetskih vojnih snaga u Avganistan, SAD su bojkotovale igre (vodila se vrlo zucna rasprava na sednici americkog komiteta, gde su savezi vecinom bili da se nastupa, ali da se bojkotuju otvaranje i dodela medalja, no politicari su presudili), a njim su se pridruzile Kanada, SR Nemacka i jos 60 zemalja (mada neke iz drugih razloga, kao Albanija na primer). Mnoge "zapadne" zemlje su nastupale pod zastavom MOK-a i svirana je olimpijska himna u slucaju trijumfa.

Na vaterpolo turniru je nastupalo 12 zemalja. SSSR je dobio svih 8 utakmica i zasluzeno osvojio zlatnu medalju. Nasa reprezentacija je imala priliku da pobedom nad domacinima u poslednjem kolu osvoji zlato, ali nismo uspeli. Bronzanu medalju je osvojila Madjarska, njihova 12 uzastopna na Olimpijskim igrama.





Rezultati reprezentacije Jugoslavije:

Jugoslavija - Kuba 6-6
Jugoslavija - Bugarska 9-2
Jugoslavija - Australija 9-2


Jugoslavija - Kuba 7-7
Jugoslavija - Madjarska 8-7
Jugoslavija - Holandija 5-4
Jugoslavija - Spanija 7-6
Jugoslavija - SSSR 7-8

Prvu olimpijsku medalju posle 12 godine su osvojili: Luka Vezilić, Zoran Gopčević, Damir Polić, Ratko Rudić, Zoran Mustur, Zoran Roje, Milivoj Bebić, Slobodan Trifunović, Boško Lozica, Predrag Manojlović, Milorad Krivokapić.


Reprezentacija Jugoslavije osvajac srebrne medalje na Olimpijskim igrama u Moskvi 1980.
Stoje: Cirkovic (selektor), Bebic, Vezilic, Roje, Manojlovic, Mustur, Polic, Petkovic (pomocni trener).
Cuce: Lozica, Rudic, Krivokapic, Gopcevic, Trifunovic.

[Milutinov Tata]

Los Andjeles 1984

Ovog puta igre su bojkotovale zemlje Istocne Evrope, predvodjene SSSR. Jedina zemlja koja je nastupala u Los Andjelesu je bila Rumunija. Narodna Republika Kina po prvi put ucestvuje na igrama.

Vaterpolo turnir je bio znatno oslabljen neigranjem SSSR i Madjarske. Neigranje nasih severnih suseda znacilo je prekid niza osvajanja medalja koji je poceo jos 1928. godine. Nasa reprezentacija, posle nekoliko slabijih godina, predvodjena novim selektorom Rudicem i sa par mladjih igraca napravila je neverovatan uspeh i osvojila zlatnu medalju. U odlucujecem mecu protiv SAD, stigli smo deficit od 2-5. Strelci u toj utakmici su bili Paskvalin, Milanovic, Sukno, Lusic, i Bebic koji je postigao izjednacujuci gol 3 minuta pre kraja. Nasa reprezentacija je osvojila zlato zahvaljujuci boljoj gol razlici. Brozana medalja je pripala SR Nemackoj.



Drugu olimpijsku titulu reprezentaciji Jugoslavije doneli su: Milorad Krivokapić, Deni Lušić, Zoran Petrović, Božo Vuletić, Veselin Đuho, Zoran Roje, Milivoj Bebić, Perica Bukić, Goran Sukno, Tomislav Paškvalin, Igor Milanović, Dragan Andrić i Andrija Popović. Selektor je bio Ratko Rudić.

Rezultati reprezentacije Jugoslavije:

Jugoslavija - Kanada 13-4
Jugoslavija - Kina 12-7
Jugoslavija - Holandija 9-5

Jugoslavija - Australija 9-6
Jugoslavija - SR Nemacka 10-9
Jugoslavija - Spanija 14-8
Jugoslavija - SAD 5-5

Seul 1988

Poslednje igre na kojima su ucestvovale dve velike sportske sile SSSR i Istocna Nemacka, koje su bile i dve najuspesnije nacije po broju medalja na igrama. Ipak bilo je par zemalja koje su bojkotovale i ove igre, pre svih Severna Koreja i Kuba.

Vaterpolo turnir je okupio sve najjace reprezentacije u tom trenutku. Sistem takmicenja je promenjen i posle grupa se igralo polufinale i finale. Nasa reprezentacija je na startu dozivela poraz od SAD, i u sledecem kolu dobila odlucujuci mec za plasman dalje protiv Madjarske. Upolufinalu smo igrali sa SR Nemackom i ubedljivo trijumfovali 14-10. Milanovic i Lusic su postigli po 4 gola na toj utakmici, Paskvalin i Bezmalinovic po 2, a Andric i Radjenovic po 1. U finalu su nas cekali ponovo vaterpolisti SAD koji su dobili u polufinalu evropske prvake SSSR 8-7.

Finalni mec je licio na mec od pre 4 godine. SAD su u jednom trenutku povele 55-2, ali su nas Gocanin i Milanovic vratili u mec. Regularni deo je zavrsen 6-6, pa su se igrala dva produzetka od po 3 minuta. Nasi su odigrali furiozno nastavak, Lusic, Djuho i Milanovic su nam doneli 9-6, SAD su samo ublazile poraz do kraja, nasi su odbranili zlato iz Los Andjelesa. Bronzana medalja je pripala SSSR. Na postolju nasa zastava na najvisem jarbolu, a zastave dve super sile sa strane. Slika za nezaborav, na neki nacin kraj jedne price duge 80 godina.



Drugu uzastopnu zlatnu medalju na Olimpijskim igrama za Jugoslaviju su osvojili: Aleksandar Šoštar, Deni Lušić, Dubravko Šimenc, Perica Bukić, Veselin Đuho, Dragan Andrić, Mirko Vičević, Igor Gočanin, Mislav Bezmalinović, Tomislav Paškvalin, Igor Milanović, Goran Rađenović i Renco Posinković. Selektor je bio Ratko Rudić.

Rezultati reprezentacije Jugoslavije:

Jugoslavija - SAD 6-7
Jugoslavija - Madjarska 10-9
Jugoslavija - Grcka 17-7
Jugoslavija - Spanija 10-8
Jugoslavija - Kina 17-7

Polufinale: Jugoslavija - SR Nemacka 14-10
Finale: Jugoslavija - SAD 9-7 (1-2 1-2 3-1 1-1) produzeci (2-0 1-1)

Jugoslavija: Sostar, Lusic 1, Simenc, Bukic 1, Djuho 1, Andric 2, Vicevic, Gocanin 2, Bezmalinovic, Paskvalin, Milanovic 2, Radjenovic, Posinkovic SAD: Wilson, Robertson 1, Bergeson 1, Campbell, Kimbell, Klass, Mouchawar, Campbell, Boyer 1, Schroeder 1, Campbell 2, Duplanty, Evans 1.




Reprezentacija Jugoslavije po dolasku u Beograd iz Seula.
Gornji red: Lusic, Sostar, Andric, Djuho, Paskvalin, selektor Rudic, Milanovic i Bukic.
Donji red: Radjenovic, Vicevic (zaklonjen), Bezmalinovic, Gocanin, Simenc i Posinkovic.