Dupli post. Snimljeno pre 14 godina, a što bi rekao Radonja, kao da je bilo u nekom drugom veku. Potpuno nezamislivo da sada neko ovako nešto napiše i odglumi.
U to ime, iz nekrologa koji je Božidar Zečević napisao povodom Lanetove smrti:
Drugim rečima iz sfere benigne komedije naravi, Šojić prelazi u opasnu društvenu patologiju (ja pa ja!). Ali gle, njega ne odvode na lečenje nego ga podižu na lestvici uspeha, koriste i upotrebljavaju njegovu opsesiju vlašću i umišljenom veličinom jer je baš kao takav dobrodošao u haosu razaranja države, ekonomije, vojske – cele jedne nacije! – tokom vršljanja petooktobarske bande i samokolonizacije zemlje. Svi Šojićevi atributi – beli lukac i ljuta paprika a na uvce stara ‘armonika veličaju se i zamenjuju nacionalnu vertikalu, krsna slava postaje sramni surogat u kući doajena demokratije koji je jahao popove, u industrijskim basenima uzgajaju krokodile, po akvaparkovima i pihtijadama okuplja se društvena elita koja vuče geni iz svoj rodni kraj.
Rođen u Nerodici, odrastao u Jalovištu, Šojić završava u susjedstvu Kuće cvijeća. Njegovi sponzori su mafijaški tajkuni i NATO ekselencije, koje haraju Beogradom dok im on majmuniše na „engleskom“. Kao što su mu maska i kostim nepojamna sprdačina tako mu je i jezik prostačka smeša južne pruge (koju Pavić u prste poznaje) i krparenje kvaziurbanih dronjaka (viskić sa hledom, kafućino…). Što je više ovih nakarada to više Lane seiri i caka u njih unosi, uz salve pučkog grohota, jedinog leka od cele ove bruke. U Šojića je Lane uneo celu svoju božanstvenu komiku, galeriju svojih likova i kabarea, pulsku Zlatnu arenu, Sterijinu nagradu, cara Konstantina, dva zlatna Ćurana, svoje znakovno iskustvo i iskreno rodoljublje; sav svoj ljudski kapital; sve što je imao.
A biće ipak da je tegla u pravu, jer je General sam na ovoj obali koju ste napustili i predali bezvoljno.
