EP u vaterpolu 2014, Budimpešta (14.07. - 27.07.)

[Milutinov Tata]

Italija - Crna Gora 11:9 (1:3, 5:3, 2:2, 2:1)

Budimpešta - Bazen „Alfred Hajoš“. Gledalaca: 3.000. Stavridis (Grčka), Koganov (Azerbejdžan). Igrač više: Italija 12 (6), Crna Gora 11 (5). Peterci: Italija 1 (1).

Italija: Tempesti (10 odbrana), Di Fulvio, Veloto, Filjoli 3, Đorđeti 4, Fondeli, Đakopo, Galo, Figari 1, Luongo, Ajkardi 3, Baraldi, Del Lungo.

Crna Gora: Radić (osam odbrana), Dr. Brguljan 1, Pasković, Petrović 1, Da. Brguljan, Čučković, M. Janović 3, N. Janović, Ivović 2, Mišić 1, Klikovac 1, Jokić, Šćepanović.

Selektor Italije Alesandro Kampanja je sijao od sreće, jer je sa šest novih igrača u odnosu na Svjetsko prvenstvo u Barseloni osvojio medalju.

- Potpuno smo ovo zaslužili igrama na ovom turniru. Podizali smo formu kako je turnir odmicao. Mogli smo da igramo i u finalu, ali su nijanse prelomile duel s Mađarima. Zadovoljni smo i što je završeno ovako, jer smo do bronze stigli pobjedom nad velikim timom, jednim od najvećih na planeti. Ovo takmičenje je velika škola za naš tim, a medalja znak da smo na pravom putu - rekao je Kampanja.

Centar Mateo Ajkardi je pogađao kada je trebalo.

- Kada igrate protiv Crne Gore uvijek je teško, pogotovo protiv bekova. Izdržali smo sve na ovom turniru, dokazali da smo u grupi velikih timova i bronza je ono što nas zadovoljala - istakao je sidraš Pro Reka.

Selektor Ranko Perovića je izgubio drugi put meč za bronzu na velikim takmičenjima. Nakon utakmice sa Italijom nije bio raspoložen za priču, ali je izustio da je potrebna dublja analiza.

"Teško je sada reći nešto. Napravili smo nekoliko grešaka više nego što smo trebali i smjeli. Igrači su dali sve od sebe, pokušali da se dignu poslije teškog poraza od Srbije. Sada je ovo za dublju analizu. U nekim momentima i sudije su pomogle Italiji. Ali, glavu gore, biće još takmičenja", rekao je Perović, koji je s Crnom Gorom osvojio i dvije medalje (EP 2012. i SP 2013).

Draško Brguljan je opet u presudnim trenucima utakmicu morao da odgleda s klupe zbog tri lične greške. Koliko je falio Crnoj Gori ne može da pokaže statistika...

"Počelo je dobro, ali je kasnije zakazala realizacija s igračem više. Gubili smo i nismo mogli da se vratimo. Mislim da smo propustili dobru šansu da osvojimo medalju, a možda je i meč sa Srbijom ostavio traga. Željeli smo najbolje, ali nije išlo i moram da čestitam Italiji", kazao je Brguljan i dodao:

"Sport se poigrao s nama, mogli smo da igramo u finalu, a sada smo četvrti. Isto je kao da smo 12. Ali, biće još takmičenja", istakao je Brguljan.

Antonio Petrović: Baš mi je krivo što nismo osvojili bronzu. Pokušavali smo na sve načine, na startu je izgledalo da sve ide dobro, ali nije. Sve je dobro išlo do polufinala, a u posljednje dvije utakmice nismo bili na nivou. Bilo je padova, vjerovatno psihološki i ne umijem da objasnim o čemu se radi. Treba se pozabaviti s time da se ne bi događalo ubuduće.

[Milutinov Tata]

Mađarska - Srbija 7:12 (1:3, 1:4, 4:2, 1:3)

Budimpešta - Bazen “Alfred Hajoš“. Gledalaca: 6.000. Sudije: Margeta (Slovenija), Aleksandresku (Rumunija). Igrač više: Mađarska 14 (4), Srbija 11 (7).

