Grupa H (Portugal, Gana, Urugvaj, Južna Koreja)

[Tileoleo]

Португал

Уводну реч бих препустио Небојши Глоговцу.



Не знам да ли заиста само седе и пију вино али ово за фудбал је очигледно тачно. Јер земља од 10 милиона становника која да три добитника златне лопте плус много легендарних играча свакако се може оценити као фудбалска. Међутим, иако нам на основу резултата у овом веку делује да је Португал одувек био јак фактор у репрезентативном фудбалy , то и није баш тако.

Репка кроз историју

Што се светских првенстава тиче, Португалци су само два пута учествовали на њима у прошлом веку. Дакле на само два од чак шеснаест. У Енглеској 66. и Мексику 86. А након тога су одиграли сваки, тј. везали су шест за редом.

Кад је реч о Европским првенствима, Португалци су ми увек деловали као екипа која њих боље и сигурније игра од светских. Учествовали су на 8 од 16, увек пролазили групу и узели једно злато уз сребро из 2004.

Португал је много пропатио док се докопао првог мундијала. Играли су квалификације за свако претходно првенство (изузев оно прво у Уругвају на које нису били позвани) и у њима редовно губили уз неке бламаже попут оних од Шпаније 0-9 и Аустрије 1-9. И коначно, за СП 1966. предвођени Еузебијом успевају да пробију баријеру и оду на светско у Велику Британију. У групу са браниоцем титуле Бразилом, Бугарима и Мађарима. Бразил и Мађари падају са 3-1 а Бугари са 3-0 и Mорепловци одлазе у наредну рунду, у четртфинале. Тамо их је чекала Северна Кореја, такође дебитант на мундијалима. Тај меч одигран на Гудисон Парку један је од најпознатијих у историји светских првенстава. Португалци су у 25. минуту губили са 0-3 да би до краја меча успели да преокрену на 5-3 и прођу даље. Еузебио је постигао 4 гола (2 са пенала) а Жозе Аугусто је додао један. У полуфиналу нису могли против Бобија Чарлтона који је по многима одиграо најбољи меч икада за репку. Енглези иду у финале победом од 2-1 а Еузебио и друштво у борбу за бронзу против Совјетског савеза. Голом Жозеа Тореса за 2-1 освојена је бронзана медаља, за сада највећи успех у историји португалског фудбала на мундијалима.

Вреди напоменути да тај успех и не чуди много јер je шездесетих фудбал у Португалу достигао огромну популарност захваљујући сјајним резултатима Бенфике која осваја два КЕШ-а за редом и уз то игра још чак три финала где губи (кренула клетва Беле Гутмана). Ударне игле су биле управо оне које су селекцији донеле и успех на СП - Еузебио, Торес и Аугусто уз још неке играче из те генерације.

На следећи мундијал чекали су чак 20 година и у Мексику 1986. завршили као последњи у групи иза Енглеза, Пољака и Мароканаца. Између та два светска ваља поменути и први Еуро на ком су играли, у Француској 84. Стигли су до полуфинала где су трагично испали после продужетака од домаћина.

Након тога у Португалска селекција до 20 година осваја два пута за редом светско првенство, најпре 1989. а онда и 1991. У те две екипе било је много добрих играча и португалска јавност је полагала велике наде у репку за деведесете године. Ту су били Луис Фиго, Руи Коста, Жорж Коста, Жоао Пинто, Абел Ксавијер, Жорж Коуто и други.

Ипак током 90их Португал се пласирао на само једно такмичење и то Еуро 1996, друго у својој историји, где су елиминисани од Чешке у четвртфиналу. На Еуру 2000 гледамо најбољи Португал још од Енглеске 66. У јако тешкој групи са Енглезима, Немцима и тада јаким Румунима (Коштиња даје у надокнади за победу и удара омен за Манчестер 4 године касније) остварују три победе и максималним учинком иду даље. У четвртини су сломљени Турци са 2-0 головима младог Њуна Гомеша а онда је уследио дуел са светским шампионима Француском. У сјајној утакмици Португалци су водили на полувремену маестралним голом поново Њуна Гомеша да би Анри поравнао на 1-1 и тим резултатом се отишло у продужетке. А тамо Абел Ксавијер прави Суарезовски енац и шаље лопту на белу тачку са које Зизу реализује пенал и шаље Португал кући златним голом.

Осокољени овим Еуром Португалци стижу са великим надама на мундијал у Кореји и Јапану. У групи су играли са домаћином Јужном Корејом, Америком и Пољском. На први поглед лака група за пролаз, међутим завршавају као трећи и испадају. Американци су уз Корејце били дарк хорс тог турнира касније. Тако су зелено-црвени поново доживели бродолом иако су у екипи имали играче попут Фига, Руи Косте, Паулете, Консеиша, Коута, Баије...

И када је, не верујући да ће стање икад бити боље у португалском фудбалу, онај човек што стално седи у кафани, пије вино, дере се и гледа фудбал пошао да устане, проспе вино, заћути и угаси телевизор, стигле су можда и најплодније године по њега.

На крилима Портове титуле и доброг рада у млађим категоријама Спортинга и Бенфике, у репку преко ноћи долазе велики таленти који ће у наредним годинама носити селекцију. Дошло је до сјајног споја младости и искуства. Са једне стране у репрезентацији су били сада већ ветерани Фиго, Коуто, Руи Коста, Паулета а са друге у њу су дошли Кристијано Роналдо, Деко (који иако пореклом Бразилац одлучује да игра за Португал) ,Тијаго, Маниш, Карваљо, Мигел, Пауло Ферерира, Уго Алмеида, Хелдер Постига, Симао Саброса, Кварежма... Такође, за селектора је доведен новопечени светски шампион са Бразилом - Луис Фелипе Сколари.

Резултат се видео већ на Еуру 2004. где су и били домаћини. Допловили су до финала а онда пред пуним Да Лужом изгубили од тоталних аутсајдера Грка. Био је то један од најтежих дана по спорт у Португалу, и други пораз од Грчке у само месец дана на истом такмичењу.

Практично иста екипа одлази у Немачку две године касније на мундијал. На њему праве велики резултат одласком до полуфинала али овај пут медаља изостаје услед пораза од Француске и потом Немачке за треће место. Након што су глатко прошли групу са Мексиком, Анголом и Ираном отишли су на ноге Холанђанима. Та текма је данас позната као битка за Нирнберг и вероватно је једна од најгрубљих, ако не и најгрубља у историји светских првенстава. 16 жутих и 4 црвена картона морао је да покаже судија Валентин Иванов који се у неком моменту запитао за који курац му је требало да се икад лати пиштаљке у животу. Без Дека и Коштиње Португалија одлази даље у четвртфинале где су их чекали стари познаници Енглези. Две године раније исте те Енглезе су избацили на пенале да би у Немачкој након 0-0 у 120 минута то исто поновили. Поново је Рикардо био херој. Чак су и Лампард и Џерард промашили своје пенале што је била екстремна реткост. У полуфиналу иде иста шема. Опет Француска и опет пораз. Трећи пут на великом такмичењу од Францyза и трећи пут у полуфиналу. Све је слутило да им се некад против Петлова мора вратити негде битно. На крају већ поменути пораз од Немаца за треће место али и нада да ће у наредним годинама коначно уследити нека медаља.

И када је сад онај исти португалски човек што је замало угасио тв, који само седи у оним њиховим кафанама, пије вино, гледа фудбал и дере се, почео да верује у своју репку, стигли су хладни тушеви.

Као јуче се сећам помпе око Португала за Еуро 2008. Праведно су проглашавани скоро па главним фаворитима за освајање, што због резултата на задња два такмичења што због Роналда који је имао сезону живота и постигао 42 гола за Манчестер. Фига по први пут није било, а селекцији се придружио и Пепе, још један Бразилац који се определио за Морепловце. И који је управо и био МВП првог меча против Турске када постиже гол. Да текст буде луђи чак мислим да је у емисији након меча посвећеној ЕП, а која се звала Јодловање, гост био Владимир Вермезовић који је Пепеа прогласио играчем текме али не због гола него докторске дисертације у одбрани.Стигао је против Чеха и гол Роналда који су чекали и они који нису Португалци (у том периоду је број фанова Роналда растао као ненормалан), обезбеђен је лако пласман даље, пораз од Швајцараца у трећем колу није никога забринуо јер је играла друга постава. Али онда су стигли Немци које су Португалци можда и мало потценили након што су Швабе тешко прошле групу и деловали раштимовано. Свеједно, Немачка игра као надрогирана а Португалци сувише бледо и губе 2-3. Очајно су на том мечу бранили прекиде, чак два гола су примили из дугих лопти ка голу из прекида.

Светско 2010. није понудило ништа ново од Португала у односу на претходно европско. Два ремија (Бразил и Обала) плус набијање Северне Кореје 7-0 одвели су их са друге позиције на страшну Шпанију. Шпанци добијају 1-0 голом Виље из офсајда али свеједно је деловало да би их сломили до краја текме. Још једно првенство за црвено-зелене и Роналда без већег успеха.

Еуро 2012. је већ било нешто. Поново група смрти са страшном Немачком, финалистом СП-а Холандијом и Данском. Поново пораз од Немачке, трећи узастопни на трећем узастопном турниру (а биће их још), и онда меч истине са Данском где им је ко хлеб била потребна победа. И стигла је голом Вареле пред сам крај текме за 3-2. То је онај меч где је Бендтнер намерно или не изрекламирао боксерице и попио неку казну од УЕФЕ. Дошао је и трећи меч против већ елиминисаних Холанђана где је на сцену ступио цр и са два гола донео победу. Потом је решио и Чехе у осмини и осветио им се за 96у, а онда је стигао нови меч са Шпанијом у полуфиналу. Португал је играо храбро и носио се са светским првацима, имао добре шансе али се отишло у пенале где су поражени а Роналдо свој чувени пети пенал није дочекао.

Чувене су и цр-ове речи након пораза: Jews did this!



СП 2014. - исто срање друго паковање као и 2002. И да, опет су изгубили од Немачке, овога пута 4-0. 4. пут узастопно. По један гол за сваки пут.

Еуро 2016. - е овде им се све вратило. Чак и у групи нису били у прва два нити су имали победу а опет су прошли даље због новог система такмичења од 24 екипе. Падају редом Хрвати у продужецима голом Кварежме, падају Пољаци после пенала, пада Велс у полуфиналу и онда као шлаг на торту падају Французи усред Француске и то паз сад - у продужецима! Може се рећи да су им вратили таман колико је требало након три пораза где су два била у продужецима.

