Putopisi

[B.B.B]

Iako su u ratu s Južnom Korejom, imaju spomenik prijateljstva, koji je postavljen na cesti između Pyongyanga i Seoula, u kojem se dvije žene spajaju i ujedinjuju u jednu zemlju. Utopija ili ne, budućnost će pokazati.
Koliko znam, južnjaci žele bolje odnose, no ne pod svaku cijenu. Tako su za Olimpijske igre u Seoulu ponudili Sjeveru da prezume dio natjecanja. Ovi su odmah počeli graditi najveći hotel na svijetu koji i danas nije završen i koji se vidi iz bilo kojeg djela grada, preko 100 katova, no nikad ga nisu završili pa ovo ruglo pokušavaju zaobići u svim izletima, iako ga vizualno ne možete izbjeći. Naravno, Sjevernajci su rekli da žele otvaranje i zatvaranje igara, sve atletske prirebe i još ponešto, južnjaci su rekli fuck off i tako nije bilo zajedničkih igara.

Povratak je bio vlakom iz Pyongyanga do Pekinga, 24 sata, kineski vlak, moderan. Na granici pregledavaju skoro sve, pa tako i vaše fotografije, frendici izbrisali barem 50-tak fotki djece i ljudi.


Čim smo prešli most i iz tame došli u svjetlost, kaže jedan suputnik: nisam nikad vjerovao da ću to reći, ali sad kad smo ušli u Kinu, osjećam se kao da sam u slobodnoj liberalnoj državi.
Naravno, kineski šverceri su odmah navalili s suvenirima koje ne možete kupiti u Koreji, poput njihovh partijskih knjižica i značaka, jer kad bi vam Koreanac to pokušao prodati, završio bi u logoru.



Mi logore vidjeli nismo, no ne znači da ne postoje. Gladne ljude isto vidjeli nismo, ali opet kažem, vidjeli smo ono što su oni htjeli pokazati. Iako se poslije ispostavilo da su svi u grupi imali neki skriveni cilj svog putovanja, sve su to domaćini znali, no sve što ste mogli ponijeti doma su bile slike spomenika, monumentalnih građevina, praznih cesta, praznih trgova koji se za trenutak napune ljudima koji dođu slaviti revoluciju i pobjedu, te krišom ufotkanih ljudi i lica koja ipak govore nešto više.

Vidjeli smo i dio poznatih filmskih setova u kojima rade svoju produkciju, jer narodu ne pokazuju nikakve strane filmove niti vijesti. Imaju problem kad snimaju filmove s borbama jer nemaju strance d glume zločeste neprijatelje, pa su srećom dva amerikanca svojevoljno imigrirala u Sjevernu Koreju, valjda da budu posebni u nečemu, pa im oni glume u tim filmovima.

Bit će zanimljivo otići opet ako se ikad nešto promijeni u sustavu, no kako stvari stoje, to se neće dogoditi još dugo dugo vremena. Sretan put !

[B.B.B]

Izvor - http://voyagerhr.blogspot.com/

[Kantona]

Jesi li ti ovo bio u Koreji pa napisao putopis ili samo kopirao od nekud?

[B.B.B]

Jesi li ti ovo bio u Koreji pa napisao putopis ili samo kopirao od nekud?

Nisam, poznanik je a sva ova mjesta koja stavljam jednoga dana planiram posjetiti,stoga i pisem o tome

[SerbianRaven]

Kako da saznam treba li mi viza za ulazak u Kambodzu kao drzavljaninu Republike Srbije? I molio bih odgovor na pm ako neko zna

[Crazy Soul]

Ocekujem i od Houdinija nesto ovako... kad ga vetar nanese u civilizaciju
http://www.klubputnika.org/zbirka/putopisi/3951-pokusaj-razumevanja

[Houdini]

u potpunosti razumem ovaj tekst

[born2shine]

Kendijev YT kanal posvećen putovanjima. Kul, kvalitetno, zanimljivo.

https://www.youtube.com/channel/UCZI2efpgpGdAbaPNBtPGWPA/videos

Mislim da ima još dosta materijala koji još nije okačio...

