Skijasko trcanje/Bijatlon/Nordijska kombinacija

[Milutinov Tata]

Skijasko trcanje je na programu igara od 1924. u Samoniju kada su odrzane 2 trke za muskarce 50 km i 18 km. Zene su prvi put nastupile u Oslo 1952. u trci na 10km. Stafetna trka za muskarce je prvi put odrzana 1936. u Garmis Partenkihenu, dok su zenske stafete debitovale u Kortini d'Ampeco 1956. Sprinterske trke su prvi put odrzane u Solt Lejk Sitiju. Jedina trka koja je "prezivela" sve vreme i bila odrzana na svim igrama je trka na 50 km za muskarce, koja se naizmenicno odrzava klasicnim ili slobodnim stilom. Stafetne trke su takodje sve vreme u programu nakon uvodjenja. Poslednjih tridesetak godina je bilo dosta tumbanja sa disciplinama, trenutno su na programu skijatlon (kombinacija klasicnog i slobodnog stila), "krace" trka na 10 km za zene i 15 km za muskarce, "maratoni" na 30 km za zene i 50 km za muskarce, kao i stafetne trke. U sprintu postoji pojedinacno i timsko takmicenje. Obicno su klasicni i slobodni stil naizmenicno zastupljeni u pojedinim disciplinama na igrama.

Najtrofejnija nacija je Norveska sa 107 medalja, od toga 40 zlatnih. Iza njih su druge dve skandinavske zemlje, Finci sa 76 medalja (20 zlatnih) i Svedjani sa 74 (29 zlatnih). Treba napomenuti da je nekadasnji SSSR osvojio 77 medalja (68 kao SSSR i 9 kao Ujedinjeni tim 25+3 zlatne) dok je Rusija do sada osvojila 29 medalja od toga cak 14 zlatnih. Ove zemlje su i jedni sa dvocifrenim brojem zlatnih medalja. Slovenija je do sada osvojila 2 bronzane medalje, obe u zenskom sprintu. U Vankuveru do postolja je stigla Petra Majdic, a u Sociju Vesna Fabjan.

Najtrofejni olimpijac je Bjern Deli sa 12 medalja cak 8 zlatnih. Od zena najuspesnije su Marit Bjergen, Raisa Smetanina i Stefanija Belmondo sa 10 medalja. Bjergen ima 6 zlatnih medalja, kao i Ljubov Egorova. Prvi takmicar sa 3 zlatne medalje sa jednih igara je bio Sovjet Nikolaj Zimjatov, koji je u Lejk Plesidu trijumfovao na 30 km, 50 km i u stafeti. U Sarajevu je Marija Lisa Hamalainen osvojila 3 zlata u pojedinacnim trkama i jos bronzanu u stafeti. Na istim igrama Gunde Svan osvojio medalje u sve 4 discipline i ponovio uspeh svog sunarodnika Siksten Jerneberga iz 1956. Bjern Deli je cak 2 puta uzeo po tri zlata, u Albervilu i Lilehameru, a mali kuriozitet je da je u Albervilu zlato u preostale dve trke osvojio njegov sunarodnik Vegard Ulvang. Treba spomenuti i dvostrukog sampiona sa prvih igara Norvezanina Torlifa Hauga, koji je pored toga osvojio zlato i u nordisjkoj kombinaciji. Ruskinje (tada su nastupale za Ujedninjeni tim), Ljubov Egorova i Jelena Vjalbe su u Albervilu uzele medalje u svih 5 disciplina, Egorova 3 zlata i 2 srebra, a Vjalbe neverovatne 4 brozne u svim pojedinacnim trkama i zlato u safeti. U Lilehameru Manuela di Centa je takodje dosla do 5 medalja, po 2 zlata i srebra u pojedinacnim trkama i bronze u stafeti. Egorova je te igre zavrsila sa 3 zlata i jednim srebrom. U Naganu do 5 medalja dolazi Larisa Lazutina, 3 zlatne i po 1 srebrna i bronzna medalja. Isti ucinak je u Vankuveru imala Bjergen koja je jedno zlato osvojila u sprintu, a bez zlata u trci na 30 km ostala je za 0.3s.

