Митрополит Амфилохије у разговору са протојерејем-ставрофором Стојадином Павловићем (другар становника Степе) на ТВ Храм
„Ми се као Црква надамо да ће и садашња власт испоштовати глас Цркве Божије и глас народа, као и ту одлуку Сабора иако је, ја морам да кажем било притисака да се не формулише тако та наша Саборска одлука, као што сада има притисака на најугроженијег Епископа наше Цркве, на Владику Теодосија“ – рекао је Митрополит Амфилохије наглашавајући да оно што је Владика Теодосије написао у свом апелу „само наставак онога што је већ речено у саопштењу читаве наше Цркве“.
„И сад замислите ви ове данашње Црногорце, потомке Краља Николе, да се они одрекну Косова и да кажу да Пећка Патријаршија, ћивоти Патријараха пећких, ћивот Светога Краља припадају некоме другом а не Србима“ рекао је Митрополит.
„Није ово прва сеоба Срба са Косова, било је преко 20 великих сеоба. Она сеоба под Арсенијем III Чарнојевићем можда је била и већа од ове садашње сеобе па тада нико није довео под знак питања да тај простор припада бићу српскога народа, са свим поштовањем према том шиптарском народу који се тамо доселио баш после тих наших сеоба, или се потурчио. Али прихватити то стање које је силом и подршком међународних фактора створено и прихватити га као нормално стање па на њему градити будућност, поготово са стране Србије и српскога народа – ја то не могу да схватим. Нити могу да схватим овај дух потпуног очајања како је све пропало. То могу само људи који немају историјског осећања за оно што јесте овај народ од времена Светога Саве, Светог Симеона Мироточивог и који не могу да схвате нашу државност“
Митрополит је подсетио и на речи Петра II Ловћенског „који је у оно најтеже време, када нико није ни сањао да може доћи до ослобођење Косова, поручио Књазу Александру у Србији „Ти у Призрен за Краља ја у Пећ за Патријара“ и записао знамените речи „Наде нема више ни у кога до у Бога и у своје руке“.
„Надање (не безнађе) се наше закопало на Косову у једну гробницу. Он је осећао да је та Косовска гробница живоносни гроб. То је Христова гробница, то су Христови Храмови, то су светиње, то су света гробља која су тамо без обзира ко је сада биолошки већина или мањина. То је Бог дао нашем народу онда када је народима делио место живљења и њихово место доношења плодова. Ко има право да се одрекне Косовског завета?“ запитао се Митрополит Амфилохије и додао да је Његош ово схватио у време када никакве наде за ослобођење Косова није било, поручивши да је ово што сада живимо и проживљавамо златно време у односу на то тада.
„Како данас људи могу, поготову у Србији и у име Србије и српског народа да тако очајнички прихвате ту неку „реалност“ како је они називају, зато што су то решили неки Блер, Клинтон, Солана и не знам ко све не? Па шта све они нису решавали у своје време па је пропало. Колико је само тих моћних сила пропало, ево узмите само нпр. Аустроугарску. Није остао камен на камену од те Аустроугарске, благодарећи управо тој малој Србији“ рекао је Митрополит.
„Код нас све почиње са Косовом и враћа се на Косово, јер је Косово носилац чојства и достојанства Српскога народа, без обзира географски у каквом је оно положају и под чијом ће влашћу бити, а ми се надамо да ће поново бити под нашом кад се обнови чојство код Срба. Овде је јако битно да се верност Косовском завету очува и да нас она обнови.“
http://www.tvhram.rs/vesti/aktuelnosti/398/mitropolit-amfilohije-jako-bitno-vernost-kosovskom-zavetu-ocuva-nas-ona-obnovi
Митрополит Михаило у свом говору поводом 500. годишњице Косовске битке, молио је кнеза Лазара: „Да помогнете својим молитвама пред престолом Праведнога Бога, да се обнови Српска Царевина, да се уједини раскомадани народ српски“.