Pripremne utakmice

[Radonjaa]

Pitam se da li je nekoga iz FIBA Evrope bio blam sinoc kada smo "domacina" EP-a dobila 60+ razlike. Bas nepotrebna utakmica. Cekamo Nemacku, bilo bi interesatno da sa njima odigramo drugi mec na turniru.

Ja se pitam po kom kriterijumu Indonezija prije 2 godine nije dobila jedno od 3 mjesta za domaćina među 32 ekipe nego samo šansu da ga izbori preko prvenstva Azije, a Kipar direktno dobio četvrto mjesto među 24, radi se o reprezentacijama koje su u kontinuitetu u istom rangu na FIBA listi, a nerijetko i Indonezija ispred Kipra.

[Гроф Тинторето]

I to bez polovine igraca. Guzio ih Koprivica.

[Houdini]

vec je bila pisala stampa o nekim nesuglasicama medju igracima (Bodiroga i Tomasevic)...

[V.M. Varga]

Naša selekcija je na tom turniru šutirala u proseku 3 od 11 za 3, samo su četvorica igrača šutirala sa distance, tačnije makar jedanput po utakmici: Danilović, Obradović, Stojaković i Šćepanović.

Godinu dana kasnije 7.5 od 20.5. Devetorica igrača su za 3 šutirala makar jednom po utakmici. Svi osim centara Milojevića, Tarlaća i Tomaševića.

Nisam bio u mogućnosti tada da pratim šta se dešava, ali Rebrača dolazi kao mvp Evrolige i Željkov omiljeni igrač i odigrava dosta bled turnir. Zna li neko razlog?

Povreda PSD-a tokom utakmice protiv Kanade u trenutku kad smo kontrolisali meč je odlučila te OI. PSD je čak pokušao da se vrati, postigao još neke poene, ali je shvatio da ne može.

Neš nas je rastavio na delove, tim porazom se znalo da se ide na Amerikance u polufinalu, da PSD neće moći i tim se praktično predao jer nije verovao da se može išta sa Amerima bez PSD-a. Sanjalo se finale sa Amerima i da se časno pogine, polufinale je svima bio smak sveta.

Inače na pripremama smo delovali fenomenalno, gazili sve, tukli Litvance dva puta 20+, tukli Argentinu 20+ i Italiju poprilično lagano.

[Foteljas]

Izgubili smo bese bili od Australije mec finala FIBA Dijamantske lopte nekih 20ak dana pre pocetka igara. Secam se da mi nije bas bilo pravo, jer se i to satro u javnosti bilo racunalo kao nekakav poluzvanicni trofej.

Da, veliki je to sok bio kada smo shvatili da cemo sa SAD potencijalno igrati vec u polufinalu. Standardna srpska boljka da se ne priznaje nista sem maksimalnog uspeha. I naravno cuveni SOS na delu...

[V.M. Varga]

Da to se igralo negde u Kini, svi su se žalili na jet lag jer su bukvalno sleteli direktno na turnir.

[Tegi]

Taj Diamond ball je toliko bitan da se ni ne zna da smo ga osvojili 2004. u sklopu priprema za Atinu.

Protiv Kanade nam je sudio Francuz, a u slučaju prvog mesta smo išli upravo na Francuze koji 90-ih nisu mogli da izgube od nas manje od 10 razlike. Jako rigorozan kriterijum suđenja, centarska linija nam je bila desetkovana faulovima, kao i Saša Obradović koji je u prvom poluvremenu i delu drugog vrhunski čuvao Neša i imali smo stabilnih 8 do 10 razlike dok je on igrao. Na kraju meča mu je Neš pritrčao i čestitao mu na odbrani. Protiv nas je odigrao daleko najbolju utakmicu na turniru, odučio je Lukovskog od košarke. Šaras i on protiv nas, dva plejmejkerska doktorata.

Za Kanadu su od zanimljivih igrača igrali NBA centar Tod Mekkalok koji je zbog oštećenja stopala završio karijeru sa 20 i nešto godina, Roven Beret, otac RJ-a, i Majkl Miks koji će igrajući za Zadar rešiti Zvezdu u polufinalu ABA 2003. Sa iste pozicije sa koje je Danilo Mijatović promašio 10 godina kasnije.