Raspored takmicenja:

10. februar: Skijatlon (zene) - 7.5 km klasicno + 7.5 km slobodno
11. februar: Skijatlon (muskarci) 15 km klasicno + 15 km slobodno
13. februar: Sprint klasicno kvalifikacije (muskarci i zene)
13. februar: Sprint klasicno finala (muskarci i zene)
15. februar: 10 km slobodno (zene)
16. februar: 15 km slobodno (muskarci)
17. februar: 4 x 5 km stafeta (zene)
18. februar: 4 x 10 km stafeta (muskarci)
21. februar: sprint timska trka slobodno (zene)
21. februar: sprint timska trka slobodno (muskarci)
24. februar: 50 km masovni start klasicno (muskarci)
25. februar: 30 km masovni start klasicno (zene)

[Milutinov Tata]

Preteca bijatlona, vojna patrola je bila na programu prvih igara u Samoniju. Nakon toga na nekoliko narednih je ova disciplina bila prisutna kao demonstacioni sport. Bijatlon kakvim ga danas znamo se na olimpijskim igrama pojavio u Skvo Veliju 1960. kada je odrzana individulalna trka muskaraca. Stafetna trka je prvi put bila u programu igara u Grenoblu 1968., a u Lejk Plesidu je dodata i sprinterska trka. U Albervilu prvi put nastupaju zene u sve 3 discipline kao i muskarci. U Solt Lejk Sitiju se u program dodaje Potera, kao nastavak sprinterske trke (najboljih 60), a u Torinu je prvi put odrzano takmicenje u masovnom startu (najboljih 30 iz prethodnih trka). Na proslim igrama u Sociju je dodata miks stafeta.

Najuspenija nacija je Nemacka sa 45 medalja, od toga 16 zlatnih. Tom skoru se mogu dodati i medalje DR Nemacke (11 medalja, 3 zlatne) i SR Nemacke (5 medalja, 1 zlatna). Norveska je osvojila 35 medalja (15 zlatnih), a Rusija 20 medalja (10 zlatnih). Nekadasnji SSSR je osvojio 25 medalja (19 kao SSSR, 6 kao Ujedinjeni Tim, 9+2 zlatne medalje). Hrvatska je osvojila jednu bronzanu medalju u Vankuveru u spinterskoj trci, kada je Jakov Fak (koji je posle tih igara presao da nastupa za Sloveniju) iskoristio situaciju da je startovao medju prvima, dok su favoriti krenuli kasnije dok je padao sneg i postigli znatno losija vremena. Slovenija je na proslim igrama dosla do bronzane medalje u Poteri koju je osvojila Teja Gregorin.

Najuspesniji bijatlonac je Ole Ejnar Bjerndalen sa 13 medalja, 8 zlatnih, 4 srebrne i 1 bronzanom. On je ujedno i najtrofejniji sportista u istoriji ZOI. Najuspesnija bijatlonka je Usi Dizl sa 9 medalja, ali samo 2 zlatne. Po broju zlata izdvajaju se Kati Vilhelm koja ima ukupno 7 medalja (po 3 zlata i srebra i 1 bronzu) i Darja Domraceva koja pored 3 zlatne medalje ima i 1 bronzanu. Kod muskaraca 4 zlata imaju Sven Fiser, Riko Gros, Aleksandar Tihonov i Emil Hegle Svendsen. Dvostruke pobede u sprintu i individulanom takmicenju su zabelezili Frank-Peter Rec u Kalgariju, MIrijam Bedard u Lilehameru i Bjerndalen u Solt Lejk Sitiju. Pobede u sprintu i poteri je zabelezio samo Bjerndalen u Solt Lejk Sitiju. Bjerndalen je u Solt Lejk Sitiju osovjio zlata u svim disciplinama. Prva olimpijsk sampionka u bijatlonu, Anifisa Recova je jedina sportiskinja koja ima zlato i iz skijaskog trcanja i iz bijatlona.

