Ја сам много емотиван за овај дуел (као и сваки који играју Енглеска и Француска, поготово на првенствима, али их нема много па је и реакција још јача) јер ми је једно од првих сећања на фудбал управо њихов меч са европског првенства 2004. Пре те текме немам појма како али памтим само гол Мијата Италијанима и Младеновића ваљда Велсу ма Маракани.
Тукла киша цео дан, средина јуна, још неколико дана до краја првог разреда, гледао код ујака са њим и ћалетом. После ми било баш жао Енглеза што су онако изгубили и глупо да у оне резултате у албуму упишем 1:2. То европско ми је толико било драго да сваких пар месеци морам да погледам по неки хајлајтс са утакмица. Скоро сам дошао до стадијума да сам упамтио и поставу Летоније са братом Верпаковскисом. Вероватно је то био окидач да кренем да пратим фудбал редовно две године касније и данас не бих могао да замислим да живим без гледања фудбала.
Дакле некако имам осећај да је све почело са тим мечом. На тазе новом Да Лужу Бекам и Зидан изводе екипе на терен у дресовима које можеш на свадбу да носиш, нема ватромета, нема ефеката, нема фризура, неких шарених копачки, само фудбал, ноу булшит. Дрим тим са обе стране, Француска тражи уздизање након оног дебакла 2002, Енглези осећају да је коначно дошло време да са том генерацијом нешто освоје. У екипи Енглеза је млади Вејн Руни, ново чудо од играча како су писале новине тада, у екипи Француза је Анри који је у том моменту вероватно најбољи играч света након онакве две сезоне са Арсеналом. Ту су и многи други, ма брука екипе. Лампард доноси предност, касније Руни иде 1 на 1 са будућим саиграчем Силвестреом и и даље не знам зашто иде на продор уместо да је да десно слободном Васелу који има само Бартеза испред себе. Силвестре руши Рунија, иде чист пенал и онда весели Бекам. Човек са фризуром коју и ја фурам од скоро поново маши битан пенал, очигледно га је Бартез добро упознао на тренинзима јер си играли заједно у Манчестеру и скинуо пенал. Остало је историја, 91. минут Зидан показује какав је мајстор из слободњака а минут касније Џерард прави омен своје каријере и шаље повратни пас Џејмсу који иде заправо у ноге Анрију, Џејмс га руши и иде лагани пенал који реализује Зизу. Енглези у шоку, Французи у трансу, те слике се не бришу из сећања. Ипак било је прво коло па је Албион изборио пролаз касније лаганим победама над Хрватском и Швајцарском.
Данас су поново јаки ко црна земља и ово стварно може да буде фантастичан меч. Највише ме интересује како ће се волкер снаћи против ембапеа. Пре два месеца Свети Максим га је убио на десном крилу али генерално је умео одлично да се носи са тим типом играча због брзине и снаге. Сам Нејмар је рекао да му је он најтежи чувар. Мораће вероватно да и удвајају и можда спуштају Хендерсона из средине као што ливерпул ради. Такође лукавост и сналажљивост Жируа може да буде кобно по мегвајера и стонса. Енглези напред са онаквим нападом могу свакоме да дају гол а Французи су од свакога до сад примали голове. Највише ме ту импресионира Кејн. Човек се пре 4 године кунуо у децу да је дотакао лопту код гола јер је јурио Салаха у трци за пичичија премијер лиге а данас је скроз тимски играч, голови му изгледа нису више толико битни а пасеви и визија постају кдб-овски. И остатак напада га разуме па ћемо да видимо колико ће се средина и одбрана француза уклопити. Енглези имају добру ширину, изненадио ме рашфорд јер игра доста добро ово сп и представља опцију више напред. Опет са друге стране Дембеле против Шоа... Дембеле има смртан лажњак, тешко ће се лењи шоберто ту снаћи мада можда се опет повампири као против ливерпула 2019.