Онај говор Роналда Мутињу (који није желео да пуца пенал због флешбекова од промашаја против Шпаније 2012.) остаје такође упамћен. Кад год имам да обавим нешто што мислим да нема леба да успе, одгледам клип и бам бенг ето га.

СП 2018 и Еуро 2020 - ништа посебно, пролазак групе и глатки порази од Уругваја односно Белгије. Што се тиче Еура 2020 окупила се стварно јака генерација али је он био доказ да ти џаба имена ако нема хемије. Видећемо xоће ли се уиграти на овом мундијалу.

И да додамо да је Португал први освајач Лиге нација. 2019. године на фајнал фору су савладали најпре Швајцарску хет триком Роналда а потом и Холандију у финалу са 1-0 голом Гедеша.

Истакнутији играчи, утакмице, потези

Еузебио - трећи најбољи стрелац у историји Португала иза Роналда и Паулете са 41 голом на 64 текме, најбољи стрелац Португала на мундијалима са 9 погодака, освајач КЕШ-а и 11 лига са Бенфиком као и њен најбољи стрелац у историји са чак 473 голa.



Жозе Торес - заједно са Еузебијом један од најзаслужнијих за треће место из 66., 9 лига са Бенфиком и чак 3 пораза у финалима КЕШ-а. Један од њених највећих легенди са чак 226 голова.



Жозе Аугусто - још један члан бронзане генерације, легенда Бенфике и њен осми најбољи стрелац у историји.



Нене - голом против Румуније постао најстарији стрелац на Европским првенствима (након 24 године га оборио Ивица Вастић) и одвео Португал у наредну фазу где трагично губе од Француза у полуфиналу. 359 голова за Бенфику, њен трећи најбољи стрелац.



Луиш Фиго - Са 32 гола четврти у историји репке, са 127 наступа такође на истом месту. Дугогодишњи капитен и пакао од играча за један на један.Сребро са Еура 2004. Повукао се након њега па се вратио за мундијал у Немачкој где је мало фалило за медаљу. Освајач ЛШ са првим Галактикосима Реала. Ако сте иоле близу Каталоније не носите његове дресове, чак иако су Барселонини.



Педро Мигел Паулета - Братина од играча, где год је играо плодио је. Онај гол Марсеју је чист секс. Ипак остаје мрља на Еуро 2004. где није постигао гол а да јесте вероватно би било злато око врата. После Роналда по броју голова стоји његово име на другом месту.



Витор Баија - По многима најбољи голман репрезентације икада. 12 година бранио за репку и из чудних разлога изостављен са Сколаријевог списка за Еуро 2004 иако је био у одличној форми. После тога више није бранио за земљу. Скоро целу каријеру провео у Порту уз две године у Барселони. Освајач ЛШ и Купа Уефа са Портом.



Руи Кошта - Препознатљив по дугој коси и често спуштеним штуцнама имао је 94 наступа за Португал и 26 голова. Сребрн са Еура 2004. После Бенфике где је поникао играо за Фиорентину па ону чувену генерацију Милана где осваја ЛШ. Каријеру завршио у Бенфици чији је данас председник.



Рикардо - Неким Португалцима сигурно дражи и од рођене мајке а камоли других легенди репке. Упао у репку на мала врата пред Еуро 2004. након штo je Сколари изоставио Баију. Остао упамћен као пенал мајстор и два пута против Енглеза покидао и одвео репку даље. Најпре у осмини Еура 04 па на СП 06. Због тога данас једе за џабе широм Португала. На Еуру направио чувени потез када је скинуо рукавице и голим рукама одбранио пенал Васелу а онда узео лопту, дао гол и одвео Португал у полуфинале.



Жоао Мутињо - Тихи мајстор и легенда фудбала. Са 36 година и даље изузетно активан и у клубу и у репстацији. 146 текми за Португал уз 7 голова. По броју наступа одмах иза Роналда. Освајач Еура 2016. и Лиге Нација 2019.



Рикардо Кварежма -Шта рећи о овом човеку? Заједно са Роналдом поникао у Спортингу, по некима био и већи таленат, већ са 20 година отишао у Барселону...Да је играо увек у пуној форми можда би Португал сад имао по још неку медаљу. Јо-јо форма и помало луда глава утицале су да многа првенства пропусти али је био ту кад се освајало злато 2016. где је постигао гол против Хрвата за пролаз а онда и одлучујући пенал против Пољака. Одиграо и скоро цело финале када је заменио Роналда због повреде. Свакако остаје упамћен по чувеној тривели којој само Модрићева може да присмрди. Можда и боље што је испао овакав јер да је био озбиљнији можда не би био толико занимљив на терену.



Кеплер Лаверан де Лима Ферерира - Пепе - Морао сам да напишем пуно име и презиме јер ми је увек било занимљиво што га је добио по научницима Кеплеру и Лаверану. Један од омраженијих фудбалера у овом веку не толико због грубости него због симулирања и сталног кукања. Са друге стране, докторски је играо као штопер. Иако пореклом Бразилац, од 2007. игра константно за репрезентацију и ево са 39 ће играти поново на СП. Узео злато на ЕП 2016. и са Реалом поосвајао све што човек може да пожели. Рекло би се успешна каријера.



Деко - Сјајни везиста који је некако пребрзо отишао са фудбалске сцене. Као и Пепе и он је пореклом Бразилац (а јебеш ми све ако нема и нешто јапанско у себи), али се одлучио за Португал иако се Фиго бунио. 7 година играо за репку, на 4 првенства, ЕП 2004,08 и СП 2006, 2010. Са Барселоном и Портом узео ЛШ.



Бруно Алвеш - Стандардни члан селекције. 96 текми и 11 голова што је топ ако сте штопер. Трагичар са Мутињом у пеналима против Шпаније 2012. када је затегао пречку. Играо до 41. године фудбал, од репке се опростио после СП 2018.



Фернандо Коуто - Стамени штопер и са 110 наступа шести у историји. Након сребра 2004. завршио са репком.



Нани - Као и Деко и Кварежма помало недоречена каријера иако је на поједине моменте био међу најбољима на свету (попут сезоне 2010-11 у Манчестеру). Ипак, редовно је био позиван у репрезентацију и редовно се од њега могао очекивати пристојан наступ често праћен атрактивним потезима и понекад головима. 112 мечева за земљу али само 24 гола иако је био крило. Узео злато 2016. а са Манчестером поосвајао цео свет.




Кристијано Роналдо - Па... довољно је рећи - Кристијано Роналдо.



Неке битне текме:

Португал - Чехословачка 0-0 - И поред неатрактивног резултата ова текма из квалификација 1965. остаје упамћена у Португалу јер су овим ремијем обезбедили пролаз на прво светско првенство у Енглеској 1966.

Португал - Северна Кореја 5-3 - Лудница од текме у Ливерпулу, 8 голова и велики преокрет Португалаца.



Португал - Румунија 1-0 - Меч са Еура 84. и победа којом је изборен пролаз групе и одлазак у полуфинале.



Португал - Француска 2-3 - То полуфинале је обиловало головима а Португал је до 114. минута водио са 2-1.



Португал - Енглеска 3-2 - Као по правилу дуели ових екипа имају нешто лудо у себи. Португал преокреће Енглезе за прву победу у групи nа европском 2000. Ни Ширер и Бекам у прајму нису помогли.



Португал - Немачка 3-0 - Такође Еуро 2000 и још једна блистава победа Морепловаца.



Португал - Француска 2-1 - Португал је то европско у Холандији и Белгији завршио на суров начин.



Португал - Енглеска 2-2 (6-5 пеналима) - Да сам Енглез и да сам гледао ову текму не сумњам да бих умро после пенала. Невероватно напета утакмица. Текма где се родио Рикардо. Додао бих и сјајан гол Овена у за 1-0, какво сналажење. Весели Бекам два пута у неколико дана маши пенале за земљу.



Португал Грчка 0-1 - Оно што је за Бразилце 16. Јул 1950. то је за Португалце 4. Јул 2004.



Португал - Холандија 1-0 - Скоро па ко други светски рат. 16 жутих и 4 црвена. То вече су прекинути дипломатски односи Португала и Холандије а амбасадори су протерани из обе земље. Ето колико је моћан фудбал.



Португал - Енглеска 0-0 (3-1 пеналима) - Поново Енглези, поново пенали и поново Рикардо. Први пролаз у полуфинале светског након равно 40 година.



Португал -Холандија 2-1 - Велика победа са Еура 2012 и пролаз даље у осмину.



Португал - Француска 1-0 - Враћање дугова Французима у финалу ЕП 2016. за она три тешка пораза и то на њиховом терену.



Португал Холандија 1-0 - Победа у финалу Лиге нација над Холандијом.



И наравно, како без мало тривела Кварежме, лудачких дриблинга младог Роналда и маестралности Бернарда Силве:

Репстација за Катар

Што се тиче пролаза у Катар сви добро знамо шта се издешавало у групи и како се све завршило. Касније Португал у баражу најпре победом над Турском а онда и Северном Македонијом пред својом публиком одлази на СП.

И док управо пишем ово изађе састав Португала за Катар. Тазе као хлеб у 6 ујутру.



Португал штанца сјајне играче, кад прочиташ имена усереш се ал видећемо на шта ће личити на првенству.

Отпали Фонте, Ренато Санчез, Марио Руи, Гедеш. Жота повређен.

На голманској позицији већ имамо дилему хоће ли испред мреже Патрисијо или Кошта? Кошта је бранио добро у задње време поготово у ЛШ, бољи је са ногама од Руија а и мање подложан киксу. Плус је бранио у задње две текме за Португал испред њега. Опет, Патрисио има много више искуства.

Каква конкуренција на бековским позицијама. Толика да је један Марио Руи морао да отпадне. Очекујем да не експериментише са Канселом и остави га на десном беку а да на левом буде Мендеш. Далот нема среће што му је конкурент Кансело a коначно је дигао форму. Са друге стране Гереиро има велике шансе и за 11. Пошто је Фонте отпао а Пепе је матор то вероватно значи да ће штопери бити Диаш и Данило. Ту је и мали Антонио Силва који је нова нада на штоперу, видећемо оће ли омирисати терен.

