Бразил , службено Савезна Република Бразил држава је у Јужној Америци. Највећа је и најнасељенија држава Латинске и Јужне Америке, са више од 200 милиона становника, док је у светским размерама на петом по величини територије и на седмом по броју становника. Такође, Бразил је највећа земља португалског говорног подручја на свету. Главни град је Бразилија, а службени језик је португалски. Према северу се граничи са Венецуелом, Гвајаном, Суринамом и Француском Гвајаном; према северозападу се граничи са Колумбијом; према западу са Боливијом и Перуом; према југозападу са Аргентином и Парагвајем и према југу са Уругвајем. Бразил се граничи са свим државама Јужне Америке изузев Еквадора и Чилеа. Део бразилске територије су и бројни архипелази, као што је Фернандо де Нороња, атол Рокас, Сао Педро и Сао Пауло, и Триндаде и Мартим Ваз.
ФУДБАЛ У БРАЗИЛУФудбалска репрезентација Бразила национални је фудбалски тим који представља Бразил у међународним такмичењима; под контролом је фудбалског савеза Бразила (CBF), владајућег тијела за фудбал у Бразилу. Члан је ФИФА од 1923, док је члан Конмебол-а од 1916. године.
Бразил је најуспјешнија репрезентација на Светском првенству, главном међународном фудбалском такмичењу, које су освојили пет пута: 1958, 1962, 1970, 1994 и 2002. године.
Бразил је једина репрезентација која је учествовала на сваком Светском првенству, без изузетака, као и без учешћа у било каквом плеј офу, тј баражу. Бразил је најуспешнија репрезентација на Купу конфедерација, са четири титуле: 1997, 2005, 2009. и 2013. године.
У ЕЛО рангирању, покренутом 1962. Бразил је на првом месту са најбољим просечним ранкингом и на трећем месту са највећим ранкигом икада, иза Мађарског златног тима и Немачког тима из 2014. Многи коментатори, фудбалски експерти и бивши фудбалери сматрају бразилски тим из 1970. године најбољим фудбалским тимом икада, док се и остали бразилски тимови налазе при врху листе најбољих икада, као на пример бразилски тим из периода 1958—1962, са почасним помињањем тима из 1982.
Бразил је једина репрезентација која је Светско првенство освојила на четири различита континента: једном у Европи (1958), једном у Јужној Америци (1962), двапут у Северној Америци (у Мексику 1970 и у САД 1994 и једном у Азији (2002. Заједно са Немачком, Аргентином и Француском, Бразил је једина репрезентација која је освојила сва три међународна такмичења под ФИФА организацијом: Светско првенство, Куп конфедерација и Олимпијске игре; све четири репрезентације су такође освојиле своја континентална првенства. Такође, са репрезентацијом Шпаније дели рекорд од 35. утакмица без пораза. заредом. Честа је изрека везана за фудбал: „Енглези су га измислили, Бразилци су га усавршили.
НАЈБОЉИ ИГРАЧИ КРОЗ ИСТОРИЈУКо су најбољи бразилски играчи икада?
Није лако одговорити на то питање, с обзиром на запањујући низ талената које је јужноамеричка земља произвела током година.
По многим медијима следећих десет играча помогло је Бразилу да стекне репутацију духовног дома Лепе игре постигавши огроман успех у стилу.
KAKAПотрошених 8,5 милиона евра од стране Милана за Каку 2003. показао се као једна од погодба века, пошто је бразилски чаробњак упалио Сан Сиро, освојивши Златну лопту 2007. након што је Италијанима отпустио славу у Лиги шампиона .
Какин спој физичке и техничке способности учинио га је скоро незаустављивим перспективом у његовим најбољим годинама, али штета је што су повреде колена касније изазвале проблеме, посебно током разочаравајуће сезоне у Реал Мадриду.
ЖаирзињоМорате бити добри да бисте добили надимак као што је 'Ураган'.
Жаирзињо је био једна од највећих звезда бразилске екипе која је освајала Светско првенство 1970. године, турнира на којем је постао једини играч који је освојио највећу награду међународног фудбала док је постигао гол у свакој утакмици – рекорд који је остао до данас.
Разорно брз и клинички нападач формирао је смртоносну линију фронта са Пелеом и Тостаоом, али навијачи Енглеске га се можда неће сећати превише радо, захваљујући његовом дивном голу који је нокаутирао тадашње светске шампионе.
СократесСократес је био капитен бразилског тима са звездама из 1980-их. Са својом препознатљивом комбинацијом браде и траке за главу, квалификовани доктор је био елегантан играч и добар читалац игре који је такође имао велики утицај ван терена.
ЗикоПроглашен као нови Пеле у свом продору почетком 80-их, Зико се често сматра највећим Бразилцем који никада није освојио Светско првенство.
Постигао је невероватних 333 гола само на стадиону Маракана, довео је Фламенго до четири титуле првака, Купа Либертадорес и Светског клупског првенства, понижавајући Ливерпул Кенија Далглиша победом од 3-0 у последњем 1981.
РивалдоРивалдо је постигао вероватно највећи хет-трик икада, док је такође играо поред Роналдиња и Роналда у вероватно најкласнијој тројци свих времена када је Бразил победио Светско првенство 2002.
Могао је да уради све – савијање слободних удараца, далекометне ударце, брзе промене правца, а нападач је освојио Златну лопту 1999. након што је Барселону водио до титуле у Ла Лиги и Бразила до славе у Копа Америци.
