Domaća takmičenja i srpski atletičari u svetu

[Old school]

Ja iskreno i ne znam koje su to njihove mogućnosti?
Ne vidim da je Asmir nešto posebno podbacio? Pa on realno i ne može preko 20,80m. Pre nekih mesec dana na EP u Amsterdamu bio je jedva peti sa hicem od 20.45m.
Tomaševićka je na SP 2011 bila sedma sa 62,48m. Njena najbolja dostignuća u karijeri su se vrtela oko 60m što je ljuti prosek.
Sve u svemu pokušavam da kažem da je većina njih izuzev Ivane jedan običan prosek u evropskim, a da ne pričam u svetskim okvirima.
Zar nije Amela i na EP u Amsterdamu doživela krah i bila poslednja na 1500m? Opet je bio problem u nekoj specijalnoj taktici? Bila je za celu sekundu i dvadeset stotinki iza pretposlednje Italijanke.Znači da ne valja onda trener?!
Oliveru sam odavno prestao da komentrišem, promašen slučaj.
Ove ostale indijance amatere iskreno ne pratim i ne znam na koju ćuftu dolaze do tih OI normi, verovatno nekom prevarom.

[Houdini]

ma dobro nije problem sto se ne plasiraju u finale ili sta vec.. ali ako si pre mesec dana u Amsterdamu bacao 20.45m, zar nije logicno da OI bacas bolje od toga? da budes na maksimumu obrtaja, pa ako je to 20.80m, onda toliko. ali da ne podbacis..

[Old school]

Ufff... To je čuveni naš problem psihološke pripreme u pojedinačnim sportovima.
Atletika je "samotan" sport uz materinsku privrženost prema treneru. Već deo karijere si usamljen kao skot sa svojim duhovima, strahovima i nadanjima. Videli ste da gotovi svi atletičari pričaju sami sa sobom i imaju neke speijalne mantre i tikove pred sam početak discipline. Skok, hitac ili trku moraš da proživiš unapred u svojoj glavi. Zato i jesmo toliko jaki u kolektivnim sportovima jer u najtežim trenucima imamo kolektivnu podelu straha pa je dovoljno da pojedinac povuče celu grupu i inspiriše na napor više.
U pojedinačnim sportovima toga nema pa dolaze do izražaja ti fanatični tipovi svesti koji su razvijeni kod Germana, Azijata...
Sećate se kako je Bekrić bio psihološki "nagruvan" u zenitu svog uspeha.

[Dylam Dop]

Svi ti matorci, Asmir, Olivera, Tomasevicka,.. ce se toliko dugo svercati dok neko drugi mladji ne potisne ih iz njihovih disciplina.. Tako to ide, zar ne?!

Meni nikad nece biti jasno da mi ne mozemo da izbacimo npr. nekog dobrog bacaca koplja - tu su bar ulaganja jedna od najminimalnijih, rekao bih.. Za kuglu, kladivo i disk po vidjecem neophodna je ipak izvjesna korpulentnost, ali za kopljasa svaki visociji pojedinac iole razvijenijeg torza i ramenog pojasa moze da bude potenc. kandidat za visoke domete.. a tolike teretane po Srbiji okupirane..

Nedostatak infrastrukture za sve juzno i tuzno od BG, ili sl? Kljucevi stadiona iskljucivo u rukama lokalnih fuzbaljerskih mufljuza, etc..?!


Inace, korisne info od Old School-a u vezi psih. aspekta cijele price.. Zapazio sam da mnogi atleticari jesu dobrano sujevjerni, sa svim tim malim licnim ritualima, ali makar u tim tehnickim i bacackim disciplinama imas pravo min. 3x da kiksnes, ako udjes u finale jos 3x..