Raspored takmicenja:

10. februar: 7.5 km sprint (zene)
11. februar: 10 km sprint (muskarci)
12. februar: 10 km potera (zene)
12. februar: 12.5 km potera (muskarci)
14. februar: 15 km individualno (zene)
15. februar: 20 km individualno (muskarci)
17. februar: 12.5 km masovni start (zene)
18. februar: 15 km masovni start (muskarci)
20. februar: 2 x 6 km / 2 x 7.5 km miks stafeta
22. februar: 4 x 6 km stafeta (zene)
23. februar: 4 x 7.5 km stafeta (muskarci)

[Milutinov Tata]

Nordijska kombinacija je na programu igara od prvih igara u Samoniju. Tada je odrzano pojedinacno takmicenje (18 km skijaskog trcanja + ski skokovi). Pobednik se dobio prostim zbrajanjem ocena iz obe discipline. Od 1952. prvo se odrzvaju ski skokovi, pa onda ski trcanje. 1956. je staza ski trcanja "skracena" na 15 km. Od 1988. takmicenje u trcanju se odrzava kao Potera, razlika u skokovima se preracunava po tabilcama u sekunde, pa je onaj ko prvi prodje kroz cilj trke i ukupni pobednik. Te godine prvi put je odrzana i timska trka (timski skokovi + stafeta u ski trcanju), a 2002. je dodato i takmicenje u "sprintu". Od 2010. postoje dva individualna takmicenja u kojima se skace sa male i velike skakaonice, a u oba slucaja staza za ski trcanje je 10 km.

Najuspesnija nacija je Norveska koja je osvojila 30 medalja, od toga 13 zlatnih (do sada je dodeljeno ukupno 34 zlatne medalje). Finska je osvojila ukupno 14, a Austrija 13 medalja. Nemacka ima 9 medalja (2 zlatne), a tome treba dodati i 7 medalja DR Nemacke (3 zlatne), 3 medalje SR Nemacke (2 zlatne) i 2 medalje Ujedinjenog tima Nemacke (1 zlatna). Najuspesniji pojedinac je Austrijanac Feliks Gotvald sa 7 medalja (3 zlatne). Finac Sampa Lajunen je jedini pobedio u obe pojedinacne trke na jednim igrama, a tome je dodao i zlato u stafeti u Solt Lejk Sitiju pa je jedini nordijac sa sva 3 zlata sa jednih igara. Istocni Nemac Ulrih Veling je uzeo zlato na 3 uzastopnih igara od Saporoa do Lejk Plesida. Pored njega jedini visestruki osvajac zlatne medalje u pojedinacnoj konkurenciji je Norvezanin Johan Grotumsbraten koji je vezao dva zlata 1928. i 1932.

Nordijska kombinacija je za sada jedini sport u kome se takmice samo muskarci.

Raspored takmicenja:

14. februar: Skokovi mala skakaonica / 10 km skijasko trcanje
20. februar: Skokovi velika skakaonica / 10 km skijasko trcanje
22. februar: Timsko takmicenje skokovi velika skakaonica / stafeta 4 x 5 km skijasko trcanje

[Lakerit]

Специјалисткиња за ОИ Шарлота Кала из Швдске узела злато у скијатлону.
Друга је легендарна норвежанка Бјорген а трећа финкиња Памаркоски.
Донекле је ово изненађење јер се сам очекивао веће присуство норвежанки у врху. Примера ради, можда највећи фаворит, Хајди Венг из Норвешле, тек 9.

Скијалтон је дисциплина која комбинује класични и слободни стил нордијског трчања дужине 15 километара подељена на пола по стиловима.

[Lakerit]

Данас у подне је спринт жене биатлон.
Биатлон је један од најпопуларних зимских спортова изузетну популарност има у Немачкој, Француској, Русији, Скандинавији, Чешкој, Словенији, Италији, Белорусија, Украјина...

Биатлон, као што му име каже, комбинује две дисциплине а то су нордијско трчање и стрељаштво. То је војна дисципплина и доста војника је упражњава.

Узузетно је психолошли спорт због стрељаштва што се зна ко гледа летње игре и како је тешко бити константан под притиском на ОИ у стрељаштву(осим Јасне Шекарић). Многи фаворити пукну у биатлону под притиском на стрелишту.
Спринт одржава на 7.5 километара за жене и има два пуцања у лезећем и стајаћем ставу. Cваки промашај на стрелишту се кажњава казненим кругом који однесе око 25 секунди у просеку.

