Hall of Fame

[Unexpected]

18 Mar 2013 14:08

Provedem celu nedelju u Da Vinčiju, Ćapina pošaljem da ladi prst, a Vajta da mi kupi burek u Mladenovcu, Dača mi igra pleja a Stiven centra, puknem od cigana ladno i komotno i na kraju me ceo grad slavi jer sam genijalan strageg. Još samo da nabavim negde tablet da na miru gledam kako se Dule kolje sa svinjogojcima. Jeboooteeee kako je život lep.

[Unexpected]

01 Apr 2013 01:56

E sad ste najebali

Taj dan (navodno otimanje kasine) se odigrao ovako (koristicu tebi razumljive piktograme, Chief) :

Dodjem ti ja na kasinu, kad tamo Covicanci napravili zur

Spoiler: pokaži

Ja ti se tu samo nasmejem

Spoiler: pokaži

i kazem: "Ajmo magla, vi ste nelegalno ovde (po tom zmppmdd zakonu trucblabla Coviceva fuzija nije ni fuzija ni reorganizacija)"

Satro ispostujem Lawrenca, posto je on kao neki mladi "pravnik" pa mu "objasnim", onako formalno-pravno ustogljeno da ce dugo DV razbijati indijance ove

Spoiler: pokaži

Ali, imao sam i neke druge namere!

Spoiler: pokaži

Pa gde ti je riba Lawrence!!!

I tako sam ja ponovo zauzeo kasinu.

[Unexpected]

19 Oct 2013 09:41

U ovakvom igrackom sastavu KK Partizana prve napadacke opcije moraju biti Milosavljevic pa Kinsi pa Lovernj, pa onda tek svi ostali.
Ali od toga nista biti nece. Vujosevic ce da forsira svog extra talenta Bogdanovica i igru na centre i sledi, Top 16 za igrace Partizana samo na TV-u, i minimum dva od tri domaca trofeja u Zvezdine vitrine (sto ce vas najvernije navijace, sa glavnim zeljama da komsiji crkne krava, najvise zaboleti).
Nije bitno da li cemo te vazne meceve gubiti sve na jednu loptu,ili sa po 50 razlike mi cemo ih sve pogubiti iz gore navedenih razloga.
Ja bih voleo da gresim, ali videce se rezultati za par meseci, pa cete se onda setiti ove moje poruke. Ja upozoravam na vreme, ali ocigledno, dzabe.

Mene su poceli da se dopadaju tvoji postovi,cim dodjes ovde i pocnes da lupas ove gluposti na mene zaborave.

[Unexpected]

14 Dec 2013 13:29

Avioni, brodovi, autobusi... tri države, dva kontinenta... i jedan Partizan
14.12.2013. Avangarda.

Da bi se iz Beograda doslo do hale u Istanbulu i vratiti u hotel , morali su se koristiti avion, tramvaj, brod, autobus, dolmus i taksi , proci 3 drzave i 2 kontinenta...



Vratih se sinoc sa cetvorodnevnog fenomenalnog boravka u Carigradu, gradu nase najvece kosarkaske radosti i gradu gde je Partizan i preksinoc ostvario veliku, cudesnu evropsku pobedu otvorivsi tako vrata TOP 16 faze, koja je izgledala prilicno daleko a sada je nesto sto je na dohvat ruke.

Da bi se iz Beograda doslo do hale u Istanbulu i vratiti u hotel , morali su se koristiti avion, tramvaj, brod, autobus, dolmus i taksi , proci 3 drzave i 2 kontinenta

Svako realan ce reci da smo imali skoro pa nikakve sanse da dobijemo u Istanbulu, medjutim, zaista sam verovao da mozemo da napravimo cudo, mada moram priznati verovatno zbog toga sto cu prisustvovati mecu. Hala Ulker Arena je bila uzasno daleko od hotela, pa smo najpre brodom presli na azijsku stranu a onda i putovali 35 bus stanica do mesta utakmice.
Uz pomoc uvazenog clana foruma imao sam priliku da sedim u prvom redu do aut linije i iz najboljeg moguceg ugla pratim citavu utakmicu. Sat vremena pre pocetka stigli smo u halu, na balagajni uzeli propusnice, okacili oko vrata, i pored terena pratili zagrevanje oba tima. Svi u nasoj ekipi u delovali pozitivno, energicno i za Kinsija sam jos tada bio siguran da ce pokidati. Hala se polako punila, donji deo ipak sporije, jer su tu navijaci Fenera stizali tek na samom pocetku.



Ulker Arena je izuzetna hala, nova, moderna, gore onaj centralni semafor i video bim, izmedju 2 tribine oni led ekrani ili kako se vec zovu...Na svakoj stolici bile su zastavice Fenerbahcea, plus oni veliki kartoni sa facama svih igraca...Iznad ulaza na donji deo terena, stalaje su zastavie "Na putu za Milano", "Vojnici Zeljka Obradovica"...Pod svodovima zastave sa godinama osvajanja titula prvaka...



Sto se tice same utakmice, odigrali smo je fenomenalno. Poceli smo kao nikada do sada, zatrpavali kos Fenera iz svih pozicija i tada se videlo da ce biti u igri za pobedu do samog kraja...Prva cetvrtina 30 postignutih poena, a ja bih od srece da uletim na teren, sipa Kinsi, Dragan, Bogdan, perefektno, Dule miran i zadovoljan uz trenutke izliva bez zbog nekih sitnijih gresaka...Ipak, sve u svemu, prva cetvrtina iz snova...

U drugoj, verovatno smo svi ocekivali pad u napad , medjutim, ipak je on bio dosta veliki, tesko smo davali koseve, ipak, ja sam tu bio zadovoljan kako smo bili mirni. Nikada nisam bio u prilici da sedim toliko blizu terena( ustvari ne moze blize), i hvatao sam svaki pogled nasih igraca, bukvalno svaki izraz lica...Nije bilo nervoze, panike, ok, mozda je sad lako pricati i preuvelicati kad smo dobili ovakav mec, ali po meni, bez preterivanja, mi smo ovu utakmicu odigrali i dobili kao da svako drugo, trece gostovanje dobijamo u Evropi. U odbrani smo pokidali i mi i Fenerbahce, velika borba, i opet kazem kad je covek toliko blizu terenu, sve se vidi drugacije. Bez obzira sto im je Zeljko trener, koji ne voli da mu igrac promasi bacanje na +20, ipak mislim da su nas igraci malo potcenili i da smo mi to sjajno iskoristili na startu...Posle kao da smo shvatili, da ako budemo opusteni, skoncentrisani i da ne panicimo, mozemo dosta...



Odlicno navijanje navijaca Fenera( koje je, istina, daleko od nas) ne da nam nije smetalo, nego garantujem da nam je pomoglo. Njihovi najvatreniji navijaci su smesteni na gornjem delu, koji je bio pun i imaju jos jednu grupu, koliko sam shvatio, koja je iza kosa kod nase klupe. Bilo je neprocenjivo "slusati" tisinu kod jednog kucanja Dragana, i trojki Kinsija i Bogdana. U nekim trenucima zaista je bila ogromna buka, sve u svemu, atmosfera super. Na poluvremenu smo iskoristili priliku da prodjemo kroz VIP prostorije, da se promuvamo, na zidovime slike sa meceva protiv Bostona Seltiksa, slike sa trofejima, naravno nismo propustili priliku da se i dobro najedemo Trebalo je izdrzati onakav mec



Treca cetvrtina koja je bila uzasno vazna se na kraju zavrsila sa egal rezultatom na semaforu, pokazala je sav nas karakter. Fenerbahce je otisao na +8 a ja opet kazem, nasi igraci ni jednim jedinim pogledom, pokretom, nisu pokazali paniku, malodusnost i tad sam bio siguran da mozemo na kraju da dobijemo. Bogdan i Zo prave preokret i tu krece nas drugi uspon na mecu i nisu nas mogli zaustaviti.
Na startu cetvrte Kinsi i Bogdan ubacuju prelomne trojke, Terens je citav mec igrao sjajnu odbranu, one banane ce se pamtiti, pa ona ukradena lopta i kucanje za +9 cini mi se. U finisu smo se po starom dobrom obicaju spetljali, ali osim straha da ne udje ona trojka Bogdanovica ( sva sreca pa je sama iscurila), nije bilo prave neizvesnosti. Kinsi daje 4 bacanja i nosimo 2 velika boda iz Istanbula , ako se plasiramo u TOP 16, sigurno, ozbirom na situaciju u kojoj se nalazimo, jedna od najvecih pobeda u poslednjih nekoliko godina. Nije TOP 16 TOP 8, nije ni Pariz, ali svima nam je jasno sta znaci TOP 16 ove sezone, pogotovo posle mozda i situacije koja je bila bezizlazna.



Nakon zavrsetka utakmice cestitali smo igracima , imao sam zelju da odem na konferenciju za novinare, slusali smo Zeljka i Duleta. Zeljko bio bas smoren, ne i nervozan...Dule presrecan, naravno pominjao neke poruke, Aristotela i borbu dok postoji sanse da se cilj ostvari, rekao da Novak ima bolju ponudu od Zvezde i tako... Posle slikanje, pa opet cestitanje, Debelom sam licno zahvalio na pobedi, bilo mi malo glupo da ga i zagrlim i poljubim mada mi je doslo, keve mi. Bio je mnoooooogo srecan i zadovoljan, ne mogu opisati kakav je bio osecaj gledati ga takvog. Naravno i ostatak tima.

Tesko bih mogao recima opisati kako sam srecan i ponosan zbog ove pobede, a onda posle i poraza Nantera. Sad vec mogu revidirati svoj stav i reci da smo zasluzili da idemo u TOp 16 a za tako nesto je bilo potrebno napraviti cudo i pobediti Fenerbahce u Istanbulu. Svaka cast igracima, pogotovo Kinsiju, Lovernju, Bogdanu i Draganu koji se ovde moraju izdvojiti. Kad je bilo najvaznije, nasi nosioci su pruzili vrhunske partije iako su mozda i bolje od bilo kog drugog trenera i tima skutirani i analizirani. Kod Fenera svaki igrac moze jednako efikasno da odigra na bar dve pozicije a mi se krpimo i za jedno poluvreme a kamoli za celu utakmicu protiv tog istog protivnika, jednog od favorita za F4. Zato i kazem, bilo je i pobeda koje su donosile vece rezultate, ali ovo je neverovatno cudo sta smo mi napravili u Istanbulu a jos vise sam srecan sto sam i sam prisustvao ovakvoj pobedi. Trebamo svi da budemo ponosni na nas tim.

Hvala vam momci!

Galerija sa meča.



Iz Istanbula, za forum avangarda.in, VMJunior...

[Unexpected]

Juniorova trilogija o istoriji duela Partizana i CSKA...