Средина вероватно нешто као Невеш позади, Бруно испред. Вероватно и Карваљо позади да учврсти позицију испред одбране. То је пре играо Данило а иза њега су били Диаш и Фонте (Пепе) ал сад је он на штоперу врв. Брат Жоао Маријо. Навијао сам да добије позив а и заслужио га је јер игра одлично за Бенфику задњих неколико месеци. Вероватно га чека нека резервна улога. Дакле можда Невеш и Карваљо, испред Бруно а тројица напред највероватније Леао лево, Бернардо десно и ЦР у центар напада. Чак и да је Жота ту верујем да би Леао био у 11. Феликс, Орта и Андре Силва су сасвим добре опције са клупе за напад. Весели Феликс, упропасти га Атлетико. По мени најјачи играч екипе и један од најбољих на првенству је Бернардо Силва, па одмах иза Кансело. Бруно уопште и није у некој форми ал мислим да му је место у 11 загарантовано. Невеш је сигуран у 11 по мени.

Дакле нешто као Кошта-Диаш-Переира-Мендеш-Кансело-Невеш-Карваљо (Палиња)-Бруно-Бернардо-Леао-ЦР

Или ко зна можда нешто скроз друго буде. На папиру екипа гори ал да сачекамо СП.

Ми се потенцијално укрштамо са њима, могла би то да буде луда текма.

[Baxter Stockman]

Gana još nije izbacila spisak?

[Tileoleo]

Уругвај

Још једна мала земља са малим бројем становника (3,5 милиона) али богатом фудбалском историјом. Углављена између Бразила и Аргентине на јужноамеричком континенту деценијама продукује сјајне играче који пишу историју фудбала. Барем мени а верујем и великом броју других људи (ко је рекао Чекићар?) уругвајска екипа је увек била готивна са све химном која одјекује пред сваки меч.

Историја репке

Уругвајска репрезентација први је освајач светског првенства. Као домаћини 1930. подигли су трофеј Жила Римеа. Касније су освојили још један у Бразилу 1950. Поред два* мундијала имају и 15 Копа Америка.


*Е сад, ако неком Уругвајцу кажете да Уругвај има два светска првенства вероватно ће мислити да га зајебавате. Уругвајци сматрају да имају 4 светска првенства која у неку руку и јесу призната од ФИФЕ мада је то смушено све. Пре првог светског првенства Уругвај је освојио два злата у фудбалу на Олимпијади. Најпре 1924. у Паризу а онда и 1928. у Амстердаму. До тада су организацију првенства на ОИ преузимале фудбалске асоцијације земље домаћина али је за Париз и Амстердам то учинила ФИФА. Како није постојало друго међународно фудбалско такмичење, фудбал се на Олимпијади сматрао светским првенством, пре свега јер су на њему играле земље са различитих континената. Фудбал је био најпопуларнији спорт на та два такмичења и ФИФА је сконтала да би било топ да направе сопствено првенство независно од ОИ. Како је Уругвај освојио такмичење и у Паризу и у Амстердаму а ФИФА била његов покровитељ, Уругвајци данас сматрају да имају 4 а не 2 светска првенства. ФИФА се као нешто снебивала ал им је на крају то одобрила јер чим смеју да користе 4 звездице на грбу (а знамо колико је ФИФА строга по питању стављања звездица на грб) то је онда то.

Дакле, историја њихових фудбалских успеха почиње још пре самих светских првенстава. До оног првог у Монтевидеу већ су имали су већ 6 освојених Копа Америка уз два злата са Олимпијада. На Копа Америци прича је тих година (пре а и после мундијала у Монтевидеy) била монотона и није била тешка за освајање ако сте Уругвај или Аргентина. Углавном је то била група од 4 репрезентације и скоро увек су ту били Уругвај, Аргентина и Бразил. Четврта екипа би најчешће била Чиле или Парагвај. Уругвај и Аргентина су били најјаче екипе на континенту и делиле титуле између себе док би Бразил ту и тамо уграбио неку Копу. Углавном, Уругвај и Аргентина су тих година изградили огромно ривалство које наравно траје и дан данас, Бразил је била екипа из сенке и доста слабија од њих двоје, а остали су били тешка боранија. Тек у годинама након другог светског рата Копа Америка почиње регуларно да броји већи број екипа и постаје тежи турнир за освајање. Уругвајци су дакле Копу освајали 15 пута, међутим након оне 13. из 1987. титуле су се знатно проредиле и освојене су само још 2 у наредне 34 године. Ипак, она последња из 2011. остаје једна од омиљених јер је освојена на тлу великог ривала Аргентине. А да ствар буде слађа титулу су освојили тако што су на путу ка њој избацили управо Гаучосе, на пенале у четвртфиналу пред пуним стадионом у Санта Феу. До краја је побеђен Перу а онда и јако занимљива екипа Парагваја са 3-0 која је годину дана раније била јако близу полуфинала мундијала у Јужној Африци и која је тих година имала сјајну генерацију. Од тог меча Уругвај и даље чека на 16. титулу а како је Аргентина титулом на прошлој Копи изједначила њихов рекорд са 15 трофеја, жеља је свакако још већа и паничнија.

Када је реч о поменутим Олимпијским играма, Уругвај је заправо играо само на три. На већ поменутим у Паризу 24. и Амстердаму 28. где је узета златна медаља. На наредне ОИ чекали су чак 84 године када су у Великој Британији испали у групној фази иза Британаца и Сенегала.

На Олимпијади (или можда боље рећи светском првенству) 1924. Уругвај је играо фудбал кратких пасева, до ноге, са јасним позицијама и одговорношћу својих играча за разлику од осталих екипа која је више користила физичку снагу. То је било револуционаран тактички потез и као резултат је довео до тога да Уругвајци постигну чак 20 голова на 5 текми и фуриозно освоје злато. Једини меч где су имали проблема био је у полуфиналу када су победили Холандију са 2-1. Иначе, у првом колу смо страдали и ми, испрашили су нас са 7-0.

1928. у Амстердаму европске селекције још увек нису биле нашле лек за Јужноамериканце. Уругвај је у финалу савладао великог ривала Аргентину. Први меч завршен је без победника па се три дана касније играо нови где су Уругвајци славили са 2-1 и узели ново злато на ОИ односно светском првенству. Претходно су падали Италија, Немачка и Холандија. На слици је екипа Уругваја са Олимпијаде у Паризу из 1924.

И као што рекосмо фудбал је на Олимпијадама био најпопуларнија игра и фифини званичници су након овог првенства сели и рекли: "Па људи, дајте да направимо неко фудбалско светско првенство кад нам је игра овако популарна!" И тако се родила идеја за првим СП. Неколико земаља се јавило да буду домаћини али одустајањем је на крају као кандидат остао само Уругвај који тиме добија организацију првог мундијала. Планирано је да учествује 16 екипа, баш као и на Олимпијади, али због даљине пута многе европске селекције одбиле су да путују, па квалификације нису и одржане а сама организација првенства била је доведена у питање. Два месеца пре почетка ниједна европcка земља није пријавила учешће. Ипак, на крају су 4 селекције са Старог континента запуцале за Јужну Америку - Југославија, Француска, Белгија и Румунија. Бродом, преко Атлантика. Поред њих 4 ту су биле и репке из Америке. Уругвај, Аргентина, Бразил, Чиле, Мексико, Боливија, Перу, Парагвај и САД. Укупно 13 екипа борило се за први трофеј Жила Римеа, тадашњег председника ФИФЕ. Све утакмице су се играле у Монтевидеу.

Уругвај добија групу са Румунијом и Перуом, добија обе текме и као први и једини одлази даље. Тамо решета наше са 6-1 уз хет трик Сее и одлази на мегдан Аргентини у финалу. По милионити пут у задњих 15 година финале и утакмица ове две екипе. Уругвајци добијају са 4-2 иако су губили на полувремену и освајају прво (треће) светско првенство. Небеско плави су све своје текме играли на Сентенарију, новом стадиону направљеном за потребе мундијала и названом тако због 100 година од доношења првог устава у Уругвају. На њему селекција и дан данас игра.

Уругвајци на СП 1930:

Сентенаријо, дом фудбалера Уругваја:

На наредно светско првенство Уругвај је чекао чак 20 година што својом вољом што услед ратних околности. Љути на одбијање доласка на СП у Монтевидеу од стране многих европских екипа, Уругвајски савез одбија да оде на мундијал 1934. у Италији, док на следеће 1938. такође не иде због бојкота око правила за домаћине где је раније договорено да се врши смена домаћина између Европе и Ј. Америке на сваком наредном првенству. После је избио Други светски рат и мундијали су отказани. Тако је уругвајској генерацији пропала прилика да се можда оките још неким златом.

Ипак, Уругвајци су се на светска првенства вратили у великом стилу у Бразилу 1950., првом послератном СП. У својој групи су имали само Боливију након повлачења Француза. Боливија је савладана лако са 8-0 и небеско плави су се нашли у финалној групи састављеној од освајача 4 групе. Систем такмичења је био такав да победници група нису ишли у нокаут фазе него директно у финалну групу од по 4 екипе победнике група где је свако играо са сваким по једну партију. Победник групе био је шампион првенства. Ту су били апсолутни фаворит и домаћин Бразил, Урувај, Шведска и Шпанија. Бразил је фуриозно савладао Швеђане и Шпанце са по 7-1 и 6-1 и у последњем колу против Уругваја му је требао само реми и по први пут би узео мундијал. Уругвај се са друге стране мучио. Након једва избореног ремија од 2-2 са Шпанијом, уследио је меч са Шведском где су губили 1-2 до 77. минута. А онда је на сцену ступио Оскар Мигез који са два поготка доноси победу и наду Уругвајцима да могу до трофеја.

Дошао је и 16. Јул 1950. На Маракани се окупило званично 173 хиљаде људи а незванично било их је и преко 200. Свеједно то је и дан данас најпосећенији фудбалски меч икада. Бразилу је и нерешен резултат да би освојио првенство док је Уругвај морао да победи. Осокољени лаганим победама и голеадама против Шпаније и Шведске, Бразилци су већ унапред уписали ову победу и данима пре меча већ славили титулу. По бразилским новинама Селекао је већ био проглашаван светским шампионом а на дан меча већ изјутра реке људи су се сливале ка Маракани у карневалској атмосфери. Тих дана огромну улогу имао је и капитен Уругваја Обдулијо Варела који је својим саиграчима након састанака са тренером саветовао да нападну Бразил а не да се повуку како је то тренер захтевао. Такође остаје упамћен јер је накуповао велики број бразилских новина, узео странице које на којима су писани текстови који потцењују његову екипу, побацао их по купатилу у хотелским собама својих саиграча уз савет да се добро испишају по њима. Капитен.