Данашње фавориткиње су Дарија Домрачева Белорусија, Каиса Макараинен Финска, неколико Немица, францускиње, италијанке и чехиње. Могу да изненаде Норвежанке, Украјинке, евентуално Рускиње и Швеђанке али јако тешко.

Али као што сам рекао, биатлон често доноси изненађења на ЗОИ јер фаворити под притиском "пуцају".

[Lakerit]

У биатлону Домрачева и Макараинен подбациле, пуно промашаја на стрелишту.

[Lakerit]

Изненађење у биатлону сребро узела норвежанка Олсбу.
Злато за немицу Далмајер и бронза за чехињу Виткову. То је у домену очекивања.
У принципу када Норвежани узму медаљу није изеннађење али Олсбу јесте јер није имала неке резултате до сада. Али то су ЗОИ.

[Milutinov Tata]

Pobedila je ona koja je najbolje gadjala, tako je obicno u sprintu. Vrlo losi vremenski uslovi, vetar je bas pravio probleme, takmicarke koje su krenule u prvom delu su imale prednost i to su iskoristile. Nemica je odlicno odskijala poslednji deo i bas dosta povecala prednost pred Poteru, Cehinja izgubila srebro za sekundu. Italijanke odlicne dok nisu dosle do stojeceg stava tu su sa promasjima dosta pale. Kuzmina cak 3 promasaja i iza desetog mesta, inace je mnogo brza. Makarainen promasivala iz lezeceg stava, vec je tu izgubila sansu za medalju, isto kao Domraceva. Kao i obicno u bijatlonu vrlo zanimljivo, sigurno ce tako biti i u muskom sprintu sutra.

[Lakerit]

Сутра нордијско трчање-скијатлон мушкарци.
Фаворити су Норвежани, зависно од форме, то је њихов национални спорт.
Дарио Колоња из Швајцарске.
Евентуално Швеђани и Финци.
Као могуће изненађење могу млади Руси или Француз.
Да је ту Устјугов из Русије био би међу великим фаворитима али њему нису дали да учествује.

[Lakerit]

Што се тиче биатлона-спринт мушкарци.
Фуркад(Француска) и Јоханес Тингес Бо(Норвешка) главни фаворити.
Онда долазе Јаков Фак(Словенија), пар шваба, пар француза, можда неки чех или италијан и наравно остали норвежани попут Свендсена.
Да је ту Шипулин(Русија) био би у врху фаворита али њега нема тако да тешко могу нешто Руси.

[Milutinov Tata]

Odgledah veceras snimak trke zena, deo sa klasicnim stilom dosadan do zla boga, ali posle se malo zakuvalo, i Kala doceka svoj trenutak, bas je povukla na usponu i pobegla ostalima. Bice veliki kandidat za zlato i na 10 km. Bjergen do 11 medalje mozda padne rekord po medaljama.

[Milutinov Tata]

Што се тиче биатлона-спринт мушкарци.
Фуркад(Француска) и Јоханес Тингес Бо(Норвешка) главни фаворити.
Онда долазе Јаков Фак(Словенија), пар шваба, пар француза, можда неки чех или италијан и наравно остали норвежани попут Свендсена.
Да је ту Шипулин(Русија) био би у врху фаворита али њега нема тако да тешко могу нешто Руси.

Mislim da ce kao i kod zena odluciti gadjanje, ko bude mirniji imace najvece sanse za zlato. Danas je Nemica kod cetvrtog metka u stojecem nisanila jedno 10 sekundi, ali na kraju se isplatilo. Verovatno ce opet biti i vetra pa ce i to uticati.

[werbatim]

Norveska 1, 2, 3 u skijatlonu kod muskaraca. Iznenadjenje prvo mesto za Kruegera.

[Lakerit]

Па онако, то све зависи од форме.
Више је изненађење млади Рус Спицов на 4 месту, који није познат био до сада, који је био феноменалан и закаснио је да одреагује код цепања групе од стране Норвежана, мислим да би узео медаљу да је ту правилно одреаговао.

Разочарао је Колоња.
Да је ту био Устјугов из Русије верујем да би узео медаљу.

[Lakerit]

Потпуни распад фаворита у биатлону.
Катастрофа Норвежана.