12 Nov 2013 22:05

Kroz istoriju: Parni Valjak protiv Armije ( I deo)

KK Partizan je u svojoj istoriji ucestvovanja u evropskim takmicenjima odigrao na desetine i desetine meceva sa mnogim evropskim velikanima ali svakako posebno mesto u svim tim silnim bitkama zauzimaju dueli sa kosarkaskim gigantom iz Moskve - ekipom CSKA sa kojom ce i odmeriti snage u petak, u 5.kolu Evrolige.

Zreb za grupnu fazu Evrolige 2013/2014 smestio je ova dva bivsa sampiona Evrope u istu grupu i "osudio" ih na 18. i 19. medjusobno odmeravanje snaga u koje zajedno unose cak 104 osvojena trofeja i od toga ukupno 7 titula prvaka Evrope ( CSKA 6 trofeja).

Iako su prvi medjusobni duel odigrali "tek" 1998. godine, Partizan do danas jedino protiv Makabija iz Tel Aviva i Reala iz Madrida odigrao vise utakmica u evropskim takmicenjima, te je to jos jedna dodatna stavka koja duele ove dve ekipe cini drugacijim, znacajnijim i zanimljivijim. Sjajna kosarka, utakmice od potpune neizvesnosti do poslednjeg suta, pa do dominantnih pobeda jedne od ekipa, vrhunski kosarkasi i treneri svakako su meceve ovaj rivalitet podigle na visok nivo.
Nas sampion, istina, nije bio previse uspesan u duelima sa kosarkaskim ponosom Rusije ( odnos pobeda i poraza: 4 pobeda naseg tima i 13 trijumfa CSKA), ali toliko je velikih meceva odigrao protiv Moskovljana da je jednostavno ovaj kosarkaski "rat" obelezio delove nase istorije i mecevi protiv CSKA se uvek iscekuju sa poseban nacin i sa ponosom se nekih od njih secamo.

Ovo je jedan osvrt na istorijat tih duela.

Za pocetak, vracamo se u ne tako daleku 1998. godinu.
Sezona koja je po mnogo cemu posebna za navijace Partizana, prozeta velikim pobedama, teskim porazima, voznjom kao na rolerkosteru, ipak ce se pamtiti pre svega po neverovatnoj sezoni u Evroligi. Sezona od ocaja do sjaja, pa nazalost natrag.
Iako bi to trebalo proveriti, sa 90% sigurnoscu se moze reci da je KK Partizan jedini evropski klub koji je otisao na zavrsni turnir Evrolige a da je u sezoni imao cak 8 uzastopnih poraza! U februaru 1998. godine Cibona je zadala 8. uzastopni samar nasem klubu u toj sezoni da bi samo mesec dana kasnije Partizan dvostrukom cudesnom pobedom nad tada aktuelnim sampionom Olimpijakosom otvorio vrata 1/4 finala EL gde ce u legendarnim mecevima protiv CSKA traziti kartu za Barselonu i zavrsni turnir.U medjuvremenu je, u toku sezone, trenera Mutu Nikolica zbog losih rezultata zamenio Kime Bogojevic.

Zbog tadasnjeg pravila Evrolige - "preuzimanja prednosti domaceg terena", Partizan je izbacivanjem Olimpijakosa zasluzio pogodnost da prvi mec protiv CSKA igra na domacem terenu kao i eventualni mec majstorice u slucaju da posle 2 utakmice rezultat u pobedama bude 1:1. Na kraju je tako i bilo.

Prvi mec legendarnog 1/4 finala EL 1997/1998 odigran je u Hali Pionir 24.3.1998. godine. Pred prepunom halom, Partizan je docekao moskovski tim koji je prethodno u 1/8 finala bio bolji od Barselone.
Ruski tim su u Beogradu predvodili Valerij Daineko (najbolji igrac ekipe te sezone sa 15.6 poena u proseku i skoro 6 skokova), Sergej Panov, Markus Veb, Dmitri Sakulin, Valerij Tihonenko, Gundars Vetra , Dmitri Domani i tako dalje...

Utakmica odigrana pred vise od 7000 ljudi, u sjajnoj atmosferi, u potpunosti je pripala Partizanu. Prvo poluvreme je bilo gotovo nestvarno, bilo je 25 razike za crno-bele uz cak 49 postignutih poena. Do kraja je tim sebi dozvolio luksuz da se malo opusti i vec razmislja o prvoj mec-lopti u Moskvi. Na krilima 2 sjajna beka Miroslava Radosevica i Harisa Brkica, odnosno 2 izuzetna igraca pod kosem Dejana Tomasevica i Predraga Drobnjaka(ova cetiri igraca postigla samo 7 poena manje nego ceo tim CSKA), Partizan je slavio ubedljivu pobedu od 87:72 i dosao na korak od sna i plasmana na fajnal-for u Barselonu. Odlican sut, ogroman broj ukradenih lopti i poena iz kontranapada , raznovrsna igra uz 15 asistencija ovaj mec Partizana svrstavaju u jedan od najbolje odigranih u Pioniru. Ocekivanja su posle ovog meca jos vise porasla i cinilo se da Partizan vise nista ne moze zaustaviti ka fajnal-foru.

Revans mec u Moskvi je, moze se slobodno reci, za mnogo navijace zavrsen ocekivanim ishodom, ubedljivom pobedom CSKA od 77:52 tj. porazom Partizana.
Sa nestrpljenjem se cekala majstorica koja ce dati odgovor na pitanje koji tim ide dalje.

Utakmica broj 3 je odigrana 2.4. 1998. godine.
U fantasticnoj atmosferi beogradskog hrama kosarke, Partizan je ponovo savladao CSKA i posle turbulentne, cudne sezone ( kao sto je receno, u jednom trenutku i 8 uzastopnih poraza) nacinio pravi pravcati podvig i cudo plasiravsi se na zavrsi turnir gde ce ga cekati AEK iz Atine, kao i italijanski giganti Kinder i Beneton.

Majstoricu je obelezio tada 23-godisnji Predrag Drobnjak koji je mec odigrao prakticno bez greske. Ukupno 21 poen, uz svega jedan promasaj iz igre, 8 skokova, naravno uz blokade i neizbezne pogodjene trojke, njemu svojstvene. Tokom cele utakmice vodila se velika borba, ovaj mec se u mnogome razlikovao od prethodna dva koja su domacini veoma lako resili u svoju korist.
U prvom poluvremenu utakmice bilo je potpuno izjednaceno pa sve do poslednjih 10 minuta drugog poluvremena u koje se uslo u egalu. Ipak, u finisu Parni Valjak je nosem sjajnom podrskom na tribina, i kako rece Miroslav Radosevic - "srcem" izborio veliku pobedu, mozda i poslednju veliku pre nego sto ce uslediti nekoliko godina bez vecih rezultata.

Veoma vaznu ulogu, pogotovo u drugom poluvremenu imao je plejmejker Dragan Lukovski koji je mec zavrsio sa 14 poena i 5 asistencija. Sjajan je bio Haris Brkic sa 16 poena, kao i Dejan Tomasevic koji je svih 40 minuta proveo na parketu uz 8 poena i 8 skokova. Nakon pobede usledilo je veliko slavlje i ostaje upamcena slika kada su igraci podigli na ramena trenera Bogojevica slaveci veliku pobedu. On posle velikog uspeha nije propustio da napomene zasluge i prethodnog trenera Nikolica za rezultat koji je postignut.

Crno-beli su na fajnal-foru zaustavljeni od Kindera, kasnijeg sampiona, i sezonu su zavrsili kao 4. najbolja ekipa u Evropi.
Generacija u kojoj su igrali Predrag Drobnjak, Tomasevic, sada pokojni Haris Brkic, Miroslav Radosevic, Dragan Lukovski ,Aleksandar Cubrilo i ostali uspela je da napravi jedan od najvecih uspeha u istoriji kluba i da nekim narednim generacijama ostavi zadatak da bar taj uspeh ponove.


Prica o ovom rivalstvu nas dalje vodi u 2002. godinu i novu sezonu Evrolige.
Partizan je predvodjen Duskom Vujosevicem trazio sansu da se plasira u TOP 16 Evrolige, dok je CSKA, na cijoj klupi je tada sedeo Duda Ivkovic, kao uglavnom i svake sezone u ovom veku figurirao kao jedan od glavnih kandidata za osvajanje EL. Na kraju te sezone su stali u 1/2 finalu.

Prvi mec te sezone odigran izmedju 2 tima u Moskvi ostaje upamcen, nazalost, po jednom od najtezih poraza Partizana u ovom takmicenju. Poraz od cak 36 poena razlike (93:57) je, bez obzira na veliku razliku u kvalitetu 2 tima,veoma razocarao sve navijace i to je svakako jedan od onih crnih datuma kada nista ne polazi za rukom.
Neki od statistickih podataka dovoljno govore: svega 1 pogodjena trojka iz 19 pokusaja, preko 20 izgubljenih lopto, skoro 60 primljenih poena u drugom poluvremenu, 14 promasenih slobodnih bacanja.
Dzej-Ar Holden, Songaila, Hrijapa, Kris Getling, Hadzivretas,Papalukas i ostali bili su prejaki. Tadasnja ekipa Partizana je imala u sastavu nesto iskusnije igrace poput Djure Ostojica, Nenada Canka, kao i neke koji su stasavali i koji ce u buducnosti dati dosta timu kao sto je Milos Vujanic, tinejdzer Kosta Perovic ili tada igrac jos uvek daleko od svog maksimuma Dusan Kecmana i na kraju, zasto ne reci, takvog i trenera - Duska Vujosevica.

Drugi duel u toj sezoni odigran je u Beogradu, decembra 2002. godine.
CSKA je na megdan Partizanu dosao sa 7 pobeda iz 8 meceva te sezone u Evroligi, odnosno sa 4 uzastopne pobede u takmicenju. Partizan je vezao 2 poraza na gostovanju u Madridu i Istanbulu i ocekivanja od ovog meca nisu bila velika iako je Partizan imao jos uvek izgleda da prodje u TOP 16 fazu. Poseta je gledajuci iz iz danasnje perspektive bila i vise nego skromna - jedan od najjacih timova u Evropi je docekalo nesto manje od 4000 ljudi sto je danas nezamislivo.
Ipak, ta publika je imala zadovoljstvo da na terenu vidu jednu apsolutno fantasticnu partiju Partizana, koji je u potpunosti nadigrao ekipu Dude Ivkovica a dovoljno o svemu tome govori da su crno-beli na kraju trece cetvrtine imali neverovatnih 20 poena razlike(najvise 22) uz 78 postignutih poena. Na kraju rezultat 93:81 u korist Partizana uz nestvaran indek korinosti ekipe od 105 indeksnih poena.
Jedan od meceva krijere u Partizanu odigrao je Milos Vujanic sa 28 poena.U odnosu na mec u Moskvi, tim je bio pojacan Frederikom Hausom, ljubimcem navijaca u svom boravku u klubu, koji je bio odlican sa 13 poena,odigrao odlicnu odbranu nad vedetom CSKA Dzej Ar Holdenom i imao cak 6 ukradenih lopti posle kojih je efektnim zakucavanjima odusevljavao publiku . Nemoguce je zaobici tada 19-godisnjeg Nenada Krstica na startu briljantne karijere, koji se sjajno borio sa centrima CSKA postigavsi 19 poena .

