

Једној од најбољих азијских фудбалских репрезентација ово ће бити десето узастопно а укупно једанаесто светско првенство.
Па да почнемо. Бат фрст...
Прича креће доста бурно 1954. године у баражу за светско првенство у Швајцарској. Корејци играју против Јапана за место на завршном турниру и меч је изазвао огромне потресе. Јапан је до краја другог светског рата Кореју држао окупираном и тадашњи председник Сингман Ри одбио је да угости јапанске фудбалере јер није желео да види да јапанска нога поново стаје на тло Кореје. Ипак, пристао је да се двомеч одигра али ван његове земље. Тако су се обе текме играле у Јапану, у Токију и оба пута славили су гости. Најпре са 5-1 а онда су као формални домаћини ремизирали 2-2 и отишли на први мундијал. На светском првенству у Швајцарској су доживели дебакл у својој групи. Примили су 16 голова, по 9 од прејаких Мађара а 7 од Турака и као последњи у групи без постигнутог гола отишли кући. На следећи мундијал чекали су пуне 32 године али су за то време успели да направе успехе на свом континенту.
Детаљ са меча баража Јужна Кореја - Јапан одиграног у Токију 1954:

1956. године у Хонг Конгу одржано је прво првенство Азије, Азијски национални куп. На њему је било само 4 селекције које су се такмичиле по групном систему, свако са сваким. Поред домаћина, ту су били и Јужни Вијетнам, Израел и Јужна Кореја. Након стидљивих 2-2 у првом мечу са Хонг Конгом и спасавања живе главе, Корејци побеђују Израел са 2-1 и стичу велику прилику да победом над Вијетнамом освоје први куп Азије. То и чине победом од 5-3. 4 године касније управо су они били домаћини новог првенства Азије а такође су играле 4 екипе. Ј. Кореја, Израел, Јужни Вијетнам и овога пута Кина. Корејци лагано побеђују све 3 утакмице и фуриозно освајају још један пехар азијског шампиона.
У том моменту је деловало да ће Јужна Кореја доминирати Азијом дуго времена али то им је заправо био последњи трофеј Азијског првака, трофеј који толико дуго и жељно чекају и дан данас. У наредним такмичењима забележили су чак 4 сребра, а финала су чак три пута губили након продужетака. Да ствар буде гора, љути ривал Јапан их је у међувремену престигао по броју титула и сада има 4, за две више. Било је ту текми које се и данас памте у Кореји. 1980. савладана је по први пут Северна Кореја са 2-1 у полуфиналу, победа је остварена преокретом у задњих 10 минута. Била је то прва победа над комшијама а свеукупно други сусрет. 1988. пада Јапан са 2-0 у полуфиналу док су са Ираном одиграли неколико епских утакмица и развили право ривалство. 2015. су одиграли перфектан турнир све до финала када губе од домаћина Аустралије иако су их у групи тукли 1-0. Наредни Азијски куп је 2023. у Катару и видећемо хоће ли коначно остварити дугогодишњи сан.
Светска првенства су била велика слаба тачка све до 1986. Тада поново преко Јапана са две суверене победе у баражу Корејци одлазе у Мексико након пуне 32 године. Тамо испадају у групи али стичу много разлога за задовољство. Пре свега, група је била јако тешка са браниоцем пехара Италијом и будућим освајачем Аргентином. Ту су били и Бугари. Кореја на том СП даје прве голове, осваја први бод против Бугара и пружа јак отпор Италији где губи 2-3. Сасвим пристојно за прво учешће након 3 деценије. Након тога праве сјајан континуитет учествовања на мундијалима и до дан данас нису пропустили ниједан, тачније везали су их 10 за редом. Ипак, све до 2002. године нису остављали значајнији траг и доживљавали блаже или теже дебакле.
Корејци покушавају да зауставе Марадону на мундијалу 86., првом након 32 године за њих:

