Knjiga koju biste preporucili

[zvezdaraking]

Da se mozda malo bolje razumije sadasnja situacija.

[Cvele]

Čitajte Geteovog Fausta.

Ove nedelje se vratih knjizi posle dugo vremena i legla mi je još bolje nego prvi put.

[Veljkona22]

Čitao kad sam bio u karantinu.
Pročitaću je opet kad budem 30+

[Tegi]

Don Kihot, Hamlet, Faust.

To je evropski čovek. Ništa novo o njemu nije napisano poslednjih 200 i više godina.

Tri arhetipska odnosa između teorije i prakse, između znanja i činjenja, duha i tvari.

Neznanje i činjenje, znanje i nečinjenje, znanje i činjenje koje može biti pomireno samo moralnom kompromitacijom i neuverljivim ljubavnim odnosom.

Sve ostalo, ili mora bolje da objasni navedene odnose ili da ih sve odreda dekonstruiše čekićem. Savremena književnost radi samo ovo drugo, trudi se da estetizuje čistu negaciju onoga što je ozbiljan duh izgradio. Pokušaj prevladavanja svih vrednosti je završio u njihovom parodiranju, što je u tom slučaju samo vrhunsko autoparodiranje.

Sizifovski karakter gore nabrojanih likova je današnjem čoveku postao neprivlačan, nedovoljno uverljiv, da se vulgarno izrazim - spaljen je u Aušvicu. Ali ta vrsta besplodne rezignacije zabrinjavajuće dugo traje.

[MrGarrison]

To sam citao u srednjoj ... Sad sam za koji mesec 30 + 1, pa moz' da prodje.
Mada, vreme je da se opet overi Majstor i Margarita.

[PERA]

"REKA SA ČETIRI UŠĆA" od Siniše Kovačevića.
Nisam očekivao ovako dobru knjigu.
Moja preporuka svima

[baketa96]

Ne znam da li je neko ovdje pisao, ali preporuka za Pupinovu autobiografiju "Od pasnjaka do naucenjaka".

Jedan od najvecih Srba ikada, i nekako pomalo zapostavljen i zaboravljen kod nas.

[Stefanm992]

Procitao Bioshock Rapture , mnogo mi se svidelo , ranije sam igrao igricu ali nisam toliko obracao paznju na pricu - ima bas potencijala , cak i film snimaju ( poceli jos 2010te ali otkazali zbog manjka para )

[SemperIdem]

Snima se film po romanu V. Draškovića ,,Ruski konzul", pa sam pročitao knjigu da vidim o čemu je reč.
Nisam znao da je to nastavak romana ,,Nož", a glavni lik je Ilija Jugović, samo što se ovaj put priča prebacuje na Kosovo i Metohiju.

Vuk mi nije preterano kvalitetan pisac, ali je tema prilično interesantna kao i period u kojem je konzul ugledao svetlo dana - kraj osamdesetih.
Najzanimljivije mi je to što se ovako sirova priča, aktuelizuje baš sad. Šta se čekalo da se snimi film koji bi žestoko opleo po šiptarskoj strani?
Naravno, ako se budu strogo držali romana kada je radnja u pitanju.

Evo jednog citata iz knjige, a gomila ih je koja govori o krvavijim stvarima i postupanju Albanaca prema Srbima tokom prošlog veka, no, ovde je reč o pogledu na zločin i osvetu.



"Ја, рекох му, патњу као принцип и врлину живота не признајем. То је јарам за слабе и презрене.
То је изговор за кукавичлук и оправдање пред савјешћу која стрепи од побуне.

Онај који трпи зло највише злу и помаже.

Не може се клечањем пред лажи служити истини нити ће џелат бити приведен разуму жртвиним плачем и опроштајем.
Не вјерујем да икада може бити искрено праштање. Ја ћу подвикнух —опростити Халиту Бериши, јер оно што желим не могу и не смијем.

Та врлина православна није ништа друго до у хаљине немоћи скривено осветољубље.

Слаб прашта, а јак наплаћује дугове. Откуда, коначно, незакланим право да праштају у име закланих?

Наши би калуђери и наши би писци морали да, прије него што опросте, буду убијени у Јасеновцу или на Косову!
—брекнух превише гласно и привукох знатижељу осталих гостију... Тише, мало тише —
он ме замоли.
Учимо — нагех се преко стола —од Јевреја. Око за око и зуб за зуб! Требало је да тај народ двадесет вијекова
проведе у изгнанству и да буде преполовљен у Аушвицу, Треблинки, Јасеновцу и Матхаузену, да би дошао
свијести и разумио ту старозавјетну истину. Око за око, нема праштања! "

[Malkovic]

Вук је страшна појава. Разорна, уништитељска, лажна, као политичар опортуниста, као писац осредњи иако има одређени дар за приближавање и оживљавање ситуације читаоцу и зна да му "зашећери". Тако и с Јастребовим, који је његова најбоља књига по мом мишљењу и коју сам прочитао пре неких десет-једанаест година, још увек не познајући толико детаљно комплексност Јужне Србије као географског и, пре свега, метафизичког појма, каротидне артерије српске нације. Други пут сам је прочитао јесенас, налетевши на њу у кућној библиотеци. Није оставила другачији утисак на мене. Ваљда сам после Слободана Јовановића, Кракова и Растка Петровића дефинитивно отупео на Вука Драшковића, као и на остале србијанске националисте.

