Hej drugari, obećao sam Pitu mali izveštaj sa utakmice NEP - BUF, pa evo par nekih utisaka.
Patriotsi su prvi tim koji sam ikada gledao (2001, imao sam 8 godina) i do danas su tim koji ima moje simpatije u NFL (jedini tim za koji iskreno navijam je Partizan, sve ostalo su simpatije). Prilika da uživo vidim NFL meč je nešto što je na mojoj
bucket list-i već duže vreme, i kada sam se pre 6 meseci preselio u Kanadu definitivno sam želeo da dobijem priliku da uživo vidim Brejdija i Beličika i Pats-e dok magija još uvek traje. Mogu reći da je sam doživljaj i više nego ispunio očekivanja.
Karte za utakmicu
Jedan frapantan podatak - Gillete stadion je bio rasprodat za svaku utakmicu od kada je otvoren u 2002-oj godini (zapravo poslednja domaća utakmica NEP koja nije bila rasprodata je bila u 1994.). Sezonske karte za Patse je nemoguće kupiti, već je jedino moguće upisati se na listu čekanja (slično za većinu NFL franšiza). Ove godine sezonske karte su dobili priliku kupiti ljudi koji su na listi čekanja od 2004-e godine.
Samim tim, karte je jedino bilo moguće naći na sekundarnim tržištima (preprodaja - koja je potpuno legalna i uređena). Ja sam relativno kasno odlučio da idem na ovu utakmicu, no ipak karte za srednji nivo, prilično pristojno sedište sam našao za oko 250 dolara.
Dolazak na utakmicu
Izazov sa NEP utakmicama jeste što je sam stadion oko 65 kilometara od Bostona. Najveći broj navijača na stadion dolazi autom, no obzirom da ne posedujem auto opcije koje su preostale su bile Patriots voz i shuttle bus opcije. Voz ima jako loše review-ove na internetu i često kasni za prvu četvrtinu, tako da sam se odlučio da putujem busom. Još jedna prednost putovanja busom jeste bila to što se na stadion stiže oko 2 i po sata pre utakmice, sasvim dovoljno da se poseti tailgate, ritual koji većina NFL fan baza ima pre svake utakmice, gde se na parkingu pije alkohol i sprema hrana i generalno se fanovi druže u iščekivanju utakmice.
I pored toga što je bilo veoma hladno, atmosfera ispred stadiona je bila sjajna i super je pripremala raspoloženje za samu utakmicu.
Sjajna stvar je bila da sam već u autobusu upoznao gomilu drugih navijača koji su mi objašnjavali kako stvari funkcionišu na stadionu, prepričavali svoje doživljaje sa utkamica na kojima su bili i tako dalje. Najbolji deo svega ovoga bila je prilika da sam lokalnim fanovima koji posećuju svaku utakmicu diskutujemo o tome kakve su nam šanse u plej ofu, kako izgleda trenutni sastav i ko su najopasniji rivali. Prijatno me je iznenadio prijem, jer sam imao pretpostavku da su svi amerikanci prilično individualni i ne toliko otvoreni ka strancima, ali kako bih kome rekao da dolazim iz Srbije, da sam fan Patriotsa od 2001-e i da mi je ovo prvi NFL meč, svi su bili i više nego srdačni.
Stadion i atmosfera
Na sam stadion sam ušao oko 70 minuta pre početka utakmice i bio sam jedan od ranijih ljudi na tribinama.
Dok sam živeo u Evropi posećivao sam razne utakmice, mahom prateći Partizan, ali i za vreme dok sam živeo u Italiji, ali definivno Gillette stadion je najbolje sportsko zdanje koje sam imao prilike da posetim. Unutar samog kompleksa nalazi se nekoliko šoping centara i zabavnih sadržaja, a sam stadion je prepun različitih sadržaja.
Na samom stadionu svaki navijač je gotovo kompletno obučen robom iz zvaničnog Patriots store-a, i svi imaju dresove tima na sebi. Sama atmosfera na stadionu je bila sjajna i potpuno je prevevazišla sva moja očekivanja. Ni u jednom momentu meča nismo sedeli i svi su vrlo glasno učestvovali u meču. Iako nema organizovanog navijanja, sama atmosfera je bila definitvno najbolji deo ovog iskustva.
Ono što je svakako drugačije u odnosu na naše stadione jeste da su fanovi oba kluba izmešani širom stadiona. Tokom celog meča nekoliko fanova Buffalo Billsa su sedeli par redova od mene i vrlo glasno slavili uspeh svog tima i provocirali ostatak navijača, koji im nisu ostajali dužni na provokacije, ali su ipak sve interakcije bile i više nego civilizovane i daleko od incidenta (meni je ovo bilo totalno nezamislivo i generalno sam bio jako iritiran njihovim prisustvom, ali to je verovatno zbog toga što nisam navikao na slične interakcije na stadionu).
Rezime samog meča
Neću puno pisati o samom meču, jer je već prošlo 7 dana i ne vidim da će to doneti veliku vrednost topic-u, ali je definitivno gledati utakmicu sa stadiona jedno potpuno drugačije iskustvo od gledanja na TV-u. Trebalo mi je dobrih 10ak minuta da se priviknem na praćenje meča bez svih propratnih grafika koje tv prenos pruža, no sam adrenalin snap-ova i praćenje dinamike akcija uživo je nešto što je zaista sjajno.
Patriotsi su odigrali sjajno prvo poluvreme (možda i najbolje ove sezone) - Brady je konvertovao uspešno prvih 10 dodavanja, Patsi su lepo pomerali lance i bili prilično solidni u odbrani, što je rezultovalo time da je NEP imao duplo više osvojenih jardi u prvom poluvremenu. Dve kardinalne greške (fumble Rexa i promašeni blok Sanu-a) su dovele do toga da se ipak na poluvereme odlazi sa 10-10 i iskreno sam bio zabrinut da će utakmica biti izgubljena u drugom poluvremenu.
Nakon TD-a Billsa za 17-13 delovalo je da bi moj prvi odlazak na stadion mogao imati tužan kraj. No ipak, TB12 još jednom pronalazi veću brzinu i vodi NEP u dva dobra drive-a koji donose 24-17 i postavljaju scenu za poslednji drive Billsa. Atmosfera je u tom trenutku bila kao u dobrom starom Pioniru za vreme EL, i stadion je bukvalno eksplodirao nakon neuspešnog 4th downa Billsa koji je Patsima doneo 11. uzastopnu divizijsku titulu.
Sve u svemu, magičan dan. Jedan od 5 najboljih sportskih događaja na kojima sam bio, i jedini u TOP 5 koji ne uključuje Partizan.
Svako ko voli NFL i dobije priliku bi trebao posetiti meč uživo.
SVAKOJ VLASTI VERNI, SVAKOJ VLASTI ODANI...
