Mladje kategorije u16,u18,u19,u20

[Lester Bo]

To je 2008. kada su u Pinkiju pobedili tada prejaku generaciju FMP-a i kasnije izgubili u finalu od Zvezde predviđene Nedovićem, Rondovićem, Lazom Radosavljevićem. I Hemofarm je imao dobar na čelu sa Đušom izgubiše za treće mesto od FMP-a trojkom u poslednjoj sekundi. Jedan od interesantnijih turnira mlađih kategorija.

Godinu dana kasnije u Basketlendu večiti derbi mlađih kategorija u finalu Čović vs Miša Lakić, Knjaževac je tada iskočio mimo svih očekivanja.

A 2010.godine je Bogdan harao Hemijskom školom u Vršcu.

[Tegi]

I onda 2011. dominacija Hemofarmove petorke Luka Anđušić-Dangubić-Krstić-Mitrović-Milutinov. Nisu mogli da napadnu EL zato što ih Legenda nije pozvao na Evroligin turnir u Železniku iako za celu sezonu nisu izgubili nijednu utakmicu.

SOS je tada baš dobro pokrivao stvari koje nisu prenošene na jačim televizijama. Naročito su prenosili Mega Vizuru i Železnik.

Tegeltiji su tada pomagali Nenad Kostić dok nije prešao na Arenu i Jovica Nikić Misirac koji je od sve trojice najbolje poznavao i najviše pratio košarku.

[Bojdo]

Ako zanemarimo Aleksandrova koje su povrede unistile i Milicica, ko je po vama najvise podbacio kao potencijal a da je posjedovao fizicko-tehnicke aspekte talenta da izraste u vrhunsku klasu?

Evo ja cu prvi, mada ce možda biti malo za neke pretjerano. Rakocevic Igor. Imao je dobru karijeru i bio je klasa, ali nije ostvario dobar dio svog potencijala. Sprdao sa u mladjim kategorijama sa nevjerovatnom lakocom. Lik je bio neki pandan tadasnjem kako Hrvatu vole tepati "bijelom Jordanu mladjih kategorija" Sesaru, mada su istovremeno takvi epiteti djeljeni i Rakocevicu. U direktnom duelu na U18, Rakocevic je nadigrao Sesara koji je bio MVP tog sampionata, a Rakocevic najbolji strijelac. Mi smo tada uzeli bronzu a oni zlato. On je imao potencijal da bude najbolji bek Evrope u svoje vrijeme iako je konkrencija bila jaka.

[Tegi]

Ako uzmemo u obzir individualna i timska dostignuća u mk, Labović i Musli. Pecarski odmah iza, mada je on naišao na potpunu pustoš u generacijama 96-99, pa je imao prilično lagodnu poziciju da se pozicionira kao nekakav supertalenat srpske košarke.

Ako uzmemo u obzir čisti potencijal, Radmanović i Nedović su baš daleko od maksimuma s obzirom da je sa 22-23 godine delovalo da će nositi reprezentaciju. Kod njih je isključivo glava presudila da ne prezupče i postanu asovi. Nisu kao Radosavljević i Miljenović kod kojih se još pri ulasku u seniore videlo da to nije to.

[Lester Bo]

I onda 2011. dominacija Hemofarmove petorke Luka Anđušić-Dangubić-Krstić-Mitrović-Milutinov. Nisu mogli da napadnu EL zato što ih Legenda nije pozvao na Evroligin turnir u Železniku iako za celu sezonu nisu izgubili nijednu utakmicu.

SOS je tada baš dobro pokrivao stvari koje nisu prenošene na jačim televizijama. Naročito su prenosili Mega Vizuru i Železnik.

Tegeltiji su tada pomagali Nenad Kostić dok nije prešao na Arenu i Jovica Nikić Misirac koji je od sve trojice najbolje poznavao i najviše pratio košarku.

Da da, šteta samo što se njihov ulazak u seniorsku košarku poklopio sa finansijskim raspadom Hemofarma.

Tada otprilike i Miško počinje sa Megom da ima malko veće ambicije nego li ranije i generalno dolazi do neke vrste zaokreta kada su mlađe kategorije u pitanju.

[Tegi]

Bojdo, mislim da baš preteruješ za Rakočevića. Bio je ozbiljan radnik i profesionalac, atletski jako potcenjen, neorganski naučeni šuter kao PSD, bez povreda, 15-16 godina bitan faktor u srpskoj i evropskoj košarci.

Ego i rivalstvo koje je od detinjstva vukao sa Jarićem su ga sprečili da ostavi veći trag u reprezentaciji i bio je jedan od vinovnika raspada te post-Bodiroga generacije iz druge polovine 70-ih i ranih 80-ih. Ali njegov igrački prajm je bio jako visok i trajao je 6-7 godina. Pri čemu ga je bio glas da je loš u završnicama utakmica, ali treba biti pošten, nikada on nije bio nosilac Makabija, Pao-a ili CSKA koji su tada harali evropskom košarkom. Izvanredne rezultate je imao sa Tau Keramikom.

Ako se gleda reprezentacija, katastrofalan doprinos s obzirom na igračke domete, ali preozbiljna i dugotrajna klupska karijera.

Radmanović je bio mnogo organskiji talenat od njega. Nedović na papiru kompletniji igrač, ali ni blizu po profesionalnosti i košaršakoj ambiciji, pa mu karijera izgleda kao Rakočevićeva sa Aliekspresa.

[Zappa]

Radmanović jeste ostvario vrhunsku karijeru, ali steta sto reprezentaciji nije dao nista..
Danas da se pojavi takav igrač sa tim potencijalom sa 18 godina, pričali bi o top5 pozicija na draftu..

Ako se ne varam otac mu je vojno lice, devedesetih dosao u BG, pa u tome mozda lezi tajna "lude glave".

Ta generacija godišta 78-85 reprezentativno je ostavila ogromnu rupu.
Talentom, karijerama dva nivoa iznad sledecih generacija, ali da li zbog loma drzave, odrastanja u ludim devedesetim i sazrevanja u tranzionoj Srbiji kao tim velika 0..

Generacija 87 je mozda precenjena.. Tu su samo Teo i mozda Tepic imali vrhunske karijere..
Forumas iz Niksica ostavio je intervju sa Djurkovicem, gde je objasnio koliko se nije davao znacaj psihologiji i razvoju te dece na drugi nacin..

Generacija 88 je dala vise igraca, kao da su sva svetla uperena u generaciju 87 i nisi to mogli izneti, preveliki pritisak i ocekivanja od te dece..

[Cvele]

Ako se ne varam otac mu je vojno lice, devedesetih dosao u BG, pa u tome mozda lezi tajna "lude glave".

Da je 10 godina mlađi, bio bi frontmen nekog benda.

[Tegi]

Bio bi u vezi sa Sonjom Savić i Jelenom Tinskom, Slađana Milošević bi ga ubila u pojam, gostovao bi u "Balkanskom ulicom" 2003. i umro 2021.

[Cvele]

[Dembele]

Dve slicne prehajpovane" generacije 80-85g, bez mentaliteta i smeka basketaskog sa ovih prostora.. (Radmanovic, Krstic, Pavlovic, Milicic) i generacija Top10 draft (Pokusevski, Koprivica, Pecarski, Djurisic, Jovic)koja je jos vise podbacila"..