РомариоКлинички, ледени финишер који се може похвалити одличном контролом лопте, Ромариов рекорд од 55 голова у 70 утакмица Бразила је само иза Пелеа, Роналда и Нејмара на ранг листи свих времена.
Врхунац његове међународне каријере догодио се у САД ’94, где је проглашен за играча турнира након што је постигао пет голова, док је титулу првака освојио у Васко да Гами, ПСВ Ајндховену и Барселони.
РоналдињоНасмејани мађионичар је био један од најприроднијих забављача који је икада играо игру.
Роналдињова брзина размишљања и извођења, да не помињемо сјајну кутију трикова које је могао да употреби да пронађе пут поред противника, учинила га је атракцијом коју треба гледати сам по себи.
Победник Светског првенства 2002. године, Роналдињо је тада постигао невероватних 50 голова у две сезоне из нападачког везног реда док је био у Барселони како би помогао каталонском клубу да освоји Лигу шампиона, а себи Златну лопту 2005. године.
ГаринчаУругвајски писац Едуардо Галеано једном је изјавио да „у читавој историји фудбала нико није усрећио више људи“ од Гаринче.
Бразилски великан рођен је са искривљеном кичмом и неравним ногама, што му је дало надимак „Анђео савијених ногу“, али се то никада није показало на фудбалском терену јер је из забаве правио будалу од дефанзивца својом блиставом способношћу дриблинга.
Гаринча је био један од најбољих играча на Светском првенству 1958, пре него што је скоро сам довео своју земљу до успешне одбране титуле четири године касније у одсуству повређеног Пелеа.
Роналдо„О Феномено“ није требало дуго да његово име постане познато широм света. Своју прву титулу ФИФА светског играча године освојио је са 20 година 1996. године, две године након што је био неискоришћени члан бразилске екипе која је освајала Светско првенство у САД, а затим је освојио две Златне лопте и постао први стрелац на Светским првенствима – све док га 2014. није надмашио Мирослав Клосе.
Експлозивни нападач постигао је 420 голова током своје каријере, заслепљујући публику у Барселони, Интеру из Милана и Реал Мадриду и освојио две Златне копачке на Светском првенству. Да није проблема са повредама који су мучили његову каријеру, његов број би био још већи.
ПелеСа само 17 година, Пеле је постигао шест голова на Светском првенству 1958. у Шведској.
Био је најмлађи играч икад који је постигао гол у финалу, постигао је дуплу дупљу за победу Бразила над домаћинима, а освојио је још два пута највећу награду међународног фудбала, 1962. и 1970. године – нешто што до сада није постигнуто.
На клупском нивоу, Пеле је предводио златну еру за Сантос, где су освојили две титуле у Купу Либертадорес и Интерконтинентални куп 1962. и 1963. године, а док је окачио копачке, нападач је имао 1.279 голова.
ТИМ ЗА КАТАР 2022Голмани: Алисон, Едерсон, Вевертон
Одбрана: Данило, Дани Алвеш, Алекс Сандро, Алекс Тељес, Тијаго Силва, Едер Милитао, Бремер
Везни ред: Каземиро, Фабињо, Бруно Гимараеш, Фред, Лукас Пакета, Евертон Рибеиро
Напад: Нејмар, Винисијус Жуниор, Габријел Жесус, Антони, Рафиња, Ричарлисон, Габријел Мартинели, Родриго, Педро
КЉУЧНИ ИГРАЧИБразилски играчи за овај турнир изгледају заиста застрашујуће за све остале, посебно на позицијама напред. Поред своје звезде, Нејмара, имају играче као што су Винисијус Јуниор, Габријел Хесус, Габријел Мартинели, Ричарлисон, Рафина и Роберто Фирмино; све то су позната имена у светском фудбалу. Са оваквом дубином која је менаџеру на располагању, Бразил ће имати на располагању много опција ако неке утакмице не планирају, што би им могло дати предност у тесним мечевима.
Нејмар је већ више од једне деценије дечко са плаката за Бразил. Пошто је уживао у запањујућој клупској каријери, освојио је европски куп за Барселону и неколико титула у лиги за Пари Сен Жермен, волео би да својој колекцији дода још међународних медаља пре него што се удаљи од националног тима. Он већ има Копа Америка, освојен 2019. након што је у финалу победио Перу. Светско првенство би крунисало величанствено успешну каријеру фантастичним знаком узвика, јер многи људи очекују да ће ово бити његов последњи наступ на највећем светском турниру.
РАСПОРЕД24. новембар: Бразил – Србија
28. новембар: Бразил – Швајцарска
02. децембар: Бразил - Камерун
ШВАЈЦАРСКА
Швајцарска, званично Швајцарска Конфедерација, федерална је парламентарна република у средњој и западној Европи. Чини је 26 кантона и град Берн, који је седиште федералних власти, заузима површину од 41.285 км², континентална је држава географски подељена између Алпа, Швајцарског платоа и Јуре. Иако Алпи заузимају већи дeо територије, отприлике 8 милиона становника Швајцарске претежно је концентрисано на платоу, где се и налазе највећи градови: међу њима су два глобална града и привредна средишта Цирих и Женева. Швајцарска се граничи са Италијом на југу, Француском на западу, Њемачком на северу и Аустријом и Лихтенштајном на истоку.
Фудбал у Швајцарској
Фудбалска репрезентација Швајцарске национални је фудбалски тим који представља Швајцарску на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Швајцарске.