Међутим у Француској 1998. се ипак десило нешто судбоносно по Јужнокорејце. У групи бивају петардирани од Холандије предвођене Гусом Хидинком. Тај меч је оставио велики утисак на чланове корејског савеза и управо је Гус Хидинк био човек који је 2000. дошао на кормило репрезентације. Почетак је био трновит и све до самог светског првенства Холанђанин је трпео критике јавности због мршавих резултата и појединих дебакла попут оног против Француске 0-5 који су додуше тада били светски и европски шампиони. Међутим, на мундијалу 2002. се све мења. Јужна Кореја организује домаћинство заједно са дојучерашњим окупаторима Јапаном и у групи је смештена са Португалом, Америком и Пољском. Прва текма са Пољацима била је историјска јер је ту убележена прва победа на СП. Против Амера су ишчупали реми пред крај да би у мечу са Португалом славили 1-0 и као први прошли даље у осмину. Победу против Португалаца додатно је потпомогао Жоао Пинто који је неразумно направио чист црвени јаким стартом са леђа у првом полувремену. У читавој земљи настаје еуфорија поводом проласка групе и подршка са трибина постаје још фанатичнија.
Ипак, уследио је тежак окршај са тада троструким светским шампионима - Италијом. И поред предности домаћег терена Азури су били фаворити са свим звездама у тиму - Вијери, Тоти, Малдини, Буфон, Томази, Гатузо, Панучи, Замброта... Текма је била обележена сумњивим одлукама судије Бајрона Морена, човека који је неколико година касније заглавио у затвор због шверца хероина. Такође је након мундијала оптужен и за намештања по Јужној Америци. Већ на почетку меча досуђен је пенал за домаћина који скида Буфон. Вијери доводи жабаре у предност да би пред сам крај меча Сеол Ки Хјон свом тиму донео продужетке након грешке Панучија. Заправо, Кореја је у наредних неколико минут могла до преокрета али је Буфон био на висини задатка. У продужецима се десио кључни моменат који и дан данас изазива дискусије. Тоти је у дуелу са Чонг Гугом пао и тражио једанаестерац а добио жути картон за симулирање односно црвени јер му је то био други жути. Италијани и њихови навијачи су попиздели а Корејци одахнули. На поновљеном снимку се види да је Корејац први стигао до лопте али да је потом доста јако ушао у тело Тотију. Свакако није за жути картон за симулирање. Пенал? Процените сами. Углавном, Италија остаје са 10 играча а до краја меча Гатузо маши сјајну шансу на шта следи казна и домаћин постиже гол за 2-1 и велико славље. Важило је правило златног гола те је су Италијани аутоматски били елиминисани. Уследио је дуел у четвртфиналу са Шпанцима. И ту би све било океј да Шпанији није поништен чист погодак након продора Хоакина и центаршута ка Моријентесу који рутински забија главом. Ипак, линијски судија је досудио гол аут јер је сматрао да је лопта изашла пре центрирања што нема везе са мозгом. Било како било поново се отишло у продужетке а овога пута и пенале где су Корејци били присебнији и победили са 5-3. Хоакин је био трагичар иако је одиграо маестралан меч. Али, даље од полуфинала и Немаца предвођених Каном и Балаком који су играли турнир живота нису могли. Касније губе и од Турске за бронзу, у мечу где је после 11 секунди виђен најбржи гол у историји светских првенстава у режији Хакана Шукура.
Ипак, народ је био скроз задовољан наступом своје селекције. Гус Хидинк је постао херој и тотално обрнуо однос људи према њему. За успех на мундијалу добио је вилу, бесплатне летове корејским авионима, бесплатне таксије, корејско држављанство а стадион у Гвангжуу где је избацио Шпанију преименован је њему у част. Ипак, и поред свега овога Хидинк даје оставку и одлази назад у Холандију где преузима ПСВ са којим такође бележи сјајне резултате. Успут је са собом повео два Корејца - Парка и Јунг Пјоа.
Мундијал у Немачкој 2006. Јужна Кореја такође почиње као и претходни са победом. Овога пута над Тогом 2-1. У другој текми играју нерешено са Французима али због пораза од Швацарске испадају у групи и поред 4 освојена бода. У Јужној Африци иду корак даље и у осмини губе од Уругваја. Претходно су у групи савладали Грке, пукли 1-4 од Аргентине а против Нигерије у презанимљивој утакмици играли 2-2 и обезбедили друго место. На том мечу се десио онај чувени промашај Јакубуа, један од највећих у историји светских првенстава. Бразил 2014. ништа добро није донео Корејцима где испадају лако у групи а исто се дешава 4 године касније где су за утеху победили тада светског шампиона Немачку са 2-0 и послали их кући.
Јужна Кореја такође има и пет трофеја са Азијских олимпијских игара по чему су рекордери. Додуше, на њима као и на ОИ игра У-23 екипа плус три фудбалера изнад 23 године.
Иако мање битно да поменемо да Јужна Кореја има и бронзану медаљу са Олимпијских игара 2012. године у Лондону коју освајају победом над Јапаном 2-0.
Екипа Јужне Кореје са светског 2002.:

Ча Бум-кун - Рекордер по броју наступа за репрезентацију заједно са Хонг Мин Боом са 136 текми као и по броју голова којих је сакупио 58. Освојио азијске игре 1978. Остао упамћен и по сјајном шуту и брзини. Већи део каријере провео у Немачкој у Ајнтрахту и Бајеру из Леверкузена.

