Politicke teme, unutrasnja politika

[Malkovic]

Вероватно био до Ватикана на конклави па да подели нова сазнања.

Poseban pik imam na njega, popizdio sam neki dan kad upratih majku da ga gleda i govori mi "jao sto je ovaj decko pametan, poslusaj sta prica"

Prevarant, ali me najvise boli sto nije to isto mogao raditi u Hrvatskoj vec je dosao u Srbiju da zaludjuje narod

Мали шлагворт у вези овога: за све српске владаре у последњих 1000 и нешто више година се зна гробно место. То је постигао народ који има универзитет тек последњих 120 година, овај "нераднички", "терористички", како га воли крстити врховни удбот у земљи.

Хрвати имају свеучилиште 600 година и још нису пронашли нити један гроб неког од чувених хрватских владара. Можда ће им требати још 600 година да на неки набасају, можда не, ко зна?

Зато те и такве наше универзитете треба ставити у пасивно стање, јер ваљда не може да заради на њима, док су паре од странаца већ узете.

Због тога, студенти, јебите им род неписмени сутра.

[Niksicanin]

Вечерас је Селаковић требало да отвори велику мултифункционалну салу Матице Српске у Никшићу, али све до даљњег одложено. Изгледа да је забрањен излазак министара из Србије.

[Milutinov Tata]

Stručni nadzor odbio da potpiše dokumente za deonicu auto-puta Miloš Veliki od Pakovraća do Požege

[bwa]

Вечерас је Селаковић требало да отвори велику мултифункционалну салу Матице Српске у Никшићу, али све до даљњег одложено. Изгледа да је забрањен излазак министара из Србије.

Nasli su coeka da to otvori

[Niksicanin]

Како је реко Теги, трећеразредни агенти са Ибарске.
Јбт, хапсе Маруновића ...
Чу Мариновић. Па следеће 4 године ће нам ј...оца са својим патетичним текстовима. И овако је смаро до бола.

[bwa]

E vala bas, sklempu da mu ne opalio, kakav je

[Niksicanin]

Убиће нас све патетиком својом

[rabesandratana]

[Milutinov Tata]

Spoiler: pokaži

Gde ste? Jeste li zaboravili? Shvatate li da ih nije ništa poljuljalo? Ništa ih nije uznemirilo. Nije ih ništa ni uplašilo.

I dok čitate samo ovih nekoliko rečenica vi tačno znate na koga mislim. Da, da, na njih, na generaciju koju ništa ne zanima, koja želi samo da ode iz Srbije, koja samo gleda u svoje telefone, koja ne glasa, koja se ni u šta ne razume i koja ništa ne zna.

Ulazimo u osmi, najteži mesec, rekle bi mnoge majke koje su ih rodile. Da, postoje i ti ljudi koji su ih vaspitavali, hranili, školovali. Čuvali, pazili i trudili se da izrastu u dobre, pravedne i uzorne ljude. Hej, jesu li uspeli, pa to je toliko glupo pitanje. Ima jedno možda pametnije: da li vam je jasno šta su vam pokazali u ovih osam meseci?

Nije li potpuno ludo bilo da stanu nasred ulice, usred jeseni po kiši i samo tako stoje ćuteći po minut za svaku žrtvu? Bilo vam je malo čudno, priznajte. Niste ni slutili šta 15 pa nažalost i 16 minuta tišine može sve da pokaže, šta sve može da donese. Koliko to kratko vreme, u jednom danu može da ogoli i šta sve tu ima da se vidi.

Jeste li videli zlo? Je l sad znate kako ono izgleda? E, oni su ga gledali pravo u oči i nisu ni trepnuli. Nisu disali dok ih je to zlo kosilo po ulicama, dok ih je šamaralo, dok ih je udaralo bejzbol palicama, ma nisu glas pustili. Nisu mahali iz bolničkih postelja, nisu dočekivali visoke političke zvanice u bolničkim sobama. Nisu se pomenuti ni utrkivali da ih posete i slikaju se sa njihovim ranama, jer dele i seku čak i rane. Govori li to više od snimaka sa 20 kamera?

A jeste li prepoznali dobro? Kako u februaru spava pod vedrim ledenim nebom, kako se šćućuri na kratko pod najlonom nekog plastenika, kako korača kroz brda i doline, dok mu sa tabana kaplje krv od svežih žuljeva koji nemaju kako da zarastu i dok mišići otkazuju, jer nemaju kad da odmore. Kako to udara tu pravo u grudi, kako cepa srce, kako vam suza suzu stiže i sad samo kad se prisećate tih slika na kratko, a u glavi vam i dalje odzvanja “niko nije umoran, mi za umor ne znamo”.

A jeste li zapazili lice kukavičluka? Znate li sad kako izgleda? Jesu i to su vam pokazali. Ograđeno je ogradama, pa nije dovoljan jedan red nego mora dva reda. Pa ovaj drugi namazan nečim da ne možete da preskočite i uđete u zonu kukavičluka. Nego li samo pokušate, već ste se povredili. A ko se drzne da uđe nepozvan taj bez glave može da izađe. E bili su i tamo, da, da, zaboravili ste. Sve su vam obelodanili i one u uniformama koji čuvaju kukavice i kukavice koje se kriju iza crnih kapuljača i ugašenih uličnih svetiljki, grad šatora u parku, “đavola u belom raju”. Bili su danima i noćima krišom i nisu se uplašili.

A ponos? Jel ste gledali u lice ponos? Jeste. I dobro ste ga upoznali, i to ne samo vi, već cela Evropa. Pedala ponos na točkovima iz grada u grad iz države u državu. Uzbrdo i nizbrdo, kilometar po kilometar uz partiju kiše, pa možda nekad malo tiše, svako uz svoj umor. Eh ma ne, ni ponos ne poznaje umor. Poznaje se sa osmehom, sa snagom, sa inatom, sa zacrtanim ciljem. I sve su to prešli i ostvarili ga i znate šta? Nisu se umorili.

A strah? Prepoznajete li sada strah? Da se ne lažemo svi smo ga živeli. A sad kao veo lagano klizi sa vas, pa se uspinje polako ali sigurno i čvrsto uz noge nečasnih, plaćenih, podmićenih, ucenjenih, onih koji naprasno od kuće glasaju. Nema ukus, ni miris, ni boju, a čuje se tiho na niskim frekvencijama i izgleda mladi bi rekli “top”. E to vam je strah.

Da li ste upoznali hrabrost? Kako je lepa i prkosna. Spremna da dan i noć stoji na jednom mestu. Tamo gde bi svi trebalo da je vide, a gde je zapravo najveći mrak. Pokazali su vam da ona mnogima nedostaje, ali njima ne, i da je često teška i mučna. Koliko tame mora da se proguta da bi se pokazala, koliko “prijateljskih razgovora” da se pregura da bi opstala i koliko stenica mora da mili po tim nevinim telima da bi se dokazala.

Šta još treba da vam pokažu? Gde ste?

Jel treba sad da vas sačekaju oni koji se ni u šta ne razumeju, gledaju samo u svoje telefone i kako da pobegnu iz Srbije?

Sačekaće oni vas, sa zastavom te iste Srbije. Ma ne žurite jer možda ništa nije baš hitno. I ovako njih ništa nije poljuljalo, uznemirilo niti uplašilo, pa nećete ni vi.

A čega se vi to plašite i dalje? Ne smete da kažete? Možda da pokažete?

I ne morate. Na Vidovdan se i ovako sve vidi, i ko ćuti i ko je neutralan, a i dosta je vruće za crne kapuljače.

[Sezione]