Сва та атмосфера око меча као да није пријала Бразилу јер никако нису успевали да организују игру у првом полувремену које је завршено 0-0. Ипак, почетком другог полувремена Селекао води голом Фријасе, његовим првим голом на такмичењу. Све је деловало да Бразил узима злато али у 66. минуту најпре Скафино а онда и Гиђа 10 минута касније преокрећу резултат и доносе титулу Уругвају. Уругвај је једноставно морао да нападне и ризикује а Бразилци на то уопште нису били навикнути цело првенство. Цео Бразил је био скамењен и у сузама а широм државе су бележена самоубиства у данима после меча. Бразил је престао да користи беле дресове са плавим крагнама а уместо њих су од тада у употреби били данас препознатљиви жути са плавим шортсевима. Играчи Уругваја постали су национални хероји у својој земљи.

Гиђа даје гол Бразилу за титулу:

На следеће светско првенство у Швајцарској Уругвајци су стигли као једни од фаворита и очекивано завршили као први у групи испред сјајних Аустријанаца, Чехословака и Шкота. Након сигурног избацивања Енглеза на ред је дошао велики дерби против лаке коњице из Мађарске у полуфиналу. Виђено је чак 6 голова а Сандор Кочиш је са два гола у продужецима одгурао своју екипу у финале а небеско плаве у борбу за бронзу где су поражени од Аустрије са 1-3.

Потом следе године не баш блиставе игре Уругваја на мундијалима. На наредно у Шведској нису и играли а у Чилеу и Енглеској завршавају у групној односно осмини финала, премало за њихов реноме. Ствар се на кратко мења у Мексику 1970. када поново улазе у полуфинале иако су на иглене уши прошли групу испред Шведске. Након победе над Совјетима после продужетака отишли су на прејаки Бразил који касније и осваја такмичење. Тако су се небеско плави поново нашли у борби за бронзу и поново изгубили, овога пута 0-1 од Западне Немачке.

Наредних 40 година Уругвај није имао разлог за весеље поводом игара на светским првенствима. На Копа Америци су и узимали трофеје али они су били слаба утеха а чак и оне су постајале све ређе. Уследио је период таме по њихов фудбал без неке конкретне генерације и лидера. Од наредних 9 Уругвај је отишао на само 4 првенства а на њима или испадао у групи или у осмини. Дуго се чекала нова Garra Charrua генерација (Уругвајски термин за борбу, храброст, муда). А она је стигла у марту 2006. када је репрезентацију по други пут преузео Оскар Табарез, познатији као Професор. Стидљиви помаци су виђени већ на Копа Америци 2007. Екипа је подмлађена и од млађих играча ту су били Годин, Фусиле, Кристијан Родригез, Гаргано, Макси Переира а убрзо ће у репрезентацију стићи и Суарез и Кавани. Многи од тих играча данас су апсолутне легенде како уругвајског тако и светског фудбала. Сви они ће у наредним годинама носити селекцију. Од искуснијих ту су били Лугано, Форлан, Рекоба ... На тој Копи 2007. у Венецуели Уругвај долази до полуфинала где после пенала губи од Бразила, будућег шампиона. Тај меч је дао наду Уругвају да су на добром путу повратка.

Уследиле су квалификације за мундијал у Јужној Африци. Уругвај завршава као пети и иде у доигравање против Костаpике. Након победе у гостима и ремија код куће одлазе на првенство, овога пута са поприличним очекивањима. Тада се форма чувени тројац напред изграђен од три генијалца - Суарез, Форлан и Кавани уливали су страх свакој одбрани. Иза њих су најчешће играли Диего Перез, Алваро Переира и Алевадо док су стамену одбрану чинили сада већ чувени штопери Годин и Лугано. Леви бек је био Фусиле а десни Макси Переира. На голу Муслера. Са оваквом поставком Уругвај успева да стигне до полуфинала где поново губи и трећи пут у историји одлази у борбу са бронзу коју трећи пут губи, понов од Немаца са 2-3. Форлан је проглашен за играча првенства а Уругвај је добио нову генерацију у коју је полагао велике наде. Наде су услишене већ годину дана касније на већ поменутој Копа Америци коју освајају у Аргентини.

Наредно светско у Бразилу 2014. није било толико добро као оно из 1950. Након почетног шокантног пораза од Костарике, изабраници Оскара Табареза успевају да се консолидују и побеђују најпре Енглезе са 2-1 а онда са 1-0 и Италију и одлазе у осмину. У мечу са Колумбијом су остали, као и 4 године раније пред меч са Холандијом, без Луиса Суареа. Онда због енца а сада због уједа Кјелинија због чека није играо фудбал до Октобра. Ослабљени неиграњем Суареза а против сјајне екипе Колумбије губе са 0-2 и одлазе кући. Некако недовољно. У Русији 2018. су пружили сасвим пристојне партије. Генерација се и даље држала на снажним ногама уз многе нове млађе играче који су се прикључили у годинама након 2010. попут Хозеа Хименеза, Бентанкура, Весина, Тореире... Након проласка групе испред Русије, Египта и С. Арабије поражен је европски шампион Португал симултанком Суареза и Каванија да би у четвртфиналу положили оружје пред каснијим шампионом и у том моменту прејаком Француском. Остају чувене сузе Хименеза пред крај меча док је још увек трајао.

Катар 2022. биће последња шанса за генерацију из Африке да поново нешто ураде на СП. Нема сумње да ће Суарез, Кавани, Годин, Касерес и екипа дати све од себе. Оскар Табарез више није тренер , након 15 година повукао се крајем 2021. Сада је ту Дијего Алонсо а нема сумње да ће Уругвајци ово првенство играти пре свега за бившег легендарног селектора који се иначе бори са тешким неуролошким обољењем. Група свакако није лака а могло би да се деси да након ње оду на Бразил или Србију. Видећемо.

Истакнутији играчи, утакмице, потези

Анхел Романо - Дугогодишњи нападач репрезентације. Освојио чак 6 Копа Америка, рекорд који стоји скоро сто година. Узео и ОИ 1924. Пети најбољи стрелац Уругваја са 28 голова.

Хектор Скароне - Познатији као Мађионичар. Освојио светско првенство 1930., 4 Копа Америке и 2 Олимпијаде. 4. најбољи стрелац у историји Уругваја са 31 голом, држао рекорд 80 година.

Педро Сеа - Џелат Југословенске репрезентације из полуфинала у Монтевидеу где је дао хет трик. Освојио мундијал 1930. и са пет голова био најбољи стрелац небеско плавих а други најбољи на првенству. Поред СП освојио 2 Копа Америке и 2 Олимпијаде. Постигао и преко 250 голова за Насионал.

Обдулио Варела - Познатији као Црни шеф због тамнопутог изгледа. Капитен и апсолутни лидер екипе са мундијала 1950. у Бразилу и по многима један од најзаслужнијих за победу над домаћином за титулу због челичне мотивације екипе. Пишао по бразилским новинама које су потцењивале Уругвај пред финале и терао остале саиграче да поступе исто. Поред СП-а oсвојио и једну Копа Америку.

Алсидес Гиђа - Једва двоцифрен број утакмица за Уругвај а опет раме уз раме са највећим легендама. Све јер је био на правом месту у право време на Маракани тог јулског дана када је својој земљи донео титулу светског шампиона. Кажу да је једини човек уз Папу који је утишао пуну Маракану. Поред Уругваја наступао и за Италију, а дуго година играо за Рому.

Родолфо Родригез - Легендарни голман репрезентације. Са 73 утакмице држао рекорд по броју наступа. Освојио Копа Америку 79. и 83. а наступао и на мундијалу 86.

Енцо Франческоли - Још један мађионичар из Уругваја, познат као Ел Принсипе. 15 година играо за репрезентацију и освојио 3 Копа Америке уз учешће на два светска првенств 86. и 90. Упамћен и по легендарном голу маказицама за Ривер против Полоније.

Алваро Рекоба - Један од најпознатијих играча икада из Уругваја. Чувен по сјајној левици имао је ту несрећу да наступа за селекцију у периоду њеног слободног пада крајем деведесетих и почетком две хиљадитих а повукао се пред њен узлет под Оскаром Табарезом. Нажалост често се повређивао. Провео 10 година у Интеру. По завршетку каријере играо и фудбал на песку за Уругвај.

Себастијан Абреу - Познатији као Лудак или Ел Локо, променио 32 клуба и 11 земаља у току каријере. 16 година наступао за селекцију, играо на СП 2002. и освојио Копа Америку 2011. Познат по паненци против Гане којом је одвео своју екипу у полуфинале мундијала у Ј. Африци. 7. најбољи стрелац у историји Уругваја са 26 погодака.

Дијего Форлан - Трећи најбољи стрелац репрезентације и седми по броју наступа. Играо на три мундијала. Најбољи играч светског првенства у Јужној Африци и један од 4 најбоља стрелца са пет голова од којих је онај против Немачке проглашен за гол турнира. Освојио Копу 2011. Играо за Манчестер, Атлетико, Интер , Виљареал... Два пута најбољи стрелац Примере.

Дијего Годин - Стамени штопер екипе, рекордер по броју наступа и један од најбољих дефанзиваца света у овом веку.

Единсон Кавани - Страшан голгетер и један од чланова топ 10 екипе по броју голова у овом веку у фудбалу. Други најбољи стрелац репке иза Суареза и трећи по броју наступа.Освојио Копу 2011. Најбољи стрелац у историји ПСЖ-а. Огромна радна етика, осећај за кретњу у нападу и постављање. У задњих неколико година повреде су га доста уназадиле ал је класа и даље ту.

Луис Суарез - Вероватно најбољи играч у историји Уругваја и један од најбољих нападача у историји фудбала уопште. Најбољи стрелац икада и други по броју наступа у репки. Постигао или наместио неке од најбитнијих голова за селекцију икад а богами неке и одбранио у стилу најбољих голмана. Освајао златну копачку као најбољи стрелац у Примери, Премијер лиги и Ередивизији. Два пута златна копачка Европе. Стигао да га метне и у финалу ЛШ 2015 коју је освојио са Барселоном. За сада угризао три играча.

Оскар Табарез - По професији учитељ, рекордер је по броју мечева на којима је водио једну националну селекцију а трећи икада као тренер националих тимова. Архитекта модерне уругвајске репрезентације коју је вратио на фудбалску мапу и водио од 2006. до 2021. кад се због лоших резултата повукао. И поред Гиљен-Бареовог синдрома остао да предводи селекцију за шта је стекао још веће поштовање у земљи.

Битније текме:

Уругвај - Аргентина 0-0 - Текма стара 106 година али и даље дубоко урезана у главе Уругвајаца јер су тим ремијем освојили прву Копа Америку против љутог ривала на њиховом терену.