Mađarska: Nađ (dvije odbrane), Gor-Nađ, Madaraš, Erdelji 1, Vamoš 3, Hošnjanski, Ad. Deker, Sivoš 1, Da. Varga 1, De. Varga 1, Tot, Harai, At. Deker (sedam odbrana).

Srbija: G. Pijetlović (10 odbrana), Mandić 2, Gocić 3, Ranđelović, Ćuk 1, D. Pijetlović 1, Nikić, Aleksić 1, Rađen 1, Filipović 2, Prlainović 1, S. Mitrović, B. Mitrović.

Statistika meca i kompletan mec napad po napad

[Milutinov Tata]

Tibor Benedek, Hungarian Head Coach: “It was decided in man-ups, mainly. They made the most of it while we missed a handful of shots. Today I can’t say we were on the same level as in our game in the group phase. We were not that hot, or I would say we became too tense and couldn’t play with the same pace. Perhaps it’s the faith of the unbeaten team: to win the Europeans we should have produced now the 7th win in our 7th game, but it was too tiring to maintain our concentration level for two weeks. Our mental strength weakened by the end.”

Daniel Varga, player: “It was great to see the applauding fans but I could have imagined an even bigger celebration had we won the title. This didn’t happen, the Serbs were the better side. When we started this cycle we knew they were a cut above the rest – and after two major events I can say: they are still an outstanding team in this field. Yes, I might say we have time to catch them but it doesn’t change my current state of mind: I’m really disappointed.”

Marton Szivos, player: “I would like to congratulate Serbia, but to ourselves as well. I don’t know what happened to us, but – even though it seems to be an easy win for them – it was a great final. We have to analyse this game, there’s a lot to learn from it. Still, we have played to finals in two years, I think this fact speaks for itself.”

Vamos Marton, player: “We didn’t lose because of the audience, that is for sure. We got used to this atmosphere, so we didn’t feel any extra pressure on us today. It was just not our day.”

Dejan Savić, selektor reprezentacije:

- Samo ću da kažem - vege !

Na madjarskom to znači kraj

Živko Gocić kapiten:

- Utakmica života kako za mene tako i za drugare. Ne znam kako smo pobedili Crnu Goru ali ću ponoviti ono što sam tada rekao, divno je biti kapiten ove ekipe. Nadam se da će ljudi koji nas vole i podržavaju, ponavljam vole i podržavaju uživati u onome što smo mi uradili danas.

Filip Filipović:

- Imali smo dosta skeptika oko prvenstva posebno posle grupne faze. Nikada nismo posumnjali u neosporni kvalitet koji potvrdjuje dugi niz godina. Ovo je ekipa bez obzira u kojem sastavu igra predstavlja Srbiju. Videli smo da su večeras veliki teret podneli najmladji i igrači sa malom minutažom. Posvećujem titulu narodu, ljudima koji su ostali bez domova. Svim srvem smo želeli da učinimo. Disali smo kao jedan. Ova pobeda na Margit sigetu su igrali velikani Srbija i Madjarska i da je u tom meču Srbija na neverovatan način nadigrala Madjarsku. Bila je to demonstracija sile, I ne pamtim da je neko u ovakvom meču tako savladao Madjare.

Čestitam i Dejanu Saviću, pružam mu punu podšrku kao i svi igrači. Ovo što on radi je najbolje i ako je bilo ko sumnjao video je večeras kako to funkcioniše.U svakom trenutku preuzima odgovornost za loš rezultat. Čovek ogromnog srca i odnos koji imamo sa njim je takav da ni sam siguran da neko od trenera to ima. Hteo bih da čestitam rodjendan Dejanu Udovičiću koji ima veliki udeo u ovome i sigurno je srećan zbog nas.

Stefan Mitrović:

- Sve što ću reći jeste: Margit siget, sedam hiljada ljudi, Srbija - Madjarska 12:7. Dovoljno.

Sava Randjelović:

- Moj najlepši trenutak u karijeri. Ponosan sam što sam deo ove ekipe, moj debi na Evropskom i zlato. Hvala igračima što su me prihvatili na pravi način, nadam se da ću i dalje imati ovakve prilike za radost.