Velika pobeda nad mnogo skupljim i kvalitetnijim timom nije nazalost pomogla da se tim plasira u TOP 16 a CSKA je, kao sto je receno, stigla do 1/2 finala takmicenja. Zanimljiv je podatak da je moskovski tim te sezone do F4 odigrao 20 utakmica i izgubio svega tri - jednu upravo od Partizana. Slaba uteha za nas, ali dovoljan pokazatelj o tome koliko je te sezone bilo tesko pobediti CSKA, a pogotovo ga nadigrati na takav nacin kao sto je Partizan ucinio.

Sezona 2005/2006 donela je nova 2 meca izmedju Partizana i tima iz ruske prestonice.
CSKA ponovo, naravno, jedan od najvecih favorita za osvajanje Evrolige a Partizan ponovo, naravno, sa nadom da moze do TOP 16 sto bi se moglo smatrati velikim uspehom.
Prvi put u sezoni timovi su se susreli sredinom decembra i CSKA je uspela da ubedljivo porazi crno-bele sa cak 31 poenom razlike. bilo je 89:58. Ekipa Etorea Mesine je potpuno "razbila" nas tim. Vec na poluvremenu je bilo 20 poena razlike, na kraju 3/4 je bilo +33 za domacina, 26 ukredenih lopti ekipe CSKA, 6 blokada,123 indeksna poena, pa i uz to 15 promasenih bacanja..Majstori poput Papalukasa, Smodisa, Vanterpula, Trajana Lengdona, Savrasenka, Andersena, Holdena su ravnomerno rasporedili svoje poene i Partizanu i celoj Evropi tokom sezone pokazali da su ubedljivo najbolji evropski tim osvajanjem titule prvaka Evrope.
Na tom mecu valja izdvojiti ucinak Nikole Pekovica, 11 poena i 9 skokova tada mladog centra Partizana koji ce kasnije postati jedna od najboljih evropskih petica. Dejan Milojevic, Luka Bogdanovic, Nikola Loncar i Dzerald Braun bili potpuno zaustavljeni u Moskvi, te stoga ne cudi krajnji ishod. Na kraju, sve je u jednoj recenici rekao trener Partizana :" CSKA je 20 puta jaci tim od nas".

U drugom delu prve faze, dva tima su odigrala mec u poslednjem, 14.kolu. Partizan je vec izgubio sve sanse za prolaz dalje ali je svakako zeleo da se dobrom predstavom oprosti od najelitnijeg takmicenja u kojem je ostavio veoma los utisak sa svega 2 pobede. Pre meca protiv CSKA Partizan je imao 4 uzastopna poraza i nazalost pretrpeo je i peti. CSKA je slavio u Pioniru ubedljivo sa 92:79, iako se u poslednju cetvrtinu uslo sa svega 4 poena razlike za Moskovljane.
Ipak , masina Etorea Mesine je rusila sve pred sobom i do kraja sezone ce doziveti samo jedan poraz u rezultatski nevaznoj utakmici TOP 16 faze.
Ekipa CSKA je na ovom mecu sutirala odlicno, preko 50% i za 2 i za 3 poena, briljirao je Trajan Lengdon sa 19 poena ( 3 trojke, 3 ukradene lopte i 4 asistencije),"mozak" tima Papalukas je dodao 14 poena uz 5 asistencija , Vanetrpul, Smodis i Holden pokazali koliko ekipa ima razlicitih oruzja...
Partizan bez prve zvezde i lidera Dejana Milojevica koji je bio povredjen, nije uspeo da izdrzi ceo mec i da bar proba da udje u neizvesnu zavrsnicu. Kod crno-belih najbolji su bili Predrag Suput, Kosta Perovic, Uros Tripkovic i Luka Bogdanovic.

13 Nov 2013 16:57

Kroz istoriju: Parni Valjak protiv Armije (II deo)

Sezona 2006/2007:
U narednoj sezoni - 2006/2007, Partizan ce nakon nekoliko godina bezuspesnih pokusaja konacno zaigrati i u TOP16 fazi EL. Tu su ga sacekali Olimpijakos, Huventud i naravno CSKA. Crno-bele su te sezone do TOP 16 faze predvodili povratnici Predrag Drobnjak ( jedan od protagonista velike pobede nad ovim protivnikom 1998.) i Dusan Kecman,zatim Amerikanac Vontigo Kamings, uz mlade i veoma talentovane igrace poput Urosa Tripkovica, Koste Perovice,Luke Bogdanovica, Nikole Pekovica, Milenka Tepica ...

Prvi mec rivali su odigrali u Moskvi, pocetkom februara 2007. godine i taj mec svakako nece po lepom ostati u secanju navijacima Partizana. Odbrana CSKA je bila poput "armiranog betona" dozvolivsi crno-belima tek 44 postignuta poena za 40 minuta igra, a od toga tek 17 u drugom poluvremenu.
Partizan je parirao Moskovljanima u prvom poluvremenu, ali su zbog problema sa licnim greskama ,neiskustva, na kraju naravno i ogromne razlike u kvalitetu morali da cestitaju protivniku zasluzen trijumf. Bolji od ostalih bili su Kosta Perovic i Nikola Pekovic.

CSKA - Partizan 67:44 (21:14, 16:13, 13:8, 17:9)

Hala CSKA u Moskvi. Gledalaca: 4000. Sudije: Karlos (Špa), Anastasios (Gre), Ćiari (Ita)
CSKA: Papalukas 6, Kurbanov 1, Smodiš 11, Holden 7, Pašutin, Andersen 4, Savrašenko 8, Kaširov, Tores 11, Ponkrašov 10, Lengdon 6, Van den Špigel 3.
Partizan: Tepić, Bogdanović, Kecman 7, Bakić, Borovnjak, Tripković 7, Veličković, Perović 10, Peković 8, Drobnjak 8, Božić, Kamings 4.

Dvadesetu i poslednju utakmicu u EL sezoni Partizan je odigrao protiv CSKA na svom terenu, u Pioniru. Pred skoro 7000 ljudi, u izuzetnoj atmosferi bez obzira na kretanje rezultata, sjajna ekipa Etorea Mesine jos jednom odrzala pravi kosarkaski cas ceti Duleta Vujosevica i usred Beograda slavila pobedu od cak 31 poen razlike: 55-86. Od samog pocetka utakmice, gosti su igrali agresivno i koncentrisano kao da im zivot zavisi od te utakmice ,a kao i Partizanu, u takmicarskom smislu nije donosila nista.

Vec na startu meca u posle svega nekoliko napada, trener Partizan je dobio tehicki gresku, gost se "brzo" odlepio i do kraja meca je samo povecevao prednost. Tim vredan vise od 30 milona dolara je, cini se, svaki milion dolara razlike u budzetu, na terenu pretvorio u poen viska u odnosu na protivnika.
Mnogo ce vremena proci ( a nadamo se da se vise nikad i nece ponoviti) dok neka druga evropska ekipa toliko dominantno dobije jednu utakmicu na jednom od najvrelijih terena u Evropi. Dvadeset primljenih poena u prvom poluvremenu, 115 indeksnih poena, vise od 20 ukradenih lopti - podaci koji dovoljno odslikavaju razliku u klasi i pokazuju zasto je CSKA i te sezone bila jedan od najjacih timova u Evropi, pobedjivajuci velikane poput Makabija, Barselone, Zalgirisa i ostalih sa 20 poena razlike. Treba reci jos da tim iz Moskve te sezone nije izgubio u Evroligi punih 6 meseci, od novembra do aprila,
da je imao 18 uzastopnih pobeda. Partizan je sa gomilom mladih igraca na celu sa trenerom Vujosevicem, izasao iz te sezone sa ogromnim iskustvom, i moze se reci da je ta godina konacno skidanja balasta zvanog TOP 16 EL, bila u ovod u sjajne godine koje ce uslediti.

Sezona 2008/2009:
Nakon istorijske sezone 2007/2008, u kojoj je Partizan osvojio triplu krunu na domacim i regionalnim terenima, i gde je stigao do 1/4 finala Evrolige uz pobede nad gigantima poput Barselone, Siene, Panatinaikosa ili Taukeramike, i u kojoj se nije sastao sa ekipom CSKA, sezona 2008/2009 je donela cak 5 meceva protiv velikog tima i rivala.
Najpre su se ekipe sastale u regularnom delu sezone, prvoj fazi i to je bilo na polovini i na kraju tog dela takmicenja. U oba meca nas sampion je u potpunosti parirao tada aktuelnom sampionu Evrope i u tim duelima pokazao zasto ce biti jedno od najprijatnijih iznenadjenja u Evropi u poslednjih 10 godina, jer nakon odlaska nosioca igre iz prethodne sezone Nikole Pekovica, Miltona Palasija i Dusana Kecmana, skoro niko Partizanu nije davao sanse da napravi veliki evropski rezultat. Promovisan je trio TNT ( Tripkovic - Novica(Velickovic)- Tepic) koji je uz Stefona Lazmea,mladog supertalentovanog Ceha Veselog,zatim Aleksandra Rasica, Slavka Vranesa i drugih, odigrao sjajnu sezonu i u Humsku doneo opet 3 trofeja i izuzetan evropski uspeh.

Na prvi duel u Beograd tim CSKA je stigao kao i uvek sa sjajnim timom koji su predvodili Ramunas Siskauskas, Trajan Lengdon, Nikos Zizis, Smodis, Viktor Hrijapa, Erazem Lorbek...Od starta meca pa do poslednjeg suta, vidjena je izjednacena borba i da je Partizan bolje sutirao za 3 poena ( 4 pogotka iz 23 pokusaja), verovatno bi na kraju slavio pobedu.
Sa druge strane, nas sampion je odbranu igrao skoro pa savrseno i ona ce mu, uz sjajnu publiku, veliku pozrtvovanost, postati zastitni znak te sezone i u godinama koje su dosle kasnije.

Svega 19 primljenih poena u drugom poluvremenu, skoro 50 skokova (vise od 20 u napadu) dovoljno govore od Partizanovoj igri. Za razliku od nekih prethodnih meceva, Partizan je delovao kao veoma iskusan tim, koji je u najmanju ruku iste trzisne vrednosti kao CSKA a ne 10 i vise puta jeftiniji.
Ipak, u finisu meca, nakon pogodjenog bacanja Lorbeka i poena viska za CSKA, Partizan nije uspeo da pogodi ni jedan od 4 suta za pobedu, na kraju ni poslednji sut Urosa Tripkovica.
CSKA je pobedio sa poenom razlike, 62:63, a Partizan i njegovi navijaci ostali su uskraceni za veliki pobedu nad sampionom Evrope, medjutim, ne i za ubedjenje da je ovaj novi tim ponovo spreman za velike stvari, pa mozda i za revans pobedom u Moskvi u poslednjem kolu.