[Old school]

Jako, jako čudan i samotan sport...
Kada vam na treningu trener kaže uradi sada 10 ubraznja sa 90% snage (ubraznje je obično dužina od 60-90m sa postepenim ubrzavanjem) vi ste prepušteni sami sebi i svojoj volji, samokontroli i proceni ličnih mogućnosti. Potom vam kaže, " Ajde sada uradi "rastrčavanje" 2,5km-3km (rastrčavanje je relaksacija za tonus mišića prilikom kraja treninga, suprotno od zagrevanja, često se upražnajva posle setova teških treninga ili posle napornih takmičenja), opet ste prepušteni sami sebi jer neće trener trčati kroz Košutnjak sa vama da vas bodri i kritikuje ako zabušavate.
Jednom nedeljno npr. trčite "dužinu" bez obzira da li ste sprinter ili ne. To je od 5km-10km. Ne može niko tu da vas kontroliše da li se mrcinate ili ozbiljno odrađujete trening. Naravno ne trčite sami već sa kolegama iz kluba ali nema tu trenera da trči 10km sa vama.
Kod tehničkih disciplina i treninga interakcija sa trenerom je stalna i tu ste pod budnim okom ali opet sledi pripremni kondicioni period gore opisan banalno.

[Old school]

Jedan standardan sprinterski trening u mlađim kategorijama izgleda recimo ovako:
1. Zagrevanje 1,5km-2km
2. Razgibavanje svih grupa mišića (trajanje min 30ak minuta)
3. Tehničke vežbe zagrevanja ( niski skip 2x po 30ak metara, visoki skip 2x po 30ak metara, zabacivanje 2x po 30ak metara i sl.),kombinacija više serija preskaknja prepreka, niskih prepona i sl. sa blagim ubrzanjima na kraju.
4. Par laganih ubrzanja do 30-40m
5. Trening brzine i tehnike više desetina puta iskakanje iz startnog bloka sa akcentom na eksplozivnost u prvi 20ak metara i početni stav i tehniku trčanja jer se prvih 20-30m telo drži pognutu uz blago širenje nagaza nogu na levo i desno radi stabilizacije.
6a. Trening brzinske izdržljivosti uz 10-12x ubrzanja u dužini od 60-90m uz određeni stepen opterećenja.
6b. Teža opcija su tzv. "deonice" pri čemu se trči 100m/200m/400m pa unazad 400m/200m/100m sa min. 80% opterećenja po dužini uz određeni broj sprinterskih ubrzanja posle deonica, recimo 5-6x po 60-90m sa 90% opterećenja.
7. Na kraju lagano rastrčavanje bare 1km-1,5km.

Treninzi obično traju oko 1.5sat, a mogu biti i duži.

[AirBall]

Osnovni problem nasih atleticara je nedostatak konkurencije.. Ukoliko se i pojavi neki izolovani slucaj osudjeni smo na vuka samotnjaka jer konkurencije nema ni u naznakama...

Npr sprinteri sa Jamajke treniraju zajedno, to vazi i za Amerikance, Kenijce, Engleze itd...

S kim da treniraju nasi kad npr prvi pratilac Dudasa, ili Ristica ima amaterski rezultat u datoj disciplini...

Zdrava konkurencija radja rezultat, a toga u Srbiji nema...

[Old school]

Suva istina!

[jabukamen]

Uh koliko materijala. Ne samo sto je puno postova nego nigde onelinera, kvalitetnog gradiva koliko nema na fb za mesec dana, o "renomiranim medijima" da ne govorim.

imate li vas dvojica neko objasnjenje (posto bolje pratite atletiku) kako je moguce da vecina ovih takmicara nije ni blizu svojih najboljih rezultata? cak ako sam dobro shvatio neki su trcali/hodali i ispod rezultata kojim su postigli normu? imas jedno takmicenje u 4 godina koje je kruna svega, za sta treba da se spremas 4 godine, i ti tako podbacis. koje je objasnjenje?

i na koji nacin dolaze do norme uopste? kako Pesa koji juri rekorde poslednjih mesta uopste dobacuje do norme?

Ovo sto si napisao o "kruni" se odnosi na one koji su nedvosmisleno spremni da ostvare normu u svakom trenutku, a to su kod nas Ivana, Asmir i donekle Amela. Ostali se upinju da dostignu normu i dizu formu do maksimuma vec na pocetku sezone i gadjaju je na svakom takmicenju od maja meseca. Vecini je osnovni cilj norma i odlazak na veliko takmicenje, mozda i ne toliko da guzica vidi puta i da se parazitira drzavni i budzet saveza nego je jednostavno to njihov maksimum. Kad dodjes do vrha brda jedini pravac kojim se kreces je dole i u tu pricu mogu da se smesti 70% nasih predstavnika u Riju.