Не треба да изненади екранизација. Не због тога што Срби нешто желе урадити поводом Косова већ, једноставно, Вук је добро укотвљен у мирним водама.

[SemperIdem]

Čitao sam Nož, Sudiju, Molitvu( za mene najkvalitetnija njegova knjiga),Isusove memoare ali sam tek posle konzula shvatio da njegov aganžman u književnosti ne može biti slučajan. Opasna, ozbiljna pojava.
Njegove knjige sam čitao,između ostalog i zato što je deda tokom devedesetih bio zaluđeni SPO-vac, pa danas čak posedujem i Vukovu sliku sa posvetom, nema veze, neka stoji tu.
Deda, dete oficira kraljeve eskadrile, nastradalog 6.aprila 1941. (a deda se rodio baš u ranu zoru tog dana) u amanet ostavio kutiju u kojoj se, izmedju ostalog, nalazi i presavijena slika kralja Petra II, skrivana u nekorišćenom odžaku, album kraljevske porodice posle atentata u Marseju, slike raznih oficira, Aleksandar II, pa i ta zalutala Vukova fotografija. Šta ćeš, čovek mora živeti i sa zabludama svojih najbližih.

Jovanovića,Petrovića i Krakova navodiš kao pozitvne primere ili?

[Malkovic]

Jovanovića,Petrovića i Krakova navodiš kao pozitvne primere

Наравно.

Драшковић је ту лево сметало мада његове књижице пружају солидну викенд забаву.

Он је заблуда многих људи али као политичар је ефемерна личност која је мало утицала на стање у држави. Као писац је опаснији јер има одређен развојни пут који није могао остварити у Србији с почетка осамдесетих до 2023. године без јаких леђа. Као, уосталом, и већина српских писаца националне тематика с почетка осамдесетих година па до данас.

[zvezdaraking]

Krakov je za nekoga ko nije školovan pisac na nevjerovatno realan način prikazao stradanja u oslobodilackim ratovima.
Bez velike drame. Sirovo skroz. Ćas si tu čas nisi.
U " Životu čovjeka na Balkanu" je majstorski spojio ljude i događaje iz tog perioda a sve to spakovao u autobiografiju.
Da nije pretjerivao hvaleći sebe kao ljubavnika bila bi vrhunska baš knjiga bez obzira što je preskočio drugi svetski rat i zbrzao njegovo bježanje od Partizana po Austriji.

Ipak izuzetna knjiga.

Ja trenutno čitam Mihizovu autobiografiju od drugima.

Pito štivo o nekom malo mračnom vremenu.

[zvezdaraking]

Čitao sam Nož, Sudiju, Molitvu( za mene najkvalitetnija njegova knjiga),Isusove memoare ali sam tek posle konzula shvatio da njegov aganžman u književnosti ne može biti slučajan. Opasna, ozbiljna pojava.
Njegove knjige sam čitao,između ostalog i zato što je deda tokom devedesetih bio zaluđeni SPO-vac, pa danas čak posedujem i Vukovu sliku sa posvetom, nema veze, neka stoji tu.
Deda, dete oficira kraljeve eskadrile, nastradalog 6.aprila 1941. (a deda se rodio baš u ranu zoru tog dana) u amanet ostavio kutiju u kojoj se, izmedju ostalog, nalazi i presavijena slika kralja Petra II, skrivana u nekorišćenom odžaku, album kraljevske porodice posle atentata u Marseju, slike raznih oficira, Aleksandar II, pa i ta zalutala Vukova fotografija. Šta ćeš, čovek mora živeti i sa zabludama svojih najbližih.

Jovanovića,Petrovića i Krakova navodiš kao pozitvne primere ili?

Molitve su onako, čini i se ciljane knjige za to vrijeme da se postigne slava i zarade pare.

Scena gdje sa na par stranica opisuje stradanje naroda a da nea tacke ni zareza je potresno.Nije mi bilo dobro.
Čini mi se da u filmu Nož ima jedna scena iz Molitve.

[Hajzenberg]

Ne znam da li je neko ovdje pisao, ali preporuka za Pupinovu autobiografiju "Od pasnjaka do naucenjaka".

Jedan od najvecih Srba ikada, i nekako pomalo zapostavljen i zaboravljen kod nas.

Dobra knjiga, poučna pre svega. Pre jedno 2-3 godine sam nabasao na to štivo u jednom manastiru blizu Arilja, kupio je i pročitao prvi deo knjige gotovo u jednom dahu a drugi deo - pa već je bilo malo problematično imajući u vidu terminologiju i sve ostalo usko povezano sa njegovim radom, izumima i pronalascima...ali dalo se do kraja pročitati. Kakav je to ''lik'' bio, čovek toliko svestran da je to gotovo nepojmljivo za današnje uslove, sportskim načinom života oštrio čula i spremao mozak za neviđene uspehe koje je ostvario decenijama kasnije. Poseban osvrt na njegov odnos sa majkom Olimpijadom, inače velikim vernikom i osobom koja ga je usmerila i koja mu je bila sve i svja. Divna knjiga.