Овако прича велики спортиста, не тражећи алиби!
9 авг, 2012
Марко Подрашчанин је увек најављивао велике амбиције, пред свако од такмичења на којима су одбојкаши Србије учествовали. Тако је било и овога пута, али на жалост он и његови саиграчи нису стигли до четвртфинала у Лондону.
А Подрашчанин није тражио оправдања, као већина наших спортиста… Без длаке на језику причао је, покушавајући да пронађе разлоге неуспеха. И кривицу је преузео на себе и саиграче, што је мало ко од наших спортиста урадио у Лондону. Због тога свака част Марко!
– Теже ми је пао пораз од Немаца, јер смо знали да поред њих имамо још три јаке екипе у групи и да се нећемо тако лако вадити против Руса. Слушали смо разноразне глупости да ће нас Русија пустити, али сам ја знао да ће све учинити да нас избаце, јер смо их баш ми елиминисали са последња два велика такмичења – почео је Подрашчанин.
Потом је Марко покушао да уђе у суштину проблема?
– Генерално грешка, не само у одбојци, већ и у осталим нашим спортовима је да се ми, или не припремимо добро за Игре, или по менталитету не схватамо шта оне заправо значе. Покушавали смо четири године да се спремимо за ово, трудили се на свакој утакмици, а онда смо овде приказали право лице тек против Бразила.
Вратио се Подрашчанин и на лош почетак олимпијског турнира.
– Катастрофално смо кренули против Америке, глатко изгубили 3:0, а онда изгубили сет против Туниса, што никако није смело да се деси. Одлично смо изгледали на почетку сусрета против Немаца, а онда жаргонски, „пукли ко звечке”. Против Бразилаца је било најбоље, нажалост, недовољно за пролаз.
Није могао Подрашчанин, а да не спомене дојучерашњег капитена, Ивана Миљковића.
– Недостајао нам је Иван, недостајао нам је лидер! Видело се и да Петковић не може због повреде, нажалост, није одрадио припреме у целини. Проблеме су имали Никић и Ковачевић, али смо и поред тога морали да се боримо и да се подржавамо. Овај тим без тога не може да игра!
Мислите ли да је цела прича ове године била више усмерена квалификација у Јапану, него самим Играма?
– Нисмо схватили да смо турнир у Јапану одиграли као Европско у Бечу прошле године, да је све било глатко, да смо све „пеглали” по 3:0. Дошли смо на Олимпијаду, задовољни што смо овде. То треба да нам буде наук за неку следећу, даће Бог да је буде. Видим да сви причају како имамо тим за Рио, али ја мислим да је Рио јако далеко и да нико не може да каже шта ћемо следеће године урадити са овом одбојком, а камоли за четири године!
http://www.zurnal.rs/2012/08/09/ovako-p ... index.html