Partizan: Tepić 14, Veličković 10, Tripković 8, Lazmi 6, Božić 6, Rašić 5, Vraneš 4, Rakočević 4, Milošević 4, Veseli 1.

CSKA: Lorbek 11, Planinić 11, Zizis 10, Šiškauskas 10, Smodiš 9, Langdon 6, Krijapa 4
Moris 2.

U tom, poslednjem kolu prvog dela EL sezone 2008/2009, Partizan je u Moskvi trazio prolaz u TOP 16 fazu EL i igrao pod imperativom pobede da ne bi zavisio od drugih rezultata.
Koliko je Parni Valjak zeleo tu pobedu, najbolje se videlo na samom terenu, i bez sumnje, ovaj mec je najbolji ikada odigran od strane Partizana na veoma teskom gostovanju protiv CSKA. Partizan je od starta, pa tokom citavog meca, uglavnom vodio, odigrao veoma pametno, zrelo, pozrtvovano i nije "gubio glavu" ni kada je ekipa CSKA serijama poena prelazila iz zaostatka u vodjstvo.

Znao je nas tim, primera radi, da na seriju 8:0 domacina odgovori serijom 17:3, da pogadja veoma bitne suteve, ponekad iz vrlo teskih pozicija. Skoro svi igraci su imali jednakog udela u sjajnom utisku koji su crno-beli ostavili, sto u odbrani , sto u napadu. Odlicne partije pruzili su Milenko Tepic i Aleksandar Rasic,a pod kosem gospodarili Stefon Lazme,Slavko Vranes i Jan Veseli, sto poenima, sto skokovima.
Jedini koji je uspeo da nadje kljuc za granitnu odbranu Partizana bio je Erazem Lorbek, dok su ostali bili ispod svog nivoa.Na taj nacin se Partizan na velika vrata plasirao u TOP 16 fazu gde ce nastaviti da odusevljava Evropu i na kraju jos jednom zakazati okrasaje sa Armejcima.

Posle briljantno odigrane TOP 16 faze EL, divne slike koja je iz Beograda poslata u kosarkaski svet ( 22000 ljudi na mecu protiv Panatinaikosa u Beogradskoj Areni), Partizan se drugu godinu zaredom plasirao u 1/4 finale Evrolige gde mu je protivnik bio upravo CSKA. Obzirom da su Moskovljani u svojoj grupi bili prvi, a srpski sampion u svojoj na drugom mestu, u seriji koja se igrala na 3 dobijene utakmice prva 2 meca su se igrala na terenu u Moskvi.


Na utakmici broj 1, Partizan je trazio svoju sansu da napravi cudo i u Beograd ponese jednu pobedu sa ova dva meca. Medjutim, iako je u prvoj fazi EL pokazao da moze da se nosi sa visestruko skupljom i kvalitetnijom ekipom, ipak je posle prva dva meca morao da juri zaostatak od 0:2 u pobedama. U prvoj cetvrtini prve utakmice 1/4 finala crno-beli su imali velikih problema sa agresivnom igrom u odbrani ekipe CSKA i uspeli su da ubace tek tri poena u toj cetvrtini i to trojku Urosa Tripkovica. Vec posle tog dela igre, u kojoj je ekipa CSKA imala 10 poena prednosti, bilo je jasno u kom ce smeru najverovatnije otici mec,a ipak, Partizan je drzao prikljucak tokom citavog meca i da je u nekim momentima birao bolja resenja u napadu i pogodio neke otvorene suteve, mogao je da uvede mec u neizvesnu zavrsnicu. Nazalost, samo je Uros Tripkovic bio raspolozen u napadu u odnosu na ostale, Velickovic i Lazme nisu imali svoje vece, i bez obzira na
standardno odlicnu odbranu, Partizan nije uspeo da napravi podvig i pobedi CSKA i drugi put te sezone u Moskvi. Kod domacina vrlo dobri su bili sjajni skakac Viktor Hrijapa i Erazem Lorbek.Na kraju pobeda Moskovljana od 56:47 za prednost od 1:0 u cetvrtfinalnoj seriji.

CSKA - Partizan 56:47 (13:3, 17:17, 13:11, 13:16)

CSKA: Zizis 3 (-, -, 4-3), Smodiš 7 (5-1, 2-1, 6-2, 5 sk, 3 as), Šiškauskas 7 (-, 6-1, 4-4), Holden 4 (2-1, 4-0, 2-2), Lorbek 16 (15-8, 2-0, 4 sk), Voroncevič, Lengdon 6 (3-2, 4-0, 2-2), Šved, Kaun, Krijapa 8 (6-4, 1-0, 10 sk, 4 as), Planinić 3 (1-1, 3-0, 2-1, 3 sk), Moris 2 (3-1, 7 sk); trener Mesina

Partizan: Tepić 6 (4-2, 3-0, 2-2, 4 sk, 3 i.l, 3 as), Milošević (3 sk), Rašić 5 (1-1, 1-0, 4-3, 5 sk), Tripković 12 (8-4, 2-1, 2-1), Veličković 6 (5-0, 5-2, 2-0, 5 sk), Lazme 5 (7-1, -, 6-3, 5 sk, 2 o.l, 3 i.l), Aleksić, Vitkovac, Božić, Rakočević 4 (4-2), Veseli 7 (3-3, -, 1-1, 2 sk), Vraneš 2 (3-1, 4 sk); trener Vujošević

Za razliku od prvog meca, koji je mogao u nekim trenucima da donese neizvesnost, druga utakmica odigrana posle nekoliko dana je u potpunosti pripala domacinu, koji je bio puno bolji i slavio pobedu od 27 poena razlike,i to rezultatom 77:50. Vec od starta je imao ubedljivu prednost, nakon prve cetvrtine cak 15 poena razlike, da bi ona rasla do kraja utakmice. Partizan ponovo nije imao odgovor na izuzetnu odbranu tima Etorea Mesine i domaci su na krilima izuzetnog Lorbeka(indeks korisnosti 33) slavili laku pobedu.
Bolji od ostalih u Partizanu bio je Stefon Lazme ali nedovoljno svakako za raspolozenog sampiona Evrope. Osim u napadu, Partizan je pruzio slabu partiju u odbrani, dozvolio veliki broj skokova pod svojim kosem te je sve to uticalo na ovakav poraz. Ostalo je da se u Beograd, na domacem terenu, pokusa da napravi cudo i da se crno-beli ponovo vrate u Moskvu za majstoricu.

Treci mec TOP8 faze odigran je u Beogradskoj Areni, sto je bio prvi put da se ova dva tima u Beogradu susretnu u ovoj hali. Za mec se trazila karta vise i u najvecoj hali u Srbiji okupilo se vise od 20.000 navijaca kako bi jos jednom prisustvovali istinskom spektaklu i novom velikom mecu ova dva tima, petom te sezone. Verovalo se da se ,ako ne bar do majstorice, moglo doci do jos jednog meca u Areni cime bi Partizan odigrao bar jos jednu veliku utakmicu a klub imao odgovarajuci finansijsku dobit koja bi mu puno znacila.

Ipak, ekipu CSKA to nije mnogo zanimalo i zeleli su da seriju zavrse u tri meca i plasiraju se na fajnal for u Berlinu i tako pokusaju da odbrane titulu prvaka Evrope.
U prvom poluvremenu, kao u ostalim delovima igre,a i u svim duelima izmedju ove dve ekipe te sezone igrale su se veoma dobre odbrane, i nijedna od ekipa nije uspela da stvori osetniju prednost.
Ono sto je bio problem za Partizan, to je da je i ovoga puta imao samo jednog raspolozenog igraca u napadu - Novicu Velickovica, koji je gotovo sam igrao protiv odbrane CSKA.

Na poluvreme se otislo sa malom prednoscu za CSKA da bi u trecoj cetvrtini prakticno sve bilo reseno. Partizan je imao sve manje resenja na agresivnu i zgusnutu odbranu gostiju, bilo je potrebno pomuciti se dosta za svaki kos i CSKA u tom delu igre pravi odlucujucu razliki i odlazi na 10 i vise poena prednosti. Do kraja prednost su bez vecih problema zadrzali. Skoro pa perfektne partije pruzili su Ramunas Siskauskas i Matjaz Smodis koji su kombinovano imali indeks korisnosti od 60. U Partizanu, kao sto je receno, daleko iznad ostalih po ucinku bio je Novica Velickovic sa 26 poena. Tom utakmicom zavrsena je jos jedna u nizu uspesna sezona u Evropi sto se tice Partizana i verovatno niko nije ocekivao da ce 2 tima svoju sledecu utakmicu odigrati, ni manje ni vise nego na fajnal foru u Parizu naredne sezone. Za kraj meca aplauzi obema ekipa od strane 21000 navijace a posebno crno-belima koji ostaju zapisani u istoriji kluba kao jedna od najuspesnijih ekipa.

18 Dec 2013 11:53

Kroz istoriju : Parni valjak protiv Armije (III deo)

U najuspesnijoj sezoni kluba od one cuvene 1991/1992 , Partizan i CSKA su se sastali u pretposlednjoj utakmici citave EL sezone, sto znaci u mecu za 3.mesto na evropskom kontinentu.
Koliko je Parni valjak u nekim momentima sezone imao srece( koju je itekako zasluzio) , toliko je ona izostala na ovom zavrsnom turniru u Parizu 2010. godine. Polufinalni mec protiv Olimpijakosa ce dugo ostati rana na srcu navijaca Partizana, tako da mec protiv CSKA sa takodje nesrecnom zavrsnicom i takodje veoma vazan, vise je shvacen kao neka kazna nego kao velika sansa koja se retko pruza da se tim dokopa 3.pozicije i poboljsa cudesni, fenomenalni rezultat koji je dotad postigao.

Srpski sampion je u Pariz stigao sa ubedljivo najjeftinijom ekipom medju svim ucesnicima, ali ekipom pred kojom su kroz sezonu padali giganti i neizostavni ucesnici EL poput Unikahe iz Malage, Efes Pilsena, Olimpijakosa, Barselone, Panatinaikosa, Makabija, i kroz sezonu koja je vrhunac magije, rada i funkcionisanja sistema ovog kluba i njegovog trenera Duska Vujosevica...

U pariskoj dvorani "Bersi" pred oko 14.000 gledalaca odigran je jos jedan izuzetan duel ova dva tima. Ovoga puta , za razliku od mnogih medjusobnih duela gde su odbrane bile u prvom planu, vidjeno je odlicno sutersko vece dveju ekipa, ukupno 23 trojke sa obe strane , produzetak, neizvesnost i sve ono sto kosarku cini tako magicnim sportom.

