ПЕНАЛ: Лажне патриоте
12 окт, 2011
Пише: Зоран Стојадиновић
Да ли да се смејемо или да плачемо!? Група фудбалских „планинара” предвођена голманом Хандановићем поразила је „балетску групу Владимира Петровића” у игри на два гола од којих онај на северној страни стадиона има „покретну стативу”…
А селектор после свега рече: „Словенија је одиграла најбољу утакмицу… а ја имам уговор до јануара”… Ни како, ни зашто, ни да ли је могуће да тим који по прорачуну трансфермаркета вреди скоро 200 милиона евра, није довео чак ни до баража…
И одакле почети? Да ли од председника Томислава Караџића који је изабрао селектора, или од селектора Владимира Петровића који је изабрао фудбалере, или од њих – фудбалера који су изабрали баш репрезентативни дрес да се у њему шетају по терену…
Сви су понешто изабрали, једино љубитељи фудбала немају избора. У завршеним квалификацијама морали су не својом вољом да гледају момке који су нас обрукали у Јужној Африци и опет се нечијом грешком нашли ту где им није место, једног селектора који је маштао да постане председник бар савеза ако већ није могао државе и другог – који још сања да је фудбалер па нас дрибла како никад раније није ни противничке бекове…
Фудбалска Србија је доживела апокалипсу. Тежу од Партизановог Шамрока, Звездиног Рена, Војводининог Вадуза и Радовог Волоса. Заокружен је серијал болних удараца спорту због којег пате милиони Срба. Знамо због чега је смењен Радомир Антић, али бисмо од председника Томислава Караџића сада после свега, желели да чујемо зашто је за селектора поставио баш Владимира Петровића?
Да ли зато што је веровао да је најбољи стручњак, или због жеље да доведе Звездиног човека на чело националног тима и тако смири узавреле страсти на релацији Маракана – Теразије? Реците господине Караџићу бар то кад већ не желите да кажете да су вам репрезентативци уочи утакмице у Даблину тражили премије ако против Ирске и Италије освоје четири бода!?
Нека љубитељи фудбала знају колико кошта љубав према националном дресу! И освојили су четири бода! А то што многи од њих честито нису потрчали на две последње утакмице, нема везе. Није ни селектор позивао најбоље па ником ништа…
А одбрана из снова – Ивановић, Суботић, Видић, Коларов! Овим момцима свака част! Сваки селектор на свету пожелео би управо овај квартет. Гол у квалификацијама нисмо смели да примимо чак и да нисмо имали голмана. Јесмо ли га имали?! И ту је крај.
У репрезентацији Србије у квалификацијама за ЕП није играо само ко није хтео и ко се замерио селектору. Национални дрес, као у наградној игри, добијали су и облачили играчи Спартака, Борца, Рада, Војводине, ОФК Београда – они који нису успели ни раније, ни касније да се наметну у Звезди или у Партизану.
Где су данас селекторе Петровићу, Мирић из Спартака, Јовановић из Рада, Весељко Тривуновић из ОФК-а, Брана Илић из Војводине, Дамјановић из Борца… Зар их нисте проверавали због оног што је требало да се догоди у Марибору? А онда сте пронашли нове срећне добитнике у наградној игри.
И докле више у репрезентацији да гледамо Радомирове патриоте из Африке?! Зар одавно није било време за смену генерација? Зар одавно није звонило звоно за узбуну? Постоји ли неко у ФС Србије да одговори бар на једно од милион питања? Имам и додатно: Морамо ли да чекамо јануар?!
Zurnal
