Vino

[Crazy Soul]

Dok nam se Houdini mota plovi po belom svetu...

[twoface]

Gde moze da se pazari vinomer? Neki kulturan, da ne laze previse.

[andres86]

U nedostatku sportskih desavanja, dodjoh i na juzni deo foruma (drazi mi je sever ) i posle 6 meseci bivstvovanja na forumu, vidim temu namenjenu picu Bogova tj. vinu

Kao sto se vidi, dolazim iz kraja poznatog po vocarstvu i vinogradarstvu te mi je ova tema jako bliska.

Otac mi je sa sela i bio je radnik nekadasnjeg giganta "Dzervina" u staroj Jugoslaviji jednog od najvecih proizvodjaca vina, vocnih sokova, marmelada, rakija...trenutno uraslog u korov

Nakon napustanja firme, poceo je ozbiljno da se bavi poljoprivredom, prevashodno vocarstvom i vinogradarstvom, registrovao je poljoprivredno gazdinstvo i odredjene kolicine prodaje na trzistu. Pomazuci mu dosta sam ukljucen u sve radnje prilikom proizvodnje vina...

Vinograd koji imam sadrzi u najvecoj meri sortu Rizling, pravu vinsku sortu grozdja od koje se dobija izuzetno jako belo vino...preostali deo cini sorta Hamburg, namenjena proizvodnji crnog vina, uz nekoliko starih sorti (jos od pradede, kao sto su plovdina, neoplanta, afusal itd.)

Kapaciteti su mi jos uvek mali, nekih 1000l je moguce "otociti" ali nastojimo da se prosirimo, makar to bila i plasticna ambalaza...

Posto posedujem velike kolicine pod visnjom, ideja je da se proba napraviti i tzv. Visnjica, tj vino od visnje. Ove godine zbog velike guzve oko otkupa i cene visanja nismo uspeli, ali nadam se da ce Boze zdravlja sledece godine degustirati taj napitak...

Grozdja ove godine ima u izobilju, dobro je rodilo i nadam se dobrom vinu

Ako ima zainteresovanih, mozemo diskutovati dalje....

A sad, ZIVELI!

[Houdini]

e nek' se ovde pojavljuju nova lica

koko radite Rizling suv ili polusuvu varijantu? i posto nikad nisam probao plovdinu i afusal jel mozes koju rec o njima? lice li na neku internacionalnu sortu grozdja?

kad si vec kod Gurgusovca iz tog kraja sam jedino probao Sardone i Sovinjon blan, ali proslogodisnje berbe, jer nazalost ove godine nisam imao priliku nista da probam, zbog manjka vremena..

e to vino od visnje nikad nisam probao tako da sledece godine ocekujem flasu na moju adresu, ja placam postarinu to je neka posebna vrsta visnje ako se ne varam? koliko se secam i Jovic ima isto neko vino od visnje?

elem u poslednjih 6-7 meseci sam probao mnogo vina, pa cu baciti koju rec o njima kad me ne bude mrzelo

[andres86]

Plovdina je stara sorta, koja ima skoro pa ljubicastu boju...nije tamno plava. U principu, ovde je ljudi koriste da oboji belo vino...da ono dobije boju Rose-a. Licno je ne volim preterano, ali prilikom prosirenja vinograda, nekako je gre'ota bilo vaditi cokote, pa je ostala...

Ne znam, volim Rose, ali prvi asocijacija na pojam vina, meni je belo vino

Crno ne popijem vise od litra godisnje...

Afusal (originalno Afus-ali), imam dosta dugo, ali ne u velikim kolicinama. Po poreklu, izgleda da je sa Bliskog Istoka...a jedini razlog zasto je imam, je sto je odlicna za jelo. Licno, obozavam da je jedem...
Kao vinska sorta je skoro pa neupotrebljiva, jer ima debelu koru, a malo soka, te je ne koristimo u pravljenju vina, vec vise kao poslasticu

Evo kako izgleda



Bobice su bukvalno velicine kupine ili maline. Bukvalno par grozdova, napuni gajbicu

Rizling je polusuva varijanta. I sad, tu dolazimo do jedne vinske anomalije...

Naime, Rizling ima jako male bobice, grozd je nepravilnog oblika, na ukus je stvarno tezak, kiselkast...a vino je odlicno. Bobice su pune jakog soka i daje smek vinu. A gore pomenuti Afusal, je krupan, sladak, a od vina ni kap...