Dušan Mandić je zaplakao posle meča. Igrao je sa velikim bolovima i bio medju najboljima:

- Teško je bilo šta sada da pričam. Presrećan sam, ovo je ekipa sa kojom je milina igrati. Pobediti ovako Madjare u ovom prelepom ambijentu može samo da se poželi.

Gojko Pijetlović najbolji golman turnira:

- Nije najvažnije što sam proglašen za najboljeg mada je ovo veliko priznanje. Prvi put sam prvi golman i sa ovakvom vrhunskom odbranom je bilo super igrati. Igrali smo dobro odbranu i u susretu sa Madjarima u grupi ali sada nam je proradio igrač više, odligrali su Niklić i moj brat čitav tim izvanredno. Ekipa me je posle utakmice sa Crnom Gorom podržala i podigla. Hvala i Banetu Mitroviću koji me je sjajno zamenio i da njega nije bilo ne bi ni igrali finale. Sve čestitke ekipe, zaista bili smo impresivni večeras.

Duško Pijetlović

- Najlepša godina, osvojio sam zlato, dobio sina Petra, šta može još lepše da bude. Ne znam da li može nešto bolje da mi se dogodi. Presrećan sam.

Slobodan Nikić:

- Najdraža titula, Ovakvu igru odavno neko nije prikazao protiv Madjara u Budimpešti. Pamtiću ovo celog života.

Milan Aleksić:

- Hvala svima na podršci. Ovu pobedu posvećujemo svim našim ljudima, posebno onima koji su mnogo propratili u poslednje vreme.

Andrija Prlainović

- Uz SP u Rimu ovo mi je sa reprezentacijom najdraži trenutak. U nesvakidašnjem ambijentu pobediti Madjare ovako ubedljivo je fenomenalno. Imao sam osećaj da možemo dobro da odigramo. Posvećuujem zlato mom prvom treneru Dušanu Bilasu koji je nedavno preminuo. Čestitam svima i uvek moram da kažem da je čast biti deo ove ekipe.

[Milutinov Tata]

Predsednik Nikolić čestitao igračima

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić sačekao je reprezentativce u hotelu Termal i čestitao im na trijumfu na Evropskom prvenstvu. Posle zajedničkog snimka predsedniku se na podršci zahvalio kapiten Živko Gocić:

- Hvala vam što ste bili uz nas, hvala svim našim navijačima. Pobedu posvećujemo Srbiji, posebno ljudima koji su propatili zbog poplava. Ponosan sam što sam kapiten ove ekipe i verujem da će ako ljudi u Srbiji budu ponosni bar pet posto koliko sam ja onda će oni biti najsrećniji na svetu.

Predsednik je rekao:

- Na poluvremenu mi je madjarski predsednik čestitao pobedu. Ne zna da pliva ali zna da proceni. Bili ste fenomenalni.

Neko je dobacio:

- Ovo niko nije očekivao.

Predsednik je rekao:

- Ma ajde ,kako nije...

Predsednik VSS Krivokapić je rekao:

- Ovim momcima je na prvom mestu Srbija. Imamo teška pitanja koja moramo da rešimo da im damo ono što im je neko obećao. Pre početlka nisu ni pričali o premiji i red je da im pomognemo i da zajedno rešimo sve probleme koji su tu.

http://www.waterpoloserbia.org/index.php?id=303&tx_ttnews%5Btt_news%5D=3947&cHash=8e53531f385bf15fa39ed3e496f08880

[Raoul Duke]

Ја сам успео да одгледам меч само до половине треће четвртине. Али ми је било довољно да знам да тим који онако игра не може да прокоцка ни предност мању од 4 разлике, колико је било када сам кренуо на пут.

Сви момци су били феноменални, али мени је најјачи утисак синоћ оставио Никић, за кога Мађари нису имали баш никакво решење, и мали Мандић који са 20 година игра као матор и показује да је можда управо он човек који ће нас носити до злата у Бразилу 2016.

Селектор је посебна прича. Мени изузетно драг човек, а видим и својим играчима. Показао је да има потребан квалитет, био је врхунски играч и немам ни најмању сумњу да ће постати и врхунски тренер.

