И сад ти тако седнеш за комп, лаптоп, узмеш мобилни, и сад интернет је то, Бога питај где ћеш завршити, има милион ствари ту, и сад куцаш авангарду, куцаш специјална операција, куцаш филмове, серије, Сару Џеј, Ивановићеву пречку против Француза (ау да је ушла), Кежманов гол Шпанији, СРЈ-Словенија 3-3, куцаш жени глуп разлог што долазиш касно кући, куцаш главом о зид кад крене да ти сере, куцаш Парагвај, Уругвај, цене горива, искаче ти исто свашта.
И сад не знам како, пре неких годину и кусур, фудбалски путеви интернета ме доведу до статуа фудбалера, уђем ајде да видим списак и наравно буду ту пре свега Енглези који негују ту традицију, буду Фергусон, Шенкли, Боби Робсон, Анри, Адамс, Бергкамп (сва три испред Емирејтса), Зидан како набада Матерација, наравно Роналдо и Бекам.
И сад у једном моменту прочитам име Дијега Пероте. Реко шта ће бре Перота овде, откуд њему статуа. Добар играч био ал зар за статуу? И паз сад. Човек је рођен у Енглеској у Ештону, омањем граду, ту проводи првих пет година живота и онда са породицом одлази за Италију, Ујак остаје на острву. И сад иду године,иду. Стиже 2017. и Пероти позив од ујака. То је некако овако звучало.
Ало. Ало ујко.
Направили ти статуу. А?
Направили ти статуу. Ко бре, где бре?
Енглези, у Ештону. Шта кењаш?
Мајке ми миле. Ујко, опет си нашљокан. Шта ће мени статуа?
Немам појма, неки дан сам сазнао, сад сам био тамо, стварно стоји, са још неком двојицом. Којом бре двојицом?!
Да га јебем ко су, кажу да су Енглези обојица. Ујко, немој да ме јебеш.
Не јебем, дођи па види. Шта да дођем, у Риму сам мајмуне! Чекај, ја стојим на статуи са два Енглеза?!
Да, заправо не стојиш него као трчиш, и они су неки фудбалери били као. Ујаче, ако ме зајебаваш...
Е ал то било пре 7 година. Ва фа ун куло!!
Прекид позива. И сад Дијего је иако изнервиран већ заинтересован, седа, гугла и он, тражи по интернету ко и ја, и налази се. Чеше браду и не може да верује. Стварно он и два Енглеза на статуи. "Изгледа да матори лудак овај пут ипак није био пијан."
И сад шта је фора. Енглези 66е освајају светско првенство. Џеф Хурст постиже (или не постиже, свеједно мађарски линијски судија је рекао да је онај трећи гол гол) за сад једини хет трик у финалима светских првенстава и доноси енглезима титулу. На клупи је и Џими Армфилд. Џеф Хурст и Џими Армфилд су из истог града - Ештона. Пошто град није велики а има таква два играча 2010. одлуче да им дигну статуу. Али један енглез се сети и да је Перота освојио светско и да је из истог града. И онда им је ваљда било глупо да га изоставе, јер јеботе три освајача светских првенстава из града са мање од 50к људи. Направе статуе, и пре свечане церемоније како кажу неколико пута су покушавали да контактирају Дијега или Рому али безуспешно. За ујака очигледно нису знали. И дигну они све то без Пероте живог и здравог. А Перота све то сазна 7 година касније. Могу мислити његову реакцију. Контам да је до сада већ обишао статуе.
Тако да, нема очајавања у животу, горе глава, само позитивно, можда сте већ урадили нешто због чега вам тамо негде граде статуе а да ви појма немате.