Слободан Шаренац, петак, 09. сеп 2011
Виљнус Баскет Холидеј
Како би рекли данашњи клинци на интернету, са делом овог блогом идем мало и у кошаркашки "оф топик", али мислим да ће неке читаоце и овакве ствари занимати.
Постоји стара анегдота из НБА лиге из ере Дивца и Стојаковића још док су играли у Сакраменту. Тадашњи председник наше земље, Војислав Коштуница, је у току неког пута у Америку, стигао на утакмицу Кингса, те се видeо са Владом Дивцем и Предрагом Стојаковићем. Њих двојица су као добри домаћини упознали Коштуницу са појединим људима из свог тима, између осталим са турксим репрезентативцем Хидајетом Туркоглуом. Разговор (на нивоу државничког протокола) је текао отприлике овако:
- Господине Коштуница, ово је наш саиграч Хидајет
Туркоглу, ми га зовемо и "брат Хидо".
- Добар дан, ја сам Војислав Коштуница, драго ми је.
- Ђе си, како си, шта радиш? ... као из топа по навици
одговорио је Туркоглу и својом непосредношћу изазвао салве смеха код присутних.
Слично је било и у Виљнусу, само што је овога пута Хида претекао наш селектор Душан Ивковић.
- Где си пријатељу, упитао је Туркоглу Дуду?
- Пријатељи? Ти си наш "брат"!, одговорио је Ивковић, и наставио причу са једним од најбољих турских играча, иначе пореклом са наших простора.
Доста старих пријатеља среће се у пролазу под сводовима Сименс Арене у Виљнусу. Бивши селектор Турске Богдан Тањевић, који је сада у улози саветника у том тиму, пролазећи поред новинара из Србије који су интервјуисали Душана Ивковића, у пролазу је добацио-Дудо, ништа не говори и не признај без присуства адвоката.
Ипак један од највећих "магнета" за све је Дејан Бодирога, некадашњи Тањевићев ученик. Један од најбољих играча европе и света на сталној је мети скоро свакога ко га примети. Није битно да ли су то садашњи или бивши кошаркаши, новинари разних земаља, функционери или навијачи "Боди Бонд" нађе времена за свакога. Осмехом разоружава, увек културно размени по неколико реченица, а блицеви фоторепортера, волонтера и навијача севају на све стране где год да се појави.
Пролазећи Виљнусом срео сам се са колегама из Словеније и у њиховом друштву видео чувеног словеначког музичара Зорана Предина, дугогодшњи заштитни знак рок групе Лачни Франц. Млађи уколико не знају о коме је реч, правац интернет и "Гугл", па када послушате највеће хитове ове групе "Не ми дихат за овратник" и "Нај ти пољуб нарише уснице" схватићете како смо се ми осећали осамдесетих година када смо неке своје младалачке лудости и пролеме решавали кроз музику. Мислим да смо били срећнији од данашњих клинаца јер нисмо имали толики притисак турбофолк, оријенталне и шунд музике. Предин је и даље исти шмекер као и пре скоро три деценије. Дошао је у Литванију јер је велики фан кошарке, прати словеначку репрезентацију, а на главном тргу у Виљнусу одржаће у суботу концерт за навијаче "Змајчека". Сећа се Србије, Београда, доброг провода и дуван чварака из Ужица.
Једна од водећих фигура овог Еуробаскета свакако је плејмејкер Француске Тони Паркер. Позната прича о томе да је рођен у Белгији, да му је отац, Тони Паркер сениор, пореклом Американац, а мајка Памела Фајерстон, Холанђанка и бивша манекенка, довољно заинтересује све који је чују. Паркер је одрастао у Паризу, и осећа се као прави Француз, како је и сам рекао, и на
крају крајева прихватио је да игра за "триколоре". До сада га је на оваквим турнирима пратио само отац, а сада је ту комплетна породица, укључујући и његова два брата, који су играли кошарку на својим колеџима. Наравно нема екс
госпође Паркер, јер је "очајна домаћица" Ева Лонгорија решила да се разведе од плеја Сан Антонија због његове наводне прељубе. Некако у исто време бивши Паркеров саиграч из Спарса Брент Бери је такође схватио да треба да се разведе од своје супруге, јер је и она била неверна. Амерички медији су сабрали два и два и дошли до закључка да Бери има разлога што више неће глумити у музичким спотовима које је до сада снимао Тони. Обзиром да сам 2005. на Еуробаскету у Београду видео оца Тонија Паркера са знатно млађом девојком него што је и сам Тони јуниор, овде би се могла цитирати стара пословица да ивер очигледно не пада далеко од кладе.
Још један тамнопути плејмејкер привлачи пажњу. То је "Македонац" Лестер Бо Мек Кејлеб. Родом је из Тетова! Шалим се наравно са пореклом бившег кошаркаша београдског Партизана, омаленим Американцем који је овде у центру пажње. Одвео је својим одличним играма Македонију веома далеко. Многи се томе нису надали. Он је сада у нашој некадашњој братској републици личност број један. Популарност је немерљива. Нови кошаркашки бог у Македонији. У Скопљу су му чак насликали и графит са његовим ликом, а из милоште га зобу Борче Мекалебовски. За дан државности Македоније, поручио је земљацима преко македонске Тв Сител- "Неке живеа Македонија", и побрао додатне симпатије. Шале се колеге да је следеће да се кандидује за премијера.
Посебна прича је медијски хотел у Виљнусу, један од два, колико су организатори одредили за употребу. Када су схватили да ће са ових дванаест екипа које играју у Виљнуси доћи више од дванаест новинара, колико су они очигледно очекивали, поред хотела Неринга у центру града, до чије је резервације од почетка било готово немогуће доћи, за други медија хотел одредили су један који се налази у сред недођије. Зове се "Грин Хотел" и колико год био нов, очигледно завршен пре пар дана (фарба на зидовима скоро свежа, тако да спавте као ошамућени), лош је избор. Налази се поред аутопута, окружен стовариштима, фабрикама, неким зградама и пољаном, на око десет коломера од центра Виљнуса. Нисам сигуран да двокреветна соба има десет квадрата. Бар у хотелу има чудно радно време, наравно не ради увече када је новинарима и најпотребнији. Најближа продавница је на пумпи на око двадесетак минута хода. Није проблем ни храна ни пиће, али да не можете ни воду у хотелу увече да купите није баш најбоље. Аутобус који превози новинаре, и поред постојећег паркинга, из разлога који је познат само возачима, чека вас на аутопуту! Имате одличне шансе да са једне стране упаднете у блато до колена или да вас на другој страни неко прегази колима. Бежични интернет у собама је радио само први дан, а преко кабла немате где да се укључите. Такође у соби не постоји "мини бар", тачније фрижидер. Постоји место предвиђено за њега, али вероватно нису стигли све да поставе у журби!? За сваки проблем који имате, љубазно ће вам одговорити да раде на томе. И тако данима. Нисам у старту веровао да су новинари па чак и сам кошаркашке екипе имали проблема са смештајем у првом делу шампионата. Сада су ми неке ствари јасније. Домаће колеге кажу да ће у Каунасу бити горе него у главном граду Литваније.
Литванци можда воле кошарку, али у овом сегменту нису зрели за овако нешто. А ФИБА Европа ћути, спава као и увек, и све најбоље зна.
