ZmajODSemberije wrote:Slabo pisem na ovoj temi ali moram sad.. Apropo price o Slobinoj izdaji Krajine moram da stanem na stranu naseg poslednjeg predsjednika... Cekajte vi matorci od 50 plus pricate o izdaji Krajine a mobilizacija 91' kad je bila svi se sakrili u misje rupe, 10% ljudi se odazvalo na Vukovar da se krene i onda kao sto Sloba nije branio Krajinu? Pa sa cim da brani? Kako da se pravi Velika Srbija kad vi Srbi iz Srbije i Srbi iz CG niste htjeli da ratujete, cast izuzecima u Bosni i Hrvatskoj i onda Sloba kriv? Ocemo Veliku Srbiju al' kad krene mobilizacija to nije moj rat, to nije moja Srbija to je Slobina itd... Da ne spominjem ove Srbe iz Krajine, podijelili se u 2 frakcije, dezertiralo ih pola, prosjek vojnika 50 godina i onda placu za Krajinom i kao Sloba izdao... Svi vi sto pisete na forumu a 91' ste imali 20 godina i niste ratovali nemate pravo da ikad spomenete izdaju Krajine od strane Slobodana.
Ја само знам да је она СДГ почистила хрвате из Источне Славоније, њих пар стотина уз подршку технике ЈНА.
Зато што је ЈНА била распаднута војска која је правила такве глупости да натрпају регруте у тенкове и танспортере и пошаљу их у акцију без пешадијске заштите и онда их излупају и клинци изгину.
Слично се десило у Западној Славонији која се одржала само дејством добровољачких јединица из РС(нпр. чувени Вукови са Вучјака), тј. преко Саве и самих Срба из З. Славоније који су протерали хрвате из Јасеновца 1991, којег су хрвати заузели и напрвили хаос у меморијалном центру-крађе и уништавање меморијалног комплекса Јасеновац.
Што се тиче РСК, сектор Север(Кордун и Банија) су се итекако борили и одбацили су хрватски напад првих пар дана толико да је Туђман морамо да мења генерала који је водио читаву операцију на том делу фронта. Тамо је дошло до тешке издаје из позадине, баш ДБ Србије у Кладуши који су се повукли и омогућили муслиманима и хрватима да приђу Кордуну и Банији са леђа, чак да пресеку избегличку колону код Двора на Уни и стрељају људе.
Да научиш нешто, ово је хрватски вечерњи лист
Kako je general Ivan Basarac promijenio
plan i ugrozio Oluju
06. kolovoza 2015. u 14:55 29 komentara 29911 prikaza
Najveće odstupanje od postavljene zadaće prvog dana Oluje imale su postrojbe Zbornog područja (ZP) Zagreb, jer zapovjednik general-bojnik Ivan Basarac nije postupio po direktivi načelnika Glavnog stožera HV-a. Umjesto da Petrinju napada obuhvatno, zapovjeđenim smjerom Mošćenica – Češko Selo – Petrinja, Basarac je snagama 2. gardijske brigade i postrojbama taktičke skupine zapovjedio da na grad krenu izravno, krećući se uz komunikaciju Sisak – Petrinja. Taj smjeli manevar poduzeo je kako bi brzo oslobodio Petrinju i onemogućio neprijateljsko topništvo da tuče po Sisku. No neprijateljske snage 31. pješačke brigade iz 39. korpusa Srpske vojske krajine (SVK) u Petrinji bile su dobro pripremljene za zaustavljanje frontalnog napada i njezini protutenkovski topovi uništili su nekoliko tenkova HV-a na prilazu gradu te spriječili napredovanje pješaštva. Tom prigodom poginuo je i pukovnik Predrag Matanović. Na smjeru napada Bijela cesta – Rimsko vrelo neprijatelj je zaustavio 57. brigadu HV-a nanijevši joj znatne gubitke. Tada je poginuo i zapovjednik brigade bojnik Stjepan Grgac. Isto se dogodilo i na pomoćnom smjeru napada Sunja – selo Mrčaj – Kostajnica, kad su zaustavljene 103. i 151. brigada HV-a te 17. domobranska pukovnija. Neprijateljski