(BLOG) Ljuba Vidačić: Prva petorka i strpljenje
ponedeljak, 26 novembar 2012 11:35 Autor: MVP
Analiza sedmog kola Evrolige uz ugla Ljube Vidačića.
U ovom kolu smo videli svega tri neizvesne završnice (u Šalonu, Sijeni i Kantuu), mada su rezultati na poluvremenu većine mečeva ukazivali da će biti više uzbuđenja. Nije ih bilo jer je u igri mnogih timova u drugom poluvremenu došlo do velikog pada (oni koji su pobedili gledaju na prvo poluvreme kao na loš period).
Zašto se javljaju oscilacije i kako ih sprečiti je tema kojom se treneri dosta bave. Potezi koje vuku tokom utakmice u velikoj meri mogu da utiču na ishod. Jedan od njih je određivanje prve petorke i to je nešto o čemu ću napisati nekoliko rečenica.
Fer je da odmah iznesem lični stav da tri najbolja igrača tima uvek moraju da budu u prvoj petorci, bez obzira na taktičke zamisli, broj treninga koje su imali (odsustvo zbog povrede ili nekih privatnih razloga), kao i formu na prethodnim utakmicama. Nije ovde važan moj stav ili tvrdoglavost (promeniću mišljenje, ako druga rešenja daju bolji rezultat), već procena šta dobijamo ovim načinom, a šta načinom kada čak ni najbolji igrači nisu sigurni u status igrača prve postave.
Vodećim igračima taj status dosta znači za njihovo samopouzdanje, jer oni misle da su ga kvalitetom izborili. Smatraju da je minimum poverenja to da se njihovo mesto u petorci ne dovodi u pitanje. Ostavljajući ih na klupi treneri rizikuju da glavni igači budu nervozniji kada uđu, da malo više razmišljaju o sopstvenoj statistici nego o timu, da za eventualno rezultatsko zaostajanje krivca traže upravo u činjenici da nisu počeli meč i ko zna šta im još može pasti na pamet. Ovi razlozi su dovoljni da dovedu do polemike da li glavni igrači imaju pravo na takvo ponašanje. Verovatno nemaju, ali zašto treba da se bavimo time? Pustimo ih u prvu petorku i bavimo se košarkaškijim stvarima, odnosno da li igraju dobro ili ne.
GRUPA D
CSKA - Partizan 78:61
Igrači Partizana su potvrdili da su ravnopravni sa svima ako igraju na gornjoj granici svojih mogućnosti. Očigledno je da ti periodi u Moskvi nisu bili dovoljno dugački da bi se ugrozila ekipa kao što je CSKA.
Dosledni su bili crno-beli u nameri da sa centrima napadnu domaćina koji je bio bez Krstića. Čini se da je takva igra bolje prolazila protiv visokih Kauna i Sokolova nego protiv Voronceviča i Hrijape. Da su pogodili više šuteva spolja verovatno bi i prednost bila veća od 22:27 u drugoj četvrtini. Tada je zonska odbrana poremetila napad gostiju. Da bih izbegao novinarski (hronološko nabrajanje) način pisanja, ući ću u "materiju".
Napad na zonu je bio slabiji zato što igrači Partizana nisu poštovali pravilo da protiv zone u svakom trenutku šutiranjem reagujete na odbranu koja vas, takoreći, pušta. Ukoliko to ne uradite naći ćete se u situaciji da se "zabijate" u dva ili tri odbrambena igrača dok ističe vreme za napad. S pažnjom sam posmatrao kako igrači CSKA odmaraju prvih 15-ak sekundi napada gostiju i pitao se zašto ih niko ne kazni šutem ili prodorom, već čekaju poslednje sekunde. Verovatno je tu nastala i situacija (zloupotreba odsustva Vestermana) koja je većini ljudi najinteresantnija. O toj temi neću da pišem. Nije prvi put da je period neefikasnog napada trajao predugo i odatle minus 12 na poluvremenu.
Partizan je drugo poluvreme igrao bez klasičnog plejmejkera, a bez kvalitetnog rešenja na toj poziciji nema dobre igre. Zato nije bilo mnogo uzbuđenja. Dobra odbrana, Teodosićeva kreativnost i raspoloženi šuteri (7/11 za tri) podigli su prednost CSKA na 22 poena (76:54). Preostalo vreme oba trenera su koristila za stvari koje misle da su važne. Domaćin je uveo u igru one koji retko ulaze, a na drugoj strani smo videli Partizan koji teži da igra sa istom borbenošću i disciplinom, što je retkost.
Barselona - Lijetuvos Ritas 90:66
Barselona igra odbranu kojom vas tera na teške šuteve, a pošto se oni uglavnom promašuju onda na scenu stupa dobra skok igra. Litvanci imaju nekoliko igrača koji mogu da pogode te teške šuteve (uglavnom su to atraktivni koševi zahvaljujući atletskim mogućnostima) i to su činili u prvom poluvremenu (vođstvo 45:42). Kasnije, ti isti igrači počnu da promašuju (najčešći razlog je umor) i onda ste ostavljeni na milost i nemilost napadu Navara (obeležio 15 godina od prvog nastupa sa 24 poena), Lorbeka i ostalih asova. Tada vas samo odbrana može spasiti, a ona nije jača strana tima iz Viljnusa.