Dzervin je ranije pravio Slozberg, Kadarku, Plavi Burgundac i ono po cemu je bio i najpoznatiji, to je Zlatna Dubravka. To je bilo vino za siroke narodne mase, povoljno sa cenom (apropo Grasevine), ali je imalo takvu zlatno-zutu boju, da su se hektolitri pili svojevremeno...Sto cisto, sto kao spricer...

Jovic je vodeci proizvodjac vina ovde...Izvrsio je komasaciju i sve pretvorio u plantaze vinove loze, zaista lepo izgleda. Sardone, Vranac, Visnjica su njegova najpoznatija vina...ima ih u Beogradu u prodaji.

Sto se tice visnjice,ovde bar 90% ljudi poseduje Oblacinsku visnju, mislim da se od nje i pravi visnjica, tj. da ne postoji neka posebna sorta...

Meni se dopada visnjica, mnogo je bolja od recimo Kupinovog vina, koje je ono bas, bas jako.

Sto se tice stranih vina, imam neki Moscatel iz Barcelone, doneo sa apsolventske ekskurzije, verovatno znas, sladunjavo vino, vise za zensku populaciju. Tamo sam kupio i Krin Rohu. Dobio sam na poklon neki Orvieto italijanski...ali to cuvam, ne ide da ga popijem

[Filipusis]

Ima nas jos koji se bavimo vinogradarstvom, sa caletom se trudim da ne zapustim stari porodicni vinograd, ali em smo priuceni vinogradari , em je tesko naci vremena za to pored mojih studija i njegovog posla... Vinograd uglavnom cini Hamburg, ali isto kao i kod @andresa, ima zaostalih cokota nekih starih sorti koje je jos pradeda sadio, a nas je zao da ih izvadimo, tipa Smederevke, Afus-alija i dr. Takodje, moj stric je prosle i ove godine zasadio oko 600 kalemova Merlot-a i Cabernet sauvignon-a, tako da ce biti jos vise posla...

@Houdini, moras probati Afus-ali, meni omiljena od tih stonih sorti... Fascinantno je koliko veliki grozdovi mogu biti, 2-3 kilograma tezak grozd je normalna pojava Steta sto imam samo 5 cokota koji su jos uvek zivi

[Блок_64]

Једно од најбољих које сам пио.

[Houdini]

Proglašeno najbolje vino Srbije 2013

najbolje vino, pravio ga moj drugar, vec sam ga pominjao ovde..

[BlackPoint]

Ehem......ja sam čovek seljak , i ja ne pijem ta vaša firmirana vina...
Ja pijem samo dobra , domaća vina - moe npr.
Imam vinograd sa starim ( 25 godina) zasadom Merloa - oko 110 čokota. Po berbi i muljanju , vino otačem 9. dana jer volim crno , jako i aromatično vino. Otočim oko 110 l. vina i to mi zri u buretu. Ovih dana ću puniti flaše , zatvarati pampurom i voskirati. Potom flaše idu u podrumče , u mrak i 'lad , u zid od isečenih cevi promera 12 cm , poređanih pod uglom.
Pre par godina sam počeo da pravim i ribizlovo vino. Imam 15 džbunova crvene ribizle ( prošle godine sam zasad zajačao sa još 5 džbunova crne ribizle , da bih dobio u aromi i rubin-boji) i od tih plodova otočim oko 40 l. crvenog , vrlo ukusnog polu-slatkog vina. Ovo vino vrlo rado konzumira i moa Madam , sa svojim drugaricama , prigodom ispijanja kafe i ogovaranja .

[andres86]

Svim ljubiteljima vina, i svima koji slave srecan Sv. Trifun - Zarezac

Stigli su Rizling i Rose pa ko sta voli ZIVELI...

[BlackPoint]

Svim ljubiteljima vina, i svima koji slave srecan Sv. Trifun - Zarezac

Stigli su Rizling i Rose pa ko sta voli ZIVELI...

Zahvaljujem na čestitci
Pošto ja nisam kući , moj sin je umesto mene danas orezao 1 lozu i poškropio je vinom...

[Poison and Remedy]

Posto je tema zrela za -INSERT COIN- , to cu i da uradim. Nisam neki veliki poznavalac vina, ali se trudim da naucim. Vecinom sam zainteresovan za Srpska vina i vina Balkana. Tako da ce neke moje preporuke biti vezane vecinom za ova vina.