Уругвај - Швајцарска 3-0 - За Уругвајце прво освојено светско првенство, за неке друге прве освојене Олимпијске игре од стране Уругваја. Све у свему, велика победа њихове репрезентације на ОИ 1924. у Паризу.



Уругвај - Аргентина 2-1 - Нова победа небеско плавих на Олимпијади, овај пут у Амстердаму 1928 и то над Аргентином. Након овог меча, што из ината што због ратних догађаја, Уругвај дуго неће играти фудбал на Старом континенту, све до 1954.



Уругвај - Шведска 3-2 - Текма која је омогућила Уругвају да се боре за титулу светског првака у наредном мечу против Бразила. Показали су карактер и успели да се извуку из амбиса.



Уругвај - Бразил 2-1 - И оних 7-1 против Немачке верујем да нису тако тешко пали Бразилцима као овај пораз. Врста победе која заслужује статуе и врста пораза која тера у гроб.



Уругвај - Енглеска 4-2 - Последња велика победа Уругваја на мундијалима све до Мексика 1970.



Уругвај - Бразил 1-1 (5-4 пеналима) - Велика победа и 14. титула Копа Америке против великог ривала. Након тога следи 16 година поста до нове Копе. Генерално је тај период био слаб за уругвајски фудбал све док није дошао Табарез, иако су имали једно сребро са Копе 99.



Уругвај - Сенегал 3-3 - Након два пропуштена светска Уругвај долази у Кореју и Јапан али тамо испада већ у групи. У мечу против Сенегала морали су да јуре победу и нису успели али су се бар опростили у стилу и уз велику борбу где су стигли заостатак од 0-3.



Уругвај - Бразил 2-2 (пеналима 4-5) - И поред пораза у полуфиналу Копе 2007. меч који је показао да Уругвај иде у добром правцу ка неким новим успесима. Три године од овог пораза играли су полуфинале светског првенства.



Уругвај - Костарика 1-1 - Реми којим су прошли бараж се пласирали на СП 2010. Без њега не би било и полуфинала СП.



Уругвај - Гана 1-1 (4-2) - Кад у јутјубу кренеш да куцаш Уругвај одмах ти нуди Уругвај - Гана а кад кренеш да куцаш Гана одмах ти нуди Гана - Уругвај. Ето колко је луд меч био. А могли смо ми да га играмо да не би лудог Шварцера и да Красић не омаши оно.



Уругвај - Аргентина 1-1 (4-5) - Једна од њихових најслађих победа. Преко Месија и екипе до полуфинала а касније и финала и титуле Копа Америке 2011. у Аргентини.



Уругвај - Енглеска 2-1 - У мечу који је био бити или не бити и за једне и за друге јер су своје прве мечеве на СП погубили, Луис Суарез је поново показао класу и наставио сјајну форму те године након она 32 гола за Ливерпул у Премијер лиги у тек завршеној сезони.



Уругвај - Италија 1-0 - Одмах након Енглеза је уследила нова текма са бити или не бити за Уругвајце и опет су успели да победе, поново бивше светске шапмпионе голом Година пред крај меча. Две огромне победе на том светском али ето, испадоше у осмини од Хамесове Колумбије. Дуел познат и по Суарезовом уједању Кјелинија.



Уругвај - Португал 2-1 - За сада последња победа Уругваја на мундијалима и то против европских првака. Кавани и Суарез издоминирали.



мало и неких потеза:

Франческолијев лудачки гол:



Бергкамп да позавиди на контроли:







Сава Савановић да позавиди на угризу:





Каква три нападача су људи избацили дан те јебо.

Репстација за Катар

Сабили су са овом најавом:

Уругвај је у Катар отишао као трећи у квалификационој групу Јужне Америке, иза Бразила и Аргентине. Међутим, ствари нису уопште ишле глатко и 4 кола пре краја Уругвај је био ван топ 4 и под озбиљним питањем за пролаз на СП. На то су утицала 4 узастопна пораза а резултати су и пре њих били мршави, и пред крај године Табарез је после 15 година поднео оставку а на његово место је дошао Дијего Алонсо. Остало је још само 4 кола до краја и биле су им преко потребне победе. Од наредна 4 меча предвођени Суарезом победили су све и пласирали се директно у Катар, такозвана шок терапија је успела. Једна од кључних победа била је у предзадњем колу када су са 1-0 победили директног конкурента Перу и засели у пол позицију.

У те 4 текме и у неколико наредних пријатељских (мада је у њима и очекивано експериментисао) видело се да тренер воли да изађе испред са бар два нападача, често су то били Суарез и Дарвин, мада можда би ту био и Кавани уместо Дарвина али је у Манчестеру константно био повређен и ван форме. Сад кад се усталио мало у Севиљи видећемо, дао је неколико голова у октобру мада се поново повредио и пропустио два задња кола. Кад би питали навијаче свакако да бисмо волели да видимо лабудову песму Каванија и Суареза као двојца у нападу али и Дарвин је дигао форму у последњих месец дана па је у нападу све могуће. Из прикрајка вреба Макси Гомез, који је свакако резервни нападач.

Иза нападача ће највероватније бити Валверде који тренутно оре по Примери и Бентанкур са солидном сезоном у Спурсима али ништа посебно. Алонсо је често форсирао и малог Пелистрија иако у Манчестеру не игра уопште, чак и у купу, можда види нешто што Тен Хаг не види. Ту је и Матијас Весино са осредњом сезоном у Лацију. Ту је и Николас Де Ла Круз који је често код Алонса био у 11 и то на левом крилу па тако нешто можда можемо и сад очекивати. А можда се одлучи и за сигурнију варијанту па тресне Тореиру испред одбране.

Што се одбране тиче ту има доста квалитета. Проблем је Араухо који се повредио и иако је позван питање је колико ће бити спреман. Може на десног бека, може на штопера. На левој страни имају Матијаса Оливеру који тренутно игра сјајно у Наполију и вероватно је први избор на левом беку. Хозе Хименез би требао да буде један од штопера, а други Годин или Араухо у нормалним условима, али видећемо. На десном беку као опцију имају и Гиљерма Варелу мада не знам колико ће се он снаћи против вероватно Леаа, Сона (ако се буде опоравио) или против увек неугодних и брзих играча из Гане. Голман је највероватније Рочет који је стално и бранио код Алонса. Дакле нешто као можда 4-4-2 па као Рочет - Оливера - Годин - Хименез - Араухо (Варела) - Бентанкур (Тореира) - Валверде - Де Ла Круз - Пелистри (Канобио) - Дарвин - Суарез.

Први меч играју са Јужном Корејом и то би морали добити ако мисле да буду сигурни јер онда иде дерби са Португалом.

[Tileoleo]

Јужна Кореја

Једној од најбољих азијских фудбалских репрезентација ово ће бити десето узастопно а укупно једанаесто светско првенство.

Па да почнемо. Бат фрст...

Историја репке

Прича креће доста бурно 1954. године у баражу за светско првенство у Швајцарској. Корејци играју против Јапана за место на завршном турниру и меч је изазвао огромне потресе. Јапан је до краја другог светског рата Кореју држао окупираном и тадашњи председник Сингман Ри одбио је да угости јапанске фудбалере јер није желео да види да јапанска нога поново стаје на тло Кореје. Ипак, пристао је да се двомеч одигра али ван његове земље. Тако су се обе текме играле у Јапану, у Токију и оба пута славили су гости. Најпре са 5-1 а онда су као формални домаћини ремизирали 2-2 и отишли на први мундијал. На светском првенству у Швајцарској су доживели дебакл у својој групи. Примили су 16 голова, по 9 од прејаких Мађара а 7 од Турака и као последњи у групи без постигнутог гола отишли кући. На следећи мундијал чекали су пуне 32 године али су за то време успели да направе успехе на свом континенту.

Детаљ са меча баража Јужна Кореја - Јапан одиграног у Токију 1954:

1956. године у Хонг Конгу одржано је прво првенство Азије, Азијски национални куп. На њему је било само 4 селекције које су се такмичиле по групном систему, свако са сваким. Поред домаћина, ту су били и Јужни Вијетнам, Израел и Јужна Кореја. Након стидљивих 2-2 у првом мечу са Хонг Конгом и спасавања живе главе, Корејци побеђују Израел са 2-1 и стичу велику прилику да победом над Вијетнамом освоје први куп Азије. То и чине победом од 5-3. 4 године касније управо су они били домаћини новог првенства Азије а такође су играле 4 екипе. Ј. Кореја, Израел, Јужни Вијетнам и овога пута Кина. Корејци лагано побеђују све 3 утакмице и фуриозно освајају још један пехар азијског шампиона.

У том моменту је деловало да ће Јужна Кореја доминирати Азијом дуго времена али то им је заправо био последњи трофеј Азијског првака, трофеј који толико дуго и жељно чекају и дан данас. У наредним такмичењима забележили су чак 4 сребра, а финала су чак три пута губили након продужетака. Да ствар буде гора, љути ривал Јапан их је у међувремену престигао по броју титула и сада има 4, за две више. Било је ту текми које се и данас памте у Кореји. 1980. савладана је по први пут Северна Кореја са 2-1 у полуфиналу, победа је остварена преокретом у задњих 10 минута. Била је то прва победа над комшијама а свеукупно други сусрет. 1988. пада Јапан са 2-0 у полуфиналу док су са Ираном одиграли неколико епских утакмица и развили право ривалство. 2015. су одиграли перфектан турнир све до финала када губе од домаћина Аустралије иако су их у групи тукли 1-0. Наредни Азијски куп је 2023. у Катару и видећемо хоће ли коначно остварити дугогодишњи сан.

Светска првенства су била велика слаба тачка све до 1986. Тада поново преко Јапана са две суверене победе у баражу Корејци одлазе у Мексико након пуне 32 године. Тамо испадају у групи али стичу много разлога за задовољство. Пре свега, група је била јако тешка са браниоцем пехара Италијом и будућим освајачем Аргентином. Ту су били и Бугари. Кореја на том СП даје прве голове, осваја први бод против Бугара и пружа јак отпор Италији где губи 2-3. Сасвим пристојно за прво учешће након 3 деценије. Након тога праве сјајан континуитет учествовања на мундијалима и до дан данас нису пропустили ниједан, тачније везали су их 10 за редом. Ипак, све до 2002. године нису остављали значајнији траг и доживљавали блаже или теже дебакле.