Bešiktaš - Brose Basket 83:72
Trener Bamberga je postavio igru u napadu uglavnom za igrače na spoljnim pozicijama. S razlogom, jer je svaki od njih dobar šuter, može da prodre i na skupljanje odbrane doda slobodnom igraču. Gavel i Džejkobsen su igrali raznovrsno u napadu i odatle vođstvo prvih 25 minuta. Za nešto više trebaju im Džerels i Kristofer (nesporno bolji tandem, šutirali trojke 7/11) i dominantnost u reketu, koju ima klub iz Istanbula.
GRUPA A
Fenerbahče - Olimpija 85:68
Ipak je igrao Mekejleb i to je najveći dobitak za Fener, jer osvojene bodove protiv ovakve Olimpije treba računati kao lagan plen. Ostvarena prednost u skokovima (43-29) je spasila Olimpiju da razlika ne bude veća.
Kantu - Panatinaikos 69:71
Kantu je igrao odbranu, što bi se reklo, srcem i naterao PAO da često šutira u poslednjim trenucima napada. Znamo da nije lako održati borbenost na istom nivou ako većina lopti završi u košu, ali nisu smeli da dozvole Dijamantidisu i Bramosu (7/9 za tri) da iz otvorenih pozicija pogode trojke. Gostima sve čestitke jer su se, izgleda, izvukli iz krize u kojoj su bili.
Real - Himki 104:81
Himki je jednostavnošću i kvalitetom dominirao u prvom poluvremenu. Real se mučio da odbrani raznovrsnost napada Moskovljana i tek pred kraj prvog dela su uspeli da ih poremete, tako što su agresijom naterali Planinića (uglavnom se dobro snalazi protiv takvih odbrana) da izgubi tri lopte. Time su uspeli da povedu 46:45 na kraju prvog dela.
Drugo poluvreme je priča sa početka ovog teksta (čak i onaj deo o prvoj petorci - Fernandez nije počeo). Pad Himkija, uspon Reala.
GRUPA B
Šalon - Alba 82:87
Na početku utakmice Francuzi su stekli devet poena viška (20:11) zahvaljujući pogođenim trojkama. Možda su imali neke šanse da ih je šut služio i dalje. Pošto nije, do izražaja je došla njihova očajna odbrana pikenrola i istrajnost Albe da ih napada tamo gde su najslabiji (pod košem), bez mnogo eksperimentisanja. Ova utakmica je imala neizvesnu završnicu iako je 90 sekundi do kraja bilo plus deset za goste. Početničke greške jednih i očajničke trojke drugih umalo da dovedu do preokreta.
Montepaski - Makabi 89:87
Sve zamke koje postavlja odbrana Makabija, Sijena je rešavala šutiranjem bez oklevanja. Moje je mišljenje da samo tako može da se igra protiv tima koji čas udvaja, čas preuzima i često ostavlja igrače protivnika slobodne za šut. Kangur, Heket i Res su pogađali kad je bilo važno i zasluženo pobedili.
Unikaha - Prokom 63:48
Čovek treba da pazi šta priča i evo ja ću probati da to uradim povodom izjave Kemzure (trener Prokoma). On je rekao da je zadovoljan, pogotovo odbranom, jer su spustili Unikahu na 63 poena. O napadu je rekao da su promašili mnogo otvorenih šuteva. Priznaćete da sam uspeo sa uzdržavanjem ako ovde završim komentar ove utakmice.
GRUPA C
Žalgiris - Kaha Laboral 82:45
Sada je takav period, vrlo nepovoljan za Baskijce, u kome ovakva katastofa možda nije iznenađenje. Očajne igre i rezultati poslednjih nedelja, smena trenera i mnoštvo povreda dovele su ekipu u težak položaj. Raspoloženi Žalgiris je igrao sa maksimalnim pristupom, možda i željom da ponizi goste. Uspeo je u tome.
Olimpijakos - Anadolu Efes 75:53
Važan kvalitet igrača i trenera je da se prilagode kriterijumu suđenja, pogotovo na gostujućem terenu. Efesovci to nisu učinili i to je glavni razlog ubedljivog poraza. Olimpijakosova odbrana (pitanje je da li je bila na granici faula ili je uveliko prešla) oterala ih je iz reketa. Uz to, nisu postavljali čvrste blokove pa im se igra svodila na individualne pokušaje. Takvom igrom su bili ravnopravni samo u prvoj četvrtini, posle je igrao samo prvak Evrope.
Armani - Cedevita 75:60
Armanjevih osam igrača je pogodilo za tri poena i to govori dve stvari. Prva je da odbrana mora da bude specifična (više preuzimanja ili pustiti najslabijeg šutera, a zatvoriti one bolje), a druga da njihov (verovatni) nedostatak u visini i snazi iskoristite u napadu. Ako to niste u stanju (na ovom meču Cedevita nije bila), onda se molite da procenat šuta protivnika ne bude visok... Armanijev je bio dovoljan za ubedljivu pobedu.
Pre nekoliko nedelja pomenuto je strpljenje (da se sačeka neki igrač da popravi formu ili da trenerova filozofija zaživi) koje će biti važno za uspeh. Sada dolazi vreme da se ono isplati. Ukoliko ne bude tako neće problem biti u strpljenju, već u proceni za koga i šta smo ga imali.