[Odjidja Ofoe]

Ponosan sam na momke, sta drugo da kazem. Sinoc se po CG primorju slavilo do kasnih sati..

Neko rece posljednji mohikanci naseg sporta..Ima smisla, svi u padu a oni melju i dalje.

[Zlaja]

Puce negde grom, nevreme sta vec i Grbavica ostade bez KDS-a do jutros
Sreca nije bilo gusto, pa nije bilo strasno ni preko sms pratiti

Cestiitke Savicu, strucnom stabu i nasim delfinima. bravo..

[Skafi]

Reče gost u studiju posle finala da će sledeće evropsko u Beogradu za dve godine imati skoro duplo više ekipa. Neka neko potvrdi ko je gledao, jer ja sam tako razumeo. Nije mi jasno šta se time dobija. I kod ovih 12, bar dve reprezentacije ubedljivo zaostaju. Inače, igraće se na zimu, u januaru (biće održalo u Areni), i to je odlična vest, jer je na pravi način razdvojeno od Olimpijade koja je iste godine na leto.

[grobar_Zvornik]

Арена ће бити дестинација следећег ЕП-а.
Како сам успио разумити наша репрезентација ће играти у дијелу гдје ће капацитет бити 10000 људи. Само се надам да ће овај пут карте бити дате навијачима и људима који желе бодрити момке и то не само у финалу, већ током читавог турнира. Прошли пут није било теорије да дођем до карте, било које (иако је на Ташу у групној фази било бар 1000-1500 празних столица на свакој утакмици). Разумијем да су спонзори ти који добијају један дио карти (голем) али не видим сврху да дајеш карте онима који чекају финале, а највећем поносу српског спорта зврји дио трибина празан. Пуно боље маркетиншки се мора одрадити ЕП у БГ арени и мора на свакој текми бити 10000.

Опростите што сам мало овај велики успјех ставио у угао због ове приче о улазницама, али морао сам.

Очекивао сам морам признати да и други голман добије шансу у задња 2 минута (он је један од хероја полуфинала).
Ајмо бити реално с Пијетловићем и Прлаиновићем ван форме узели смо ово европско лаганини кад се све сабере.

[familija]

Ako neko moze nek ostavi snimak cele utakmice....
Hvala unapred...

[Звезда ле!]

Одбрана, напад и реализација перфектни. Базен је прелеп и организација првенства је била сјајна. Одлична атмосфера, пуно наших навијача и убедљива победа.

Штета што 90% наших играча игра у Мађарској, Италији, Грчкој, Румунији, Турској...

[Skafi]

Hoće li uopšte biti dočeka?

[Ivan Grozni]

Tri reči o finalu - Rapsodija u plavom.

O učinku na prvenstvu:

Gojko Pijetlović - Potpuno zasluženo najbolji golman na turniru. Ne razumem uopšte zašto se pojedinci čude toj odluci. Branio sasvim solidno do polufinala, u toj utakmici zakazao a zatim u finalu branio fantastično, 12/19. Istakao bih onu odbranu Madarašu na 6-2 kao prelomnu na utakmici. Nakon toga smo otišli na 7-2 golom Ćuka sa igračem više. Da su tu Mađari smanjili na -3 pre poluvremena, bilo bi opasno. Posebno posle 2 vezane odbrane Deckera. Na turniru je Gojko imao najviše odbrana 88/144. Nisam 100% siguran ali mislim da je imao najviše odbrana i pre finala (uprkos lošoj partiji protiv CG). U finalu je samo popravio statistiku.

Branislav Mitrović - Branio je čini mi se pune 2/4 protiv Francuske u prvom meču (2/5) i u 4/4 protiv CG (3/3). Sasvim dovoljno za pohvale na njegov račun, mada ja ne bi preterivao sa pohvalama. Slobodno se može reći da ti šutevi Crnogoraca nisu bili iz izrađenih pozicija (zbog odlične odbrane Srbije), ili ih jednostavno nije ni bilo u 4/4.

