Da je ova poslednje formirana Srbija otpočela svoj novi život sa novom himnom, npr. starom predivnom pesmom "Vostani Serbie" ne bi bilo ni ovakvih primitivnih ekseca i još glupljih rasprava sa gorilsko rodoljubivim busanjima u grudi serbska.
Bilo bi pametno da je napravljen diskontinuitet sa smutnim vremenima iz kojih nosimo svakave repove i izabrati himnu koja nikoga ne opterećuje Bogom, srpskim narodom, srpskim brodom, rodom, kraljom i ostalim sranjima kojima opterećujemo svoja ionako nejaka pleća vekovima unazad. već u srži nosi i ističe Srbiju, kao zemlju slobode, snage, jednakosti... zemlje u kojoj bi sa ponosom trebali da žive i da za nju izgaraju svi koji je osećaju kao svoju, bez obzira na veru, naciju, boju ili bilo koje drugo opredeljenje.
A i Siniša je pokazao da je jedan običan ljaljan koji je u ovom samrtnom trenutku srpskog fudbala i na samom početku svoje seketorske misije rešio da troši energiju i pažnju na ovakve debilzme... srpska javnost i nadležne institucije, institucije moraju da osude ovaj potpuno nepotreban selektorov potez, kao i "sporazum" koji i jeste kamen spoticanja.