[Dylam Dop]

https://n1info.rs/region/hrvat-kojeg-ob ... da-objavi/

Fantastično o Siriji. Zavidim tipu. Podsjeća na ŽM.

[Loka]

Мој пут према седишту Лужичких Срба-Будишину(Бауцену), сада Саксонија. Био сам и у другом центру а то је Котбус. Као и острву Руеген на Балтичком мору, познатом по вендском светилишту-Аркона, посвећеном Световидуу(словенском богу рата и плодности), изузетно значајном код Срба и свих Венда, то је био њихов главни Бог а не Перун(остали словени). Иначе ко слуша пагански метал је веорватно чуо за руски бенд Аркона.

Гл.железничка у Дрездену



Будишин



Детаљ из музеја Лужичких Срба



Од Немачке сам био од Орловог гензда(Хитлерово чувено место високо у Алпима на граници са Асутријом) преко Гармиша, Оберстдорфа и још неких места по Алпима, па Регенсбурга(чувена Валхала на Дунаву), Нирнберг, Фанкфурт на Мајни, Берлин, Хамбург, Бремен, Северно Море, Лајпциг, Дрезден...

[Loka]

Планинарење по баварским Алпима у околини Гармиша
Место одакле је ово сликано је предграђе Гармиша.

Врхови са снегом се налазе тачно изнад Гармиша




Овде креће пењање



Ево машпе где пише Гармиш-Партенкирхен



успон кроз кањон и водопад





поглед према Гармишу са стене

[Loka]

Орлово гнездо

За разлику од Гармиша, који је близу Минхена, до овог места има доста да се путује кроз Алпе. Налази се на самој граници Аусгрије и Баварске(Немачке). Област се зове Горњи Салцбург(Оберсалцбург) јер је на неких 10ак километара од града Салцбурга



Прилично еј тешко доћи до овде, за време нацизма је било немогуће. Јер да би се попео до овде мораш да идеш кроз специјалне тунеле, узак пут на серпентинама...од новембра до маја ово место не може да се посети због великог снега

Поглед према Аустрији тј. области Салцбурга



Поглед према Баварској и Краљево језеро



После 1945, када су Амери ушли све до 1955, тако нешто, само су Амери могли да иду горе и то се плаћао улаз за њих. Нико други није могао да се попне горе.

Хитлер лади ја...



сликано сада са тог места



Имао је фантастичан поглед на језеро и околне Алпе.
Ту еј примао разне делегације и многе планове правио.

То је на преко 1 800 метара надморске висине.

[Cvele]

Bravo

[Loka]

Захваљујем.
Имам слике и са Севрног мора, близу Холандије, преко је Британија. Али Северно море није "лепо" море-муљаво и хладно, барем где сам ја био, Слично важи за Балтик, од онога што сам видео, можда је негде другачије.

Гармиша лети

Између Гармиша и Минхена



Стазе за бицикле поре алпских речица



Пошто је у немчаки возовима дозвољено унушење бицикла, у посебним деловима воза, онда се то масовно користи да из Минхена бициклом одоше на викедн вожљу у Алпима. Или скијање, то су буљуци људи зими у петак и назад у недељу на железничким станицама(намерно кажем у множини)
Лоша особеност немачког јавног превоза је дозвола псима да улазе. Не што су пси него када се пас испиша, ако имаш среће да не моча на тебе, онда није баш пријатно, нарочито лети.

Сам град Гармиш



Као што се мође видети, нису свуда улице потпуно сређене како би се очекивало од овако екслузивног места. Али укупно гледајући све је врло сређено, као уосталом свуда по Немачкој где сам био. Осим пар изузетака типа Франкфурта око гл железничке или Котбуса, делом Бремехафен на Северно мору(што ми је било изеннађење)





Чувена скакаоница када се сваког Првог јануара ове сакупи 200 000 дланова



План Гармиша и околине

[Inzaghi]

Garmis je raj. Ziveo bih tamo. Obavezna poseta selu Mitenvald kao i najvisi vrh Nemacke Zugspitze. Nerealno je. I obavezno kanjon Partnachklamm. Bolesno.

Jos smo isli za novu godinu pa smo isli i na 4 skakaonice. Nezaboravno putovanje.