Dobra ti je lista. Ja bih samo možda Vidojkovića stavio ispred Dragutinović, zbog atraktivnosti discipline.
Boberić preniska, ostali (sem prve dve) nemaju neki kvalitet, ali uz napredak moglo bi se do nekog evropskog odličja. Sve u svemu, uz Bibića i Sinančevića, nadolaze deca koja bi mogla da donesu zlatnu eru srpske atletike.
Dve medalje koje smo očekivali su stigle, čak i po sjaju. Od Angeline se zbog Brus nije očekivalo lagano zlato, a lako je mogla i do njega i do srebra. Obzirom na: okolnosti neposredno pre finala, njene godine (mlađa juniorka) i visinu skoka, ocena je čista petica. Medalje su nebitne, samo rezultat je važan, a obe medaljašice su postigle po vrhunski za svoje godine. Sledeće SP je za 2 godine, Angelina će imati priliku da popravi sjaj, a moja skromna želja je da ona tad neće učestvovati jer će uveliko uploviti u seniorske vode (sa velikim uspehom), pa joj ovo takmičenje neće ni trebati.
Progresija Brus: 2019. – 1.73m, 2020. – 1.74m, 2021. – 1.80m, 2022 – 1.96m. Nestvarno. Pretpostavka je da nakon ovako oštrih skokova teško dolazi do novih napredaka, tj. ako dođe do njih, potrebne su godine. Ove godine tek 7. na mlađejuniorskom EP, pa 7. na seniorskom SP i sad zlatna na juniorskom SP. Sve u par sedmica. Emir Bekrić ili možda još bolje, Nađa Higl sindrom.