Најбољи резултат швајцарске репрезентације на Светском првенству је четвртфинале, три пута су то остварили 1934, 1938. и када је земља била домаћин првенства 1954. године. Швајцарска је такође освојила сребро на Олимпијади 1924. године. Омладински тимови су били успешнији, освајајући Европско првенство до 17 година 2002. и Светско првенство до 17 година 2009. године
.
На Светском првенству 2006. у Немачкој Швајцарска је у групној фази играла против Француске, Јужне Кореје и Тогоа. Прва утакмица против Француске завршена је без голова. У наредне две утакмице групне фазе Швајцарска остварује победе и квалификовала се у осмину финала као победник групе. У осмини финала противник је била Украјина. Након регуларног дела утакмице и продужетака није било голова па се приступило извођењу једанаестераца. Фудбалери Швајцарске су промашили три једанаестерца и тако је Украјина прошла у четвртфинале.
Швајцарска је била домаћин Европског првенства 2008. заједно са Аустријом. Као и на претходним наступима, нису прошли групну фазу. На Европском првенству 2016. у Француској прошли су у осмину финала, што је најбољи резултат у историји.
Најбољи играчи кроз историјуДок одбројавамо дане до почетка Светског првенства да погледамо на 10 најбољих играча у историји швајцарског фудбала.
Стивен Хенчоз - Име добро познато љубитељима енглеског фудбала, Стефан Хенчоз је већину своје клупске каријере провео у Премијер лиги након периода у родној Швајцарској и Немачкој. Његов најзапаженији период дошао је са Ливерпулом, где је провео шест година након што је прешао из Блекбурн Роверса 1999. године.
Јохан Вогел - За само шест наступа мање од једног века наступа за своју земљу, Јоханн Вогел је био капитен тима до свог повлачења са међународне сцене 2007. Током своје 12-годишње каријере на светској сцени, наступио је на два европска првенства и светском првенству 2006. године
Умберта Барбериса - Док се каријера Умберта Барбериса поклопила са релативно неплодним периодом у смислу великих такмичења за Швајцарску, његов утицај на међународној сцени и на клупском нивоу био је значајан.
Пошто је стекао име као лукаво крило у ФЦ Сиону, Барберис је наставио да проведе кратку чаролију у Грассхопперу пре дужег боравка и са Серветом и Монаком. Све у свему, освојио је две швајцарске титуле, четири швајцарска купа и још четири швајцарска лига купа док је свом трофеју додао титулу Лиге 1 и Куп Француске.
Кубилаи Туркилмаз - Швајцарски играч турског порекла, Кубилаи Туркилмаз једном је одбио да игра против Турске у међународном мечу из страха да ће бити означен као издајник. Међутим, није имао такве сумње против других тимова, што је Енглеска сазнала на своју цену када је постигао изједначујући гол против њих у првом мечу Еура 96.
Ипак, најлепши период у његовој швајцарској каријери дошао је на крају, пошто је нападач забио 14 пута у последњих осам мечева за национални тим. То му је довело до укупно 34 гола, што га је учинило најбољим стрелцем у историји Швајцарске у време његовог пензионисања.
Ален Гајгер - Док је стереотипни централни бек велика фигура са модрицама у срцу одбране, Ален Гајгер је разбио калуп током своје 20-годишње каријере. Са само 5'11", доказао је да висина и физичка способност нису предуслови да буде врхунски међународни дефанзивац.
Све у свему, одиграо је невероватних 112 наступа за своју репрезентацију, стављајући га иза само Хајнца Хермана на листи најбољих играча Швајцарске. Био је капитен тима на Светском првенству 1994. и на Еуру '96, где је одиграо последњи међународни наступ у ремију 1-1 против Енглеске - истог тима против којег је дебитовао 16 година раније.
Александар Фреј - Док се његова међународна каријера завршила усред олује критика сопствених навијача, нема сумње у допринос Александра Фреја националној постави. Наступио је на два европска првенства и на Светском првенству 2006. године, на последњем је два пута успео да постигне гол, пошто је Швајцарска изашла без примљеног гола.
Његов збир од 42 гола на међународној утакмици је најбољи у историји Швајцарске, док је његов однос од нешто мање од гола на утакмици такође импресиван. На клупском нивоу играо је са Дортмундом у Бундеслиги, као и уживао у боравцима у Француској и својој родној земљи.
Макс Абеглен - Више од 60 година Макс Абеглен је био сам као најбољи стрелац у историји Швајцарске. Његов број од 34 интернационална гола изједначио је само Кубилаи Туркиилмаз 2001. године, док је Алекандер Фреи од тада претекао оба играча.
Уобичајено познат као 'Ксам', Абегглен је започео своју међународну каријеру у великом стилу, постигавши хет-трик против Италије 1922. Постигао је још три гола на Олимпијским играма 1924. док је Швајцарска освојила сребрну медаљу, тек у финалу га је победио Уругвај.
Хајнц Херман - Још један чија се каријера поклопила са одсуством Швајцарске са великих међународних турнира, Хајнц Херман је ипак успео да сакупи импресивну листу почасти током својих играчких дана. Проводећи целу своју клупску каријеру у својој земљи, освојио је седам лигашких титула и три купа са три различита тима.
У тај избор су укључени и узастопни шампионати за Неуцхател Ксамак, први и до сада једини успех у титули у историји клуба. Иако је сребро можда недостајало на међународној сцени, Херман је ипак успео да одигра 118 наступа за Швајцарску - више од било ког другог играча.