Drugi vrh (tu cu smestiti Dudasa, Amelu i Asmira) i drugi razlog je to prokleto evropsko koje se odrzava mesec dana pre OI i koje je prilika da se ostvari nerealno visok plasman u evropskim okvirima zbog nedostatka i nedovoljno napaljene konkurencije (realno evropsko je 2014. i 2018. kada je to dogadjaj godine, ovo 2012. i 2016. je sprdnja, Dudasevih 8153 koji su doneli medalju su nekih 700 i 500 poena iza Francuza i Nemca u Riju koji ce sigurno biti na sledecem EP). Neko se sticajem okolnosti plasira u polufinale ili finale, a neko poput Dudasa dodje i do medalje i penzije. Stigosmo i do penzije, drugog a) razloga.

Mozda je u nekim sportovima sportsko priznanje i nacionalna penzija motivisuci za ostvarivanje velikih karijera, mada nisam primetio ni da su rukometasi i rukometasice obezbedjivanjem zivotne egzistencije nakon jednog prvenstva nesto uznapredovali, u atletici je to postalo demotivisuce. Primera je nazalost sve vise. Posle Bekrica i Jelace tom spisku mozemo dodati i Dudasa od kog vise ne ocekujem nista. Bekric je poslednje dve/tri godine povredjen (bio je i Jusa povredjen mesec dana pre OI pa se oporavio i uzeo sva zlata, Sali Pirson se povredi pa se vrati, slomi nogu pa se vrati, nije to ona stara Sali, ali se ipak takmici, niko ni ne zna sta je sa njim, trenerka rece da je pogresno dizao neki teg zimus ali ga vec potpisuju sa bivsi atleticar), Jelaca se porodila pa se kao "spremala" za OI, bacila na jednom takmicenju pionirskih 46m, ok bacila si toliko, ali sta se posle desilo, mozda bi na sledecem takmicenju bacila 48, ali ni nje nema. Bojim se da ce u buducnosti biti slicna prica i sa Dudasem, cilj je ostvaren i nema motiva za dalje, jedini su Ivana i donekle Asmir nastavili dalje nakon obezbedjivanja te proklete penzije.

Ne verujem da u hodackim takmicenjima u Srbiji gde ucestvuje maksimalno tri takmicara postoji vise od jednog sudije koji ih prati duz staze, a i taj sudija je sigurno neki prijatelj, da li se potrci, prekrati staza ili je neki treci nacin prevare ne znam, ali Pesinih 4:40 u odnosu na 4:00 je za 16% slabije vreme u odnosu na njegove rezultate, to je kao kad bi Jusa trcao 11.30s ili Ivana skocila 5.80m, to nema veze ni sa cim iz prva tri pasusa i niko me ne moze ubediti u suprotno.

[bowie]

Samo da nam je neka teorija zavere lol, norme Filipovića su iz 2015., Nemačka i Slovačka...Čovek je sigurno imao neke zdravstvene probleme, a čitao sam i da mora da radi u Juri umesto da trenira, svaka čast što nije odustao. BTW procenti mogu biti dosta relativni, kao recimo što imamo to da su svi trčali iznad 3:50 na 1500m, koliko je to procenata?

[jabukamen]

Na 1500 ili 5000 je takticka trka sa namernim usporavanjem tempa, u hodanju niko nikog ne usporava tako da primer i nije dobar. Covek vec ko zna koji put zajebava sudije i volontere, ne da im da idu kuci i zaustavlja saobracaj u megapolisu tako da ne delim odusevljenje time sto je zavrsio trku i da je ostvario neki uspeh za razliku od ljudi koji su se trudili i pokusavali pa su zbog toga diskvalifikovani.