Ким Хо Кон - Са 124 наступа пети у историји репрезентације. Као капитен предводио екипу до титуле на aзијским играма 1978. Један од најбољих дефанзиваца у историји азијског фудбала.

Чо Јунг Јеунг - 113 текми, 11 година у селекцији. Два пута освајач азијских игара и учесник на мундијалу 1986.

Ли Вон Јае - Легендарни голман репрезентације. Бранио на 4 светска првенства а на оном из 2002. одбранио пенал Хоакину и одвео екипу у полуфинале чиме постају прва азијска екипе која је урадила тако нешто. Трећи по броју наступа за селекцију са 133 утакмице.
Хонг Минг Бо - Један од најбољих дефанзиваца у историји Азије. Играо на 4 светска првенства а 2002. као капитен предводио екипу до 4. места. 133 наступа за репрезентацију по чему је изједначен са Ча Бум Куном.

Хванг Сун Хонг - Други најбољи стрелац Јужне Кореје и један од њихових најбољих играча са СП 2002. 14 година играо за национални тим и скупио 103 наступа и поред честих повредa и 6 операција.

Ли Јонг Пјо - Један од Корејаца који је остварио каријеру у Европи. Играо за ПСВ, Тотенхем и Борусију Дортмунд на позицији левог бека. Члан екипе из 2002. 127 утакмица за репку, 4. на листи. Играо и у Немачкој и Ј. Африци.

Ђи Сунг Парк - Један од најпознатијих Корејаца у фудбалу икада. Због радне етике и сјајне кондиције у шали прозван Three lungs Park. Члан екипе из 2002. а играо и на наредна два мундијала. Дугогодишњи играч Манчестер јунајтеда и један од омиљених фудбалера Алекса Фергусона икада. Са Манчестером освојио 4 Премијер Лиге и Лигу Шампиона. Имао афинитет ка давању голова Арсеналу и генерално ка давању голова када је битно, у дербијима пре свега. Иако их је јако мало постизао.

Хјонг Мин Сон - Вероватно најталентованији фудбалер икада из Јужне Кореје. 104 утакмице и 35 голова што значи да је за сад далеко од Бум куна 23 поготка. Један од најбољих играча Премијер лиге у последњих неколико година и заједно са Салахом најбољи стрелац лиге прошле сезоне. Да не игра у Тотенхему имао би и неки трофеј са клубом. Овако за сад само азијске игре 2018. За играча такве класе премало.

Битније текме:
Јужна Кореја - Јапан 5-1 - Победа над Јапаном од 5-1 и каснији реми 2-2 на истом терену омогућили су Кореји да по први пут оде на СП 1954 у Швајцарску. Мечу је претходила и велика политичка тензија због дешавања током другог светског рата и пре њега.
Јужна Кореја - Јужни Вијетнам 5-3 - Победа којом је освојена прва титула првака Азије 1956.
Јужна Кореја - Кина 1-0 - После ове победе 1960. Корејци су могли да се хвале да имају већ две титуле азијског првака.
Јужна Кореја - Северна Кореја 2-1 - Прва победа над северним комшијама на азијском купу 1980.
Јужна Кореја - Јапан 2-0 - Велика победа над Јапаном 1988. у групи на Азијском купу.
Јужна Кореја - Бугарска 1-1 - Први бод икада на светским првенствима у Мексику 86.
Јужна Кореја - Иран 3-4 - Лудачки меч са Ираном из 2004. у осмини азијског купа. Мечеви ове две селекције често обилују головима и неизвесношћу.
Јужна Кореја - Пољска 2-0 - Прва победа икада на мундијалима.
Јужна Кореја - Италија 2-1 - Чувени сусрет из осмине финала 2002. пун драме.
Јужна Кореја - Шпанија 0-0 (5-3) - Највећа победа Јужне Кореје икада и прва репка из Азије која је отишла у полуфинале СП. Ипак, све то под велом поништеног чистог гола Шпанцима.
И још мало неких зајебанција:
Легендарни промашај брата Јакубуа против Корејаца.
Судија, дилер, робијаш - даме и господо сењор Бајрон Морено

И наравно како без Србина који је оставио највећи траг у јужнокорејском фудбалу:
