Ja navela kao neutralno, jer ne vidim da to igde može da se uzme kao minus, osim ako se elementi doslovno ne kopiraju u smislu preslikavanja određenih mitova (ili, why not, celih mitologija), ali čak mi ni onda nije toliko strašno. Sve je to pozajmljeno od negde
Htela bih samo da se osvrnem na ovo:
A možda i ne moramo puno da maštamo: u Gospodaru i Hobitu su dobri momci upadljivo arijevski beli, visoki i plavokosi (vilenjaci), a loši momci crni, spljoštenog nosa i kosooki (orci). A patuljci, ti gramzivi i bradati preduzetnici opsednuti zlatom i plemenitim metalima? Poslušajmo samog Tolkina koji je očigledno bio izgubio osećaj za blam: "Patuljci su naravno sasvim očigledni – zar ne biste rekli da vas u mnogo čemu podsećaju na Jevreje?"
Vilenjaci nisu a priori plavi, orci moju da imaju i ne moraju da imaju nos (
), i nekako mi ne ide u glavu da patuljke poistovećujem sa Jevrejima (pa sve i da je izjavio to što je u citatu). Mogu da razumem da je Tolkin bio rob predrasuda svog vremena, ali koliko sam ja čitala o Tolkinu i njegovom radu i životu, bio je protiv nacizma i rasizma.
Na "eskapizam" ne znam da li ad se osvrćem uopšte. Knjiga i jeste vrsta bega od realnosti. Takođe, ne ulazim u to da li je Man bolji od Tolkina (em što nisu isti žanr, em što ih ni ne treba literarno upoređivati zbog toga).
A ovo mu neću oprostiti:
Ovaj romančić može biti "knjiga stoleća" samo u okvirima jednog inače priprostog, uskog i umetnički oskudnog žanra.
Tačno da sve što nije oplemenjivanje stvarnosti, udubljivanje u stvarnost, promišljanje o stvarnosti ili stvaranje stvarnosti bude okarakterisano kao budalaština bez ikakve literarne težine.
Za nekoga ko jeste načitan i ko jeste pametan (govorim o sebi), ovaj tekst mi diže pritisak već nekoliko dana i jako mi je krivo što ga nisam komentarisala na vreme kad čim sam ga ugledala.