Корејци покушавају да зауставе Марадону на мундијалу 86., првом након 32 године за њих:

Међутим у Француској 1998. се ипак десило нешто судбоносно по Јужнокорејце. У групи бивају петардирани од Холандије предвођене Гусом Хидинком. Тај меч је оставио велики утисак на чланове корејског савеза и управо је Гус Хидинк био човек који је 2000. дошао на кормило репрезентације. Почетак је био трновит и све до самог светског првенства Холанђанин је трпео критике јавности због мршавих резултата и појединих дебакла попут оног против Француске 0-5 који су додуше тада били светски и европски шампиони. Међутим, на мундијалу 2002. се све мења. Јужна Кореја организује домаћинство заједно са дојучерашњим окупаторима Јапаном и у групи је смештена са Португалом, Америком и Пољском. Прва текма са Пољацима била је историјска јер је ту убележена прва победа на СП. Против Амера су ишчупали реми пред крај да би у мечу са Португалом славили 1-0 и као први прошли даље у осмину. Победу против Португалаца додатно је потпомогао Жоао Пинто који је неразумно направио чист црвени јаким стартом са леђа у првом полувремену. У читавој земљи настаје еуфорија поводом проласка групе и подршка са трибина постаје још фанатичнија.

Ипак, уследио је тежак окршај са тада троструким светским шампионима - Италијом. И поред предности домаћег терена Азури су били фаворити са свим звездама у тиму - Вијери, Тоти, Малдини, Буфон, Томази, Гатузо, Панучи, Замброта... Текма је била обележена сумњивим одлукама судије Бајрона Морена, човека који је неколико година касније заглавио у затвор због шверца хероина. Такође је након мундијала оптужен и за намештања по Јужној Америци. Већ на почетку меча досуђен је пенал за домаћина који скида Буфон. Вијери доводи жабаре у предност да би пред сам крај меча Сеол Ки Хјон свом тиму донео продужетке након грешке Панучија. Заправо, Кореја је у наредних неколико минут могла до преокрета али је Буфон био на висини задатка. У продужецима се десио кључни моменат који и дан данас изазива дискусије. Тоти је у дуелу са Чонг Гугом пао и тражио једанаестерац а добио жути картон за симулирање односно црвени јер му је то био други жути. Италијани и њихови навијачи су попиздели а Корејци одахнули. На поновљеном снимку се види да је Корејац први стигао до лопте али да је потом доста јако ушао у тело Тотију. Свакако није за жути картон за симулирање. Пенал? Процените сами. Углавном, Италија остаје са 10 играча а до краја меча Гатузо маши сјајну шансу на шта следи казна и домаћин постиже гол за 2-1 и велико славље. Важило је правило златног гола те је су Италијани аутоматски били елиминисани. Уследио је дуел у четвртфиналу са Шпанцима. И ту би све било океј да Шпанији није поништен чист погодак након продора Хоакина и центаршута ка Моријентесу који рутински забија главом. Ипак, линијски судија је досудио гол аут јер је сматрао да је лопта изашла пре центрирања што нема везе са мозгом. Било како било поново се отишло у продужетке а овога пута и пенале где су Корејци били присебнији и победили са 5-3. Хоакин је био трагичар иако је одиграо маестралан меч. Али, даље од полуфинала и Немаца предвођених Каном и Балаком који су играли турнир живота нису могли. Касније губе и од Турске за бронзу, у мечу где је после 11 секунди виђен најбржи гол у историји светских првенстава у режији Хакана Шукура.

Ипак, народ је био скроз задовољан наступом своје селекције. Гус Хидинк је постао херој и тотално обрнуо однос људи према њему. За успех на мундијалу добио је вилу, бесплатне летове корејским авионима, бесплатне таксије, корејско држављанство а стадион у Гвангжуу где је избацио Шпанију преименован је њему у част. Ипак, и поред свега овога Хидинк даје оставку и одлази назад у Холандију где преузима ПСВ са којим такође бележи сјајне резултате. Успут је са собом повео два Корејца - Парка и Јунг Пјоа.

Мундијал у Немачкој 2006. Јужна Кореја такође почиње као и претходни са победом. Овога пута над Тогом 2-1. У другој текми играју нерешено са Французима али због пораза од Швацарске испадају у групи и поред 4 освојена бода. У Јужној Африци иду корак даље и у осмини губе од Уругваја. Претходно су у групи савладали Грке, пукли 1-4 од Аргентине а против Нигерије у презанимљивој утакмици играли 2-2 и обезбедили друго место. На том мечу се десио онај чувени промашај Јакубуа, један од највећих у историји светских првенстава. Бразил 2014. ништа добро није донео Корејцима где испадају лако у групи а исто се дешава 4 године касније где су за утеху победили тада светског шампиона Немачку са 2-0 и послали их кући.

Јужна Кореја такође има и пет трофеја са Азијских олимпијских игара по чему су рекордери. Додуше, на њима као и на ОИ игра У-23 екипа плус три фудбалера изнад 23 године.

Иако мање битно да поменемо да Јужна Кореја има и бронзану медаљу са Олимпијских игара 2012. године у Лондону коју освајају победом над Јапаном 2-0.

Екипа Јужне Кореје са светског 2002.:

Истакнутији играчи, утакмице, потези

Ча Бум-кун - Рекордер по броју наступа за репрезентацију заједно са Хонг Мин Боом са 136 текми као и по броју голова којих је сакупио 58. Освојио азијске игре 1978. Остао упамћен и по сјајном шуту и брзини. Већи део каријере провео у Немачкој у Ајнтрахту и Бајеру из Леверкузена.



Ким Хо Кон - Са 124 наступа пети у историји репрезентације. Као капитен предводио екипу до титуле на aзијским играма 1978. Један од најбољих дефанзиваца у историји азијског фудбала.



Чо Јунг Јеунг - 113 текми, 11 година у селекцији. Два пута освајач азијских игара и учесник на мундијалу 1986.



Ли Вон Јае - Легендарни голман репрезентације. Бранио на 4 светска првенства а на оном из 2002. одбранио пенал Хоакину и одвео екипу у полуфинале чиме постају прва азијска екипе која је урадила тако нешто. Трећи по броју наступа за селекцију са 133 утакмице.



Хонг Минг Бо - Један од најбољих дефанзиваца у историји Азије. Играо на 4 светска првенства а 2002. као капитен предводио екипу до 4. места. 133 наступа за репрезентацију по чему је изједначен са Ча Бум Куном.



Хванг Сун Хонг - Други најбољи стрелац Јужне Кореје и један од њихових најбољих играча са СП 2002. 14 година играо за национални тим и скупио 103 наступа и поред честих повредa и 6 операција.



Ли Јонг Пјо - Један од Корејаца који је остварио каријеру у Европи. Играо за ПСВ, Тотенхем и Борусију Дортмунд на позицији левог бека. Члан екипе из 2002. 127 утакмица за репку, 4. на листи. Играо и у Немачкој и Ј. Африци.



Ђи Сунг Парк - Један од најпознатијих Корејаца у фудбалу икада. Због радне етике и сјајне кондиције у шали прозван Three lungs Park. Члан екипе из 2002. а играо и на наредна два мундијала. Дугогодишњи играч Манчестер јунајтеда и један од омиљених фудбалера Алекса Фергусона икада. Са Манчестером освојио 4 Премијер Лиге и Лигу Шампиона. Имао афинитет ка давању голова Арсеналу и генерално ка давању голова када је битно, у дербијима пре свега. Иако их је јако мало постизао.



Хјонг Мин Сон - Вероватно најталентованији фудбалер икада из Јужне Кореје. 104 утакмице и 35 голова што значи да је за сад далеко од Бум куна 23 поготка. Један од најбољих играча Премијер лиге у последњих неколико година и заједно са Салахом најбољи стрелац лиге прошле сезоне. Да не игра у Тотенхему имао би и неки трофеј са клубом. Овако за сад само азијске игре 2018. За играча такве класе премало.



Битније текме:

Јужна Кореја - Јапан 5-1 - Победа над Јапаном од 5-1 и каснији реми 2-2 на истом терену омогућили су Кореји да по први пут оде на СП 1954 у Швајцарску. Мечу је претходила и велика политичка тензија због дешавања током другог светског рата и пре њега.



Јужна Кореја - Јужни Вијетнам 5-3 - Победа којом је освојена прва титула првака Азије 1956.

Јужна Кореја - Кина 1-0 - После ове победе 1960. Корејци су могли да се хвале да имају већ две титуле азијског првака.

Јужна Кореја - Северна Кореја 2-1 - Прва победа над северним комшијама на азијском купу 1980.

Јужна Кореја - Јапан 2-0 - Велика победа над Јапаном 1988. у групи на Азијском купу.



Јужна Кореја - Бугарска 1-1 - Први бод икада на светским првенствима у Мексику 86.



Јужна Кореја - Иран 3-4 - Лудачки меч са Ираном из 2004. у осмини азијског купа. Мечеви ове две селекције често обилују головима и неизвесношћу.



Јужна Кореја - Пољска 2-0 - Прва победа икада на мундијалима.



Јужна Кореја - Италија 2-1 - Чувени сусрет из осмине финала 2002. пун драме.



Јужна Кореја - Шпанија 0-0 (5-3) - Највећа победа Јужне Кореје икада и прва репка из Азије која је отишла у полуфинале СП. Ипак, све то под велом поништеног чистог гола Шпанцима.



И још мало неких зајебанција:







Легендарни промашај брата Јакубуа против Корејаца.



Судија, дилер, робијаш - даме и господо сењор Бајрон Морено



И наравно како без Србина који је оставио највећи траг у јужнокорејском фудбалу:

Тренутна репстација

Јужна Кореја је мање више лако дошла до новог мундијала и поново показала да је једна од најквалитетнијих екипа из Азије. Стартујући из друге рунде квалификација лако је завршила као прва у групи испред Либана, Туркменистана и Шри Ланке. У овој групи је требала да игра и Северна Кореја али је одустала због страха од Ковида. Или да их јужна браћа не би набила? Углавном Кореја остварује пет победа и реми и иде у наредну рунду. У следећој рунди била је у групи са Ираном, Сиријом, Ираком, УАЕ-ом и Либаном, Завршила је иза Ирана као друга али далеко испред трећепласираног УАЕ-а и тако суверено отишла у Катар.

Селектор Јужне Кореје је већ 4 године Португалац Пауло Бенто који ће имати прилику да се сусретне са својом земљом и потенцијално постане државни непријатељ број 1 ако у неком сценарију избаци у последњем колу Португал са мундијала. Нешто попут Хидинка против Холандије 2008. на Еуру.