I na ovom mecu i citavom finalnom turniru, Partizan je pokazao zasto je pravo cudo evropske kosarke, jer je posle meca sa Olimpijakosom, iscrpljen i emotivno ispraznjen uspeo da se digne i protiv mnogo, na papiru, skuplje i kvalitetnije ekipe odigra egal u takmicu sa sansom da je dobije.

CSKA je bolje otvorila utakmicu, Partizan nije uspevao da zonskom odbranom odbrani svoj kos. Trajan Lengdon je vec u prvoj cetvrtini nagovestio da ce imati svoje vece( za samo 7 minuta 13 poena) dok se u nasem timu izdvaja sjajni Ceh Veseli sa svojim karakteristicnim poenima . U drugom delu igre, Rusi beze na +11, medjutim, Partizan, pre svega odlicnom odbranom, uspeva da "uspori" CSKA i do poluvremena smanji zaostatak na 3 poena.

Treca cetvrtina, kao i skoro citavo drugo poluvreme, proteklo je u izjednacenoj borbi, gde se ni jedna od ekipa nije znacajnije "odlepila" rezultatski. Crno-beli igraju sjajnu odbranu polovinu cetvrtine, prelaze u vodjstvo, Rusi se poenima Voroncevica i Holdena vracaju i uz tehnicku gresku Veselog, cetvrtina se na kraju ipak zavrsava sa prednoscu Partizana.

Poslednji peroiod igre Partizan pocinje trojkom magicnog Dusana Kecmana, uzvracaju Siskauskas, Kaun, prate ih Rasic i Roberts. Do samog kraja cetvrtine, samim tim i regularnog dela utakmice, igra se skoro poen za poen, i ulazi se u nezivesnu zavrsnicu. Sutiraju se bacanja sa obe strane, da bi epilog svega toga bio napad za Partizan ili za pobedu ( trojkom) ili za produzetka. Mekejleb u svom stilu uzima loptu i kao munja prolazi kroz reket Moskovljana poentirajuci za 2 poena odvodi mec u novih 5 minuta igre.

U produzetku , ekipe su se nekoliko puta smenjivale u vodjstvo. Ponovo je Kecman otvorio trojkom, Lengdon i Hrijapa, vracaju prednost. Zatim Mekejleb i Bozic poenima donose prednost Partizanu da bi opet Lengdon i Hrijapa vratili CSKA u mec. Ponovo se ulazi u neizvesnu zavrsnicu i bilo je jasno da ce jedan sut odluciti pobednika. Taj sut, nekoliko sekundi pre kraja, pogodio je
Holden i to za 3 poena, donevsi tako Armiji trece mesto na zavrsnom turniru. Partizan nije uspeo da preko Mekejleba poentira, kao u regularnom delu meca, i na taj nacin se zavrsila prelepa bajka koja je trajala od starta sezone pa do maja meseca.

Mec je u obelezio Trajan Lengdon, mada je slava na kraju pripala pomenutom Holdenu i njegovoj trojic za pobedu.

Trener crno belih, Dusko Vujosevic ce posle decenije provedene na klupi Partizana u drugom manadatu preuzeti upravo tim iz Moskve ali, ispostavice se, za naredne duele ova dva tima opet ce se vratiti na klupu crno-belih.

PARTIZAN - CSKA 88:90 (20:25, 24:22, 18:14, 16:17, 10:12)
Hala: Bersi, gledalaca: 14.786
Sudije: Fakini (Ita), Erencuelo (Špa), Latisevs (Lit)
Partizan: Roberts 16, Sinovec, Mekejleb 12, Kecman 15, Milošević, Rašić 10, Mitrović, Božić 6, Marić 15, Veseli 12, Đekić 2, Vraneš. Trener: Duško Vujošević.
CSKA: Kurbanov 3, Smodiš, Šiškauskas 13, Holden 12, Mensah-Bonsu, Ponkrašov, Voroncević 10, Lengdon 32, Kaun 3, Sokolov, Krjapa 17, Planinić. Trener: Jevgenij Pašutin.

Narednu utakmicu rivali su odigrali u prethodnoj sezoni 2012/2013 i to u 2.kolu Evrolige. U prepunom Pioniru pred vise od 7000 gledalaca, nova, mlada i ekstra talentovana ekipa Partizana docekala je CSKA , jednog od glavnih favorita za titulu, predvodjen Etoreom Mesinom.

Kao i na prethodnoj utakmici 2 tima, Partizanu je i ovoga puta falio gram srece da ostvari veliku pobedu. Imali su crno beli 2 suta za trijumf, preko Vestermana i Bogdanovica ali nisu uspeli. Na drugoj strani, nezaustavljiv je bio sjajni Soni Vims koji je zatrpao kos crno-belih sa 30 poena i imao indeks korisnosti od 38.

Prvu cetvrtinu je obelezila skoro pa perfektna odbrana Partizana, protiv koje se ekipa CSKA totalno izgubila. Cak 9 izgubljenih lopti dovoljno govore koliko je ekipa trenera Mesine imala problema. Partizan pravi seriju od 11:0, medjutim za pravi udarac falila je igra pod kosem, bas ona koja je godinama unazad krasila Partizan. CSKA se brzo konsolidovao - Erceg, Dzekson, Vims i ostali su se raspucali i uz 25 postignutih poena u drugoj cetvrtini otisli na veliki odmor sa prednoscu od 8 poena.

U nastavku meca, Vesterman i Gordon drze prikljucak, Soni Vims nastavlja gde je stao, a onda Partizan trojkama kapitena Lucica, zatim Bertansa i Bogdanovica obecava izjednacenu borbu do kraja i mec na jednu loptu.

U poslednjoj cetvrtini, crno beli preko Vestermana prvi put dolaze u vodjstvo nakon prve cetvrtine. CSKA se posle nekoliko gresaka igraca Partizana vraca u prednost a onda Bertans jos jednom trojkom vodi Partizan na plus 3. CSKA se ne predaje, i uz jos nekoliko poena sa obe strane, ulazi se u zavrsnicu gde je Partizan imao pun napad za pobedu. Kao sto je receno, probali su Bogdanovic i Vesterman, ali lopta nije htela u kos u utakmica je otisla u produzetak.

U dodatnom periodu Parni valjak je imao i 4 poena prednosti, ali se ocigledno protiv neisksustva i sjajnog Sonija Vimsa nije moglo. Na kraju pobeda Moskovljana od 5 razlike i aplauzi za igrace obe ekipe zbog sjajne predstave, pogotovo mlade ekipe Partizana.

PARTIZAN MTS - CSKA 71:76
DVORANA: Pionir. GLEDALACA: 7.500. SUDIJE: Arteaga (Španija), Roča (Portugal), Fufis (Grčka).
PARTIZAN MTS: Milutinov, Vesterman 15 (8-2 za dva, 6-3 za tri, 2sk, 4asm 7iz)Lučić 8 (2sk), Milosavljević 2, Bogdanović 16 (8-3 za dva, 2-1 za tri, 8-7 sl.bacanja, 6sk, 3uk), Gagić 1, Musli 8 (10sk), Čakarević 2, Đekić, Gordon 8, Anđušić, Bertans 11.
CSKA: Teodosić 12, Micov, Džekson 5, Sokolov, Krstić 9 (5sk, 8iz), Vims 30 (12-8 za dva, 2-2 za tri, 8-8 sl.bacanja, 3sk, 3uk), Erceg 9 (6sk), Voroncevič 3, Nikolas 2, Kaun, Hrjapa 6, Ponkrašov.
Po četvrtinama: 13:14, 18:25, 15:10, 16:13, 9:16

U drugom delu sezone, Partizan je gostovao u Moskvi u 7. kolu takmicenja u zelji da pokusa da napravi cudo i pobedi, sto bi mu dosta pomoglo u borbi za TOP 16 fazu.
Na ovoj utakmici Partizan je bio zestoko oslabljen neigranjem Bogdana Bogdanovica i Lea Vestermana, sto je i onako male sanse za pobedu svelo na minimum.

CSKA, koji je nastupio bez prvog centra naseg Nenada Krstica, dobro je otvorio utakmicu, brzo poveo sa 8 poena razlike .Ipak, nakon nekoliko pogodaka Partizana i losih napada sa obe strane, crno-beli se ipak priblizavaju na -1 sredinom cetvrtine. Do kraja ovog dela igra, nas tim je i poveo pogotkom Gagica, ali se cetvrtina zavrsila vodjstvom CSKA od 1 poena razlike.

Na startu druge deonice , Partizan preko kapitena Lucica koji pogadja 2 puta za 2 poena prelazi u vodjstvo, i od tog trenutka krece pad ekipe Partizana koji domacin koristi i serijom 12:2 a onda kasnije i serijom 7:0 odlazi na visokih 14 razlike. Istakli su se Voroncevic, Vims, Dzekson, Micov i oslabljeni Partizan nije imao pravo resenje za igru moskovske Armije. Na kraju cetvrtine Teodosic trojkom vodi CSKA sa 12 poena prednosti na odmor.

U trecoj cetvrtini domaci su bez vecih problema odrzavali prednost koja je skoro sve vreme bila iznad 10 poena razlike. Uspeo je Partizan da preko 2 vezane trojke Milosavljevica dodje na -8 , medjutim , to je kratko trajalo i CSKA je vrlo brzo otisao na 13 poena razlike kojom je i zavrsen ovaj deo igre.

Poslednja deonica je na startu donela velike probleme crno belima u napadu, prednost CSKA je rasla i u jednom momentu bila i 24 poena razlike. Partizan nije mogao da se suprostavi raspolozenoj ekipi iz Moskve, jedino sto je uspeo do kraja meca je da ublazi poraz i da preko Bertansa i Lucica smanji zaostatak na, moze se reci, obzirom na okolnosti, pristojnih 17 poena razlike.

U ekipi CSKA nesto bolji od ostalih bili su Voroncevic,Vims i Kristmas, a kod oslabljenog Partizana Lucic, Milosavljevic i Gordon.

CSKA - Partizan 78:61 (23:22, 25:14, 13:12, 17:13)
CSKA: Teodosić 5, Micov 6, Džekson 11, Sokolov, Vims 14, Zozulin, Voronov, Voroncevič 12, Krismis 13, Kaun 6, Hrijapa 11, Ponkrašov
Partizan: Milutinov 4, Gordić 4, Lučić 12, Milosavljević 12, Gagić 4, Musli 9, Čekovski, Čakarević 3, Đekić, Gordon 11, Anđušić, Bertans 2

[Unexpected]

20 Dec 2013 17:14

Partizan u avanturi TOP 16 - Arena, 14 mečeva i 10.000 kilometara

Nakon 2 sezone bez mesta u društvu kojem po reputaciji pripada, Partizan je uspeo da se u poslednjem momentu fenomenalnom pobedom u Istanbulu plasira po 7.put u ovom veku medju 16 najboljih timova Evrope. Zajedno sa Barselonom, Fenerbahčeom i CSKA iz Moskve, pridružio se grupi preostalih 12 timova koji će zajedno u naredna 4 meseca, tacnije do sredine aprila , ljubiteljima kosarke podariti vrhunski kvalitet igre pod obručima, uzbudjenje i spektakl.

