Његова Светост Патријарх Српски Иринеј у данашњој беседи у храму Св. Преображења на Видиковцу о Косову и Метохији: Ако хоће нека га отму, али ми га никако не смемо дати!
"Данас, када смо овако дивно сабрани, не могу, брацћо и сестре, да не проговорим неколико речи о нашем Косову, о нашој благословеној земљи, о нашем Јерусалиму, који је угрожен више него икада у својој историји, о нашим светињама на Косову и Метохији, почевши од Пецћке Патријаршије, Дечана, Грачанице, и многих и многих других светиња, где је некада било и трагова о њима; остало је на 1300 места на Косову и Метохији.
Та земља је натопљена крвљу хришцћанских мученика и сузама хришцћанских подвижника, и зато се морамо Господу помолити, да нам не отргну ту свету земљу. Хиљаду година српски народ живи на Косову и Метохији. Тамо је подизао светиње. Украсио је, а данас моцћници овога света желе да нам је отму, узму, као што су је окупирали.
Не можемо никада дозволити да Косово буде нечија друга земља, а поготово народа који је годинама и вековима уништавао светиње наше на Косову и Метохији. И они данас треба да буду чувари њихови. Наш народ то каже лепо: То је исто као поставити козу да чува купус.
Помолимо се Господу да Господ учини код оних који одлучују, који кроје капу народима и људима да Косово остане српско као што је то вазда било. Не смемо никада дозволити да га некоме предамо.
Сила, каже народ, узме и земље и градове, ако хоће да узму нека га окупирају, узму, али ми не смемо никако дати своју свету земљу јер народ каже: Оно што се силом узме, на неки начин се и врати, а то имамо доказа код народа јеврејског који је 2000 година чекао да се врати у Јерусалим и вратио се.
Има много мудрих људи који говоре и мисле да се још увек дешавају велика превирања у овоме свету и да то питање не смемо никада тако брзо да решимо, него да се боримо да га сачувамо, па ако га, не дај Боже изгубимо, да се боримо да га вратимо.
Зато се молимо Господу; потребна је молитва свих нас да сачувамо светињу косовску и метохијску и тамошње наше славне и дивне цркве. Ја верујем у Господа, верујем и у свете мошти на Косову и Метохији, Св. Краља Стевана Дечанског, свете Патријархе и Епископе у Пецћкој Патријаршији и Св. Јоаникија Девичког и многе друге који су нас сачували од многих искушења и патњи и страдања у прошлости. Даће Господ, молитвама светих и нас свих да се и сада сачува наше свето Косово.
Нека вас Господ благослови браћо и сестре, нека вам Господ улије веру, ону веру коју су свети апостоли имали, ону веру коју су наши оци и праоци имали, та ће нас вера сачувати од свих зала и опасности овог света. Јер Бог је моћнији од свих непријатеља наших. "
Звоне звона: Да ли би неко продао Косово као „трулу фабрику“ да би Србија „преживела“
Као по команди, Срби су ових дана засути кампањом како ће живети у благостању ако се одмах реши косовско питање и како их чека апокалипса уколико до тог решења не дође.
Изнебуха се појавила нова агенција „Футурист“, (баве се ваљда предвиђањем будућности) која је израчунала да ће, ако се не реши косовско питање, Срби до 2027. године имати плату испод 400 евра, пензије испод 220 евра, да ће нас сваке године бити 40.000 мање и да ће држава имати губитак око 110 милијарди евра…
Суочавају нас и са опасношћу нових санкција, изолацијом, катаклизмичним сценариом који смо већ преживели деведесетих година.
Статистичар Миладин Ковачевић израчунао је и да би Србија од разграничења, дакле од одрицања дела државне територије, приходовала око 90 милиона евра. Што је, отприлике, вредност трансфера солидног фудбалера у европским лигама…
На страну то што ове процене не делују као продукт некакве темељне економске анализе, нити су резултати поткрепљени емпиријски доказивим чињеницама.
Занемаримо и то што се суштина ових прогноза заснива на „општем месту“ еврофанатика — да је Србији ЕУ највећи економски партнер, да без ЕУ не можемо да преживимо, а да нећемо мрднути даље на европском путу ако не решимо Косово.
