Svim velemajstorima je zajednicko da su davali nesto novo i bili ispred svog vremena, a vremena nisu uporediva. Samo jos da napisem, jesu medicina, treninzi , relaksacija napredovali, ali ako ne i vise su napredovale taktika i odbrana.
Pele , tesko ga uporediti, ali slican konstitucijom i nacinom na koji funkcionise, Ronaldu i Mbapeu., mada razlicite pozicije od njih dvojice.Odlicna igra glavom, sut, dribling kao i ovi ostali, ali ipak za klasu iznad po talentu i baratanju loptom, jbga Brazilac. Tu mu je Mbape blizi od Ronalda (portugalskog). Pele je bio iznad fudbala u mnogo cemu, ali su odbrane bilo tek nesto jace od skolskog igralista.
Euzebijo, vec mi polako beldi iz secanja, i danas bi svojom brzinom bio neuhvatljiv za vecinu igraca odbrane, dobro je igrao i glavom iako nije bio visok, cak mozda i ispod proseka, ja sam ga zapamtio po utakmici sa S.Korejom koja je povela sa 3 0, ali je Eusebio dao 4 gola( dva iz penala) za preokret i sprecavanje najveceg iznenadjenja posle pobede Jugoslavije nad Brazilom u Montevideu. Ako je Pele bio kralj sveta, Eusebio je bez sumnje bio kralj Evrope.
Onda Krojf i totalni fudbal.
Nedostatak sirovog talenta juznoamerickog tipa, on kao predvodnik i cela reprezentacija su nadoknadjivali tempom i trcanjem, sto je bila inovacija u fudbalu, ali Krojf je vise igrao za tim nego Pele, mada bez celog kolektiva koji ga prati ne bi zasijao kao zvezda blizu najvecima, bez obzira na svoju genijalnost.
Zidan, Mateus, fudbalska inteligencija pre svega, manje talentovani od juznoamerikanaca , ali veliki uticaj na igru celog tima, sa njima su timovi bili za klasu bolji.
Maradona je cudo po mnogo cemu, rodonacelnik eksplozivnosti na najvisem nivou , sam je nosio i reprezentaciju i timove u kojima je igrao, odbrana i taktika su u njegovo vreme podignute za jos jedan nivo, ali jos uvek daleko od danasnjeg.
Ronaldo (Zuba) i Ronaldinjo su umetnici, bogato nagradjeni talentom , znali su da prave cuda, ponekd izgledavsi kao carobnjaci, ali su obojica bili vise okrenuti sebi nego timu. Naravno na racun sopstvene magije su donoisli i rezultate svojim klubovima i tesko da cemo skoro videti nekog takvog.
Na kraju Mesi, fizicki hendikepiran rodjenjem, prebrodio je sve to, a i mix igre za sebe i za druge je mozda i najveci od svih pobrojanih. Statistika je tu neumoljiva.
Fascinirajuce je kao je umeo brzo da razmislja i da pronalazi najjjednostavnija, a efikasna resenja. Ima boljih od njega u nekim segmentima, ali u mixu svega, on je na vrhu.
Sa Peleom je igrao Garinca, igrac Mesijeve gradje, takodje fizicki hendikepiran, jedna noga mu je bila kraca 5-6 cm. vanserijski dribler, na nivou Ronaldinja, ali daleko manjeg uticaja na ceo tim od Mesija, apektakularan igrac, senka Pelea ga je prekrivala mozda bi bio jos uvazavaniji.
Svetski fudbal ni izbliza nije tako dostupan za gledanje, pa su bile retke prilike za bas detaljnu analizu igraca uiz proslog veka do osamdesetih godina.
.