Vec unapred poznat format TOP 16 faze, koji podrazumeva konstrukciju dveju grupa na osnovu plasmana klubova u prethodnoj rundi takmičenja, doneo je crno-belima veoma atraktivne protivnike ali istovremeno i nadu da će se uz mnogo rada i malo (neophodne)sportske srece moći plasirati medju 8 najboljih timova Starog kontinenta. To sada postaje sledeci cilj našem timu, nikako opterecenje, jer bez obzira na kvalitet igračkog kadra, probleme sa povredama i finansijama, Partizan uvek stremi najvišim ciljevima i rezultatima. Tako će biti i ovaj put.

U TOP 16 fazi koja traje od 2.januara do 11. aprila, u Beograd će redom stizati timovi iz 6 različitih zemalja( Španija, Rusija, Izrael, Litvanija, Turska i Nemačka), odnosno 7 razlicitih gradova ( Madrid, Moskva, Tel-Aviv, Istanbul, Kaunas, Krasnodar i Minhen). Zanimljivo, ukupna udaljenost Beograda od svih ovih gradova donosi jednu impozantnu cifru od 10.000 kilometara.

Koliko je grupa jaka, dovoljno govore podaci da nju formiraju timovi koji imaju zajedno 21 titulu prvaka Evrope! ( Real Madrid 8, CSKA 6, Makabi Tel Aviv 5, Zalgiris i Partizan po 1 pehar sampiona), kao i veoma ambiciozni, bogati i kvalitetni timovi poput turskog sampiona Galatasaraja, Lokomotive Kuban i nemačkog kluba svima poznatog (fudbalskog) imena - Bajern Minhen. Iz svega ovoga jasno je da nas očekuje "eksplozija" vrhunske košarke i takmičenje koje će u svakoj nedelji doneti derbi sa derbijem.

Kraljevski nivo: REAL MADRID

Nosilac grupe, najzvucnije ime, najatraktivniji protivnik, najveci magnet za publiku, najbolja ekipa ove sezone, bez ijednog poraza , sve je to u jednom najveci evropski klub - madridski Real. Osnovan daleke 1931. godine, u dosadasnjoj istoriji kluba osvojio ukupno 72 trofeja, od cega su najznacajnije svakako 31 titula sampiona Spanije i 8 titula prvaka Starog kontinenta. U poslednjih 20 godina, Madridjanin je samo 3 puta izostao iz EL i sva tri puta je igrao finale nizeg po rangu takmicenja - Evrokupa, uz 2 trofeja.

Kako u ovu fazu EL, tako i u citavo takmicenje ulazi kao jedan od glavnih favorita za osvajanje. Nakon sto su prethodne sezone u londonskom finalu porazeni od Olimpijakosa, ove imaju samo jedan cilj, a to je osvajanje devete titule prvaka Evrope i to prve nakon 19 godina. Posle pomenutog traumaticnog finala za njih, okosnica tima je ostala na okupu i uz pojacanja u vidu stamenog krilnog centra Grka Janisa Burusisa i odlicnog sutera Tremela Dardena (u proslosezonskoj EL bio clan Zalgirisa, u Realu od kraja prethodne TOP 16 faze), svakako predstavlja tim koji moze mnogo i pravi je blagoslov za igrace Partizana, a onda i ljubitelje kosarke u Beogradu sto ce ovakav tim gostovati u Areni.

Ekipa trenera Pabla Lasa od starta sezone rusi sve pred sobom, do sada nisu osetili goricnu poraza ni u jednom takmicenju (Super Kup Spanije, Endesa liga i Evroliga) - ukupno 25 uzastopnih pobeda i sa pravom dobijaju naziv "evropskog NBA tima". Pobede od 20,30, 40, pa skoro i 50 poena razlike, ove sezone se za Real podrazumevaju. Prosecna kos razlika na njihovim mecevima u EL je veca od 20 poena, naravno uz svih 10 pobeda. Predvodjeni triom Mirotic, Rudi Fernandez i Serhi Rodrigez predstavljaju ekipu koja ce verovatno u svakom mecu do kraja takmicenja biti ili bar blagi ili veliki favorit za pobedu. Pred njima su redom padali Bamberg, Emporio Armani, Anadolu Efes, Zalgiris Kaunas i Strazbur.

Gotovo nestvarno zvuci podatak da je Real u prvoj fazi EL sakupio ukupno vise od 1100 indeksnih poena, zatim prvi su po broju asistencija( 21! po mecu), u proseku daju skoro 90 poena po mecu, drugi su najbolji skakaci EL, treci po procentu suta za 2 poena, prvi po procentu suta za 3 poena. Nikola Mirotic je najkorisniji igrac prve faze EL(20.5 prosecni indeks korisnosti), a medju 10 najboljih je i verovatno prva zvezda tima, izuzetni bek suter Rudi Fernandez. Vise od 100 indeksnih poena u prvoj fazi EL imala su cak sestorica kosarkasa: Rudi Fernandez, Nikola Mirotic, Serhio Ljulj, Serhi Rodrigez, Janis Burusis i kapiten Felipe Rejes( ujedno i 4 najbolji skakac u sezoni). Svojim partijama sami su sebe izdvojili kao glavne kandidate za tron na svim frontovima.

Kraljevsi klub igra u hali PALACIO DE DEPORTES DE LA COMUNIDAD DE MADRID koja prima 12.000 gledalaca i ove sezone prosek posete je bio oko 10.000 navijaca. Bar duplo veci broj navijaca Partizana ce docekati najveci evropski klub u grotlu Beogradske Arene.

Partizan i Real Madrid odigrali su ukupno medjusobnih duela i ukupan skor je 2:16 na strani MAdridjana. Poslednji put timovi su se susreli u okviru prve faze EL u sezoni 2011/2012 i obe ekipe su trijumfovale po jedanput.

Ponos Izraela: MAKABI TEL AVIV

Pedeset titula prvaka Izraela, 5 titula prvaka Evrope, ukupno 107 trofeja - treba li sta vise dodati da bi se opisala velicina najveceg kluba Izraela i giganta evropske kosarke Makabija iz Tel Aviva? Vise od 80 godina bogate istorije i tradicije stoje iza ovog velikana i od kada su 1977. godine prvi put zaseli na evropski tron, Izraelci su gotovo uvek bili u samom vrhu evropske klupske kosarke. Cak 14 finala najjaceg klupskog kosarkaskog takmicenja, 3 trofeja u ovom veku , do jednog momenta cak 23 uzastopne titule prvaka Izraela , rezultat pred kojim i veciti srpski sampion Partizan i drugi evropske kosarkaske institucije moraju da stanu mirno.

Vrhunac slave Izraelaca je svakako era 2001-2005 kada je na klupi sedeo Pini Gerson i kada je tim osvojio cak 3 titule prvaka Evrope i tako sebe svrstao medju 5 najuspesnijih evropskih klubova svih vremena. Ekipe predvodjene Entonijem Parkerom, Maseom Bastonom, Vujcicem, Burstajnom, Jasikevicijusom i neizostavnim Derikom Sarpom ostavile su svakako neizbrisiv trag u evropskoj klupskoj kosarci. I nakon te ere, Makabi je nastavio sa uspesima i gotovo svake sezone su ucesnici zavrsnice takmicenja, bilo da se radi o TOP 8 fazi ili turniru za najbolje 4 ekipe.

Zuti iz Tel Aviva su , za razliku od Reala, znacajno promenili ekipu u odnosu na prethodnu sezonu. Nema vise Logana, Elijahua , Medlija, Sermadinija , Tomasa... Sada su tu Skorcanitis, Ingls, Koen, Tajris Rajt, Aleks Tajus...Ostali su dobropoznati Riki Hikman, Dejvin Smit, Pnini i Son Dzejms. Naravno, sa klupe ih vodi proslavljeni strucnjak Dejvid Blat koji ove sezone ima dosta problema sa nalazenjem prave forme, i cak se u jednom momentu spekulisalo da bi mogao da ostane bez posla. Ipak, ekipa se stabilizovala i osvojila prvu poziciju u veoma teskoj i izjednacenoj grupi. Makabi je u prvoj fazi ostvario 8 pobeda i 2 poraza. Pre svega odlican sastav, vodjen cenjenim strucnjakom Blatom, a onda i relativno lake pobede u Krasnodaru, Atini, Beogradu i Viljnusu , uz standardno dobre partije na domacem terenu u legendarnoj hali Jad Elijahu svrstavaju Makabi u ozbiljnog kandidata ne samo za plasman u najboljih 8, vec i za vise od toga.

Lider tima je Amerikanac Riki Hikman, odlican na obe strane terena, veoma dobar suter, odbrambeni igrac takodje. Prate ga centar Son Dzejms, uvek pouzdani krilni igrac , starosedelac Dejvin Smit kao i 2 velika pojacanja iz Panatinaikosa odnosno Barselone, Big Sofo - Skorcanitis i Dzo Ingls koji ove sezone igraju prilicno dobro i predstavljaju ozbiljno oruzje Blatove vojske. Posebno se to odnosu na Inglsa, koji je u prvoj fazi bio i najkorisniji igrac tima.

O Makabiju ne treba posebno trositi reci, to je klub sa ogromnim iskustvom igranja ovog takmicenja, uvek ima veliki broj kvalitetnih igraca, uvek opiciju vise od protivnika a garant da ce sve to biti "aranzirano" kako treba je trener Dejvid Blat, verovatna i glavna karika u sistemu zuto-plavih. Trener koji je veliki postovalac nase kosarke, ove sezone je sa svojom ekipom vec gostovao u Beogradu igrajuci protiv C.zvezde.

Hala Jad Elijahu( ili Nokia Arena) Makabijev je bastion, mesto gde protivnici retko pobedjuju a to je ove sezone uspelo jedino Laboral Kuci. Za svaki mec dvorana je rasprodata i 11.000 navijaca pruzaju veliku podrsku svom timu cineci ovaj teren jednim od "najvrelijih" u Evropi.

Partizan i Makabi su do sada odigrali ukupno 21 mec i Izraelci su uspesniji sa 15 pobeda. Odigrali su neke veoma znacajne meceve u istoriji poput duela u Ganu na fajnal-foru EL 1988. godine, kada je Makabi bio bolji i 2010. godine u 1/4 finalu takmicenja, kada je Partizan slavio u seriji sa 3:1.

U stalnom pohodu na tron: CSKA Moskva

Stari znanac, veliki rival, ruski i sovjetski ponos, vlasnik 6 titula prvaka Evrope i cak 44 nacionalnih titula - moskovski CSKA. Nebrojeno puta bili rivali Partizana u takmicenju Evrolige, od duela po grupama, pa do 1/4 finala i finalnih turnira, bijuci bitke u Moskvi, Pioniru, Areni, pariskom Bersiju.