Суштинска питања су дубински опаснија:
Зашто се први пут у историји Србије Косово отворено посматра као предмет трговине?
Ко покушава да Косово, као духовни завичај Србије, претвори у „трулу фабрику“ коју би требало продати како бисмо „преживели“?
Шта се крије иза намере да се суштинско национално питање и највећи државни изазов претвори у масу статистичких података?
Како то да се нико никада раније није сетио да се вишевековно национално искушење због кога су гинуле генерације решава једноставно — дигитроном?
Значи:
Не постоји косовски завет, осим уколико не може да се подигне на банкомату.
Не постоји национално достојанство, осим уколико не може да се преточи у европску новчану милостињу.
Не постоји духовно језгро српског народа, изузев уколико би могао да се конвертује у повећање БДП-а.
Не постоји оставштина предака, не постоји вредносна вертикала потомака. Не постоји љубав према отаџбини. Не постоје молитве косовских монаха. Не постоје страх и нада Срба у Ораховцу и Великој Хочи. Не постоји чудесни мирис тамјана у Дечанима, не постоје божури у Грачаници. Не постоји борба.
Постоје само бројке, економске пројекције, дијаграми, статистички логаритми.
По новој националној логици која се конверзијом Косова у европску валуту намеће, будућа суштинска вредност Србије гласи:
Ако због проблема у породици не можеш да напредујеш у каријери и да увећаш профит — напусти породицу.
Срећом, Косово је превелик залогај. Не уклапа се у петпарачке квазиекономске рачунице. Танки су то покушаји да се Србима „преломи мозак“.
Звона звоне и данас у Дечанима, Грачаници, Пећкој патријаршији. На Преображење.
Major Gligić: Napuštam VS jer se ne osećam kao pripadnik one silne vojske koja se junački ponela prema NATO okupatoru, već kao radnik na održavanju kruga i prostorija
U Vojsci Srbije u svojstvu oficira Vojske Srbije nalazim se od 27.09.1997.
Završio sam Vojnu akademiju 1997. godine kada su svi bežali od vojnog poziva i bio u istoj kada je mojoj otadžbini bilo najteže. O mojem radu u odsudnim trenucima mogu svedočiti samo oficiri koji su mi komandovali, a nažalost za našu vojsku isti više nisu u našim redovima.
Posle provedenih više od 20 godina kao profesionalno lice vojske Srbije (oficir-major) ne želim više da obavljam taj posao iz sledećih razloga:
-čin majora nosim više od 10 godina,
-oficir vojne policije sam bio 15 godina gde sam bukvalno najuren kao perspektivni oficir zarad nečijih ubeđenja jer mu se verovatno nisam sviđao kao fizička pojava i pošten oficir koji je bio ocenjivan službenim ocenama ODLIČAN-NAROČITO SE ISTIČE,
-iz vojne policije u sadašnju jedinicu prekomandovan sam sa službenom ocenom NAROČITO SE ISTIČE-ODLIČAN,
-i pored svih službenih ocena NAROČITO SE ISTIČE-ODLIČAN ja sam već 10 godina u činu majora bez mogućnosti napredovanja,
-oficir koga sam ja uhapsio zato što je sa svojom vojskom napustio položaj i pokušao da pobegne danas je pukovnik sa završenim svim vojnim školama
-vojnik više nije vojnik već obično piskaralo i radnik na uređenju kruga i prostorija jer bože moj bitno je da krug kasarne bude uređen, a prostorije koje datiraju još iz vremena Kraljevine Jugoslavije moraju biti uređene bez obzira što su iste neuslovne za rad oficira u 21 veku,
–u 21 veku oficir čina majora sam sebi u svojoj kancelariji na velikom minusu mora da loži vatru i u takvoj prostoriji radi i mora da funkcioniše,
-sve se svodi na to: ćutite ljudi šta je tu je, mora tako,
-sve se svodi na rad od kontrole do kontrole jer te iste kontrole koje dolaze kao da ne rade u vojsci već ko zna odakle dolaze,