За екипу Јужне Кореје кључно питање је хоће ли се Сон на време опоравити и бити спреман да игра након повреде коју је доживео против Марсеја у ЛШ. Слична ситуација као и са Манеом у Сенегалу који је као и Сон лидер и главна звезда екипе.

Поред Сона вреди поменути и Ким Мин Јаеа, штопера који ове сезоне игра одлично у Наполију и који ће бити важан део екипе.
Што се остатка тима тиче као и увек има ту доста играча из домаће лиге, нарочито у одбрани. Ту су и фудбалери из лига петице ал све је то онако, танко. Мада, Корејци као и Јапанци умеју да одиграју тимски и то су показивали често у прошлости па ћемо видети. Хи Чан Хванг је вероватно прва опција у нападу. У Вулвсима игра углавном са клупе и ове сезоне је блед попут и целе екипе Вулвса. Ли Јае Сунг би такође требао да буде у 11 и представља пристојну опцију за АМФ или неко крило. Јеонг Ву Јонг из Фрајбурга има океј сезону као и сам Фрајбрг и он је највероватније опција на десном крилу. За остале појма немам шта да очекујем нити какви су, углавном да сачекамо па да видимо шта могу изабраници Паула Бента.

[Tileoleo]

Гана

И остала нам је још селекција Гане из групе Х. Екипа на коју смо у овом веку поприлично навикнути када је реч о светксим првенствима. Након 8 година враћају се на највећу националну фудбалску смотру и видећемо могу ли до неког већег резултата као у прва два мундијала или ће бити она стара Ганци, Ганци, ви сте овде странци.

Историја репке

Фудбалски савез Гане представља најстарији фудбалски савез Африке и основан је 1920. године као фудбалски савез Златне обале како се у то време звала Гана. 1957. након стицања независности мења име у фудбалски савез Гане. Са 4 купа афричких нација, 4 учешћа на мундијалима и бронзом на Олимпијским играма представља једну од најуспешнијих екипа црног континента.

Иако са светским првенствима у почетку нису имали среће, у Купу афричких нација било је доста успеха. 1963. Гана организује и по први пут учествује на првенству Африке које је било 4. по реду. Успева да га освоји у конкуренцији још пет екипа. Након што су као први прошли групу испред Туниса и Етиопије директно су отишли у финале где добијају Судан 3-0. Две године касније у Тунису успевају да одбране титулу. Након два глатка тријумфа у групи у финалу у утакмици против домаћина након продужетака побеђују 3-2 и доносе земљи ново злато. 1968. на КАН-у такмичење увећава број учесника и по први пут ту је 8 екипа подељених у две групе. По први пут се пре финала играло полуфинале. Црне звезде и овде показују квалитет, освајају групу и у лудом полуфиналу добијају Обалу Слоноваче са 4-3. У финалу су положили оружје пред Конгом кога су иначе претходно савладали у групи 2-1. 1970. десио се исти сценарио. Судан поново организује првенство, Гана одлази у финале поново преко Обале Слоноваче и губи од домаћина 0-1. Ипак, било је то 4. узастопно финале за Гану што је био сјајан успех.

Екипа Гане из 1982. која је донела последњу титyлу Купа афричких нација.

На следећа 3 КАН-а Гана није учествовала. Да јесте, вероватно би још неки пут били у финалу. Овако, тек 8 година од сребра у Судану, играју на континенталном првенству. Били су домаћини и вратили су се у великом стилу. Без пораза поново узимају трофеј победивши Уганду 2-0 у финалу. По трећи пут из пет учешћа постали су шампиони континента. На наредном купу први пут испадају у групи али након тога поново узимају пехар и враћају се на прави начин. 1982. у Либији поново добијају домаћина за трофеј, овога пута након пенала. Ваља поменути да су претходно сјајну екипу Алжира послало кући после продужетака, пет голова и победе 3-2. Био им је то 4. Афрички куп нација у поприлично кратком времену и деловало да ће их бити још много. Међутим, на том броју су и дан данас и више нису најтрофејнији по том питању већ тек трећи иза Камеруна са пет и Египта који има чак седам. Наравно, мора се напоменути да Гана неколико пута у наредном периоду није и играла такмичење. Треба рећи и да управо од краја деведесетих овај турнир броји много више екипа и постаје доста тежи за освајање. Најближи пехару били су 1992., 2010. и 2015. Сва три пута су играли финала и сва три пута изгубили (Обала Слоноваче два пута 1992. и 2015. и једном Египат 2010.) Црне звезде имају сада и своју црну серију, три узастопна пораза у финалима КАН-а а пет укупно што је више него број титула. 2008. Гана организује КАН и сви су их видели као главне фаворите за пехар, али су освојили само бронзу након пораза од Камеруна и победе над Обалом за бронзу. Тако је Гана и дан данас на 4. титуле првака континента.

Што се тиче репрезентацијe Гане битно је поменути и светско првенство за играче млађе од 20 година 2001. године. На њему екипа Гане прави сјајан успех и осваја сребро, одмах иза Аргентине предвођене Савиолом и Макси Родригезом. За селекцију Гане овде су играли играчи од којих ће многи чинити окосницу екипе наредних година и бити главни разлог првог пласмана на светско првенство 2006. као и касније успехе што директно што индиректно путем промоције фудбала у овој земљи. Ту су били Мајкл Есијен, Сули Мунтари, Џон Менсах, Џон Пејнтсил, Дерек Боатенг, Разак Пимпонг... Ту су били Мајкл Есијен, Сули Мунтари, Џон Менсах, Џон Пејнтсил, Дерек Боатенг, Разак Пимпонг...Сви они су се нашли у Немачкој 2006. а неки и у Јужној Африци 2010. И дакле управо на крилима те сјајне генерације Гана лако осваја квалификациону групу за светско првенство 2006. Са 6 победа, 3 ремија и само једним поразом завршавају испред другопласираног Конга и трећепласиране Ј. Африке. У земљи је настало огромно славље а сребро младе екипе из 2001. доказано није била случајност.

Пејнтсил у дуелу са Савиолом током финала младих репки 2001. Гана је изгубила утакмицу али добила одличну генерацију.

У Немачкој Гана добија доста тешку групу. Ту су четвороструки светски шампион Италија, сјајна екипа Чешке предвођена Недведом и увек неугодна Америка. Након почетног пораза од Италијана, долази дуел са Чесима. Да сте људе пре почетка првенства питали за пласман у овој групи свакако би 90 посто рекло да је пролазе Италија и Чешка. Чеси су такође две године раније играли најбољи фудбал на Еуру у Португалу и може се рећи незаслужено испали од Грка у полуфиналу. На ово СП су дошли са великим жељама. У другом колу против њих је играла екипа која први пут учествује на мундијалима и која је деловала као аутсајдер у групи. Ипак, головима Ђана и Мунтарија Гана добија први меч у историји светских првенстава и уз реми жабара са САД озбиљно се компликује групу Е. У последњем колу осокољене Црне звезде имају меч са Америком док Чешка стрепи против Италије за пролаз. У овом мечу истакли су се бивши играчи из наше Суперлиге. Најпре је Хамину Драман, бивши играч Звезде, постигао гол за 1-0 да би до краја полувремена то исто урадио Стивен Апија и поставио резултат на 2-1 који је Гана одбранила до краја текме и уз пораз Чешке од Италије отишла даље као друга у групи. Био је то огроман успех за ову екипу која је изненадила цео свет. У осмини финала нису имали среће и налетели су на бразилски дрим тим али опет имали су ту част да играју са њима ако ништа. Бразил добија 3-0 головима Роналда, Адријана и Зе Роберта. Међутим, резултат није приказивао право стање на терену јер је Гана током целог меча имала сјајне шансе које није успела да искористи. Ипак, одлично СП за њих и велико самопоуздање за наредне турнире.

2010. Гана остварује вероватно највећи успех у својој историји играјући мундијал у Јужној Африци. Иако су пред првенство остали без капитена Мајкла Есијена, уместо њега појавио се Ентони Анан који га је и више него достојно заменио и био један од стубова екипе на позицији централног и задњег везног. Екипи се пред првенство прикључио и Кевин Принс Боатенг, који је уместо Немачке одабрао Гану, за разлику од брата Жерома. Јако талентован играч који је додатно повећао квалитет и био један од најбољих у екипи током првенства. У екипи је било и других квалитетних и доста битних играча попут Асамое Ђана, Квадва Асамое, будућег играча Јувентуса, Принса Тагоеа, будућег љубимца Гробара. Истакао бих и голмана Кингсона који је бранио лудачки цело првенство. На клупи је био наш тренер Милован Рајевац који их је преузео две године раније. У првом мечу добијају нашу репку након несхватљиве руке Кузмановића у 16 метара. Ђан погађа са пенала и Црне звезде узимају сва три бода. Након ремија са Аустралијом губе од Немачке али и тако пролазе даље услед пораза Србије од Кенгура. Тако су се други пут узастопно обрели у осмини финала СП-а. Тамо су их сачекали Амери који су неочекивано били први у својој групи испред Капелове Енглеске. Меч је почео сјајно по Ганце голом Боатенга на самом почетку али се на крају отишло у продужетке. Тамо Асамоа Ђан решава утакмицу из сјајног утрчавања и продужава сан Црним звездама. На овом мечу се пре свега истакао голман Кингсон који је имао текму живота и брдо одбрана којима је спасао свој тим који је озбиљно пао крајем другог полувремена. Уследила је утакмица са Уругвајем у четвртфиналу, екипом са којом се састају управо у овој групи и којој ће хтети да се освете за све паре. Био је то болан пораз ове генерације Ганаца. Након два еврогола у првих 90 минута од стране Мунтарија, тазе освајача ЛШ-а и Форлана, тазе освајача Лиге Европе, отишло се у продужетке. Играо се завршни минут другог продужетка, Пејнтсил је центрирао, Боатенг пребацио лопту, Менсах главом одиграо до Апије који ту маши невероватну шансу са пет метара, заправо Суарез му блокира ударац са гол линије, лопта се одбија до Доминика Адије који главом шаље лопту ка голу а тамо Суарез поново интервенише... у стилу најбољих голмана, добија црвени и лопта иде на белу тачку. Ђан има шансу да одведе тим до полуфинала али погађа пречку и иде се у пенале. Колики је мудоња ипак Ђан је показао тако што је први пуцао одмах у пенал серији и овај пут погодио. Међутим, Уругвај добија пенале паненком Абреуа и иде у ново полуфинале док Гана остаје у сузама. Овај меч постао је један од најлегендарнијих у историји светских првенстава због дешавања пред крај меча. И некако, нико не прича о тој промашеној шанси Апије када је Суарез први пут изблокирао јер је стварно оно морао да да. Иако у шоку Ганци су могли да буду поносни на овај мундијал.