Osnovani 1924. godine u Moskvi, do dana danasnjeg obelezili kosarku u svojoj zemlji , Evropi i svetu, iznedrivsi veliki broj vrhunskih kosarkasa, reprezentativaca , timova i trenera koju su zajedno stvarali bogatu trofejnu istoriju ovog kluba. Dovoljno je ya pocetak izdvojiti Sergeja Belova, Tkacenka, Volnova , Miskina, Tarakanova koji su doneli prve velike evropske trofeje ovom klubu...Sta reci o legendarnom treneru Aleksandru Gomeljskom ( po kome je i nagrada EL za najboljeg trenera dobila ime), koji je ovaj klub vodio cak 11 godina od 1969-1970 i osvojio pregrst trofeja, izmedju ostalog i titulu prvaka Evrope. Kao najuspesniji period kluba svakako se istice decenija izmedju 1961-1971 godine kada je Armija osvojila 4 titule prvaka Evrope (1961,63,69,71) uz naravno podrazumevajucu dominaciju u domacem sampionatu.
Od osamostaljenja Rusije pocetkom 90-ih godina, ovaj klub je osvojio cak 20 od moguce 22 titule prvaka ove zemlje. CSKA je u novom formatu EL igrao na zavrsnom turniru prvi put 1996. godine da bi onda uspeli da u 11 nastupa igraju cak 10 puta na fajnal-foru.

U poslednjoj deceniji, sadasnji trener Etore Mesina je u svom prvom mandatu 2005-2009 vodio neke od najboljih timova CSKA u istoriji kluba, igravsi cak 4 finala Evrolige zaredom, uz 2 osvojene titule. Imena Papalukasa, Vanterpula, Smodisa, Siskauskasa, Holdena, Pasutina, Lengdona ,Andersena, Lorbeka uz Mesinu na klupi predstavljali su strah i trepet sirom Evrope i doneli veliku radost navijacima CSKA.

Ove sezone ekipa CSKA je bila u istoj grupi sa nasim Partizanom i u 2 meca je lako izasla na kraj sa crno-belima. U grupi su zauzeli 2.mesto iz Fenerbahcea a ispred Barselone, uz skor od 7 pobeda i 3 poraza. U prethodne 2 godine su na putu do titule zaustavljeni od istog protivnika -Olimpijakosa.

Snaga tima se u dosadasnjem delu ove sezone nalazi pod samim kosem. Unutrasnja linija, jedna od najjacih u Evropi je glavno oruzje ove ekipe uz ne mnogo slabiju spoljnu liniju koja ipak trazi pravu formu za TOP 16 fazu. Sasa Kaun i Kajl Hajns glavne su poluge igre pod kosem a kada se njim bude dodao i oporavljeni nas Nenad Krstic, jasno je sta ocekuje rivale Mesinine ekipe. Amerikanac, stigao iz sampionske ekipe Olimpijakosa, iako visok 1.98m, sjajnim fizickim predispozicijama, skokom, pokretnoscu, prosto dominira u reketima i pod svojim i protivnickim kosem.

Veoma kvalitetna rotacija, veliki broj opcija na svakoj poziciji, granitna odbrana na kojoj Italijan instistira, igraci koji mogu kvalitetno igrati na vise mesta u timu, puno iskustva, velikih meceva, ogroman motiv da se konacno popne na evropski tron nakon nekoliko neuspesnih zavrsnih turnira, sve su to faktori koji CSKA cine veoma ozbiljnim pretendentom za sam vrh. Prave partije Milosa Teodosica, Sonija Vimsa, Erona Dzeksona, konstantnih Voroncevica i Vladimira Micova dodace dodatnu energiju i moc ekipi koja je i pored 7 pobeda u prvoj fazi, cini se, tek na pola puta od prikazivanja svog punog potencijala.

Hala u Moskvi(USH CSKA), koja prima izmedju 5 i 6 hiljada posetilaca, svakako nije jedna od onih za koje cete reci da ima uzarenu atmosferu, ali jeste hala iz koje je pravo cudo i za mnogo kvalitetnije ekipe od Partizana da odnese pobedu.

Jači od nevolja: GALATASARAJ

Partizan ce nakon prve faze, i gostovanja Fenerbahceu, ponovo putovati u grad gde je ostvario svoj najveci uspeh, ali ovoga puta, igrace cak i u istoj hali gde je Sasa Djordjevic pre vise od 20 godina doneo crno-belima jedinu titulu prvaka starog kontinenta. Protivnik je aktuelni sampion Turske, klub sa desetinama miliona navijaca - super ambiciozni Galatasaraj.


Kosarkaska sekcija ovog velikog sportskog drustva osnovana je 1930. godine, i od tada do danas tim iz Istanbula je 16 puta bio sampion Turske,uz to osvojivsi i 3 nacionalna kupa. Klub koji je prakticno prvi doneo kosarkasku loptu na terene Turske. Najuspesniji period jeste od kraja II Svetskog rata, pa sve do sredine pocetka 80-ih, a od tada do danas, svega 4 titule sampiona svoje zemlje. Na pomenutu titulu iz prosle sezone, navijaci su cekali cak 23godine.

Od znacajnijih rezultata u medjunarodnim takmicenjima valja izdvojiti 1/2 finale Evrokupa 2008. godine, kada su porazeni od kasnijeg pobednika Huventuda. Galata je bila standardan ucesnik Kupa Radivoja Koraca, a sto se tice EL najbolji rezultati su 1/8 finala takmicenja sredinom 60-ih godina proslog veka.
U poslednje 3 sezone, 2 puta su ucesnici najjaceg takmicenja u Evropi i ostavljaju sjajan utisak, vec drugi put idu medju 16 najboljih timova.

Od starte ovogodisnje kampanje, tim se suocava sa neverovatnim kadrovskim problemima - centar Nejt Dzavai zbog problema sa srcem propusta citavu sezonu, a jos tri veoma bitna igraca - Dadli, Markoisvili i Dzamont Gordon zbog teskih povreda propustaju veci deo sezone, da ne pominjemo sto su pred nekoliko meceva imali probleme sa virusima, pa su neki igraci "roviti" nastupali na tim utakmicama. Klub je odmah reagovao i doveo 2 kvalitetna igraca kao zamene - centra Mensa - Bonusa koji blista u ovoj sezoni, kao i Malika Hertstona. Igraci koji su izneli najveci teret plasmana u narednu fazu svakako su, uz Bonsua i Karlos Arojo, Zoran Erceg i Fulkan Aldemir. Sa nasim Milanom Macvanon, Henrijem Domerkantom, zatim novajlijama, domacim igracima - Gulerom, Arslanom, Aldemirom svakako je tim koji pogotovo u Istanbulu moze svakoga da dobije.

U prvom delu sezone zauzeli su drugo mesto u svojoj grupi i bili bolji od Zelene Gore, Bajerna iz Minhena, Unikahe i Sijene sa 5 pobeda i 5 poraza. Ispred je bio samo aktuelni sampion Evrope Olimpijakos.

U pitanju je izuzetna skakacka ekipa, jedna od najboljih u Evropi koja je dobila na tom kvalitetu dolasku briljantnog Mensa Bonusa. Malo poena postizu po mecu, malo poena i primaju, sut im dosta oscilira, pogotovo se to odnosi na pokusaje van linije 6.75, ali svako ko poznaje kosarku zna da Galata ima u sebi veliki suterski potencijal i ostaje nam da vidimo da li ce ga i pokazati na terenu.

Ekipa trenera Ergina Atamana je i pored brojnih problema uspela da se relativno lako plasira u narednu fazu i od njih mozemo ocekivati samo bolje partije i napredak u TOP 16 fazi.

O hali gde Galata igra sve svoje meceve sve je vec poznato. Mesto Partizanovog najveceg uspeha 1992. godine i mozda je upravo ovo prilika da veci broj Partizanovih navijaca dodje da bodri tim i vidi jos jednom legendarnu dvoranu Abdi Ipekci.
Turski tim ima ogromnu armiju pristalica, i nema sumnje da ce u TOP 16 i oni imaju svoj sou.

Litvanski gigant: ŽALGIRIS KAUNAS

Grupu simbola evropske kosarke, koji cine ovu grupu TOP 16 faze, upotpunice i Zalgiris iz Kaunasa, najtrofejniji i najveci klub Litvanije. Sampion i finalista Evrolige, osvajac Kupa Saporte, Interkontinentalnog Kupa, pet puta prvak SSSR-a, uz naravno apsolutnu dominaciju u domacem litvanskom sampionatu sa 15 titula.

Zeleno-beli iz Kaunasa osnovani su 1944. godine i imaju istoriju kojom se moze pohvaliti mizeran broj evropskih klubova, prakticno se takvi mogu pobrojati na prstima obe ruke. Klub je dao mnoge reprezentativce Sovjetskom savezu a onda i litvanskoj reprezentaciji, svakako mozda i najveci od njih je jedan od najboljih visokih igraca u istoriji evropske kosarke Arvidas Sabonis.

Kao periodi najvece slave kluba izdvajaju se sredina 80-ih godina proslog veka, kada se osvajaju 3 titule prvaka Sovjetskog saveza, a onda i kraj 90-ih godina 20. veka kada klub u samo 2 sezone osvaja prvo Kupa Rajmunda Soporte a onda i 1999. godine kada u Minhenu pred 10.000 navijaca osvajaju titulu prvaka Evrope uz pobedu nad Kinderom iz Bolonje. Taj sastav na celu sa trenerom Kazlauskasom, predvodili su Tajus Edni, Karnisovas, Zidek, Zukauskas, Bouvi, Macijulis i tako dalje.

U ovom veku, Zalgiris nastavlja sa uspesnim rezultatima, bili su veoma blizu jos jednog fajnal- fora, a odlicna je bila prosla sezone, vrhunski odigrana prva faza i sasvim korektan rezultat u TOP 16 u vidu odnosa pobede i poraza od 6-8.
U odnosu na prethodnu sezonu, Zalgiris je dosta izmenio roster, klub su napustili Kaukenas, Lafajet, Darijus Lavrinovic, Dzef Fur, Marko Popovic, Tremel Darden...Tu su sada, izmedju ostalih, novajlije Milaknis, Dzastin Dentmon i prekaljeni as Saras Jasikevicijus. Svakako prve dve "violine" u orkestru su Dzastin Dentmon i Paulius Jankunas. Amerikanac je ubedljivo prvi strelac tim sa skoro 17 poena u proseku i zanimljivo, niko osim njega, nema takav bar dvocifreni poenterski ucinak u proseku.