-kada se najavi poseta načelnika generalštaba svi se u kasarni krijemo i bežimo kako nas ne bi video jer može da nađe neku primedbu ili da te ispostrojava zarad ničega,
-nekada smo bili smeli i odvažni kada nam dolazi poseta iz najvećeg vojnog i državnog vrha što danas nije slučaj već svi moramo da se sklanjamo,
-dolazim u situaciju da mi oficiri mnogo generacijski mlađi objašnjavaju kako i šta treba da radim,
-nekada se obuka u vojsci nije smela prekinuti a ako nije realizovana ista je morala da se ponovi već prvi neradni dan pa makar se izvodila i subotu i nedelju dok je to danas svedeno da je mnogo bitnije da krug bude pokošen i sređen kao i prostorije a u vojsci su nam sve sami profesionalci
-mnogi od mojih kolega su se ogrešili o zakon i poštenje što treba da čini jedan lik oficira i isti naprasno napreduju u karijeri opet zarad nekog strica, ujaka, tetke…
-naša primanja su svedena na minimum a sve pod izgovorom da je država u teškoj finansijskoj situaciji i da moramo da se solidarišemo sa narodom,
-ako je zaista tako zašto se i sam državni i vojni vrh ne solidariše sa našim narodom, već nasuprot zauzeli su svoje fotelje po raznoraznim izvršnim i upravnim odborima i sami ne znaju kolika su im mesečna primanja,
-za 20 godina i 6 meseci koliko radim u vojsci Srbije nisam stambeno zbrinut već živim u kući mojih roditelja koju sam morao da adaptiram i uredim za stanovanje a sve to sam mogao da rešim naravno podizanjem i refinansiranjem kredita,
-svakodnevno nam vojsku napuštaju vrhunski profesionalci a da to nikoga ne zanima,
-priču o tome kako će doći bolji dani slušam još od 2001. a to bolje nikako da dođe,
-priču o tome kako ćemo svi biti stambeno zbrinuti isto toliko godina slušam a nigde na pomolu rešenje već nam nude stanove da kupimo na kredit,
– u vojsku sam došao kao sposoban čovek bez ijedne zdravstvene mrlje a danas imam preko 60 % oštećenje sluha na oba uva ali sam kako je vojnolekarska komisija na osnovu pravilnika od strane Ministarstva odbrane napisala sposoban za vojnu službu jer je garantovano opet neki visoki stručnjak tako predvideo da sa tolikim oštećenjem sluha možeš raditi u vojsci, to oštećenje sluha je nastalo u toku službe u vojsci,
-imam ograničenje u smislu aritmije srca, a opet sam sposoban,
-ne osećam se više kao pripadnik one silne vojske koja se snažno i junački ponela prema Nato okupatoru i koju niko nije mogao da pokori jer smo branili svoju otadžbinu jer rezervnu nemamo,
I još mnogo toga bi mogao da navedem ali mislim da je i ovo mnogo i zato sam se odlučio na ovaj korak.
Ne želim više niko da moju psihu da uništava.
Ne želim da daljim radom još više narušim svoje zdravlje.
Poruka kolegama
„Kada je bilo najteže mom narodu obukao sam uniformu i za svoju otadžbinu bio spreman da dam i svoj život! U mom zahtevu braćo-prijatelji možete samo istinu pročitati i ništa više. Do sada su samo profesionalni vojnici napuštali vojsku,a sada i visoki oficiri. U daljem tekstu je sve lepo objašnjeno zbog čega i dosta više laži koje se plasiraju na javnom servisu. Stanje u vojsci je nikad gore!Verujte mi i u vreme Miloševića je bilo deset puta bolje stanje u Vojsci, zato smo i uspeli da se odupremo Nato paktu. Ali zato danas napredno i sveobuhvatno je uništeno sve što je srpskog vojnika krasilo!!! Svim kolegama koji su i dalje u VS želim puno zdravlja i vojničke sreće, ali da napomenom; BUDITE ČASNI I POŠTENI I NE DOZVOLITE DA VAS I VAŠU LJUBAV PREMA OTADŽBINI UNIŠTI NEKO KO NIJE DOSTOJAN SVOJE ZEMLJE!!! ŽIVELA SRBIJA!!!“
Users browsing this forum: No registered users and 1 guest