Pariz 2024. - u susret OI

[Tegi]

I u Pekingu su bile 4 selekcije.

Fudbaleri, obe odbojkaške (i danas neprežaljeni porazi u četvtfinalima mušarkaca 2004 i 2008) i vaterpolisti.

[Hajzenberg]

Ameri nas beše dobili u pet setova 2008 ? Ko je bio bolji 4 godine ranije, Rusi možda ? Odgovorićeš k'o iz topa, zato i pitam

[Tegi]

Da, Rusi.

3-1, mislim da su svi setovi igrani na razliku.

Par dana pre toga smo igrali sa Grcima (?!) za prvo mesto u grupi, uoči tog meča je Miljković otrovan, pa je propustio ostatak turnira. Odmenio ga je danas potpuno zaboravljeni Milan Vasić.

Rusi su jedva prošli grupu i dočekali nas na volej sa 4. mesta.

Taj meč iz 2008. sa Amerikancima je neverovatan. Kovačević N. i Janić su bili povređeni, pa je primača igrao korektor Dejan Bojović. Ne pamtim našu selekciju sa boljim fizičkim predispozicijama od te: Miljković, Nikić, Bojović, Podraščanin i Novica Bjelica. Sa druge strane, letači Stenli i Pridi. Nikola Grbić i Loj Bol tehničari. Neverovatna konkurencija.

Odbojka se baš globalizovala, očekujem da sledeće godine i muški i ženski turnir budu nikad jači. Bilo bi lepo da se muškarci makar pojave, a ženska medalja bi bila mnogo vredna.

Fan sam toga da se OI igraju sa 12 selekcija. Kad se setim klanice u grupama u muškoj odbojci i rukometu 2016.

[Hajzenberg]

Ovog meča sa Amerima se sećam kao da juče bilo, neko popodne, rano predveče, baš teško sam poraz podneo, ovo sa Rusima nekako kroz izmaglicu.

Pa i ta dva četvrtfinala su bila rezultatski super ostvarenje imajući u vidu debakl iz Londona pa onda dva neučestvovanja zaredom.

A uvođenjem ovog sistema 3 x 4 nema više ''razvodnjavanja'', kao i u košarci doduše. Umesto 15 mečeva u grupama od kojih je čak i trećina mogla nositi epitet nevažnih sada je svih tih 6 mečeva u grupi faktički eliminacionog karaktera, posebno u košarci gde svako gleda da izbegne SAD u prvom eliminacionom meču. Tako će biti i u odbojci, jedino što u obe konkurencije nema takve velesile kao što su ovi u obe košarkaške konkurencije ali biće zagarantovano ludilo u svakom slučaju.

[Foteljas]

Ovog meča sa Amerima se sećam kao da juče bilo, neko popodne, rano predveče, baš teško sam poraz podneo, ovo sa Rusima nekako kroz izmaglicu.

Pa i ta dva četvrtfinala su bila rezultatski super ostvarenje imajući u vidu debakl iz Londona pa onda dva neučestvovanja zaredom.

A uvođenjem ovog sistema 3 x 4 nema više ''razvodnjavanja'', kao i u košarci doduše. Umesto 15 mečeva u grupama od kojih je čak i trećina mogla nositi epitet nevažnih sada je svih tih 6 mečeva u grupi faktički eliminacionog karaktera, posebno u košarci gde svako gleda da izbegne SAD u prvom eliminacionom meču. Tako će biti i u odbojci, jedino što u obe konkurencije nema takve velesile kao što su ovi u obe košarkaške konkurencije ali biće zagarantovano ludilo u svakom slučaju.

Teze mi je ipak bila pala 2004, kada smo branili trofej i iako je ona sjajna generacija vec bila na zalasku karijere, ipak su mi bili jedan od favorita za medalje. Nazalost, iako je ta ekipa imala najobjektivniji izgovor za slabiji rezultat, ispalo je da su se i oni sjajno uklopili u opstu depresiju olimpijskog tima SCG na tim igrama. Posle u Pekingu nekako vise nismo ni bili toliko jaki, pa mi i nije toliko tesko palo to ispadanje, pride smo junacki prodali svoju kozu, ali uobicajeno nas nije htelo.