Ivana vec sutra nastupa u Lozani i to je za svaku pohvalu jer govori dosta o odnosu prema obavezama (neko zlonameran bi rekao i novcu, ali bolje je pokupiti ono sto zaradis nego suze liti). Ona je u Riju ostvarila valjda 37. rezultat svih vremena i nadam se da ce ga do kraja sezone i popraviti sto joj sigurno ne bih uzeo za zlo jer je na poslednjih nekoliko velikih dogadjaja rusila rekorde tako da bi bilo sjajno da krene jos navise u istoriji ove discipline. Neposredno posle OI sam bio skeptican po pitanju njene buducnosti jer je krug medalja na velikim takmicenjima zatvoren, pitanje je koliko ce nalaziti motiva za evropska i svetska prvenstva jer je tu vec bila (skoro) na vrhu, verena je vec duze vremena pitanje je sta ona i djuvegija planiraju, veci je rizik od povrede, a pomoci u nosenju srpske atletike nema ni na vidiku.

U ostale nemam previse vere. Asmira pod uslovom da mu ne pukne film i batali sport vise vidim jos koju godinu u drustvu Dragane u borbama za balkanske medalje i normu za velika nadmetanja, Tamari se vec na pocetku evropske karijere blizi leto trideseto, Ristic zavrsava fakultet i zaposljava se u SAD, Dudas i Jelaca ce biti povredjeni, Amela je vec bezbroj puta pokazala da se na nju ne moze racunati i u principu to je to. Za nas fanatike bice daljasa, cekacemo da porastu neki novi klinci, ali ozbiljne buducnosti srpske atletike nema.

[octopus]

Atletika u Srbiji je na niskim granama i to stoji. Ali zasto je tako? U kajaku 2008. nismo imali predstavnika na OI, 2012. smo imali dva camca u finalu, a sad tri camca u finalu krunisana jednom medaljom i to je jos veliki neuspeh. U borbi za mesto na OI u zenskom dvosedu suprotstavile su se dve posade, obe svetski vicesampioni. Konkurencija vrhunska, na nivou male Srbije... Sta je poenta?
U Srbiji je moguce napraviti i vrhunske takmicare i vrhunsku konkurenciju i to u sportu u kom nema masovnosti, samo je potrebna strucnost i entuzijazam malo veceg broja ljudi. Pare uopste nisu toliko kljucne koliko se to potencira. Sad sto atletski savez vode ljudi koji su vesti u lobiranju i namestanju pred kamerama, umesto u obezbedjivanju uslova za stvaranje vrhunskih trenera i atleticara je skroz druga stvar. Nisu velike pare da se pronadje nekoliko trenera i da se salju na seminare i usavrsavaju po svetu, a ne vidim da se to radi. Svaka im cast sto su uspeli da zavrse atletsku dvoranu, malo infrastrukture na stadionima i par tartan staza, koji ce nam zasigurno doneti bolje sutra. Koliko bolje, ostaje da se vidi. Ali plasim se da se tu zavrsavaju sve njihove zasluge. Ja ne vidim nijednog perspektivnog trenera koji se pojavio u poslednjih desetak godina. I od starih, plafon po jedan prospekt, koji se ugasi brzinom zvezde padalice.
Nacionalne penzije vise imaju demotivisuci faktor u sebi, jer jedna medalja u vecini slucajeva dovodi do naglog pada ambicija. I na tom polju treba nesto da se menja.
Ne smemo vise da cekamo da nam se na svakih 20 godina pojavi bogom dan talenat, pa da i to pripisujemo dobrom radu u srpskoj atletici.

[cole]

Evo moje ocjene naših atletičara koju sam postavio na temi atletika u Riju.

Atletika
atletičar/ka(godište)
1.Ivana Španović(1990) - skok u dalj - BRONZA
2.Asmir Kolašinac(1984)- kugla- 15 mj
3.Dragana Tomašević(1982) - disk - 19 mj
4.Amela Terzić(1993) - 800m- 23 mj ; 1500m- 34 mj
5.Milan Ristić(1991) - 110m prepone- 26 mj
6.Tamara Salaški(1988)- 400m - 37 mj
7.Vladimir Savanović(1985)- brzo hodanje- 42 mj
8.Nenad Filipović(1978)- brzo hodanje- 46 mj
9.Predrag Filipović(1978)- brzo hodanje- 49 mj
10.Anđelko Rističević(1985)- maraton- 119 mj
11.Olivera Jevtić(1977)- maraton - nije završila
12.Mihail Dudaš(1989)- desetoboj- nije završio

