Kad se glava ohladila da saberemo utiske.......
Jako tezak turnir je iza nas.
Prvo sto bi istakao, je da smo imali uzasan raspored utakmica po grupi. Verovatno i natezi moguc. Ako se uzme u obzir da su Ana i Sonja i Crvendakic na okupljanje stigle par dana pred polazak na put (9 dana pred prvu utakmicu), i da su u tom periodu sa timom odigrali samo jednu pripremnu utakmicu, nista drugo se i nije moglo ocekivati nego uzasnih 0-3 na startu.
Spanija nam ne lezi tradicionalno. Znaju kako ce sa nama.
Ali neka se nastavi tradicija, oni nas dobiju, mi uzmemo medalju.
Kanada je bila nateza utakmica za nas tim. Deluje nestvarno je da smo prokockali +18, ali u tom mecu se najbolje videlo koliko su Ana i Sonja znacajne za ovaj tim, ali i nazalost u kom su kontraritmu na pocetku turnira.
Osim Jelelne, nije bilo nikoga da preuzeo odgovornost, da joj pomogne kada se razlika topila. Jednostavno, ova generacija tesko da moze bez Sonje i Ane.
Amerikanke su nas rutinski poslale na 0-3.
Ono cega sam se najvise plasio to je glava igracica nakon 3 poraza. Kina i Senegal nisu ekipe naseg kvaliteta. Strah nije postojao od protivnika, vec da nas pritisak ne sputa, da ne pobedimo sami sebe....srecom reakcija je bila dovoljno dobra.
Uz to, Ana i Sonja su pokazale znake zivota.
Sa 2-3 u grupi, nismo ni mogli boljem da se nadamo osim 1/4 finala sa Austalijom, koja je na poslednjih 5 Olimpijskih turnira osvojila 5 medalja. Australija bez poraza u grupi, sa 5 rutinskih pobeda od cega su u dve u posednjoj cetvrtini lomili protivnice.
Uspeli smo, sto nikome u grupi nije, da budemo u egalu svih 40 minuta, to je zapravo i bio kljuc. Odigrali smo ubedljivo najbolji mec na turniru kada je napotrebnije.
Drugi znacajan faktor je odbrana koja je napokon "proradila".....Cambage je isporucila svoju dozu, ali nas tim fizicki ne moze da parira centru Australije sto je i bilo ocekivano. Potpuni fokus je bio da se zaustavi spoljna linija, a nacin na koji smo to uraili je bio maestralan.
Eron Philips 10....Panny Taylor..... 2pts, oba sa penala
Potpuni respekt za sve igracice koje su se konstantno menjale cuvajuci je.
Pred mec za bronzu, Francuskinje su bile u prednosti, s obzirom da u 1/2 finalu nisu imale puto sansi protiv Amerikanki, pa im je vec tada fokus bio na mec za 3. mesto. Mi smo se nadali da mozemo Spankinjama da naplatimo sve dugove iz proslosti, jer je to bio laski put do medalje negoo preko Francuske do bronze. Ishod je bio isti. Jednostavno, Spankinje znaju kako ce sa nama. Uvele su nas kao i do sada u svoj ritam, i maksimalno eksplatisale Ndur i Nikols kojima fizicki ne mozemo da pariramo.
Ono sto je Spanija za nas, to polako Srbija postaj za Francusku.
Poraz u finalu EP-a ih je posebno zableo. Toliko da selektorka Garnijer nije htela ruku da pruz Marini nakon meca.
Ruku na srce, danas nam je sve islo na ruku. Ogrmona prednost u skoku nije novost, to je nesto na sta se unapred racunalo. Ako neko ima 11 ofanzivnih skokova u 1/4 i gubis ....spasli su nas samo uzasni procenti suta Francuskinja.
U 3/4 mozda i po prvi put na OI smo imali protok lopte koji je za pohvalu. Vezane trojke iz otvorenih sutreva Page, Cadjo, Milovanovic. Mislim da smo danas bili manje losiji tim u jednoj uzasnoj utakmici.
Za razliku od EPa-a, nedostajala nam je pomoc klupe.
Daja Butulija nije ni trebala da ide na OI zbog povrede koju je imala. Njena forma, kao i forma Nevene Jovanovic su bile daleko ispod onih uloga koje su imale u Madjarskoj. Na vrunski nacin ih je zamenila Sasa Cadjo koja je od mahaca peskirom na EP-u postala nas najbolji igrac sa klupe kroz ceo turir. Oko 40% za 3 poena uz dobru odbranu i vrhunsku energiju, vise nego dovoljo.
Tamara Radocaj ima vrlo znacajnu ulogu u ovoj selekciji. Jedini je klasican plejmejker u ekipi. Fejlovala je kroz citavu grupnu fazu, potpuni gubitak samopouzdanja u sutu spolja. Jedini mec gde moze da dobije prelaznu ocenu je mec za Bronzu. Vrlo bitna trojka, uz to koliko toliko je uspela da resi pritisak na loptu Francuskinja.
Dragana Stankovic i Aleksandra Crvendakic su najavile svoj potencijal. Nadam se da ce u Tokiju demonstrirati da su buducnost nase kosarke.
Startna petorka....
Na prvo mesto bih stavio Jelenu Milovanovic. Nas najbolji i najkonstantniji igrac . Na 4/8 utakmica je bila najefikasnija, i ne samo to, plenio je nacin na koji Jelena sve poentira. I licem ka kosu, i ledjima i sutem spolja.... na krajnu 15.5 PPG.
Jedan od najboljih visokih plejmejkera u Evropi.
Daniel Page
Neverovatno je da neka strankinja ovako oseca nacionalni dres. Prvi sam protiv stranaca u reprezentaciji, ali ova devojka rusi sve barijere. Ne smeta joj nista da bude najborbenija, da obicno cuva centre protivnika koje su fizicki nekoliko puta jaci od nje, da prima i zadaje udarce.....sve za pobedu svoje reprezentacije. Pravi univerzalac, popunjava sve statisticke kolone.
Ana i Sonja su kljuc ove reprezentacije, tu dileme nema.
Pored svega pokazale su klasu. Dosle su kasno, potpuno van forme, povrede u toku turnira.... sabrale su se i odigrale kada je to bilo najpotrebnije. Nas stil igre, potpuno eksplatise najveci kvalitet koje one imaju. Jako je mali broj igracica koje mogu da ih brane u igri 1 na 1. Cela protivnicka odbrana je fokusirana prvenstveno na njih dve, a podatak da su njih dve i najbolji asistenti ekipe govori dovoljno za sebe. Ne samo da prave prednost, nego i saigracice cine boljim.
Uspeh koji ce nadam se pokrenuti zenku kosarku sa mrtve tacke....
Bronza koja je u rangu zlata.... veliko hvala Marini, strucnom stabu i devojkama!