Јозеф Хуги - Идол и Базела и швајцарске репрезентације, Јозеф Хуги је био плодан стрелац на клупском и међународном нивоу. За Базел је забио 224 пута у само 320 мечева током 14-годишњег периода са тимом.
Док је његова међународна каријера била релативно кратка у поређењу са другим именима на овој листи, Хуги је оставио трајан утисак са 22 гола у само 34 наступа. Његов најлепши тренутак догодио се на Светском првенству 1954. на домаћем терену, када је постигао шест голова, што је само побољшао сјајни Мађар Шандор Кочиш.
Стефан Шапуиза - Оснивач швајцарског тима током 1990-их, Стефан Шапуиза је завршио своју истакнуту каријеру са више од 100 утакмица за национални тим. За то време, наступио је на два европска првенства и на Светском првенству 1994., постигавши гол у победи од 4-1 над Румунијом у последњем.
Већину своје клупске каријере провео је у бундеслигашком гиганту Борусији Дортмунд, којој је помогао у златном периоду њихове историје. Тим је освојио узастопне титуле у лиги, а затим је уследио успех у Лиги шампиона 1996-97. Укупно је постигао више од 250 лигашких голова током своје каријере.Појединачно, нападач је четири пута проглашен за швајцарског фудбалера године, укључујући три године заредом између 1992. и 1994. У оквиру прославе јубилеја УЕФА-е, швајцарски ФА га је прогласио и за свог најистакнутијег играча у претходних 50 година.
ТИМ ЗА КАТАР 2022
KЉУЧНИ ИГРАЧИГранит ЏакаНе само да је други играч Швајцарске са највећим бројем утакмица, већ је и њихов најважнији играч. Он на Светско првенство долази у одличној форми за Арсенал, који предњачи у Премијер лиги. Џака превазилази дух швајцарског националног тима, играјући са сврхом и као капитен. Његова способност играња биће кључна за његов тим, осигуравајући да све везе буду валидне и са сврхом.
Бреел ЕмболоМлади нападач Монака добиће праву шансу да заблиста на највећој светској сцени, покушавајући да опонаша своју форму у Лиги 1 на Светском првенству. Он је један од најузбудљивијих талената које је Швајцарска имала последњих година, и чини се да коначно добија праву шансу да докаже своју вредност. Иако има само 25 година, већ има искуство играња у неким од најбољих европских лига, а пре него што је прешао у Монако играо је за Борусију Менхенгладбах.
РАСПОРЕД:24. новембар: Швајцарска – Камерун
28. новембар: Швајцарска – Бразил
02. децембар: Швајцарска – Србија
КАМЕРУН
Камерун, или званично Република Камерун, је држава у централној Африци. Граничи се са Нигеријом, Чадом, Централноафричком републиком, Републиком Конго, Габоном Екваторијалном Гвинејом и Гвинејским заливом. Камерун је био немачка колонија све до Првог светског рата, после кога је подељен између Француске и Британије. Француски Камерун је постао независан 1960. а 1961. се ујединио са Британским делом Камеруна чиме је створена Федерална Република Камерун. Године 1972. преименована је у Уједињена Република Камерун, а 1984. у Република Камерун. У Камеруну се користи преко 250 домородачких језика којима говори скоро 20 милиона људи. Званични језици земље су енглески и француски. Ову земљу често називају „Африка у минијатури” због њене геолошке и културне разноликости.
ФУДБАЛ У КАМЕРУНУ
Фудбалска репрезентација Камеруна је фудбалски тим који представља Камерун на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Камеруна. Камерун се укупно квалификовао седам пута на Светско првенство - 1982, 1990, 1994, 1998, 2002, 2010 и 2014. више него било која друга Афричка нација. Камерун је први афрички тим који је успео да стигне до четвртфинала на Светском првенству, то се десило на Светском првенству 1990. када су у четвртфиналу у продужецима изгубили од Енглеске са 3:2. Такође је освојио и 4 Афричка купа нација и златну медаљу на Летњим Олимпијским играма 2000.
НАЈБОЉИ ИГРАЧИ КРОЗ ИСТОРИЈУТомас Н’КоноТомас Н’Коно је био легендарни голман који је два пута освојио Златну лопту у Африци, што га је чинило јединим штопером који је то урадио. Играо је између палица у чувеној камерунској трци за Светско првенство у Италији 90.
Бивши човек Еспанола је препознат као један од највећих афричких голмана свих времена, али се борио за велика признања на клупском нивоу, што је једини разлог што није на вишем месту на овој листи.
ЛоренЛорен је била кључни део златне ере Камеруна касних 1990-их и раних 2000-их. То је било када су два пута били шампиони Африке, а освојили су и олимпијско злато.
Лоренов квалитет је такође био значајан на клупском нивоу, где је био део Арсеналових „непобедивих“, као и да је освојио још једну титулу у Премијер лиги са Арсеналом Лорен је освојио четири ФА купа на енглеском тлу и три са Арсеналом, пре него што је прешао у Портсмут где га је освојио по четврти пут 2009. године.
ЖеремиЖереми је такође био члан златне ере заједно са Лореном, и био је један од кључних играча два велика тима Челсија и Реал Мадрида.
У првом случају, он је увек био поуздан за Жозеа Муриња, својом способношћу да доследно разбија игру и спречава контранападе. Такође је освојио две титуле у Премијер лиги док је био у Лондону.
У Мадриду је освојио титулу Шпаније. Међутим, много значајније у погледу његовог наслеђа биле су његове две титуле у УЕФА Лиги шампиона - подвиг који мало Камерунац може да оствари.
