Starks wrote:Pod Antićem je igran bolji fudbal, nekoliko selekcija iz istog ili višeg ranga Srbija je razmontirala, a pobjeda nad Njemačkom najveća je koju je reprezentacija ostvarila pod tim imenom. Panceri su nemjerljivo veća selekcija od Portugala.
To da kvalifikacije, Liga nacija i prijateljski mečevi nemaju veze sa velikim takmičenjima gdje je prostor za greške sveden na minimum ne treba obrazlagati, tek konstatovati. Iz toga proističe da pristup mora biti drugačiji, da taktika i formacija moraju biti adaptirane. Eto zašto je Piksijev model ranije davao rezultate, a sada nije - niti će bez krupnih promjena.
Portugal po strani, zaista nisam primijetio te važne pobjede protiv velikih protivnika.
Norveška ima jedan nastup na EP i 3 na SP u svojoj istoriji. Švedska je ozbiljnija ekipa, ali svakako uporediva sa Srbijom. Od poslednjih 5 mundijala plasirala se na dva, a Srbija na četiri. Danska je proljetos s pola gasa dobila 3:0.
Kakva je ova metodologija? Snage reprezentacija ne tumačiš po formi koju su imali te godine ili u tih par godina, već po tome koliko su uspeha ostvarivale u poslednjih 15-20 godina? Na taj način mogu napisati da je razmontirana Švedska, top 8 reprezentacija sveta, jer se u Rusiji prikrala do četvrtfinala. A zapravo je Norveška u ovom trenutku daleko bolja reprezentacija, u krajnoj liniji oba puta su ih pobedili u LN. Ta ista Norveška je pre godinu dana igrala direktnu utakmicu sa Holandijom za plasman na Svetsko prvenstvo, u priličnom su usponu, ne može se njihova snaga meriti rezultatima od pre x godina. Gde bismo dogurali kada bismo snagu Belgije iz 2012/13 poredili sa njihovim rezultatima 10, pa i 20 godina unazad... iako je naravno ta belgijska generacija daleko ozbiljnija od postojeće norveške.
Austrija i Rumunija nisu nipošto bile reprezentacije našeg ranga, kao što sada nije bila ni Irska. Ozbiljne fudbalske nacije, ali u ozbiljnoj krizi, Austrija tada prosek proseka, sramotan nastup na Euru na kom su bili domaćini, Rumunija odlična kampanja na Euru, ali nakon toga kolaps, završili su u našoj grupi iza Litvanije, iako su nam mnogo pomogli odigravši dva remija sa očajnom Domenekovom Francuskom (bili su druga reprezentacija sveta u tom trenutku isto koliko su Šveđani sada osma) protiv koje smo mi čuvali 1-1 na Marakani sa 80 minuta igranja sa igračem više.
Tačno je da kvalifikacije i turnir nisu isto, ali naša grupa u prethodnim kvalifkacijama je bila klasična H2H grupa, niko tu nije mogao ozbiljno da ugrozi ni Portugal ni nas i bilo je jasno da će pobednik dvomeča ići dalje. Dakle, cele kvalifikacije su stale u 2 meča sa kvalitetnijim protivnikom. Taj kvalifikacijski princip je pomogao Antićevoj selekciji, oprezno protiv konkurenta, maksimalno naoštreno protiv svih ostalih i čekaš da se onako uzdrmani i urušeni iznutra spotaknu protiv neke osrednje reprezentacije. A naročito je pomogao Muslinu, koga je na svetsko odvela dupla pobeda nad Gruzijom, od 6 utakmica sa Velsom, Irskom i Austrijom (tadašnja Irska dosta bolja od ove Piksijeve i tadašnja Austrija dosta bolje od Antćeve) pobedile su se samo dve. Muslin, Petković i Antić su se očešali o koncept kvalifikacija, Piksi je suštinski imao dvomeč i zasluženo ga je dobio, uz nikad bolju igru protiv favorita, ali to je tek estetsko-motivacioni momenat, nije pošteno uzimati ga suviše ozbiljno. Norveška u Oslu je isto klasična "biti ili ne biti" utakmica, razbio si direktnog konkurenta na njegovom terenu, nisi imao ni šta ni koga da čekaš. A ne da izvučeš x tamo, pa na osnovu duple pobede protiv Slovenije čekaš da se Norveška saplete na nekom gostovanju.
Pisao sam o rezultatima uoči Svetskog prvenstva, ne na njemu. Naravno da je Antić bio mnogo ozbiljniji trener od Piksija, ali sigurno nije bio bolji selektor, tu su, u par deka. Svakako da Antić ne bi dozvolio da mu ekipa izgleda ovako na velikom takmičenju, ali ako se već držimo formata i njegovih specifičnosti, Antić je u značajno slabijoj grupi od Piksijeve osvojio 2 boda više i zauzeo poslednje mesto.
Samo kažem, premotajte za par meseci sve utakmice iz kvalifikacija i LN, videće se sistemske slabosti, rizik ofanzivnog fudbala i same formacije, ali to da je reč o motivatoru koji ne zna ništa o taktici, koji ne ume da vodi utakmicu, koji je potpuno promašio sa formacijom... to stvarno nema veze. I jasno će se na tim snimcima videti da su igrači individualno bili na mnogo višem nivou nego sada.
Svakako su i Antić i Piksi mnogo iznad fudbalske sredine u kojoj rade, i znanjem i harizmom i mentalitetom i rezultatima, siguran sam i poštenjem. U Antićevom slučaju to se najbolje videlo po njegovom odlasku. Prilično sam siguran da će i sada isto biti slučaj kada zajašu Licimur i njegovi, kao što jašu čitav narod. Kao kada su KKP zajahalii Teglica i njegovi.
A biće ipak da je tegla u pravu, jer je General sam na ovoj obali koju ste napustili i predali bezvoljno.