Dušan Mandić - Mučio se tokom turnira a onda u finalu pokazao da će biti još veći igrač nego što je sada. Realizacija 2/2 uz sjajan gol za 6-1, plus 2 asistencije. Najbolja partija u finalu. Protiv Grčke je takođe šutirao 2/2, protiv CG po jedan gol, asistencija i ukradena lopta.

Živko Gocić - Kapiten kapitenski. Bilo je kritika na njegov račun, da uzima mesto drugim igračima i da je u godinama. Najbolji meč pre finala je odigrao u Zagrebu 2010. godine, polufinale protiv domaćina (3/5). Sinoć 3/3, protiv CG 1/1, bez promašaja u poslednja 2 meča.

Filip Filipović - Naš najbolji i najkonstantniji igrač na prvenstvu. Najbolji strelac (19/41), najveći potrošač lopti i drugi asistent (iza Prlainovića). Iako se govorilo da su zatvoreni u svakom meču, ipak su njih dvojica najviše šutirali ka golu protivnika a ujedno imali i najviše asistencija. Velika je nepravda što nije proglašen za MVP prvenstva, ali mora i domaćin dobiti utešnu nagradu. Od 3 promašaja sa igračem više on je promašio 2 puta, ali je prelomio meč sa 2 vezana gola na 9-6.

Sava Ranđelović - Debitant, bez autoriteta kod sudija, igrač zadatka. Neka isključenja mu možda i nisu morali svirati, imao ih je ukupno 20 od moguća 24. Proveo najmanje vremena u bazenu, u finalu samo 3 minuta i isključen je. Postigao svoj prvi gol protiv Grčke. Prebio svakog protivničkog centra.

Nikola Rađen - Naš najbolji bek (moje mišljenje) posle oproštaja Udovičića. Srpski bek sa najmanje isključenja na turniru, što ide u prilog toj činjenici. Odlično se nosio sa protivničkim centrima, posebno Mađarskim u finalu. Uz to postigao 2 gola na prvenstvu i načeo Mađare u finalu. Sasvim dovoljno. Ono što mi je prosto neverovatno je da nije imao nijednu asistenciju na prvenstvu. To do sada nije bio slučaj.

Milan Aleksić - Takođe odradio odličan posao u odbrani u finalu, u polufinalu imao 2 asistencije, a u oba meča je postigao gol iz prenosa. Loš je bio šuterski na turniru, ali je postigao važan gol protiv Španije čini mi se. Jedna od njegovih bombi, kao protiv Hrvata u Rimu, ili Mađara u Šangaju za produžetke. Tu je i poslednji peterac protiv Španije u Rimu. Igrač koji daje važne golove, a ne daje ih mnogo. Mogao je i u finalu da prelomi meč ali nije imao sreće. Onaj šut na 9-5, od prečke na liniju. Onda su Mađari to kaznili u sledećem napadu i ''vratili se u meč''.

Andrija Prlainović - Definitivno igrao najbolju odbranu na turniru od naših igrača. Pored toga, najbolji asistent sa 14 asistencija, od toga 7 u poslednja 2 meča. Na prvenstvu 7/32, u polufinalu protiv CG 0/4 ali i po 3 asistencije i ukradene lopte. Svojom borbenošću protiv CG probudio naše igrače, a ''zbunio/uplašio'' Crnogorce. U finalu 4 asistencije a Mađari ukupno na meču takođe 4. Podsetio u poslednja 2 meča na Andriju iz Zvezde u poslednje 2 godine, i zamenio Vanju u odbrani tokom prvenstva, odnosno u napadu u poslednja 2 meča. Zanimljivo, u finalu nije imao nijedno isključenje. A isključenja su bila odlično raspoređena. Pretpostavka je da su igrači dobili zadatak od Savića da ga sačuvaju u bazenu.

Miloš Ćuk - Iznenađenje za protivnike. Šteta što je kod Udovičića igrao svako drugo takmičenje (zbog Šaponjića). Nije dobro počeo ali je proradio kad je trebalo. Po 2 gola protiv Hrvatske, Španije i CG, od čega posebno važan onaj za 9-9 u polufinalu. Završio prvenstvo sa 12/25, što je skoro 50%. Nadomestio izostanak Vanje ili Andrije u napadu, kako god hoćete.
Mislim da ćemo u narednim godinama govoriti: ''Ako dvojica od trojke Andrija, Miloš, Filip ima svoj dan, ne može nam niko ništa.''