Рогер МилаРоџер Мила је два пута проглашен афричким играчем године и био је највећи играч Африке 1900-их. ЦАФ га је чак прогласио афричким играчем века.
Роџер Мила је имао мало успеха у погледу великих одличја у Европи, али се његова улога у највећем светском првенству у Камеруну 1990. не може занемарити.
Са 38 година постигао је четири гола у Италији и сваки је прославио својом култном прославом иза корнер заставице.
Нападач се вратио и на Светско првенство 1994. и постигао гол против Русије и постао најстарији играч који је икада постигао гол на Светском првенству - рекорд који је до данас.
Мила је освојио две титуле Купа афричких нација 1980-их. Иако се борио да прикупи велике почасти на клупском нивоу, његов рекорд је био беспрекоран у Камеруну и Француској.
Пронашао је мрежу 405 пута у каријери од 666 утакмица.
Семјуел Ето'оМесто број један несумњиво припада Самјуелу Етоу, и он би вероватно остао на овој позицији када би рангирао целу Африку.
Још један члан златне генерације око 2000-их, био је елитни нападач у европском фудбалу, освајајући троструке тројке.
Када је отишао из Барсе у Интер, освојио је два Купа Европе, домаће купове и титуле домаће лиге у само две сезоне.
Ето'о је два пута 2005. и 2006. именован у ФИФА ФИФПро најбољих 11.
Ето'ов национални рекорд постигнутих голова је такође био веома импресиван, постигао је скоро један гол на свака два наступа. Његов удио од 56 голова чини га рекордним стрелцем Камеруна, а такође држи рекорд на Афричком купу нација са 18 голова.
Године 2021. именован је у афрички мушки тим снова свих времена Међународне фудбалске федерације за историју и статистику.
Нападач се повлачи као један од најсмртоноснијих нападача свих времена, а цела Африка се угледа на Етоа као на једног од највећих фудбалера који је континент икада произвео!
ТИМ ЗА КАТАР 2022
Кључни играчиВенсан АбубакарКаријеру је почео у Котон Спорту, а 2010. године је потписао за Валансјен. Након три сезоне отишао је у Лорјан] где је прву сезону завршио међу најбољим стрелцима са 16 голова.
Постао је играч Порта 24. августа 2014. године. Дебитовао је против Виторије 14. септембра. Први гол за Порто постигао је против БАТЕ Борисова у Лиги шампиона. Први лигашки гол постигао је против Аруке.
Наредне сезоне је играо чешће и ту прилику искористио па је постигао укупно 18 голова. 2016. отишао је на позајмицу у Бешикташ. У турском клубу се показао одлично, а након повратка у Порто је играо неупоредиво мање због повреде предњег укрштеног лигамента колена. У 2020. години се вратио у Бешикташ, а 2021. потписао је уговор са Ал Насром.
За Камерун је дебитовао на пријатељској утакмици 29. маја 2010. против Словачке. Први гол је постигао на пријатељској утакмици против Пољске. У финалу Афричког купа нација 2017. против Египта постигао је победоносни гол за победу од 2:1.
Жан-Ерик Максим Шупо-МотингЖан-Ерик Максим Шупо-Мотинг, професионални је камерунски и немачки фудбалски нападач који тренутно игра за репрезентацију Камеруна и немачки Бајерн Минхен.
Шупо-Мотинг је каријеру отпочео у Хамбургеру, а деби у Бундеслиги имао је августа 2007. године. Сезону 2009/10. је провео на позајмици у Нирнбергу. Годину дана касније отишао је у Мајнц. После три проведене сезоне у Мајнцу, Мотинг је потписао за Шалке 2014. Постао је првотимац Плавих краљева а укупно је за њих одиграо 100 утакмица. Енглески Стоук сити довео је Мотинга 2017. У Премијер лиги је провео једну сезону пре но што се придружио француском Париз Сен Жермену 2018. године. Пошто му је истекао уговор с Парижанима, Шупо-Мотинг се придружио Бајерну из Минхена без обештећења 2020. године.
РАСПОРЕД:24.новембар: Камерун – Швајцарска
28.новембар: Камерун – Србија
02.децембар: Камерун – Бразил
СРБИЈА
Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија броји око 9 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута српски динар.
ФУДБАЛ У СРБИЈИ
Фудбалска репрезентација Србије је репрезентација под контролом Фудбалског савеза Србије, представља Србију у међународним фудбалским такмичењима.
Највеће успехе репрезентација је направила освајањем четвртог места на Светском првенству 1930. и 1962. године. Такође, два пута су играна и финала Европског првенства, 1960. и 1968. године. На Олимпијском фудбалском турниру у Риму 1960. године освојена је златна медаља. Утакмице као домаћин репрезентација најчешће игра на стадиону Рајко Митић и на стадиону Партизана, који се налазе у Београду. Репрезентација Србије, од 2006. године, има надимак Орлови, а пре тога је због својих препознатљивих дресова, репрезентација имала надимак Плави. ФИФА и УЕФА третирају репрезентацију Србије као наследницу медаља и успеха Југославије. Највише наступа у репрезентацији има Бранислав Ивановић са 105 одиграних утакмица. Најбољи стрелац је Александар Митровић.
