Zašto sam sekretarici dao otkaz?
Pre dve nedelje sam napunio 38 godina. Ujutru, na svoj
rođendan, probudio sam se prilično neraspoložen, ali, godine čine svoje!
Otišao sam u kuhinju uveren da će mi žena osvežiti dan sa jednim:
"Dobro jutro i srećan rođendan, mužiću moj zlatni!" A, verovatno me i
iznenadi nekim poklonom.
Ništa. Nije rekla ni dobro jutro, a kamoli ostalo čemu sam se nadao!
Dobro, pomislio sam, s godinama postanu takve, ali deca, ona
su me se sigurno setila. Takođe, nisu ništa rekla.
Duboko razočaran otišao sam na posao. Čim sam ušao u
kancelariju, dočekala me je moja sekretarica Lidija sa osmehom
na licu i procvrkutala:
"Dobro jutro, gospodine šefe, i sve najbolje za Vaš rođendan!"
Odmah sam se osećao bolje. Ipak se neko setio da mi je danas rođendan.
Udubio sam se u posao i radio do podneva.
Tada je na vrata pokucala Lidija: "Znate šefe, danas je tako lep dan,
a i rođendan Vam je, pa pozivam Vas na ručak!".
"To je najlepša stvar koju sam danas čuo", odvratih. "Idemo?"
Otišli smo na ručak u odlični mali intimni restoran na periferiji,
priuštili sebi nekoliko martinija,
i beskrajno uživali u odličnoj hrani. Kad smo se vraćali nazad,
Lidija je rekla:
"Znate šefe, tako je poseban dan, zašto se vraćati u kancelariju?".
"Stvarno ste u pravu", rekao sam, kao svaki dobar šef koji je
zadovoljan svojom sekretaricom.
"Onda Vas pozivam kod sebe na čašu vina!"
U njenom stanu sam se udobno smestio, Lidija nam je sipala
vino, i kad smo se kucnuli, rekla je: "Samo trenutak, šefe, da obučem
nešto udobnije!".
"Svakako, samo napred!", odgovorio sam, vidno uzbuđen
i u treptavom iščekivanju. Otišla je u spavaću sobu i vratila se
posle nekih pet minuta.
U rukama je nosila veliku tortu, a iza nje su išli moja žena,
moja deca, prijatelji i nekoliko kolega s posla.
I svi su pevali "Happy birthday to You...".
A ja sam sedeo na kauču potpuno iznenađen i... GO!!!
