Милановић о Новом Београду, Шапићу и понашању Сора: Чудне директорове игре
Игор Милановић о одласку из Новог Београда, о Шапићу и разочарању у понашање Слободана Сора, Олимпијакосу
Пуне две и по године је Игор Милановић, један од најбољих ватерполиста у историји овог спорта, а као тренер двоструки освајач Лиге шампиона (Партизан и Про Реко), време проводио највише радећи око своје сеоске куће. У исто време питао се да ли је његова веза са спортом у којем се прославио завршена и да ли је уопште кадар да квалитетно ради као тренер.
Одговор је добио у три, како сам каже, турбулентна месеца на клупи Новог Београда. Прихватио је позив Александра Шапића да клуб постави у јасан систем и да у кратком периоду освоји прво Регионалну лигу, затим српско првенство а у Лиги шампиона заврши као други, после пораза на петерце од Про Река.
Неочекивано, врло брзо, после Ф8 се пронела вест да Милановић више није тренер Новог Београда. Слободан Соро, директор клуба је у свом саопштењу рекао да је из медија сазнао да Милановић више није тренер мада је клуб имао амбиције да наставе сарадњу.
- Нисам хтео до сада да реагујем. Обећао сам да ћу да кажем шта мислим јер до сада ни један једини интервју нисам дао. То ви најбоље знате јер сте се свакодневно интересовали за читаву причу. Пре неколико дана сам од неколико понуда изабрао за мене најповољнију. Следе нови изазови са Олимпијакосом, клуб који ценим, са играчима који могу много, у земљи коју волим и у којој имам пријатеље. Мотив и жеља за радом су ту и надам се да ће бити све како желимо – почиње Милановић.
Остаје међутим доста тога нејасно око Новог Београда.
- Дошао сам на позив Шапића. Као џентлмен желим му у животу све најбоље, здравље, срећу, желим му успех на новој функцији као што желим и успех младом клубу који је направио. Знам и да није био за то да се настави сарадња али ме је испоштовао сто посто.
Милановић је посебно захвалан на поверењу:
- После 2,5 године ван ватерпола омогућио ми је да будем тренер у свом граду, граду којем ми је рођен деда. Дао сам најбољи део себе, лојалан до максимума и мислим да резултати нису изостали. Била су то три турбулентна месеца и о њима, понављам као џентлмен, не желим да причам.
Милановићев одлазак, прво без јасне потврде, ћутање клуба око тога створили су фаму да се нешто ипак догодило.
- Разочаран сам саопштењем мог ватерполо детета, мога сина Слободана Сора. Тим саопштењем је исказао своју непристојност, лицемерје, неискреност, посебно тврдњом да је из медија сазнао да нисам више тренер Новог Београда. Не знам о чему прича, из којих је то таблоидних медија информисан, када, понављам, ни са једним новинарем нисам причао на ту тему, нити се обраћао јавности.
Без длаке на језику, јасан и конкретан, Милановић наставља:
- Не бојим се ни политиканства, ни лицемерја, ни неискрености. Бојим се само људске глупости, а то је сада показао мој ватерполо син Слободан Соро.
Следи ближе објашњење:
- Имали смо два разговора, два чудна разговора. Прво ми је у четвртак рекао да нема довољно информација око мог статуса као тренера. Већ тада је град брујао да Соро спрема свог кума Живка Гоцића на моје место. О Гоцићу заиста мислим све најлепше у сваком погледу. Сматрам да би било поштено, после три месеца рада у клубу, да Соро то мени и саопшти.
Милановић је после тога овако резоновао:
- Ако ми је речено да не постоје информације о опцији мене као будућег тренера, питао сам да ли постоји опција и да не будем тренер. Соро ми је одговорио да постоји. Дан раније, на састанку у клубу, није ми се ни обратио. И онда да ли мој син Слободан Соро на тај начин даје мени варијанту да ако нисам његова опција да тада он више није моја опција. Питам јавност, да ли у том моменту могу да размишљам о својој опцији да Нови Београд није мој клуб и да треба да тражим нову средину, а понуде су стизале? Узгред, моја је била жеља да наставим са радом јер сам са играчима имао сјајан однос, који је био и појачан несрећним губитком од Про Река.
Други разговор није донео решење:
- Два дана касније смо поново били у контакту а како није имао ништа ново да ми каже, признајем да сам одбио сусрет који је тражио. Пазите, замерам му ту неискреност, бојим се, због његовог, морам да кажем, глупог начина размишљања. Требало је да ми се јасно, поштено, у име та три месеца, у име тих резултата, то и каже. Довођени су играчи Филиповић и Ћетковић а да мене, тада још увек у опцији тренера, нико није обавештавао. На шта то личи ? Које су то глупе игре ?
Понављајући разочараност понашањем играча са којим је освојио Лигу шампиона 2011. Милановић додаје:
- Његово саопштење је стигло док је био у Индији. Шта је и где је он могао да прочита моје изјаве, па све је јасно. Лицемерно, неискрено и поново понављам, што је најгоре, глупо. Да сам на месту председника клуба питао бих свог директора „шта то радиш“, интересовао бих се за начин размишљања, за читаву причу која је погубна за његовог оперативца. На крају, када сам схватио да нисам опција за Нови Београд, потражио сам своју и нашао је у Пиреју. Остаје разочарење, прво што нисам наставио да радим са сјајним играчима и људима са којима сам био у контакту, друго што се све догодило на начин који не приличи једном функционеру какав је Соро. Све је могло са више искрености, поштења и стила.
Нови Београд је за Милановића резултатски лепа прошлост. О стварима о којима је причао за наш лист каже:
- Не желим да будем погрешно схваћен, у спорту се догађају такве ствари али на вишем, искренијем нивоу. Када се све догодило како се догодило мој одлазак у Олимпијакос је моја лична ствар.