ЈУГА, СРБИЈА И ЦРНА ГОРА И СРБИЈА НА ВЕЛИКИМ ТАКМИЧЕЊИМА ОД 90ИХПоред суспензије са Европског првенства у Шведској, репрезентација новоформиране СР Југославије није могла да учествује у квалификацијама за Светски шампионат у САД 1994. године, а због касног укидања санкција, крајем 1994. године, пропуштен је и почетак квалификационог циклуса за Европско првенство 1996. године. Своју прву званичну утакмицу после укидања санкција, са новим селектором, Слободаном Сантрачем, Југославија је одиграла 23. децембра 1994. године у Порто Алегреу против актуелних првака света, репрезентације Бразила. Сусрет је завршен победом Бразила од 2:0. Током 1995. године, репрезентација је играла искључиво пријатељске утакмице и спремала се за нови квалификациони циклус.
Светско првенство у Француској 1998. годинеЖреб за Светско првенство 1998. године одредио је да репрезентација игра у групи Ф са Немачком, а поред њих још су се нашле селекције САД и Ирана. У првом колу, побеђен је Иран са 1:0, а једини погодак у 73. минуту из слободног ударца постигао је Синиша Михајловић. У мечу против Немачке, „плави” су водили голом Дејана Станковића (гол је касније приписан Предрагу Мијатовићу), а на 2:0 резултат је у 52. минуту повећао Драган Стојковић. Немци су у само шест минута дошли до изједначења. Прво, аутоголом Синише Михајловића у 72. минуту, а онда и голом Оливера Бирхофа у 78. за коначних 2:2. У задњем колу, минималним резултатом побеђена је селекција САД, па је Југославија обезбедила осмину финала Светског првенства.
Као другопласирана из групе Ф, Југославију је у осмини финала чекала првопласирана селекција из групе Е, а то је била Холандија. Холанђани су били далеко бољи ривал у првом полувремену и своју иницијативу су крунисали голом у 38. минуту преко Дениса Бергкампа. Међутим, у наставку, Југославија је заиграла знатно офанзивније. У 48. минуту Слободан Комљеновић постиже изједначујући гол за 1:1. А недуго након тог гола, после дуела у шеснаестерцу, Јап Стам непрописно зауставља Владимира Југовића, а судија Хосе Гарсија Аранда показује на пенал. Најстрожу казну у водећи гол није претворио Предраг Мијатовић, већ је погодио пречку па је резултат остао нерешен све до пред крај утакмице. У судијској надокнади Едгар Давидс је постигао гол и тако елиминисао Југославију са Светског првенства. Одмах по повратку, Слободан Сантрач је поднео оставку на место селектора.
ЕУРО 2000По први пут се од 2000. године Европско првенство одржавало у две земље: Белгији и Холандији. Репрезентација Југославије се после шеснаест година вратила на Европско првенство и била је смештена у Белгији у групи Ц, заједно са репрезентацијама: Словеније, Норвешке и Шпаније.
Селектор Вујадин Бошков одлучио се да на ово првенство поведе искусан састав са само једним дебитантом, тинејџером из Партизана, Матејом Кежманом. Са репрезентацијом Словеније одигран је занимљив меч, који је на крају завршен резултатом 3:3. У много затворенијем мечу другог кола савладана је Норвешка поготком Милошевића. На овом сусрету у 87. минуту дебитовао је Матеја Кежман који је након непуног минута добио црвени картон. Ово је најбрже искључење у историји Европских првенстава. Меч задњег, трећег кола, уједно је био и најбољи на целом шампионату у избору УЕФА. Југославија је одличном игром дошла у вођство у 30. минуту, поново акцијом Друловић - Милошевић. Осам минута касније Шпанија преко Алфонса долази до изједначења. Дејан Говедарица у 50. минуту доноси ново вођство које, већ у наредном нападу, анулира Педро Мунитис за 2:2. Слободан Комљеновић је дао гол у 75. минуту за 3:2. Међутим, у судијској надокнади од пет минута Шпанци прво преко Мендијете из пенала долазе до изједначења, а у 95. минуту Алфонсо постиже гол за коначних 4:3. Захваљујући нерешеном резултату између Словеније и Норвешке, репрезентација је заузела другу позицију и пласман у четвртфинале.
У четвртфиналу Холандија је пред домаћом публиком у Ротердаму убедљиво победила са 6:1, а у 92. минуту Саво Милошевић постигао је утешни погодак. Био је то најтежи пораз репрезентације Југославије још од Светског првенства 1930. године у Уругвају када је идентичним резултатом поражена од Уругваја у полуфиналу.
Светско првенство у Немачкој 2006. годинеНеколико недеља пре почетка првенства, 21. маја 2006.година Црна Гора се на референдуму о независности отцепила од Србије. Ипак, одлуком свих у савезу, на првенство се отишло, по последњи пут, под именом Србија и Црна Гора, иако је, као и на Европском првенству за ватерполисте исте године, Србија могла да наступи као независна. У групи Ц на првенству, селекција Србије и Црне Горе била је смештена заједно са: Аргентином, Холандијом и дебитантом репрезентацијом Обале Слоноваче.
Први меч, против Холандије завршен је победом „Лала”, пошто је у 18. минуту Арјен Робен постигао погодак. До краја сусрета, Србија и Црна Гора је створила већи број прилика, била близу изједначења, али се резултат није мењао.