U prvom delu sezone Zalgiris je pruzao promenljive partije, ali je na kraju velikom pobedom u Nemackoj nad Broseom uspeo da se plasira u TOP 16 i nadje svoje mesto u ovoj izuzetno kvalitetnoj grupi. U konkurenciji Anadolu Efesa, Bamberga, Emporio Armanija, Strazbura i prejakog Reala, ostvarili su dobar rezultat od 5 pobeda i isto toliko poraza. U pomenutom mecu sa Bambergom pokazali su karakter i sampionsku nit, te ce stoga sasvim zasluzeno igrati jos bar 14 velikih meceva u EL ove sezone. Tim se istice, pre svega, dobrim partijama da domacem parketu, u dvorani Zalgirio Arenu, gde svaki mec prati po 15000 gledalaca.

Mladji brat svetske zvezde: BAJERN MINHEN

Grad Minhen je, izmedju ostalog, poznat po automobilskom gigantu BMW-u, Oktobarfest-u i fudbalskom klubu Bajern( aktuelnom sampionu Evrope), medjutim, u poslednjih nekoliko godina radi se aktivno na promovisanju, uzdizanju i napretku kosarkaskog kluba Bajern, "mladjeg brata" fudbalskog giganta kako bi i on kao sportski kolektiv postao ponos ovog prelepog nemackog grada.Bajern je osnovan 1946. godine, dugo je na kosarkaskoj sceni Nemacke, jedan je od osnivaca profesionalne Nemacke kosarkaske lige 1966. godine , ali za razliku od pomenutog FK Bajern, ima neuporedivo manje uspeha u svom sportu. Bavarci su 2 puta bili sampioni Nemacke i svoj zivotni vek su proveli u selidbi izmedju prvog u drugog po kvalitetu ranga takmicenja u Nemackoj i nazad.

Pre nekoliko godina, celnici FK Bajern na celu sa Uli Henesom su odlucili da uloze sredstava u istoimeni kosarkaski klub i probaju da ga dovedu u elitu evropske kosarke, gde danas i jeste . Ulozeno je nekoliko miliona evra, za pocetak doveden na mesto trenera priznati nemacki strucnjak Dirk Bauerman i krenuo je uspeh ka vrhu nemacke kosarke. Pre dve sezone igrao se Evrokup u Minhenu, da bi se pred pocetak ove dobila pozivnica za ucesce u EL. U prethodnoj sezoni, tim je ostvario odlican rezultat u nemackoj sampionatu, stigavsi do finala gde je na tom putu izbacio standardnog evroligasa, berlinsku Albu. U Kupu se stiglo do 1/2 finala, i sve je to bio dobar znak da je klub na pravom putu i da treba nastaviti sa ulaganjima i stremljenju ka novim ciljevima.

Vec drugu sezonu na klupi sedi trofejni strucnjak Svetislav Kari Pesic koji sigurno zna kako napraviti vrhunski rezultat.
Ekipu su pred pocetak pojacali Malkom Dilejni, Dzon Brajant, Boris Savovic, Nihad Djedovic i na treneru Pesicu je bilo da dobro ukomponuje ekipe kako bi bila spremna da ostvari dobre rezultate. Od igraca koji su prostupili Bavarcima na startu sezone, svi do jednog su postali glavni protagonisti uspona i plasmana dalje. Plejmejker Dilejni je prvi strelac tima, prvi asistent, odlican u sutu za 3 poena i ove sezone je po korisnosti u EL drugi, odmah iz Nikole Mirotica iz madridskog Reala. Prate ga Dzon Brajant, odlicni centar koji je kao i uvek siguran u sutu, solidan u skoku i jedan je od igraca na koje treba obratiti paznju u bavarskom timu. Ne moze se zanemariti ni dvojka sa ovih prostora Nihad Djedovic i Boris Savovic, koji su u napadu kvalitetne opcije i dobro koriste svoju minutazu. Djedovic je posle Dilejnija drugi strelac tima i pokazao je da je njegovo dovodjenje iz rivalske Albe pravi potez.

Nastupima u prvoj fazi Bajern je opravdao poziv EL da ucestvuje u takmicenju i zasluzeno se nasao medju 16 najboljih timova u Evropi. Ostvarili 4 pobede uz 6 poraza , dovoljno za 4. mesto u konkurenciji Olimpijakosa, Galatsaraja, Unikahe, Sijene i Zielone Gore.

Bavarci svoje mecevi igraju u AUDI Dome Areni, u Minhenu, koja je kapaciteta 7000 mesta i koja je bila domacin i Olimpijskih igrara, finala EL i mnogih drugih muzickih i sportskih dogadjaja.

PREČICOM DO VRHA : LOKOMOTIVA KUBAN

Ekipa iz Krasnodara koja ove sezone debituje u najjacem evropskom takmicenju, sigurno je po reputaciji, trofejima i uspesima daleko iz svih ostalih ekipa u grupe F TOP 16 faze Evrolige.
Osnovani 1946. godine, dugo, dugo nisu imali znacajnije uspehe, vec su sve do 90-ih godina bili u nizim rangovima takmicenja, da bi sredinom poslednje decenije prosloga veka poceo njihov lagani uspon.
Prvi trofej u klupskoj istoriji osvojili su 2000. godine i to nacionalni Kup, sto im je do danas jedini domaci trofej u klupskoj vitrini. Nakon toga pocinju da igraju evropska takmicenja i u sezoni 2001/2002 igraju finale Kupa Radivoja Koraca gde u dovomecu guve od Nansija.

Ekipa zatim prelazi sa stanistem u grad Rostov i nose ime Lokomotiva Rostov a sve to u okviru planova i projekta Andreja Vediseva, sadasnjeg predsednika kluba, koji je imao zelju da od Lokomotive napravi ozbiljan evropski klub. Sest godina ce ekipa igrati u Rostovu, ali bez ozbiljnijih rezultata u domacim okvirima i evro-kupovima.

U 2009. godini se donosi jos jedna vazna odluka za istorijat ovog kluba - opet premestanje, ovoga puta u Krasnodar i to ponajvise iz razloga sto hala u Rostovu nije ispunjavala odgovarajuce standarde za igranje u takmicenjima pod okriljem kosarkaskog saveza Rusije i Evrolige. Klub , naravno, odmah menja ime u Lokomotiva Kuban Krasnodar, koje i danas nosi.

Pocinje se sa ulaganjem velikih sredstava, kvalitetni treneri sedaju na klupu, dovode se odlicni igraci i posledica svega toga jeste osvajanje Evrokupa prosle sezone,pobedom na Bilbaom i gradu Sarloa, sto je automatski znacilo i nastup u Evroligi.

Zadrzali su okosnocu tima, jaci su u odnosu na prethodnu sezonu i ekipa Lokomotive je na papiru jedna od sigurno 10 najboljih ekipa u EL u ovom momentu. Tu su Markus Vilijams, Kalnietis, Bikov, Derik Braun, Aleks Maric, Jasaitis , Ricard Hendriks, sve sjajni igraci koje sa klupe vodi odlicni trener Pasutin, koji iza sebe ima bogato trenersko iskustvo.

Lokomotiva se u prvoj fazi sezona nalazila u grupi sa Makabijem, Panatinaikosom, Laboral Kucom, Crvenom Zvezdom i Ritas, ostvarila skor od 6 pobeda i 4 poraza i zauzela 3.mesto na tabeli. Pobedi su na 2 veoma teska gostovanja, u Atini i Beogradu.

Ekipu su predvodili Amerikanci Derik Braun i Ricard Hendriks, najbolji strelci ekipe, najkorisniji igraci a Hendriks i najbolji skakac, svakako igrac koji ima veoma vaznu ulogu u timu i jedan je od igraca na koje protivnicke ekipe obracaju najvise paznje. Treba izdvojiti i odlicnog sutera Markusa Vilijamsa, cija forma dosta oscilira, ali kada ima svoje vece, moze napraviti velike probleme rivalima.

U svakom slucaju, u pitanju je vrlo kvalitetna ekipa, koja je u ovu sezonu usla sa evropskim trofejom i zna kako se pobedjuje. U prvoj fazi su dokazali da ce biti veoma nezgodan protivnika i ako se sve kockice poklope , sigurno je da mogu i do TOP 8 faze.
izvor: Forum Avangarda.in

[irriducibili]

harper lee

Postovi: 12177
Pridružio se: 13 Avg 2011, 17:51

06 Jan 2014, 20:01

Citam ovaj intervju sa Simonovicem, kako je kao klinac od 10 godina morao da bezi od kuce iz Pristine i nekako mi doslo da se isamaram sto sam ga onoliko psovao i kritikovao kad god je igrao lose. Znam, znam, nema izgubljena lopta, bleja u odbrani, faul u napadu i lomljenje table sutem mnogo veze s tim sto je dobri Marko bezao kad i ja iz istog grada, u istoj koloni, samo 20 godina mladji ali eto. Podelih s njim nesto lose nesvesno, nisam morao i svesno.

Bio sam neki dan, prvi put od 1999. godine u Pristini. Proveli me ovi moji kao po jajima, gledajuci me ispod oka zabrinuto dok sam pitao za mnoge stvari sta su i objasnjavao sta je tu nekada bilo. Grad deluje onako. Govorili su mi da ga ne bih prepoznao ali imam ostro oko za duhove proslosti, farbom nevesto sakrivene zidove i novim zgradama duboko u dubinu zemlje utisnute temelje starih kuca i dobar sam u prepoznavanju. Para bih se namlatio da postoje kvizovi u kojima se bodovi skupljaju tako da vidis ono cega vise nema. I ovoga puta sam video grad koje samo vid secanja i maste jos moze da vidi, ne ovaj u hiljadu boja ofarbani, visoko u nebo dozidani, iz sopstvene proslosti istrgnuti, novokomponovani newborn mastodont od grada. Ovaj grad se, dok sam kolima (za svaki bezbednosni slucaj) prolazio onde gde sam nekada uvek zurno koracao, otvarao u dubinu kao neka gigantska Bahova fuga koju stari majstor-orguljas nije stigao da napise za zivota. I u svakoj pritajenoj kompoziciji i skrivenom tonu promicale su crno-bele slike zmajeva secanja i tigrova proslosti.

Neka bi svaku trojku ubacio i svako kucanje zavario, Marko Simonovicu. Ti pre nego bilo ko drugi. Za tebe, za mene, za sve one kojima su secanja isuvise blizu jer im je dom isuvise daleko.

A vi, dragi moji forumasi, kad odete svom domu, poduprite ukoseni zid, pokosite oko kuce, skrenite vodu koja plavi temelje, zamenite polomljeni crep na krovu, zagrlite cvrsto one koje odavno niste videli. U zivotu cete imati mnogo kuca ali samo jedan dom. Cuvajte ga kako biste mu se uvek mogli vratiti, cak i ako nikad ne pozelite da mu se vratite. Nikad se ne zna kad mozete izgubiti ono sto verujete da nikada ne moze biti izgubljeno.

Srecno vam Badnje vece i neka vas Bog cuva.