protunapad Na pomoćnom smjeru napada selo Brkiševina – selo Viduševac – Glina 20. domobranska pukovnija i 153. brigada započele su napad nasilnim prelaskom rijeke Kupe, ali ih je dočekao dobro utvrđeni neprijatelj na drugoj strani rijeke i nanio im gubitke. Nakon što su ovladale manjim mostobranom na suprotnoj strani, hrvatske su postrojbe zaustavljene. Na tom bojištu ni drugog dana Oluje nije bilo znatnijeg pomaka. Unatoč gubicima te jakoj neprijateljskoj obrani, 2. gardijska brigada s taktičkom skupinom nastavila je napad prema Petrinji. Uvođenjem tenkovske postrojbe i pješaštva neprijatelj je krenuo u protunapad. Gubici 2. gardijske brigade s postrojbama taktičke skupine bili su zabrinjavajući pa su joj u pomoć stigle postrojbe Specijalne policije MUP-a. Zajedničkim snagama uspjeli su odbiti protunapad neprijatelja. Zbog zastoja i velikih gubitaka u ljudstvu i tehnici, general Basarac doveo je u pitanje provedbu Oluje pa je predsjednik Tuđman zapovjedio da se iz Đakova hitno premjesti general-pukovnik Petar Stipetić, kojeg je imenovao zapovjednikom sjevernog sektora bojišta. Stipetić je na bojište stigao uvečer 5. kolovoza 1995. i odmah uspostavio učinkovito vođenje i zapovijedanje, nakon čega su polučeni prvi uspjesi protiv 39. korpusa SVK.
Иначе је Стипетић претио Кордунашком корпусу да ако се не предају да ће целу избегличку колону да бомбардују.
Сада ми реци ко је онемогућио дејства ракета са Петрове горе према Загребу тога августа 1995? А знамо да су те ракете дејстоввале према Загребу у мају 1995 због напада на Западну Славонију.
Што се тиче Милошевића, комунистички бирократа који је поделио Србију 9. марта 1991. Уместо да се направи влада од свих странака, као што је то урађено у хрватској, он је правио сукобе да би сачувао позиције комунистичке номенклатуре.
И онда се питаш зашто није прошла мобилизација.
Да не говорим да је он, тј. дб, стајао иза многих антиратних акција тзв. опозиције пошто је он увек био Југословен са женом му, па је основана Југословенска левица.
Иначе ти људи са Кордуна и Баније су великим делом спасили западни део Републике Српске, од Уне и Саве до Мањаче када су заустављене нато-хрватска и муслиманска офанзива у јесен 1995.
Заборавио сам да поменем како је предана Источна Славонија и Барања 1998. За оне који не знају, РСК није војно пала цела 1995. Источни део РСК хрвати нису смели напасти, па су их Амери терали да помажу мулиманима у Босни. Ту је дошло до одређених неслагања између ујака и мујака, нарочито када је хрватска војска налупана на Сави и Уни у септембру 1995. А онда касније су налупани муслимани у Средњој Бонси, код Кључа, и када је крнеула српска контраофанзива коју је Милошевић зауставио на инсистирање Холбрука. И онда падају Мркоњић град и Сански мост и ту се рат завршава. Додуше, велике стратеге је било баш брига што је предавањем Мркоњих града муслиманском-хрватској-нато коалицији убијено пар стотина српских цивилиа. Шта је то за фактора мира и стабилности који је онда преда Сарајево и Брчко, поделивши РС на два дела кроз арбитражу.
Томе је додао и Источну Славонију и Вуковар који је највеће освјање у свим ратовам деведесетих када се гледа појединачно место по бројности.
Да не говорим како најбројни корпус Српске војске Крајине из Источне Славоније није добио дозволу Београда да дејствује према Осијеку и Винковцима како би се растеретили остали делови када је РСК нападнута у августу 1995.