Меч другог кола донео је прави дебакл репрезентације, Аргентинци су повели већ у шестом минуту преко Максија Родригеза, а до краја постигли чак шест голова и тако у сенку бацили импресивну одбрану коју је Србија и Црна Гора имала у квалификацијама. Шести гол за Аргентину био је уједно и први на Светским фудбалским првенствима, тада младог Лионела Месија. У задњем мечу без резултатског значаја против Обале Слоноваче, Србија и Црна Гора је одлично стартовала. Никола Жигић и Саша Илић су до 20. минута већ довели репрезентацију у вођство. Међутим, уз два поготка Аруна Диндандеа у 37. и 67. минуту дебитант на шампионату се, резултатски вратио у сусрет. У 86. минуту досуђен је још један једанаестерац за Обалу Слоноваче који у победнички гол претвара Бонавентура Калу. На овом шампионату по последњи пут је интонирана химна „Хеј, Словени”, а Саво Милошевић постао је први репрезентативац који је одиграо 100. утакмица за национални тим.
СВЕТСКО ПРВЕНСТВО 2010. ГОДИНЕ
Своје једанаесто учешће на Светским првенствима, Србија је почела 13. јуна против Гане на Лофтус Версфелд стадиону у Преторији и изгубила резултатом 1:0. Орлови су играли са играчем мање од 74. минута, јер је Александар Луковић добио други жути картон и примили гол са пенала у 85. минуту након играња руком у шеснаестерцу Здравка Кузмановића.
Након тог пораза, чекао их је један од фаворита за освајање, селекција Немачке. На Нелсон Мандела Беј стадиону у Порт Елизабету Србија је повела голом Милана Јовановића у 38. минуту. На руку српских играча ишло је и искључење Мирослава Клосеа у 12. минуту меча. Ипак, да сусрет не протекне без додатних узбуђења, побринуо се Немања Видић. У скоро прекопираној ситуацији као из првог меча када је Здравко Кузмановић играо руком у казненом простору, овога пута то је урадио тада најбољи дефанзивац планете, па је Немачка имала једанаестерац у 60. минуту. Најстрожу казну у погодак није претворио Лукас Подолски пошто је његов ударац одбранио Владимир Стојковић. Он је тако постао први голман Србије који је одбранио једанаестерац неком играчу на Светском првенству (Томислав Ивковић одбранио је једанаестерац Марадони тек у пенал серији на Мундијалу 1990. године). До краја сусрета, Србија је створила још једну одличну прилику, али је Никола Жигић погодио пречку па се резултат није променио.
У завршном трећем колу групе Д, 23. јуна, Србија је против Аустралије у првом полувремену пропустила неколико одличних прилика да поведе. „Кенгури” су повели са 1:0 из прве праве прилике у 69. минуту преко Тима Кахила, да би четири минута касније, Холман постигао и други гол за Аустралију. Тек у 84. минуту, након ударца Зорана Тошића, гол за Србију на тој утакмици је постигао Марко Пантелић. Србија је тако ово првенство завршила на 23. месту.
СВЕТСКО ПРВЕНСТВО 2018. ГОДИНЕОдмах по окончању квалификација за Светско првенство у Русији са места селектора репрезентације смењен је Славољуб Муслин. Као један од разлога за његову смену председник фудбалског савеза, Славиша Кокеза, навео је непозивање једног од најталентованијих играча, Сергеја Милинковић Савића. На позицију селектора постављен је Муслинов помоћник и некадашњи репрезентативац, Младен Крстајић.
Први потез који је изазвао доста негодовања у јавности била је промена капитена. Уместо Бранислава Ивановића капитенска трака додељена је Александру Коларову фудбалеру Роме.
Жребом за Мундијал, крајем 2017. године, Србија је, из четвртог шешира, смештена у групу Е, заједно са репрезентацијама: Швајцарске, Костарике и Бразила. У припремама за шампионат у Русији, репрезентација Србије у 2018. години имала је два пораза (Мароко 2:1, Чиле 1:0) и две победе (Нигерија 2:0, Боливија 5:1).
Светско првенство у Русији, репрезентација је почела победом. У мечу где је Србија била бољи ривал, пресудни тренутак одиграо се у 56. минуту, када је из слободног ударца водећи гол за Србију постигао је капитен тима, Александар Коларов. До краја, „Орлови” су сачували свој гол и шампионат отпочели победом. На овом сусрету Бранислав Ивановић забележио је 104. наступ за репрезентацију и тако постао рекордер у овој категорији. Пресудни сусрет другог кола против одигран је против Швајцарске. Меч је почео добро за репрезентацију Србије која је повела у 5. минуту голом Александра Митровића након центаршута Душана Тадића. Већ на старту другог полувремена Швајцарска долази до изједначења голом Гранита Џаке. Селектор Младен Крстајић желео је да дође до победе, па је извукао, упркос противљењима остатка тима, Луку Миливојевића и убацио младог нападача Црвене звезде, Немању Радоњића. При резултату 1:1, главни арбитар, Феликс Брих оштетио је репрезентацију Србије јер није досудио прекршај над Александром Митровићем у казненом простору Швајцарске у 66. минуту, а такође није ни контактирао ВАР собу. У судијској надокнади сусрета, Џердан Шаћири, успева да побегне Душку Тошићу и постигне гол за 2:1 и тако донесе Швајцарској веома важну победу. Због прослављања голова на провокативан начин који је имао политичку конотацију, Џердан Шаћири и Гранит Џака кажњени су новчано од стране ФИФЕ. Да би прошла у осмину финала Србији је била потребна победа над Бразилом, а нерешен резултат је долазио у обзир само у случају пораза Швајцарске од Костарике. Бразил је победио са 2:0, а убедљивију победу Бразилаца спречио је српски голман Владимир Стојковић.