BRAVO IVANA tvoja medalja je jedino lijepo što se naše atletike tiče.
Ostali su tužna slika srpske atletike, očajan nastup svih takmičara osim Ivane. Niko od naših ne može ni izjednačiti svoj rezultat, a kamoli nešto više. Nije sporno da ni njihovi lični rekordi ne bi bili dovoljni ni za top 10 osim Asmirovog ali bi pokazali da su se spremali i dali svoj maksimum i niko im ništa ne bi zamjerio. Ovako su baš izgledali kao pravi turisti.

Šta očekivati u Tokiju 2020? Ivana ako ne završi karijeru vjerujem da će opet biti jak adut za medalju. Ristić i Dudaš mogu biti dobri u evropskim okvirima uz top 5 ili 10 plasmane. Asmiru je ovo vjerovatno bila poslednja prava prilika za neki lijep rezultat na OI, neko 6 ili 7 mjesto bi bilo ok. Amela ima potencijala za veoma lijepe domete, ali veliko je pitanje kako će se dalje razvijati njena karijera. Ostaje da vidimo da li će se Emir vratiti trčanju, može li Tatjana da vrati svoj nivo rezultata od 2014? Jedina velika juniorska nada je Elzan Bibić koji ima sjajne rezultate za svoje godine. Naša atletika može i mora bolje od ovoga što pokazala u Riju. Evo neki realan cij za Tokio jedna medalja i dva top 10 rezultata.

[Old school]

Ruku na srce, atletika kao sport i u bivšoj SFRJ i sada u Srbiji je za širu sportsku javnost imala odrednicu "španskih sela".
Sećam se izluđivalo me je godinama da kada me neko pita kojim se sportom bavim na moj odgovor atletika sledi neuka konstatacija "Aaaa...trčanje?"
Potpuno se slažem da je sama konkurencija u Srbiji pojedinačno po disciplinama jadna tako da nema zdravog takmičarskog nadmetanja recimo na 400m, našoj trofejnoj disciplini u muškoj konkurenciji itd.
Treba forsirati strane trenere, Bugare, Rumune npr. jer imaju jaku tradiciju i pretpostavljam još uvek u tragovima dobru školu za određene discipline (ž.vis, 100m prepone za žene i sprint, Rumuni srednje i duge pruge itd.)

[octopus]

Kad rece Bugare i Rumune, nema nista od njihove pomoci. Bas juce gledam tabele medalja na OI i to na poslednjih 5 olimpijada, pazite pad ove dve nacije:

SIDNEJ: Rumuni 11-6-9! Bugari 5-6-2.
ATINA: Rumuni 8-5-6! Bugari 2-1-9.
PEKING: Rumuni 4-1-3. Bugari 1-1-3.
LONDON: Rumuni 2-5-2. Bugari 0-1-1!
RIO: Rumuni 1-1-3! Bugari 0-1-2!

Sto ce reci da su dobar selektivni rad Svetske anti-doping agencije (tu mislim uglavnom na Bugare, mada ni Rumuni nisu naivni) i odlazak starih trenera, kao i neusvajanje novih tehnologija doveli do ovolikog pada. Plus sve sto valja, pobeze. Trener naseg Stefaneka je Bugarin, Hrvati im oteli onog dizaca tegova i milion drugih faktora i dolazi se do tricave 3 odnosno 4 medalje. Donkova, Kostadinova, cuvene rumunske veslacice, gimnasticarke, kanuisti. Sve je to danas daleka proslost. I onda ce neko za njih da kaze da su Evropa za nas. Oni imaju tu tradiciju, koja je vec prerasla u istoriju. Ali da mogu pomoci nama, prvo bi pomogli sebi.

Ovo malo jos sto valja, Lalova ili ova mala skakacica uvis, to im je. Jedan od najtalentovanijih svetskih bacaca kugle mladi Toader sa svega 19 godina uhvacen u doping aferi...

Obe nacije su jako talentovane za atletiku i sport uopste, ali po njihovim primerima naglog pada vidimo da je talenat tek jedan od mnogo faktora za uspeh.