by Перкони » 04 Aug 2021, 23:08
Тужан крај Аргентине јуче. Тежак пораз од 97:59, против Аустралије. Иако су се борили до самог краја, разлика у кошевима на страни Аустралије је само расла. Са ове временске дистанце, када се погледа и припремни период (25. јуна почеле припреме у САД), три одигране припремне утакмице и 4 утакмице на овим ОИ, закључак је да је овај аргентински тим слабији него онај који је постао вицешампион света на СП 2019. Разлога је неколико.
После подмлађивања репрезентације, Скола је остао као најбољи и најискуснији играч, а одмах иза њега је Кампацо. Тадашња игра је базирана на ова два играча које би пратили остали играчи, Дек, Брусино, Лапровитола, Делиа и други. Због значаја Кампаца и распореда НБА лиге вероватно није било времена да се прави нова тактика, па се наставило са старом. Тим је скоро исти као 2019, јер су Леандро Болмаро (бек) и Хуан Пабло Ваулет (ниско крило) заменили Максима Фјелерупа (бек) и Лусиа Редива (плејмејкер).
Сада је Скола, природно, одиграо слабије, али је и Кампацо одиграо мало слабије. Мислим да је њихова тактика мало прочитана и да се одбране боље постављају на њихове некада оштре кретње у нападу. Мој утисак је и да Аргентинци нису сада били баш 100% физички спремни и отуда некад безидејност у нападу и мање оштре кретње и блокови. Против Аустралије јуче су се добро држали до краја 3. четвртине, имајући у виду веома лош шут генерално. Успели су и да некако исконтролишу одбрамбени скок поред фанатичне жеље Озија да ухвате скоро сваку лопту после сопствених промашаја. Аустралија је одиграла одличну одбрану, скоро све су успели да изротирају у одбрани и ту лежи њихов успех. Превише лоших шутева Аргентинаца. Аргентинци су се и поред велике жеље за победом на моменте губили у одбрани у преузимању, а Аустралијанце је одлично служио шут за три поена (38/17, 44,7%) и то је на крају уз њихову одрбану и недостатак идеје у нападу у многим моментима довело до овако убедљиве победе Аустралије.
Аустралија је у нападу тројкама одржавалa и повећавала предност. Аргентинце је мало ухватила и паника у 3. а посебно 4. четвртини и то је допринело лошим позицијама за шут. Скола је због два брза фаула у 3. четвртини (укупно 3) морао на клупу све до задњег минута 3. четвртине. Задивљује одлука тренера Серђија Хернандеза да га држи у игри до задњег минута меча. Аплауз који је добио Скола од свих присутних у хали и који је трајао више од минута ће се, верујем, заувек памтити. Скола се можда опростио од аргентинске репрезентације са 7п, 4с, 1ук, 1изг.л. шутем 10/3 из игре. Испод његовог просека на овим ОИ. Да није имао проблеме са личним грешкама, играо би и више од 25 минута колико је провео на терену јуче, и учинак био био бољи,а пораз блажи. Али, опростио се као херој. Пау и Марк Гасол су целу 4. четвртину против САД у четвртфиналу преседели на клупи, имали заједно 16 минута на терену, 7 ск, 1 ас, и ниједан поен. Шпанци су изгубили са 14 поена разлике. Кампазо је слабо одиграо (9п, 5ас, 4ск, 6изг.л, шут 10/4) и на два минута пре меча када је изашао из игре почео је да плаче на клупи.
За Аргентину има наде. Требају да мењају систем игре, где би млади Болмаро који игра у Барселони, са Лапровитолом, Деком, Кафаром, Брусином, Вилдозом, и другима добили већу улогу, поред водећег Кампаца. Како буду напредовали као играчи, тако ће напредовати и као репрезентација. Мотива има сигурно. Овај пораз ће преболети. Сећам се врло добро ПанАмеричког првенства у кошарци 2003. Американци су тада довели тим са неких две недеље припрема, тим који, на папиру још дуго неће имати. Американци су на овом турниру газили све пред собом (40 поена разлике у просеку), све до утакмице са Аргентином, где су Американци у једном веома интересантном мечу победили Аргентину са 94:86 . Било је неизвесно до задњег минута.
У финалу су се поново састали. Меч је за једну српску телевизију коментарисао Илија Ковачић, а стручни консултант је тада био тренер Александар Џикић. Обојица су вешто скривали да навијају за Аргентину. После прве четвртине резултат је био 35:15 за САД. На крају је било 106:73 за Американце. Попустили су Американци у последњој четвртини, иначе би било можда и 50 поена разлике на крају. То је једна од ствари које сам увек ценио код Американаца. Уз сву своју надменост, никада нису хтели да понижавају противника. Никада нећу заборавити певање аргентинаца на трибинама до самог краја меча и после меча, када су им се играчи Аргентине придружили. Све то у убедљивом поразу. Али, већ следеће године, Американци су због бројних отказа довели много другачији и неискуснији тим. Аргентинци су онда сачекали у полуфиналу и савладали са 89:81, и у финалу освојили златну медаљу.
Можда Аргентина сада треба да промени и тренера. Индивидуални квалитет млађих играча треба доћи више до изражаја и игра не сме зависити превише од Кампаца. Можда ће нас поново као и на СП 2019 у Кини, на новом светском првенству позитивно изненадити својом игром. Глас Серђа Хернандеза који се скоро целу утакмицу чуо, где он усмерава своје играче и бодри их, и начин на који су се Аргентинци борили у тешком поразу од Аустралије до свог задњег напада на том мечу много говори и обећава...
''If you аrе going down, go down shooting''.
- последње што је Мајкл Џордан рекао Рону Харперу (Л.А.Лејкерс) пред 7. утакмицу Финала Западне Конференције НБА 2000.г. против Портланд Трејл Блејзерса (предвођени Скотијем Пипеном)
The will to win is important. But what is more important, is the will to prepare''.
- Bob Knight