ТИМ ЗА КАТАР 2022Још чекамо Пиксија да објави састав
КЉУЧНИ ИГРАЧИ
Сергеј Милинковић-СавићСергеј Милинковић-Савић је један од најбољих играча Србије и играч који комбинује сирову снагу са класом разоружавања, грађу центарфора (висок је 1,91 метар) и контролу лопте 10. Може да разбија нападе, ствара шансе, тактички је проницљив и има око за гол. Укратко, тешко је направити рупе у његовој игри и он ће бити један од Стојковићевих играча.
Уводна утакмица Србије на репрезентацији 2022. против Бразила буди лепе успомене за Милинковић-Савић, који је играо у победи Србије од 2-1 над Јужноамериканцима у финалу ФИФА У-20 Светског првенства 2015.
Милинковић-Савић се од тада етаблирао као један од најбољих везних играча у Серији А и удварају му водећи европски клубови, који је прошле сезоне уписао 11 голова и 12 асистенција за Лацио.
ДУШАН ТАДИЋКапитен репрезентације Србије Душан Тадић напуниће 34 године 20. новембра - на дан отварања Светског првенства. Крилни фудбалер је одрастао у Војводини и провео четири године играјући за Саутемптон пре него што је 2018. прешао у Ајакс где је постао кључни играч, помажући екипи Ередивисие да стигне до полуфинала УЕФА Лиге шампиона 2019. Он носи капитенску траку за клуб као као и земља.
Тадић је прошле сезоне постигао 16 голова и 22 асистенције за гиганта из Амстердама, док је у претходној сезони постигао 22, односно 25 асистенција. Његова креативност, непредвидивост и несебичност биће од кључног значаја за трофејне наде Србије у Катару.
Душан ВлаховићДушан Влаховић, са 22 године, већ је једна од водећих звезда Серије А. Након што је крајем јануара прешао из Фиорентине у Јувентус, што је потез који је подржао и сам Стојковић, нападачу није требало времена да се скраси, постигао је девет голова за своје нове послодавце поред 20 колико је имао раније у кампањи за Ла Виолу.
Ове сезоне, нападач рођен у Београду наставио је тамо где је стао, поставши један од ретких истакнутих играча у посрнулом Јувентусовом тиму који се иначе бори за форму и спутан повредама.
Влаховић је центарфор са задивљујућим физичким присуством и вештом за креирање одлучујућих прилика. Немилосрдна машина за постизање погодака, он више воли да иде директним путем до гола, а не стрпљивом игром нагомилавања, користећи финте, експлозивне налете темпа и чисту снагу како би се пробио у свемир и прошли противнике. Није изненађујуће да је обожавалац Ерлинга Халанда, чијим се стопама нада да ће кренути: „Можда је дрско, али уз посвећеност, и ја могу да стигнем тамо.“
Александар МитровићНезадрживи мета и успешан ударац главом, Митровић је идол међу навијачима Србије. Он је један од оних играча који буквално уноси страх у противничку одбрану.
2015. године, када га је купио Њукасл, његов омиљени дечачки клуб поред Партизана, најавио је долазак следећим упозорењем за дефанзивце Премијер лиге: „Они ће да ме шутну – а ја ћу да им узвратим. Покупио сам неколико ожиљака током утакмица. То доказује да сам спреман да идем тамо где боли. Ако то значи да ћу постићи гол, ставићу главу било где.” Према Тхе Телеграпху, његов отац је рекао да би "био криминалац или кик боксер" да не игра фудбал.
Током година Митровић је вредно радио на свом темпераменту, сводећи ексцесе на минимум и каналишући свој такмичарски нагон. Са скоро 28 година, нападач рођен у Смедереву је и даље на врхунцу игре и никако није спреман да преда мантију надолазећем Влаховићу. Био је незаустављив за Фулам прошле сезоне у Чемпионшипу са Фуламом, постигао је 43 гола на 44 утакмице, а такође је у рекордној форми са репрезентацијом. Његов ударац против Португала који је изборио директне квалификације за Катар 2022., прескочивши плеј-оф, био је његов 44. за Србију, а од тада је повећао свој зброј на 46, што га држи далеко испред на листи стрелаца свих времена Србије.
ФИЛИП КОСТИЋ„Он покрива цело лево крило, горе и доле. Филип комбинује врхунску способност трчања са одличном прецизношћу у својим крстовима. Када је Костић на терену, знате да долазе крстови. И скоро сви су опасни."
Овако је Стојковић за Тутоспорт описао Костићев стил игре на питање о трансферу крилног играча у Јувентус у августу. Костић и Влаховић су скројени један за другог и њихове припреме за Светско првенство су ефективно почеле још у августу, када је почела сезона Серије А. Имају три месеца да усаврше своје офанзивно партнерство, што ће без сумње бити истакнуто у Стојковићевим плановима.
Костићев модус операнди је једноставан, линеаран и на моменте елементаран: повуците лопту уз крило и пређите је. Углавном делује на левој страни, преферирајући брзину него дриблинг, а његови центаршути су скоро увек избушени са ласерском прецизношћу на главу или ногу саиграча. Није случајно што је крилни фудбалер прошле сезоне уписао 13 асистенција, 14 у претходној кампањи и 11 у сезони 2019-20. Својим врхунским умећем додавања, бивша звезда Ајнтрахта ће помоћи Тадићу да обезбеди доста муниције за српске стрелце.
РАСПРЕД:24. новембар: Србија – Бразил
28. новембар: Србија – Камерун
02. децембар: Србија - Швајцарска
by Tegi » 11 Nov 2022, 13:12 