Ono sto je bitno kao zakljucak dana je to da su za sada dve glavne ekipne selekcije od kojih ce se najvise ocekivati medalje uspele da obezbede plasman na igre bez puno muke i iz prvog pokusaja.

[Tegi]

Ovog meča sa Amerima se sećam kao da juče bilo, neko popodne, rano predveče, baš teško sam poraz podneo, ovo sa Rusima nekako kroz izmaglicu.

Pa i ta dva četvrtfinala su bila rezultatski super ostvarenje imajući u vidu debakl iz Londona pa onda dva neučestvovanja zaredom.

Sve je to relativno.

U Atinu smo otišli kao aktuelni olimpijski šampioni, sa za konjsku dlaku ispuštenim medaljama na prethodba dva velika takmičenja, samo godinu dana nakon epskog finala Svetske lige sa Brazilcima. Uz to, prva postava je bila ista kao u Sidneju (Nikola i Vanja Grbić, Miljković, Vujević, Gerić, Mešter, Mijić), uz određeni pad dvojice primača, ali Miljković, Grbić i Gerić su u tom trenutku bili ponajbolji igrači na svetu na svojim pozicijama, Miljković verovatno i najbolji odbojkaš sveta. Par nedelja pre toga smo uzeli bronzu u WL i opšti konsenzus je bio da su Brazilci glavni favoriti, a Italijani i mi odmah iza. To bi se i obistinilo da nismo ostali bez Miljkovića posle 4 utakmice.

Peking je druga priča. Kolaković je odlično smenio generaciju, u WL smo tog leta na završnom turniru spojili pobede od 3-0 protiv Amerikanca, Poljaka i Rusa, ali ekipa je bila prezelena, sa nedovoljno asova za najveća dela. Brazil apsolutni favorit, sa osvojenim svim velikim takmičenjima i Svetskim ligama od jeseni 2002. do leta 2008., Amerikanci koji su ih šokirali u pomenutoj WL u sred Rija odmah iza. Uz nas su krug favorita zatvarali Rusi (značajno jači u odnosu na Atinu/Pirej 4 godine ranije), Poljaci (etablirali se kao sila u odbojci baš tih godina) i Bugari sa Kazijskim koji nam nikako nisu ležali i pobeđivali nas redovno. Rezultatski to nije bila katastrofa, ali svakako nezadovoljavajući plasman, posebno boli što smo uz odličnu igru i povrede ispali od budućeg šampiona. Ta Kolakovićeva ekipa je u sličnoj konkurenciji i skoro identičnom sastavu uzela svetsku bronzu 2 godine kasnija. Odlična selekcija i nekako je taj tranzicioni period od 2007. do 2011. ostao potcenjen u senci generacije od 1995. do 2006. koja je na 12 velikih takmičenja uzela 8 medalja i tri četvrta mesta.

London je već potpuna smena generacija započeta 5 ranije, ta ekipa nije imala teoretsku šansu za medalju. Dijagonala Grbić-Miljković je zamenjena dijagonalom Vlado Petković-Starović, primači su nam godinama unazad bili slabi da bi preuzeli noseću ulogu. Atanasijević i Uroš Kovačević kao dvadesetogišnjaci ulazili sa klupe. I toj ekipi je falio jedan poen da bi ostvarila isti rezultat kao višestruko jače selekcije iz Atine i Pekinga.

[Milutinov Tata]

Samo da dodam za Atinu, tu su nam Brazilci namestili Ruse u 1/4 finalu, jer su pustili Amerikance (koji tada nisu bili toliko jaki) u poslednjem mecu u grupi. koji je igran nakon naseg meca sa Grcima. Tako su sebi namestili da u polufinalu igraju sa pobednikom meca Grcka-SAD, dok smo mi igrali vec u 1/4 finalu sa Rusima, pa bi u polufinalu sa Italijom. Secam se koliko samo se radovao pobedi nad Grcima, bas je bio tezak mec, a mi bez Miljkovica i kao nagrada je trebao biti mec sa SAD u 1/4 finalu i prolaz u borbu za medalje. Ali par sati kasnije namestise nas Brazilci samo tako.