Тим Гане пред чувени меч са Уругвајем 2010.

Можда она Мијатова пречка и није тако трагична.

2014. су поново били у јако тешкој групи. Поново са Американцима и Немцима, а овај пут ту је био и Португал. И поред. Овога пута Американци су се реванширали за пораз 4 године раније и победили 2-1, реми са Немачком 2-2 дао је неку наду пред последњи дуел са Португалом али их је угасио Роналдо голом пред крај меча и нови пораз 1-2. Гана је завршила последња у групи са само једним бодом.

Гана је такође узела бронзу на ОИ 1992. у Барселони. Иако су их играли још 5 пута, нису остварили неки други запажем резултат.

Истакнутији играчи, утакмице, потези

Едуард Аквах - Други најбољи стрелац у историји репрезентације. Имао више голова него утакмица, 45 голова на 41 текми. Освојио први КАН са Ганом.

Квази Овусу - Трећи најбољи стрелац репке са 36 голова. Представљао екипу на ОИ 1972.

Абеди Пеле - Један од најпопуларнијих играча из ове земље. Освајао КАН 1982. уз друго место 1992. Такође имао велику каријеру у Европи где са Марсејом осваја ЛШ 1993 као и првенство Француске два пута. Сукоб са Јебоом се сматра разглогом слабих игара Гане након 92. Нашим људима познат и као противник Звезде у Барију 91. такође са Марсејом. Синови су му такође легендарни играчи Гане.

Тони Јебоа - Још један играч са завидном европском каријером. Играо у Лицу, Ајнтрахту и ХСВ-у где као нападач постиже велики број голова, неке и спектакуларне попут оног волеја са Лицом у ПЛ. Сребрн са Ганом 1992. на КАН-у. Са 29 голова 4. најбољи стрелац екипе.

Ричард Кингсон - Легендарни голман репрезентације. Са 93 текме трећи најзаступљенији уз један гол, иако са клубовима никад није имао среће да се негде устали. Бранио на два светска, 2006 и 2010. Издоминирао 2010. против САД-а у осмини.

Џон Менсах - Снажни дугогодишњи штопер репке и бивши играч Рена и Лиона. Снажни дугогодишњи штопер репке и бивши играч Рена и Лиона. Такође члан оне генерације из 2001. године. 81 текма за селекцију, сребро 2010. и бронза 2008. са КАН-а.

Стивен Апија - Бивши капитен тима. Са Ганом играо на 2 светска првенства, у Немачкој и Ј. Африци. Играо за Јуве, Фенер Парму... А каријеру завршио у нашој лиги у Војводини. Са Пармом узео куп Италије, са Јувентусом и Фенером лигу.

Сули Мунтари - 12 година у селекцији, шести на листи са 84 текме и уз то 19 голова. Играо на СП 2010. где се памти његов гол против Уругваја. Узео бронзу 2008 на купу Африке и један је од играча из генерације 2001 која је узела сребро. Бивши играч Интера са којим узима Лигу Шампиона и триплету сезоне 2009-10. Играо и за Милан, Удинезе, Портсмут.

Мајкл Есијен - Мурињов миљеник и вероватно најзвучније име икада из Гане иако није и у топ 10 по броју наступа. Наступао на СП 2006 и 2014 а 2010 пропустио због повреде. Члан генерације из 2001 а са Црним звездама има сребро и бронзу са купа нација. Магична клупска каријера где је играо за Челси, Реал Мадрид, Милан, Лион. Освојио ЛШ 2012. са Челсијем уз пораз од Манчестера у финалу 2008. Ту су још 2 Премијер лиге, 4 ФА купа, Лига куп, као и две лиге и два купа са Лионом.

Андре Ајув - Тренутни капитен и један од најлегендарнијих репрезентативаца. Са 109 мечева изједначен са Асамоом Ђаном али ће га престићи ускоро и постати рекордер. Уз то дао и 23 гола. Два пута губио финале КАН-а. Добро познат свим љубитељима Премијер лиге у којој је кроз 6 година играо за Свонси и Вест Хем. Уз то дуго година раније играо и за Марсеј у којем је и поникао. Ово ће му након Немачке и Ј. Африке бити треће светски првенство. Ћале му Абеди Пеле.

Џордан Ајув - Брат од Андреа и син Абеди Пелеа. А имају још једног брата фудбалера Ибрахима, нешто мање успешног. Ово ће му бити друго СП. 83 меча и 19 голова за репку. Вероватно ће ускоро те скорове побољшати. Као и буразер поникао и играо дуго за Марсеј а касније и Свонси, као и Кристал Палас и Астон Вилу.

Асамоа Ђан - Апсолутна легенда репке и Ганин Мијатовић. 109 текми и чак 51 гол по чему је рекордер. Два пута губио финал КАН-а и једном узео бронзу. Играо на три светска првенства. 2006. против Чешке постигао први гол за Гану икада на мундијалима који је уз то био и најбржи на том првенству. Познат по партијама за Сандерленд, Удинезе и Рен као и по оном несрећном пеналу против Уругваја.

Битније текме:

- Прва титула на КАН-у 1963. Убрзо су стигле нове 3.

- Последње финале КАН-а које су добили. Већ 40 година чекају на нови. Од тада су три пута губили финала.

- Победа над љутим ривалом Египтом и пласман младе репрезентације у финале СП до 20 година, генерација која ће касније носити А репрезентацију.

- Први голови, бодови и победа на мундијалу 2006. против Чешке.

- И поред убедљивог пораза показали су зубе светском шампиону и дрим тиму и одиграли добар меч за своју душу. Наравно, прва осмина финала икада за њих.

- 2010 у Јужној Африци, на свом континенту, иду корак даље у четвртфинале након победе на САД-ом.

- Догађај који је вечито повезао ове две земље.

- Лудачка пенал завршница где су поново изгубили финале КАН-а, 2015.

- Последњи бод са СП за сад. Текма где су поштено намучили будуће шампионе света у Бразилу 2014.

Тренутна репстација

Гана је квалификације започела из друге рунде у групи од 4 екипе где је за длаку завршила прва испред Јужне Африке. Да су били други испали би из даљих квалификација. У трећој рунди сусрела се са Нигеријом и одиграла два ремија, најпре 0-0 код куће а онда и 1-1 у гостима и због гола у гостима отишла на СП. Иначе, само 3 месеца раније Гана је доживела дебакл на Купу афричких нација у Камеруну. У групи са Мароком, Коморима и Габоном завршила је последња са само једним бодом. Зато су многи били скептични поводом њиховог пласмана на мундијал нарочито јер је Нигерија била доста јак противник. Ипак, прошли су на своје треће од последња четири првенства света.

У екипи има доста познатих фаца. Браћа Ајув би требали бити ти који ће донети смиреност и искуство екипи као и Томас Парти као осигурач на средини терена, Парти који игра доста добро и сигурно ове сезоне у Арсеналу. Позади је и нови момак Тарик Лампти који се скоро одлучио за Гану уместо Енглезе и игра на позицији десног бека где је доста напредовао последње две године у Брајтону. Са њим по десној страни може бити удружен и фудбалер Звезде Букари који се такође нашао на списку. Поред Ламптија ће бити и штопер Амартија, солидан играч кога знамо из Лестера али ове сезоне брине његова форма. Инаки Вилијамс се такође определио за Црне звезде јер више није желео да чека позив Шпаније, за коју игра његов брат па се поново десило да су браћа подељена на једног у Гани и другог у некој другој репки. Иначе Инаки је један од најспремнијих играча на свету и недавно је оборио рекорд по броју узастопних утакмица у којима је стартова и сада их има преко 240. Невероватно. Иза нападача би требао да буде Мухамед Кудус, нова узданица Ајакса. Сад видим и да је Камал Сова добио позив а и био је добар у Брижу ове сезоне који је блистао у ЛШ. Он ће бити конкуренција Букарију по десној страни а може да иде и на место нападача.

Углавном брдо опција напред, поприличан ниво талента а да ли су уиграни видећемо. Први меч играју са Португалом, прво па мушко. Ако ту узму бод на коњу су јер им предстоји меч са Корејом где тркачки и физички могу да их издоминирају и можда већ тад направе крупан корак ка осмини финала. У последњем колу стиже Уругвај и против њих ће имати мотив па макар пукли прве две текме 10-0. Знамо сви и зашто.

[Grande Alessandro]

Kako cenite? Jel Portugal ispada još u grupnoj fazi?

https://mondo.rs/Sport/Fudbal/a1712931/ ... ugalu.html

[Koridor]

Sve je moguce mada da bi se to desilo moraju dvije izgubit
A da li ih Gana moze dobiti, nisam siguran.

[Monogamija]

Kako cenite? Jel Portugal ispada još u grupnoj fazi?

https://mondo.rs/Sport/Fudbal/a1712931/ ... ugalu.html

Meni deluju kakvi god da su, da mogu bar do 1/4 finala sa ovakvim sastavom. Jbg, imaju mnogo igrača koji jednim potezom rešavaju sve, kao i da je ovo takmičenje za koje ti ne treba poseban motiv

[Grande Alessandro]

Saglasan po pitanju sastava, ali sam više mislio na atmosferu u reprezentaciji posle ovoga sa Ronaldom...

Da li će ostati imuni na to?

Dovoljan je jedan loš dan i poraz od Gane, a onda treba da se vade protiv Urugvaja...jebeno...
Ili da ih J. Koreja dočeka u zadnjem kolu sa šansom za prolaz i da pod pritiskom pokleknu...

[Koridor]

https://sportal.blic.rs/fudbal/reprezentacija-srbije/katar-2022/pukla-bruka-na-mundijalu-i-pre-nego-sto-je-poceo-bukari-i-gana-nemaju-u-cemu-da-igraju/2022111613202773638?utm_source=facebook&utm_medium=social&utm_campaign=sportal.rs-page-post&fbclid=IwAR3XvccHGPEx1NgmrS1AtYBiJcasJmvwVidDQp9InC27B80I1m13I7NKGhE

[Veljkona22]

Ko u Montevjdeu

[Tileoleo]

Гледај Корејаца пет Кимова имају позади хахаха

[Monogamija]

Гледај Корејаца пет Кимова имају позади хахаха

Umesto moj do mojega sad je Kim do Kima

[medjutim]

Гледај Корејаца пет Кимова имају позади хахаха

[JNA]

Imaju valjda i na klupi još nekog Kima...