1. Crveno vino - Graffiti, vinarija Bjelica.
http://www.prodavnica.vino.rs/roze/crvena/graffiti-bjelica?pop=0

2. Belo vino - Chardonnay selekcija, vinarija Radovanovic.
http://www.prodavnica.vino.rs/bela/bela/chardonnay-selekcija-radovanovic

3. Roze - Roseto, vinarija Kovacevic.
http://www.prodavnica.vino.rs/roze/roze/roseto-kovacevic

[Poison and Remedy]

Za ovaj put, par Hrvatskih vina

1. Crveno vino - Teran, vinarija Kozlovic
http://www.kozlovic.hr/index.php/vina/classic/item/238-teran-2013#teran2013

2. Belo vino - Malvazija, vinarija Kozlovic
http://www.kozlovic.hr/index.php/vina/classic/item/5-malvazija-2012#malvazija2012

3. Roze - Violetta, vinarija Kozlovic
http://www.kozlovic.hr/index.php/vina/classic/item/316-violetta-rose-2014#violetta2014

[Houdini]

malo da se osvezi tema.. obecao sam P&R

malo pojasnjenje sta somelijer zapravo znaci..

SOMELIJER - GONIČ MAGARACA ILI OZBILJAN POSAO
Kada na pitanje čime se bavim, dam kratak odgovor “ja sam somelijer“, sledećih par momenata vidim kako sagovornik najpre u svojoj glavi pokušava da shvati da li je dobro razumeo reč, a zatim da je poveže sa bilo čim poznatim. To se uvek završi odmahivanjem glave i upitnim izrazom lica. Kada mi je baš dosadno i želim da se zabavim kažem mu da sam ja zapravo “gonič magaraca“, što neke moje rođake iz Bosne prosto razgali. Nekoliko minuta priče kako se ne treba stideti nijednog posla su neizbežni.
Negde sve to i nije daleko od istine, jer je etimologija reči somelijer poprilčno zanimljiva i nema velike veze sa onim čime se oni danas bave. Sama reč sommelier ima korene u latinskom jeziku, gde je reč sagma označavala natovareno sedlo. Kasnije u starom francuskom somijer (sommier) je označavao natovarenu životinju, najčešće magarca, da bi to do srednjeg veka u Francuskoj preraslo u soumijer (soumilier), što su bili sudski činovnici koji su bili zaduženi za transport kraljevskih tovara. Ovo je prva veza somelijera i vina jer su ona nesumnjivo imala veliku ulogu u tim kraljevskim dobrima. Danas je sve to evoluiralo do reči somelijer (sommelier).
Uloga somelijera kroz istoriju veoma je prozaična, a vodi nas u Francusku XV veka. Ukoliko je neko hteo da poseduje tu titulu trebao je samo da plati određenu svotu novca plemiću ili kralju, a za uzvrat je imao pravo da vodi računa o nabavci i transportu kraljevskih tovara, tada nazivanim some (somme). Ubrzo im je međutim francuski kralj Luj XIV “natovario“ i nove dužnost. Za vreme vladavine “Kralja Sunce” oni su pored brige o tovarima, u kraljevskoj palati za vreme večere bili zaduženi za postavku stola i izbor vina. Pre nego što su kralj i plemići otpočeli večeru somelijer je morao da proba vino kako bi utvrdio da ga transport nije pokvario. Međutim to je samo bio loš izgovor, jer se kralj zapravo plašio trovanja i nije bio voljan da prvi proba vino. Ovaj ritual se održao i u doba manje popularnih monarha, posao somelijera je znao da bude opasan i veoma kratak. Sve do današnjih dana ovaj čin degustacije je ostao sastavni deo “teatra“.
Danas somelijere najčešće vidimo u takozvanim fajn dajning restoranima. Do ovoga je došlo jer u želji da povećaju luksuznost svojih restorana kvalitetnim izborom vina, morali su imati osobu koja svojim znanjem i sposobnošću može da odgovori brojnim zahtevima koji se postave pred nju, od kontrole ležanja vina, preko kreiranja vinske karte, pa do preporuke vina gostu. Tako su somelijeri od pokusnih kunića kraljeva i plemića evoluirali do ljudi u sakoima i kravatama za “svega“ nekoliko vekova.
Pored restorana srećemo ih kao publiciste, prodavce, konsultante, nastavnike… Najlepši deo posla somelijera je da o svemu morate da znate po malo, a opet ne sve, što je priznaćete odličan alibi za selektivno neznanje. Takođe prinuđeni ste da degustirate veliki broj vina, što nekada može da bude dobar alibi i za opijanje. Somelijeri se danas pored vina bave i alkoholnim destilatima, vodom, pivom, cigarama…

a evo i moji drugari malo za pocetnike o vinu..





subskrajbujte se bice zanimljivih stvari o srpskom vinu

[Poison and Remedy]

Hvala puno Houdini. Svaka cast na postu i tvojim drugarima za YT kanal.