Stefan Mitrović - Naš najbolji kradljivac lopti, ukupno 13. Nije blistao kao na prethodnim prvenstvima ali je kao i većina, proradio kad je bilo najpotrebnije. Ponovo naš najbolji strelac protiv CG (3/5) kao i prošle godine u Barseloni. Ne verujem da igraču koji ima onakav šut i onako iskače iz vode, može da se ponovi još jedno ''loše'' takmičenje. Očekujem ga u mnogo boljem izdanju već na SK u avgustu. Ipak je on najbolji igrač mađarske lige za prošlu sezonu.

Slobodan Nikić - Naš najbolji centar na prvenstvu. Počeo odlično sa 7/8 u prva dva meča, zatim vezao nekoliko loših partija šuterski, ali izborio mnogo više isključenja od Pijetlovića na turniru. Pogodio za pobedu protiv CG, i posebno dobar bio protiv CG i Mađarske. Sasvim dovoljno za igrača koji je pre prvenstva bio viđen kao rezerva Pijetloviću, koji je jedan od iskusnijih i igra u turskoj ligi.

Duško Pijetlović - Koliko je Srbija jaka, govori i činjenica da je odbranjeno zlato bez jednog od najboljih centara sveta. A zlato je mnogo teže odbraniti nego osvojiti. Na prvenstvu svakako najkvalitetniji, ali i u lošoj formi pa to nije dokazao u bazenu. Samo 4 gola uz katastrofalan učinak 4/22. Jednostavno ga nije htelo, a jedan od razloga je verovatno i to što je prošle sezone ''odmarao'' u Rusiji. Posle sjajnih partija u Zvezdi vidi se veliki pad. Ipak, mora se reći da je izborio dosta isključenja i da u nekim situacijama jednostavno nije imao sreće. Od njega ne očekujem da se iskupi u Kazahstanu sledećeg meseca, ali posle sezone u Reku bilo bi lepo gledati onog starog Pijetlovića sledeće godine na SP.


Espanol prijatno iznenadio sa 24 gola i kao najbolji strelac. Takođe, drugo mesto dele Francuz Bodegas i Rus Stepanyuk. Nekako uvek očekujem da to budu Filipović, Ivović ili Sukno, eventualno Prlainović. Nema izbora za najbolji tim kao na SP, ali ja ću navesti moj tim: G. Pijetlović, Ivović, Figlioli, Espanol, Filipović, Ćuk, Dobud. Izdvojio bih još neke igrače: Nikić, De. Varga, oba Janovića, Dr. Brguljan, Aicardi, Giorgetti, Pavić, Sukno, Vlachopoulos i već pomenuta dvojica, Bodegas i Stepanyuk.

Realizacija igrača više u finalu 9/12, Mađari 5/16 (u prvom meču Srbija 4/16). U strelce se upisalo 8 igrača kao protiv Grčke.

Srbija je odbranila zlato u SL i na EP, ostaje još SK za savršenu godinu jedne vaterpolo reprezentacije. Srbija je od samostalnosti 2006. godine na 19 takmičenja na kojima je učestvovala (odustali od SL 2012), osvojila 11 zlatnih, 2 srebra i 4 bronze. Bez medalje u Melburnu (4. mesto) i Barseloni (7. mesto). U oba slučaja radi se o SP. 17 polufinala zaredom, ukupno 18 na 19 takmičenja.

Zlato 6SL, 3EP, SK, SP, Srebro EP, SP, Bronza 2OI, SL, EP. Srbija je osvojila medalju na svakom EP od samostalnosti (3-1-1), a samo jednom nije igrala u finalu, jer je udarila na domaćina. Srbija je osvojila 7 zlato zaredom na EP za selekcije sa Balkana i imaće priliku i za 8 zlato u Beogradu. Za sada je sve počelo i završilo u Budimpešti. Srbija posle nove pobede nad Mađarskom ima 9-0 u velikim utakmicama protiv najveće vaterpolo reprezentacije svih vremena.

