Stigoh juče iz Milana, pa da bacim par utisaka dok su još sveži.
Da napomenem odmah da sam išao busem, jer sam se kasno smislio da ću negde uopšte da idem za NG, pa je samim tim i aranžman avionom u startu otpao.
Kad se sve sabere, svideo mi se Milano. Arhitektura i grad kao grad su zaista lepi, dok s druge strane stanovništvo koje je poslednjih godina dosta dopunjeno Kinezima, Indusima, Afrikancima, i ovim najnovijim Sirijcima ili šta su već, pomalo kvare utisak.
Prvog dana je bilo isplanirano da posetimo sam centar grada kao i neke znamenitosti do kojih se može doći gradskim prevozom za neko normalno vreme, Duomo katedralu, zamak Sforza, milansku Skalu, Naviglio kanale, i San Siro ako uspemo da dođemo do tamo. Imao sam u planu da se penjem po svodovima katedrale, mada je bila neverovatna gužva, čekalo se po tipa 3-4h da se kupi karta, tako da smo odustali od toga, što možda i nije tako loše, jer je dobar deo opet u stanju sređivanja, pa se zbog toga i ne može izaći na gornju terasu, nego se mogu videti samo ove sporedne na nižim nivoima. Tu na centralnom trgu je neverovatna gužva, bukvalno je nemoguće slikati se da ti neko ne upadne u kadar. Naviglio kanali su baš prijatni, bilo je lepo vreme pa smo i tu šetnjom utrošili par sati. Do San Sira smo došli tramvajem, imali smo to ili metro, ali smo se odlučili za tramvaj kako bi malo pogledali Milano prolazeći kroz njega. Nažalost San Siro je zatvoren do 9. januara, tako da nisam uspeo da posetim njihov muzej i promajem se po stadionu.
Drugog dana smo išli organizovano do Lugana i jezera Como. Lugano je zaista prelep, mir, nema previše buke, jezero odmah tu (mogao bih sebe da zamislim da živim tamo)... Drugi deo dana smo bili u Comu, gde je opet bila neverovatna gužva jer se pola severne Italije sjatilo do svojih vikendica taj dan. Voltin muzej nije radio zbog praznika, kao ni većina drugih muzeja po Italiji. Čuo sam da su im lokalni klub početkom 2000. izbacili u 4. ligu jer su između ostalog nameštali utakmice i sa Juveom.
Trećeg dana smo se pred polazak opet majali po centru. Bilo mi je u planu da posetim stazu u Monci, ali je i ona bila zatvorena do nekog februara... Što se tiče hrane, pizze za razliku od naših nisu prenatrpane filom, mada su meni svejedno bile super. Pasta je, takođe, gde god sam probao bila odlična. Grad je fino povezan metro linijama, tramvaji često idu, i navigacija kroz grad je prilično laka. Da, tajnu večeru sam takođe hteo da vidim, ali sam se baš smorio kad su mi rekli da se karta rezerviše za 6 meseci unapred.
Ko planira da posećuje Milano, neka vidi da ide avionom iz Niša. Postoji let to Bergama (koji se sad vodi kao predrgađe Milana), i odatle linija vozom do glavne železničke u Milanu. Iscimajte se za tajnu večeru, San Siro je takođe vrh, i nadajte se da se Duomo neće renovirati kad ga posećujete. All in all, provod je bio lep, imalo je šta da se vidi, tako da sam izuzetno zadovoljan.