[Tegi]

S tim da bi Rusi ispali u grupi da prethodno tog dana nisu dobili Italiju. Holandija bi završila četvrta u toj grupi. Tada već potpuno van svetskog vrha.

[Olimp]

Već smo na 44 plasirana takmičara, lijepa cifra.
1.11. smo na 48 kad se ozvaniči plasman basketaša.
Jedini realan način da do kraja godine dođemo do 50 je da tekvandoisti Takov i Božanić zadrže pozicije na kojima su sad.
Ili naravno odbojkaši da iznenade u Tokiju, onda bi bili i na preko 60 vrć. Impresivno.

[grobar_Zvornik]

Каква је ситуација са осталим земљама региона?
Чини ми се да су Хрвати на 18.

[Puta Tapar]

Hrvatska 18
Slovenija 17
Mađarska 52 (samo vaterpolo od ekipnih)
Bugarska 17
Rumunija 54 (od toga 44 veslača)
Grčka 30

[Foteljas]

Srbija - 44
Hrvatska - 18 (veslanje i jedrenje po 5, atletika 4, kajak 2, boks i streljastvo po 1)
Slovenija - 12 (atletika i kajak po 4, biciklizam, gimnastika, jedrenje i sportsko penjanje po 1)
Bosna i Hercegovina - 1 (plivanje)
Crna Gora, Severna Makedonija i "Kosova" za sada jos uvek bez kvota.

Rumunija - 54
Madjarska - 52
Grcka - 30
Bugarska - 17
Albanija - 2

[octopus]

Albanija ima veliku priliku da skine nevinost sa eventualnom medaljom Abakarova u rvanju. U dizanju tegova su u padu jer su ih srozali doping skandali.
Nadam se da BiH neće do medalje još uvek.
Rumuni su u velikoj ekspanziji, očekujem ih na oko 10 medalja, što je opet bedno u odnosu na njihov renome.
Hrvatski aduti su jači od naših, mi imamo prevagu u ekipnim, oni su u tekvondou baš top.
Slovenci standardno malo aduta, ali i gde ne možeš da zamisliš oni osvajaju (zlatnu) medalju.
Mislim da oni sa juga Srbije neće do više od jedne medalje.

Mi jesmo u padu. Mogli bi da nas vrate u normalan nivo (sa prethodne 2 OI) medalje gotovo otpisanih Novaka i Vulete i 28 godina čekano zlato u streljaštvu. Kao i neočekivana eksplozija Topićke, Vilagoš, Sare.
Borilački sportovi su inače veliki rebus, a pogotovo sad je neizvesno kad nemamo tako jake adute poput: Prekovićke, Mandićke ili Bogdanovićke.
Kod odbojkašica i košarkaša će biti nikad jača konkurencija i čudan format. Tu je teško bilo šta realno predvideti. Nikad neizvesnije i napetije će da bude.
Bukvalno, sem basketaša, niko nije na nivo da 80% sigurno osvaja medalju. A videli smo i kako se ona trojka Amera na SP izmigoljila iz koša ili kako mogu opet neki kao Rusi da nas otresu u polufinalu. Nadam se da će biti isti format kao u Tokiju, po kom su jako male šanse da nam izmakne polufinale.

[Baxter Stockman]

Meni deluje, a nadam se da neće biti tako, da bi mi mogli i ekipne da završimo samo sa medaljom basketaša.
Jedan slabiji dan deli odbojkašice i košarkaše od ispadanja.
Baš je zeznuto s ovim novim formatom takmičenja, mada i dosta pravednije.

Kako nam sad idu dalje kvalifikacije, odbojkaši sad od 30. pa onda?

[octopus]

Napisa Olimp, ove godine samo mogu još: odbojkaši, tekvondisti i basketaši.