Poslednja ekipa koja je bila vlasnik 2 titule istovremeno je SCG (EP 2003, SP 2005). Mađari su imali priliku ali je nisu iskoristili. Od 2006. godine i EP u Beogradu, nijedna selekcija nije uspela da odbrani zlato na velikom takmičenju, sve do sinoć. Čak i u sportu koji ima 5 jakih reprezentacija teško je odbraniti zlato. Budite sigurni da je Srbija daleko ispred ostalih selekcija i po broju uzastopnih polufinala. To pišem jer je eliminacija u 1/4 finalu Barselone smatrana velikim neuspehom. I to se jednom moralo desiti.

Ako uzmemo u obzir i manje bitna takmičenja, opet je Srbija jedina odbranila zlato, i to 3 puta u SL (2007/2008, 2010/2011, 2013/2014). Pored toga, još 2 puta je Srbija bila jako blizu, finala u Malagi i Šangaju. Preostale jake reprezentacije nisu uspele da se plasiraju u finale, a kamoli da odbrane zlato.

Hrvatska - SP u Melburnu, polufinale u Rimu
Mađarska - OI u Pekingu, četvrtfinale u Londonu
CG - EP u Malagi, četvrtfinale u Zagrebu
Italija - SP u Šangaju, polufinale u Barseloni

Videćemo šta će Mađari uraditi sledeće godine na SP, odnosno Hrvati u Brazilu 2016.

Pored finala iz Budimpešte, pamtiće se i finala iz Čeljabinska i Dubaija (Mađarska, 12-7, 10-6), finale iz Oradee (Hrvatska 13-7), polufinale Dubaija (CG, 14-5), polufinale Đenove (CG, 13-3) + preokreti protiv CG u Londonu i Budimpešti, odnosno Mađarske u Šangaju. Samo u Đenovi su još uvek igrali i neki ''matorci'', sve ostalo je napravila ova generacija.

Ona sa Šefikom, Vujasom, Šapićem, Dačom, Ćirićem, sadašnjim selektorom, znala je da izgubi dobijen meč. Ovi momci pobeđuju u izgubljenim utakmicama.

O Dejanu Vege Saviću posebno. Samo ću napisati da mi je zbog njega najdraže, kao da je moj rođeni brat selektor (a nemam brata).

[Ivan Grozni]

Polufinale, Srbija - Crna Gora (RTCG)

Finale, Srbija - Mađarska (Rai Sport 1, odličan kvalitet)

http://spreadingwaterpolo.blogspot.com/2014/07/serbia-campione-d-europa.html

[Milutinov Tata]

Опростите што сам мало овај велики успјех ставио у угао због ове приче о улазницама, али морао сам.

Na proslom EP u Beogradu, prodavali su se posebno kompleti za prvu fazu (pre podne/po podne) i za zavrsnicu (od 1/4 finala). Nije bilo pojedinacnih karata za odredjeni dan. Posto sam kupio karte mnogo ranije ne znam kakva je bila situacija tokom samog turnira. Kapacitet je bio dosta prosiren sa montaznim tribinama. U prvoj fazi protiv Spanije je bilo puno, na ostalim utakmicama onako. U zavrsnici je bilo dobro popunjeno za polufinale, a na finalu je bilo krcato. Naravno mecevi kada nisu igrali nasi su bili sa manjom posetom, ali recimo 1/4 finale kada nasi uopste nisu igrali je bilo dobro poseceno. To je bio prvi nastup Srbije kao samostalne drzave u nekom sportu na velikom takmicenju, pa je poseta bila cak iznad onoga sto sam ja ocekivao. Bio je to kraj leta, lepo vreme, bazen prakticki u centru grada, lako je doci do njega.

Sto se tice cena koliko se secam nije bilo bas jeftino, ali nije bilo ni skupo. A bice to prilika posto je olimpijska godina da se vide sigurno svi najbolji svetski igraci. Mislim da je nerealno ocekivati pune tribine na "manjim" utakmicama, jednostavno nema toliko ljudi koje zaista interesuje vaterpolo, verovatno ce svi traziti karte za zavrsnicu.